Tribali

[Klaudije II Gotski]

Када је тачно Шафарик живео и да ли је ико ишта написао о поменутој теми у међувремену Ахиле?

Мени је интересантно да разноразни аутохтонисти најчешће оптужују историчаре од струке (припаднике бечко-берлинске-кумровечко-јуловске-досовске школе) за "преписивање" ранијих аутора, али када они по сваку цену инсистирају на ауторима из 18. и 19. века, чија су теорије и хипотезе данас у најмању руку подвргнуте аргументованој критици (као што је овде случај са Шафариком), онда, јели, аутохтонисти чине громопуцателни покушај да разбију разне завере, неправде, пробуде Хомерову слепу публику итд. итд.

 

[krinka5]

Када је тачно Шафарик живео и да ли је ико ишта написао о поменутој теми у међувремену Ахиле?

I u kakvom je stanju bila tadašnja nauka ? ,

 

[krinka5]

1. Acta of the 2nd International Colloqium on Aegean Prehistory, The First Arrival of Indo-European Elements
in Greece, Athens, 1972.
2. Actes du I-er Congres international des etudes balkaniques et sud-est europeennes, 1966, I-VIII, Sofia 1968.
3. Alfoldi G., Turisci and Norici, Historia, XV, 1966, 224-241.
4. Ancient Indo-European Dialects, Proceedings of the Conference of Indo-European Linguistics, UCLA, 1963, University
of California Press 1966.
5. Bartoli M., Introduzione alla neolinguistica, Geneve, 1925.
6. Berciu D., Romania before Burebista, NY, 1967.
7. Besevliev V., Uber manche altere Theorie von der Romanisiering der Thraker, Etudes Balkaniques, I, 1964, 147-158.
8. Bonfante G., I dialetti indeuropei, Annali del istituto Orientale di Napoli, IV, 9, 1931, 68-185.
9. Bonfante G., The Neolinguistic Position, Language, 23, 4, 1947.
10. Borgstrom C., Internal Recontruction of Pre-Indo-European, Word, 1954, 275-284.
11. Bosch-Gimpera P., El problema indoeuropeo. Con un apendice de m. Swadesh, XIX, Mexico, 1960 (trad. franc., Paris, 1961).
12. Carnoy A., Le substrat pelasgique dans la toponymie grecque, Orbis, III, 1954, 433-437.
13. Carruba O., Origini e preistoria degli Indo-Europei d'Anatolia, Rivista di filologia, 97, 1969, 1-30.
14. Chantraine P., La langue des macedoniens et leur onomastique, BSl, 61, 1, 1966, 157-166.
15. Childe G., Anatolia and Thrace, Anatolian Studies, VI, 1956.
16. Condurachi E., L'ethnogenese des peuples balkaniques, les sources ecrites, Studia Balcanica, V, 1971, 249-269.
17. Crossland R. A., The Position in the Indo-Indoeuropean Language Family of Thracian and Phrygian and their possible
close cognates, some general observation, Studia Balcanica, V, 1971, 225-236.
18. Crossland R. A., Recent re-Appraisal of Evidence for the Chronology of the Differentation of Indo-European, Acta 2d Coll.
Aegean Prehistory, 46-55.
19. Crossland R. A. & Birchall A., Bronze Age Migrations in the Aegean, London, 1947.
20. Daicoviciu H., Dacica, Cluj, 1970.
21. Danov Chr. M., Zur der Ethnogenese und den Lageverschiebungen der Volksstamme Altthrakiens in der zweiten
Halfte des II. und der ersten Halfte des I. Jahrtausends v.u. Z., Studia Balcanica, V, 1971, 271-277.
22. Devoto G., Linguistica e archeologia, Scritti minori, Firenze, 1958, 48-55.
23. Devoto G., Origini indeuropee, Firenze, Sansoni, 1962.
24. Dumitrescu Vl., Observations sur certains problemes du neolothique de l'europe sud-orientale, Dacia, II, 1958, 265-274.
25. Durante M., Le congruenze onomastiche italo-balcaniche e il loro valore storico, Isola del Liri, 1953.
26. Durante M., Sulla lingua degli Elimi, Kokalos, VIII, 1961, 81-90.
27. Duridanov I., Die alten Bevolkerungsverhaltnisse Makedoniens auf Grund der Toponymie, Actes I Congr. Balk., VI, 1968, 773-786.
28. Duridanovc I., Trakisch-dakische Studien, LB, XIII, 1969.
29. Duridanov I., Die Stellung des Paonischen, Actes X Congr. Ling., IV, 1970, 759-764.
30. Ethnogenese des peuples balkaniques, Studia Balkanica, V, 1971.
31. Fol A., Demografska i socialna struktura na drevna Trakia I hiljadiletie predi novata era, Sofia, 1970.
32. Frasheri K., Les Parauaei, anciens habitants de la vallee de la Haute-Viose, 1971,
33. Gamkrelidze T. V., Anatolian Language and the Problem of I-E Migration to Asia Minor,
VII-e Congr. intern. des Sc. Anthropol. et Etnol., 1964, V, 665-672.
34. Garasanin D., Problemes de l'appartenance linguistique des populations neolithiques dans le centre des Balkans,
Studia Balcanica, V, 1971, 15-19.
35. Garasanin M., Ka jezicnoj pripadnosti neolitskog prastanovnistva Balkana, GZM (Arh.), XII, 1956, 201-216.
36. Garasanin M., Hronologija i genesis na neolita v centralnata i juoiztocnata cast na Balkanskija pouostrov, Arheologija, VIII, 1, 1966.
37. Garasanin M., La contribution du monde sud-est europeen, Sources archeologiques de la civilisation europeenne, Bucarest, 1970, 102-19.
38. Garasanin M. & Nestor I., Les peuples de l'Europe du Sud-Est a l'epoque preromaine, Actes..., I.
39. Gavela B., Quelques notions actuelles sur les Celtes balkaniques, ZFF, Beograd, IX, 1, 1967.
40. Georgiev Vl., Thrace et illyrien, LB,VI, 1963, 71-74.
41. Georgiev Vl., Die Herkunft der Namen der groSten Flusse fer Balkanhalbinsel und ihre Bedeuting zur
Ethnogenese fer Balkanvolker, LB, I, 1959, 5-116.
42. Georgiev Vl., Introduzione alla storia delle lingue indeuropee, Roma, 1966.
43. Georgiev Vl., L'ethnogenese de la peninsule Balkanique d' apres les donnees linguistiques, Studia Balcanica, V, 1971, 155-177.
44. Gimbutas M., Proto Indo-European Culture, 1970.
45. Gimbutas M., The Beginning of the Brozne Age in Europe and the Indo-Europeans 3500-2500 B.C., JIES, I, 2, 1973, 163-214.
46. Gimbutas M., The Destruction of Aegeand and East Mediterranean urban civilization around 2300 B. C., Bronze Age, 1973, 129-139.
47. Gindin L., Jazyk drevnejsego naselenija Juga Balkanskogo poluostrova, Moskva, 1967.
48. Gindin L., Anatolijskie jazykovye elementy v drevnoj toponimii juga Balkanskogo polustrova, Act I Congr. Balk., VI, 1968, 829-836.

Nastavice se...

Strahovito frustrirajuće

 

[Ahil71]

I svi oni dokazuju da predmtna glasovna promena nije u duhu grčkog jezika.
I ja sam kritičan prema pristupu ekstremnih autohtonista.

Postojeća teorija se ne uklapa u moje viđenje istorije Srba.
Ali hoću dokaze.

U krajnoj liniji Srbi, su, izvorno, pripadnici odrđene rodjačke zajednice. Ima mnogo Srbija širom slovenskog sveta, od naselja do naroda.
Zanimljivo je da isto značenje ima reč Tribal u ostatku indoevropskog sveta.

 

[Ahil71]

Naišao sam jedan sajt, sa navodima gde se Tribali pominju u Rimskom periodu.
Ne znam da li su navodi tačni, da li ko ima saznanja u vezi ovoga.
Potvrda ovih navoda bi bila udarac Šafarikovoj teoriji, ali bi išla u prilog teze da su Tribali dočekali Bele Srbe na Balkanu.
- Plinije ih smešta u srednju zonu Ilirskih plemena
- Ptolomej tvrdi da su zapadni deo provincije Donja Mezija zauzimali Tribali
- U vreme Klaudija pominje se perfekt Mezije i Tribrivalije
- U vreme Dioklicijana pominje se oblast Tribalis, a carski ukaz sačinjen u gradu Oiskos Tribalon
- Viktor Auleije, Maksilijan Herkulije - Tračanin, pre nego što će postati car bio "Praisdens Trebellicaoe", što podrazumeva da je u provinciji Meziji postojala profaktura plemena Tribala.
- Dion Kisije. U Meziji, osim Meza, žive i druga plemena, a i oni koji su se nekada zvali Tribalima.

 

[krinka5]

Naišao sam jedan sajt, sa navodima gde se Tribali pominju u Rimskom periodu.
Ne znam da li su navodi tačni, da li ko ima saznanja u vezi ovoga.
Potvrda ovih navoda bi bila udarac Šafarikovoj teoriji, ali bi išla u prilog teze da su Tribali dočekali Bele Srbe na Balkanu.
- Plinije ih smešta u srednju zonu Ilirskih plemena
- Ptolomej tvrdi da su zapadni deo provincije Donja Mezija zauzimali Tribali
- U vreme Klaudija pominje se perfekt Mezije i Tribrivalije
- U vreme Dioklicijana pominje se oblast Tribalis, a carski ukaz sačinjen u gradu Oiskos Tribalon
- Viktor Auleije, Maksilijan Herkulije - Tračanin, pre nego što će postati car bio "Praisdens Trebellicaoe", što podrazumeva da je u provinciji Meziji postojala profaktura plemena Tribala.
- Dion Kisije. U Meziji, osim Meza, žive i druga plemena, a i oni koji su se nekada zvali Tribalima.

Ne znam kako je funkcionisao govorni aparat starih Grka ili Tribala ali sam siguran da sa tvojim misaonim aparatom nešto nije u redu .
Sam Plinije (a ovo sam ti već pisao) jasno razlikuje Srbe od Tribala , Tribale jasno i čitko piše Τριβαλλοι i pozicionira ih u Meziji a Srbe jasno i čitko piše kao Σέρβοι i postavlja ih na istočnim obalama Azovnog mora.
Znači u prvom veku nove ere jasno razdvaja ta dva naroda i poziconira ih na različitim mestima
Isto to radi i piše Ptolomej sto godina kasnije s tim što Srbe Σέρβοι postavlja nešto severoistočnije - Županič tumači na obalama Volge.
I kakve sad još dokaze hoćeš , jedan te isti čovek razlikuje dva naroda koja su postojala u njegovo vreme locirajući ih na različita mesta. Nepogrešivo ih naziva različitim imenima, baš onakvim kakvim treba.

 

[Ahil71]

Hoću naučni rad, koji dokazuje da Šefarikova teorija da u starogrčkom, pod određenim okolnostima, postoji tendecija prelaska S u T, nije tačna.
Što se mog tiče misaonog aparata, ako nekoga nisi u stanju da razumeš, ne znači da je on glup.
Ponovo maoram da citiram sebe:
"Postojeća teorija se ne uklapa u moje viđenje istorije Srba. Ali hoću dokaze."
"Potvrda ovih navoda bi bila udarac Šafarikovoj teoriji"

 

[Ahil71]

Na isto mestu se pominje i: "Oblast Trivales se i kasnije pominje kao Trivalis ili Travana, tj srednjevekovna Travunija."
Pominje li se?

 

[krinka5]

Što se mog tiče misaonog aparata, ako nekoga nisi u stanju da razumeš, ne znači da je on glup.

Ovo je tačno bez stručne pomoći teško je razumeti tvoje misaone konstrukcije.

Hoću naučni rad, koji dokazuje da Šefarikova teorija da u starogrčkom, pod određenim okolnostima, postoji tendecija prelaska S u T, nije tačna.
Ponovo maoram da citiram sebe:
"Postojeća teorija se ne uklapa u moje viđenje istorije Srba. Ali hoću dokaze."
"Potvrda ovih navoda bi bila udarac Šafarikovoj teoriji"

U Herodotovo doba prema Šaferiku koji se poziva na samog Herodota Tribali su bili moćno pleme. Herodot je prvi koristio naziv Tribal i skoro sasvim je izvesno da je bio upoznat sa ovim plemenom, njihovim životom i kako su sebe zvali (pisao je o običajima Tračana) . Ako bi se na koga odnosila Šeferikova tvrdnja da su Grci umesto srb vršili zamenu sa trib zbog nemogućnosti svog govornog aparata onda bi se to odnosilo pre svega na Herodota. No da vidimo šta Herodot kaže .
Herodot kada opisuje severoistok Egipta sasvim jasno i čitko piše Σερβωνιζ λιμνη - Serbonijsko jezero . Prema tome njegovom govornom aparatu nije bilo teško da napravi razliku između Tribal (Τριβαλλ) i Serbonijskog jezera (Σερβωνιζ λιμνη) - nije mu bilo teško da napiše to famozno Serb.
Samo ne znam kakav još naučni rad očekuješ - možda da iz groba izvade nekog starog Grka i da ga ožive pa da vide kako su govorili.

 

[Tandoori Masala]

49. Gindin L., Le pelasgique et le thrace, Studia Balcanica, V, 1971, 237-242.
50. Goodenough, W. H., Evolution of Pastoralism and I-E Origins, Indo-European and Indo-Europeans, 1970.
51. Haas, O., Die Lehre von den indogermanischen Substraten in Griechenland, LB, I, 1959, 29-56.
52. Haas, O., Das Phrygische und die Sprache der Balkanlander, Sudosteuropa-Schriften, VI, 1964, 90-102.
53. Harmatta, J., Das Pelasgische un die alten Balakansprachen, LB, IX, 1, 1964, 41-74.
54. Hasdeu B. P., Strat si substrat. Genealogia popoareol balcanice, Introd. au IIIe tome de l'Etyomologieum Magnum Romaniae, Bucuresti, 1892, 1-37.
55. Hencken H., I-E Languages and Archaeology, American Anthropologist, vol. 57, no. 6, part 3, 1955.
56. Heubeck A., Praegraeca. Sprachliche Untersuchungen zum vorgriechisch-indogermanischen Substrat, Erlangen, 1961.
57. Hoenigswald H., Language Change and Linguistic Reconstruction, Chicago, 1960.
58. Hubschmidt J., Substrate in den Balkansprachen, Die Kultur Sudosteuropas, ihre Geschichte und ihre Ausdruckformen, Wiesbaden, 1964-5, 90-102.
59. Indeuropeo e protostoria, Atti del II Convegno Internazionale di Linguisti, Milano, 1961.
60. Indo-Europeand and Indo-Europeans, ed. G. Cardona, Philadelhia U. P., 1970.
61. Ivanov V.V., Drevnejsie kul'turnye i jazykovye svjazi juznobalkanskogo i maloazijskogo arealov, Moskva, 1974.
62. Josifovic s., Nova misljenja o indoevropskim jezickim supstratima na Balkanu, GFF u Novom Sadu, IV, 1959, 97-115.
63. Kalleris J. N., Les anciens Macedoniens, Athenes, 1954.
64. Katicic R., Ancient Languages of the Balkans, I, II, 1976.
65. Katicic R., Liburner, Pannonier und Illyrier, Studien zur Sprachwissenschaft u. Kulturkunde. Gedenkschrift fur. W. Brandenstein, Innsbruck, 1968.
66. Lexicostatistics in Genetic Linguistic, Proc. of the Yale Conference, April 3-4, 1971, The Hague-Paris, 1973.
67. Macqueen J. G., The First Arrival of Indo-European Elements in Greece, Some Observations from Anatolia, Acta 2nd Coll. Aegean Prehist., 1972, 142-145.
68.Mallory J. T., A History of the Indo-European Problem, JIES, 1, 1973, 21-65.
69. Mayer A., Uber das Verhaltnis des Makedonischen zum Illyrischen, Glotta, XXXII, 1952, 45-89.
70. Melaart J., Prehistory of Anatolia and its Relations with the Balkans, Studia Balcanica, V, 1971, 119-137.
71. Michailov G., Rapports onomastiques entre les regions de l'Est des Balkans et l'Asie Mineure, Actes I Congr. Balk., VI, 1968, 549-555.
72. Milojcic Vl., Die fruhesten Ackerbauer in Mitteleuropa, Germania, 30, 1952, 313-318.
73. Nemejkova-Pavukova V., Zur relativen Chronologie des Aneolithicums in Mittel- und Sudosteuropa, Germania, 44, 1966.
74. Neustupny J., Absolute Chronology of the Neolithic and Aneolithic Periods in Central and South-East Europe, I, Slovenska Archeologia, XVI, 1, 1968, 19-60.
75. Otkupscikov Ju., Balkano maloazijskie toponimiceskie izoglosy, Balkanskoe jazykoznanie, Moskva, 1973, 5-29.
76. Pavlovic M., Tragovi prastarog jezickog supstrata Sredozemlja na Balkanu i Pirinejima, FFF u Novom Sadu, III, 1958, 95-115.
77. Parlangeli O., La Penisola Balcanica e l'Italia, Milano, 1960.
78. Parlangelli O., Concordanze toponomastiche traco-messapiche, Quaderni dell' Instituto di Glottologia, Univ. de Bologna, 5, 1960, 21-29.
79. Pervyj Simpozijum po Balkanskomu Jazykoznaniju, Anticnaja Balkanistika, Moskva, 1972.
80. Petrescu-Dimbovita M., Quelques considerations concernant la fin de l'age du bronze et le debut du Hallstatt dans l'espace carpato-balkanique, SB, V, 1971,
107-117.
81. Pisani V., Glottologia e Antropologia, Paideia, V, 1, 1950, 20-25.
82. Pisani V., Parente linguistique, Lingua, III, 1952, 3-16.
83. Poghirc C., L'hydronymie roumaine, LB, XVII, 2, 1974, 35-63.
84. Poghirc C., Considerations linguistique sur l'ethnogenese paleobalkanique, Revue des etudes Sud-est Europeennes, XIV, 1976, 207-220.
85. Popovic I., Illyro-slavica, AION, Sez. ling., I, 2, 1959, 165-176.
86. Pudic I, Staromakedonski jezik, I, II, III, Godisnjak BI, 1967-1970.
87. Quitta H., Der Balkan als Mittler zwischen Vorderem Orient und Europa, Evolution and Revolution in Alten
Orient and Europa, 1971.
88. Rendic-Miocevic, Illyrica, Archaeologica Jugoslavica, 2, 1956, 39-51.
89. Rendic-Miocevic, Onomastique illyriene, Atti e Memorie del VII Congr. Int. di Sc. Onomastiche, Firenze-Pisa, 1961, 273-277.
90. Renfrew C., The Emergence of Civilisation: the Cyclades and the Aegean in the third Millenium B.C., London 1972.
91. Renfrew C., The Autonomy of the Southeastern European Copper Age, Proceedings of Prehistoric Society, 35, 1969, 12-47.
92. Russu I. I., Granita etnica intre traci si iliri, Cercetari epigrafice si onomastice, AISC, 4, 1941-43, 71-146.
93. Russu I. I, Disparitia limbii si a populatiilor traco-dace, SCIV, VIII, 1-4, 1957, 253-265.
94. Russu I. I., Die Sprache der Thrako-Daker, Bukarest, 1969.
95. Schachermeyer F., Zum Problem der grieschischen Einwanderung, Atti e Mem. del I-o Contr. intetn. di Micenologia, Roma, 1968, I, 305, ss.
96. Simpozijum o teritorijalnom i hronoloskom razgranicenju Ilira u praistorijsko doba, Sarajevo, 1964.
97. Simpozijum o Ilirima u anticko doba odrzan 10. do 12. maja 1966. godine, ANUBiH, Sarajevo, 1967.
98. Swadesh M., Archeological and Linguistic Chronology of Indo-European Groups, American Anthropologist, 55, 1953, 349-352.
99. Thomas H., New Evidence for Dating the Indo-European Dispersal in Europe, Indo-European and Indo-Europeans, 1970, 199-215.
100. Thomopoulos J., Importance et problemes de la toponymie prehellenique de la mer Egee, Onomata, 2-3, 1954, 3-17.
101. Thracia I-II, Primus Congressus studiorum Thraciccorum, Sofia, 1972-1974.
102. Toporov, V. N., K voprosu o drevnebalkanskich svjazjach v oblasti jazyka i mifologii, Moskva, 1974.
103. Tovar A., Linguistics and Prehistory, Word, X, 1954, 333-350.
104. Trbuhovic V., Satemization of the IE Prebasis in the Light of the New Archeological Investigations in the Balkans, I Congr. Thracologie, Resumes, Sofia, 1972.
105. Venedikov I., L'invasions celtique au III-e s. dans la lumiere des trouvailles archeologiques, Istoriceski pregled, 1955, 3, 77-95.
106. Vraciu A., Sur le caractere autochtone des populations anciennes de la Dacie: les donnees linguistiques, Studia Balcanica, V, 1971, 179-192.
107. Vulpe Al., The Cultural Unity of the North-Thracian Tribes in the Balkano-Carpathian Hallstatt, JIES, 2, 1, 1974, 1-21.
108. Windekens A. J van, Le pelasgique. Essai sur une langue indo-europeenne prehelleniques, Louvain, 1952.
109. Winn M. M, Thoughts on the Question of Indo-European Movements in Anatolia, JIES, II, 2, 1974, 117-142.
110. Zganjar B, Kelti u Iliriku, Bolletino di archeol. e di storia dalmate, LIII, 1950-1951, 13-23.
111. Golab Z., Veneti, Venedi, The Oldest Name of the Slavs, JIES, vol. 3, no. 4, 1975, pp. 321-336.
112. Benac A., Some Problems of the Western Balkans: The Beginning of Indo-Europeization in the Coastal Zone of Yugoslavia and Albanica, JIES, vol. 9, no. 1-2, 1981, pp. 15-31.
113. Birnbaum Henrik, Pre-Greek Indo-Europeans in the Southern Balkans and the Aegean, JIES, vol. 2. n0. 4, 1974, pp. 361-383.
114. Nikolova L., The Balkan Proto-Indo-Europeans in the Fourth and Third Millenia BC, JIES, vol. 28, no. 1-2, 2002, pp. 197-220.
115. Tasic N., Eneolithic Cultures of Central and West Balkans, Belgrade, 1995.
116. Nikolova L., The Balkans in Later Prehistory, 1999.
117. Dyer R., Matoas the Thraco-Phrygian name for the Danube, and the IE root *madu, Glotta, 1974, pp. 91-95.
118. Simpozijum: Predslavenski etnicki elementi na Balkanu u etnogenezi Juznih Slavena, odrzan 24-26. oktobra 1968. u Mostaru, Sarajevo, 1969.

 

[vujadin]

sad češ ti u filozofiju!
šta je bilo prvo, jaje ili kokoška

Енглески стручњаци су установили да је пре настала кокошка, према томе то питање више није питање.

 

[vujadin]

https://dl.dropbox.com/u/18235129/Doc1 Srbi.doc
https://dl.dropbox.com/u/18235129/Doc2 Srbi.doc
https://dl.dropbox.com/u/18235129/Doc3 Srbi.doc

Молим модераторе да не обришу овај пост који је пун разних података, него да га преместе тамо где би му било боље место. А да га ипак задрже овде неколико дана да они који желе могу скинути себи Хвала, Вујадин

 

[Mrkalj]

https://dl.dropbox.com/u/18235129/Doc1 Srbi.doc
https://dl.dropbox.com/u/18235129/Doc2 Srbi.doc
https://dl.dropbox.com/u/18235129/Doc3 Srbi.doc

Молим модераторе да не обришу овај пост који је пун разних података, него да га преместе тамо где би му било боље место. А да га ипак задрже овде неколико дана да они који желе могу скинути себи Хвала, Вујадин

Druga i treća doc-datoteka sadrže istu sliku. Da li je to skinuto Google Books-a? Da nije iz ove knjige: http://books.google.rs/books?id=WXtBAAAAYAAJ

Енглески стручњаци су установили да је пре настала кокошка, према томе то питање више није питање.

Ja sam odavno došao do suprotnog zaključka.

Budući da je kokoška ptica, a da su ptice potomci dinosaurusa, a s obzirom da su se dinosaurusi legli iz jajeta, onda je sasvim sigurno moralo postojati jaje. Na pitanje da li je pre posojala kokoška ili kokošje jaje, odgovor bi opet morao da bude - kokošje jaje koje je morala da snese "prakokoš", neposredni predak kokoške, u čijem su oplođenom jajetu po prvi put u istoriji morale da postoje takve genske mutacije koje određuju genotip kokoške.

 

[Lesandar]

Druga i treća doc-datoteka sadrže istu sliku. Da li je to skinuto Google Books-a? Da nije iz ove knjige: http://books.google.rs/books?id=WXtBAAAAYAAJ



Ja sam odavno došao do suprotnog zaključka.

Budući da je kokoška ptica, a da su ptice potomci dinosaurusa, a s obzirom da su se dinosaurusi legli iz jajeta, onda je sasvim sigurno moralo postojati jaje. Na pitanje da li je pre posojala kokoška ili kokošje jaje, odgovor bi opet morao da bude - kokošje jaje koje je morala da snese "prakokoš", neposredni predak kokoške, u čijem su oplođenom jajetu po prvi put u istoriji morale da postoje takve genske mutacije koje određuju genotip kokoške.

S obzirom da su pronašli dinosauruse sa perjem pitanje je samo čiji potomak je prvi evoluirao

 

[vujadin]

Druga i treća doc-datoteka sadrže istu sliku. Da li je to skinuto Google Books-a? Da nije iz ove knjige: http://books.google.rs/books?id=WXtBAAAAYAAJИзвињавам се свима.

Ja sam odavno došao do suprotnog zaključka.

Budući da je kokoška ptica, a da su ptice potomci dinosaurusa, a s obzirom da su se dinosaurusi legli iz jajeta, onda je sasvim sigurno moralo postojati jaje. Na pitanje da li je pre posojala kokoška ili kokošje jaje, odgovor bi opet morao da bude - kokošje jaje koje je morala da snese "prakokoš", neposredni predak kokoške, u čijem su oplođenom jajetu po prvi put u istoriji morale da postoje takve genske mutacije koje određuju genotip kokoške.

Ево друге слике, молим да исправи ко може.

 

[Mrkalj]

Ево друге слике, молим да исправи ко може.

Došlo je do nekakve tehničke omaške - ne vidi se slika.

 

[vujadin]

Došlo je do nekakve tehničke omaške - ne vidi se slika.

Можда зато што је превелика или штп је на француском језику Пошто сам болестан не могу више нормално да учествујем на форуму па молим модераторе да направе потребне исправке.

 

[Viden]

Stoji da nisi bio najprecizniji jer Apijan ne spominje Singidunum.

Raspravu o istoriji i starim plemenima Singidunuma ima Matija Katančić (Mathias Petrus Katancsich; 1750–1825) na latinskom.
Postoji prevod u starom Glasniku Srbskog učenog Društva.
http://archive.org/details/glasniks05srpsuoft

On pominje da Apijan piše da Tribali žive oko Morave i Ibra, s tim što u Apijano vreme naš Ibar nije taj Ἕβρος nego reka Marica .
To bi odgovaralo starim kartama na kojima su zabeleženi Mezi i Tribali, od naše tri Morave pa sve do Crnog Mora.

Katančić o promeni Srbalj-Tribalj-Srbal piše da je vezana za atički način izgovora, ko zna grčki neka proveri .

 

[vujadin]

Ево први де који сам превео и то о пре Немањића и Немањиће.

Краљевина Србија, чији су владари носили разне титуле од жупана, војвода, кнеза, деспота, краља, и цара, била је позната у средњем веку као краљевина Рашка и краљевина Трибала.
Рашка је добила име по истоименом главном граду краљевине. којега су Турци преименовали у Нови Пазар. Трибали су били народи који су дошли из Тракије и који су се установили у западном делу балканског полуострва. Границе краљевине су варирале као и сама краљевина, понекад би се ширила по Босни и Албанији а понекад би суседни владари додавали у своје титуле и титулу краљ Србије као што су то радили банови Босне, коју су Турци заузели и претворили у пашалук Новог Пазара. Срећом се данас Србија обновила са престоницом Ниш али без Новог Пазара и Пећи Патријархијске престонице. Прву серију српских краљева смо установили на основу записа у славенским изворима које нам је доставио Господин L. Léger, професеор у француском колеџу Ми смо се послужили за Немањиће и Лазаревиће записима Господина L. Leger, од L’annus greaco-slavus од P. Martinov, des Monumenta slavorum meridionialium , од M. Siméon Ljubic ( Agram. Zagrabia, 1868-1879) и des Commémoriaux de Venise анализираних од г. Predelli. Кронологија династије Бранковић је извод из скупе публикације коју нам је доставио г. Emile Picot, а чији наслов је наведен касније.

1. прва серија

836. Властимир. – Жена непозната; Деца: 1- Мутимир, 2. Стројимир, отац Клонимира, деда Часлава обновитеља, 3 Гројник, отац Петра, 4 непозната кћер удата за Крајана сина жупана Травуније Беле
843. Мутимир, син Властимира. – Жена непозната. Деца; 1. Прибислав, 2. Бранко, ослепљен од свог рођака Петра; 3. Степан.
890. Прибислав, син Мутимира: Дете: Захарија.
891. Петар, унук Властимира бугарски заробљеник.
917. Павле Бранковић, син Бранка најмлађег сина Мутимира.
920. Захарија, син Прибислава.
927. Часлав Обновитељ, унук Властимира.
949. Намесништва.
Владимир, убијен 1016 од Јована Владислава од Бугарске. – Жена: Косара, кћерка бугарског краља Самуила.
1016. Намесништво
1040. Доброслав или Степан Војислав. 1050. – Жена: Нада, Деца: 1. Михајло, 2. Радослав. 3. Бранислав; 4. 5. други принчеви.
1050. Михајло, син Доброслава. Дете: Константин Бодин.
1080. Радослав , Михајлов брат, 1082. Дете: Доброслав.
1081. Константин Бодин, син Михајла, краља Бугарске од 1073 до 1075. краљ Србије од 1082 до 1106. – Жена; Јаквинта влашка принцеза. Деца : 1. Михајло; 2. Јирји.
1106. Доброслав, Дете: Владимир.
1106. Владимир, син Доброслава, 1115.
1115. Јирји, син Константина Бодина, 1122.

2. Династија Немањића.


1089. Вукан, велики жупан до 1122.
1122. Стеван Урош први, Бели; Вуканов син. до 1136: изгледа да је исти као и звани Стеван Немања или Немања први. жена му Ана, принцеза франачке фамилије. Деца: 1. ? Тихомил, 2. Стеван Немања други, 3. Јелена, удата за маџарског краља Белу другог.
1136. Тихомил или Чедомил, поставши велики жупан, за кога се каже да је син Стевана Уроша, био једноставно, на основу једне славенске кронике, један чобанин, син једног сиромашног свештеника. (5).
1151. С. Стеван, звани Свети Симеон (6) Немања или Немања други, најмлађи син Стевана Немање првог, рођен 1114 постаје, после смрти свога брата, велики жупан Србије приморских земаља и Херцеговине. Абдицира 25 марта 1195 , и умире као монах у Хиландару 13 фебруара 1200, дан када српска црква слави његов помен, (7). Жена му Ана, кћерка босанског бана Бориса, која се после абдикације свога мужа замонашила под именом Анастазија. Деца: Вукан, краљ Далмације и Дукље, умро око 1222. У једном писму Папи Иноћентије трећем он се потписао Вукан по милости Божјој краљ Дукље. и Далмције (8) ; Стеван или Симеон, први српски краљ 3. Ратско, или Свети Сава, рођен 1169, који се замонашио 1186, под именом Сава. 1221, постао је први архиепископ Србије и Херцеговине. Умро је 14 јануара 1237 у Трнову тадашњој бугарској престолници. Слави се 14 јануара (9)

Српски краљеви.
1195 Стеван, звани Стеван-Симеон Наслеђује као велики жупан свога оца Немању другог. 1222 затражио је и добио краљевску круну од Папе Хоноријуса трећег, и од тад га кроничари називају краљ првовенчани. (10) У једном писму Папи Иноћентији трећем, од 1199, Потписао се Велики Жупан целе Србије. Умро је оставивши 4 сина, 24 септембра 1228, дан свога помена. – Прва жена Еудокси, кћерка цара Алексија, распуштена од Стевана преудала се за Léon Sgure, господара Коринтије. Деца: 1. Радослав; 2. Владислав; 3. Стеван слепи. 4, Предислав архиепископ српски под именом Сава други. попсле смрти свог стрица Ратска - Светог Саве.- Друга жена; Marie Dandolo дуждова кћерка.

1228. Радослав, син краља Стевана Првовенчаног. повукао се у манастир 1234.
1234. Владислав, наслеђује брата.- : непозната кћерћа бугарског краља Асена.
1235. Стеван Урош први, слепи, трећи син Стевана Првовенчаног, постао краљ 1240 и смењен са престола од свога сина Драгутина 1272 ( M. Leger). – Жена: Јелена кћерка Baudoin de Courtenay, empereur de C . P. а не краља Француске (11) Деца: 1. Стеван Драгутин; 2. Стеван Милутин.
1272, Стеван Драгутин, Старији син Стевана слепог скида са престолс свог оца и влада на њеовом месту до 1275. ( M. Leger). – Жена: Катерина, кћерка маџарског краља Беле петог (12).

(5) Schwandner,Script. rer. Hung., t. III/ p. 486.
(6) Voy. notice sur S. Siméon le Moine , ou Etienn Néman. dans le P. Martinov/ Annus Graeco-Slavus, 13 février. P. 72.
(7) Les archives du monqstère Chilantari au Mont-Athos conservent un chrysobulle de ce prince. V. Langlois, Géogr. Préf., p. 84.
(8) Migne. Inn. III,t.I. p. 725.
(9) Martinov, notice sur S. Sqbq, Annus Greaco-Slqv ?n p ? 43-44. 14 janvier. M. Chodsko, Légendes slaves, Parisn 1858. Voy. les ducs de Saint-Saba.
(10) Voy. une notice sur S. Etienne ; premier roi de Serbie dans l’Annus Graeco-Slavicus du P. Martinov, au 24 sept/ ; p. 230-231 ; et la notice sur S. Saba ou Ratsko ; son frére p. 43.
(11) Le P. Martinov, Notice sur S. Etiene-Milutin, au 30 octobre. p. 266.
(12) U 1374 l’illustris rex Servie était en bons rapports avec le roi de Naoles. Minieri Riccio, Cod. diplut., t. I, p ? 114.

 

[vujadin]

1275. Стеван Урош други, звани Милутин, млађи син Стевана Уроша слепог, (1) Умро је 1321 29 октобра дан помена у српској цркви (2). 23 јула 1288, Папа Никола четврти писао је Урошу, и 8 августа краљици Јелени. Наслов првог писма гласио је : Viro magnifico Urosio, illustri regi Sclavorum, а другог писма овако Charissime filie Helene, regine Sclavorum (3). 15 марта једне не назначене године (1305-1307) у Котору Урош је дао поклон манастиру Sainte-Marie de Ratich и потписао се: Stephanus Urosch, rex Serbicarum terrarum et maritimarum (4). После су га писци наводили као Roi de Servie et de Bosnie (5). 1309 писали су му: Urosio , Servie , Chelmie, Dioclie ac Albanie, regi illustri (6). Charles de Valois спремајући се да заузме Константинопољ после своје женидбе са царицом константинопоља Катерином од Куртенеја склопио је уговор са Милутиновим амбасадорима у l’abaye du Lys prés de Melun , а Милутин га ратифицирао у Голак-Гхиланм у Македонији, 25 јула исте године M. Ubicini (7).- Прва жена: Јелена. (8). кћерка Јована Анђела. 7 новембра 1306 Клемент пети узима Јелену у заштиту, carissime filie Helene, regine Servie illustre, sous la protection apostolique (9). Деца: једна кћерка звана Царица или Зорица коју су хтели удаати за Charles de Valois, за време склапања уговора у l’abaye du Lys prés de Melun (10) 2. Нада удата за Михајла Страцимировића бугарског краља. 3. Константин умро 1321. Друга жена: Елизабета, кћерка маџарског краља Андрије тртећег.- Трећа жена: непозната кћер бугарског краља Тертера првог. – Четврта жена ; Симонида, кћерка цара Андроника, ванбрачно дете: Урош трећи.
1322. Стеван Урош трећи. звани Дечански, ванбрачни син Уроша другог, Милутина, ослепљен по очеву налогу због уверења да је радио конспирацију. Извучен из у једаног манастира у Константинопољу. и проглашен за краља Србије 1322 године следећа по очевој смрти (11). Првог маја 1330, Урош, краљ Рашке писао је Дужду Венеције (12) 10 Јуна 1332. Стеван, краљ Србије, писао је дужду (13) Убијен је 11 новембра1333, Срби га славе свецом. Жена : Непозната. 1323. 12 јуна, Урош. краљ Србије, писао је цару Константинопоља, Филипу да запроси његову кћерку Бланш (14). Прва жена: кћерка бугарског краља. – Друга жена: кћерка трансилванског војводем Владислава. Деца: Стеван Душан Урош четврти, 2.Симеон или Синиша, који је наследио свог нећака Уроша четвртог 1366. (15).
Стеван Душан Урош четврти, названи Велики или Снажни син Уроша трећег, наследио га је крајем 1333 (16).Писали су му име Душан или слично У Хиландару на Светој Гори постоје документа овога принца од 1336 до 1355 (17). Les Commémorriaux de Venise закључују године од 1340 до 1350 (18) Један документ из 1341 га ословавља: краљ Србије, Дукље, Длмације, Албаније и свих приморских земаља (19).

(5) S. Ljubic Mon. Slav. meridionalium, t. XIV. p. 224.
(6) S. Ljubic, t. I p. 239.
(7)Voy.Bibl. de l’Ec. des Chartes, 1873, p ? 115. cf. Melanges de la collec, des Doc ? inédits, t. III, p. 62.
(8) Voy. ci-dessus ann. 1288.
(9) Tosti, Regist. Clement V, n. 1368.
(10) Bibl. de l’Ec. des Ch. 1873, p. 117 compte r. de la publ. de M. Ubicini.
(11) Voy . le P. Martinov ; Annus Graeco-Slavicus, 11 nov., p. 275. Un chrysobulle d’Etienn de 1327 est aux archives de Chilantari/ V. Langlois, p. 85.
(12) Commermor., III, 192 ; Predelli, t. II, p. 34.
(13) Predelli, t. II, p. 43.
(14) Lettres de Jean XXII. III, 261. Cf. 262-266. Ed. de Muralt, Chron. Byzant., t. II, p.533.
(15) En considérant Simon Siméon-Sinisa comme du fameux Douschan, nous suivons Jean Cantacuzéne. D’après Nicéphore Grégoras, Simon serait fils de Douschan ( Voy. Parisot, Notices et Extr.,t. XVII, 2° p., p. 142).
(16) Le document de 1333, indiction premiere, debutant par ces mots Stephanus, Dei gratis Servie, Dalmatie, Dioclie Albanie, Zente, Chelminie et Maritime regionis rex, une semble être bien de l’année 1333 et appartenir encore par conséaquent à son pére. Ljubic, t. I, p. 398.
(17) V/ Langlois, La Géogr. de Ptolémée. Paris, 1867, in-fol.,Préf., sur les archives des monast. du Mont-Athos, p. 85-87 ; et voy. les documents mentionnés aux p. 34 à 81.
(18) Predelli, t. II, p. 86, n. 539: p. 150, n 177; 178; p. 159 n 224: p. 181, n 336; p. 182; n. 339-341. Ljubicn t. II, p. III.
(19) Pradelli, t.II, p. 91., n. 539. Ljubic, t II, p. III.

један други из 1345: краљ Србије, Дукље, Хума, Зете, Албаније, велики део бугарског царства и скоро цело ромејско царство. (1) Један други из 1350: цар Рашке и Романије деспот Арте и војвода Влашке (2) једна повеља из 1350 може се веровати да се понекад потписивао као цар Ромеја. (3) Његова владавина је била врхунац српске државе , Генијалан и амбициозан Душан се спремао да нападне Константинопољ али га смрт 28 децембра 1355 спречила (4) – Срби су сачували у народним песмама сећање на проблеме и незгоде које су настале после његове смрти(5). Жена: Јелена кћерка цара Јована Кантакузена. У 1350мвенецијански сенат јој је доделио венецијанско племство, као и њезином мужуСтевану и сину Урошу (6). Она се 1354. удружила са сином Урошом у прилог једнепоклона свог покојног мужа(7). Дете: Урош Пети.
1355. Урош пези, син Уроша четвртог и Јелене Кантакузен, рођен 1338 примио је титулу краља од свог оца већ 1345 а почео је владати тек 1356. Један текст из Венеције га ословип цар Склавоније8). Буде убијен од Вукашина 2 децемра 1366, без потомства. Проглашен свецем као и више других српских краљева слави се 2 децембра. (9) Жена:кћерка влашког принца Александра Ана или Анка. М. Leger каже да сје оженио Јелену кћерку господара Влашке (то је можда Анка) 2. Елизабет, кћерка Вукашина Минијавића.
1356. Симон Симеон, звани Синиша-Урош, син Стевана Уроша трећег и Душанов брат, принц Етолије Акарнаније и Тесалије 1345, деспот Епира и Јанина, 1358 до 1367, наслеђује свог нећака Уроша петог 1366, насупрот узурпатора краља Вукашина (10), Умро 1371. Жена ; Томашица Орсини Комнене-Палеолог, кћер и наследница Епира краља Тесалије 1371, Nicéphor II Orsini, Деспот Епира, умро 1358 (11). Деца: 1. Јован Урош Комнене- Палеолог, краљ Тесалије 1371 Турци га скинули са престола 1393 Умро Монах у манастиру Метеорес, 20 новембра 1410 : 2. Марија Ангелина Комнене-Палеолог, краљица или деспотица Епира или Јанине 1367, умрла 28 децембра 1394.удала се први пут за деспота Јанине Томаса Прељубовића, умро 1385; други пут 1386 за Esaù des Buondelmonti ; син Manente Buondelmonti и Lapa Acciaïuoli, деспот Јанине који се оженио 2396 са Irena Ghin Spata и умире 1403,

(1) Predelli, t. II, p. 150, n. 177. Cf. Mon. Slav. merid. t. II, p. 278.
(2) Predelli, t. II, p. 181, n. 336
(3) Cf Predelli. t/ II, p. 159, n. 224. Cf. Ljubic, t. X, p.226, 307:
(4) Le P. Martinov,loc. cit. Nicéphore Grégoras rapporte la mort du souverain des Triballes le Kral de Servie, au printemps de l année 1356. Fragm. publié par M. Parisot, Notices et Extr., t. XVII, 2° p., p. 31. D’après Lebea, qui s’appuie sur Canta cuzéne, la mort serait du 18 déc. 1336. t. XX, p. 362.
(5) Chopin, Provinces Danubiennes, p. 253.
(6) Predelli, t. II, p. 182, n. 341.
(7) V. Langlois, loc. cit., p. 96.
(8) Predelli, t. II, p. 239. Cf. Ljubic, t. XIII, p. 214, 399. Le 6 octobre 1358, Jean, Ban de Dalmatie, et de Croatie, écrit au doge: Cum dominus noster, rex Hungarie, habeat guerram cum rege seu imperatore Raxie seu Servie. Ljubic, t/ IV, p. 6. M. Langlois a vu un de ses chrysobulles de 1336 au Mont-Athos, loc/ cit., p. 73. Cf. p. 75.
(9) Voy. notice dans le P. Martinov, Annus graeco-slavicus, au 2 déc. , p. 295. M. Ed. de Muralt le nomme Ourosc VIII, et place sa mort au 3 déc 1367. Chron. Byzant., t. II, p. 682.
(10) M. Léger considdére Voukachin comme roi de Serbie de 1366 à 1371.
(11) M. Parisot, Not. et Extr. des Mss/ ; t. XVII, 2° p., p. 31,340.

 

[Tandoori Masala]

Raspravu o istoriji i starim plemenima Singidunuma ima Matija Katančić (Mathias Petrus Katancsich; 1750–1825) na latinskom.
Postoji prevod u starom Glasniku Srbskog učenog Društva.
http://archive.org/details/glasniks05srpsuoft

On pominje da Apijan piše da Tribali žive oko Morave i Ibra, s tim što u Apijano vreme naš Ibar nije taj Ἕβρος nego reka Marica .
To bi odgovaralo starim kartama na kojima su zabeleženi Mezi i Tribali, od naše tri Morave pa sve do Crnog Mora.

Katančić o promeni Srbalj-Tribalj-Srbal piše da je vezana za atički način izgovora, ko zna grčki neka proveri .

Koliko puta treba ponavljati krajnje retardiranim diskutantima da Srba nema na Balkanu prije 7. vijeka? Sizofrenija cista.

 

[vujadin]

Koliko puta treba ponavljati krajnje retardiranim diskutantima da Srba nema na Balkanu prije 7. vijeka? Sizofrenija cista.

Изгледа још дуго, јер се не ради о ретардираним дискутантима него о документима који извиру са свих страна осим праве. На почетку овог документа шта сам ја поставио читко пише да су постојале две српске крљевине у раном средњем веку а од 7-ог века имамо и писане документе.

 

[Klaudije II Gotski]

Вујадине, ниси поставио документ већ књигу, монографију, дакле дело секундарне литературе које је, према фуснотама, писано на основу других дела литературе.

Иначе, обилује нетачностима, хронолошким, генеолошким и др.

 

[vujadin]

Вујадине, ниси поставио документ већ књигу, монографију, дакле дело секундарне литературе које је, према фуснотама, писано на основу других дела литературе.

Иначе, обилује нетачностима, хронолошким, генеолошким и др.

То је из кронологије, и навео сам да има грешака, али сам ипак поставио као доказ да су многи наши и страни историчари једноставно преносили те грешке тако да је потгребан огроман рад на наведеним изворима да би можда дошли до бољих података.

 

[Klaudije II Gotski]

Из које године је беше књига коју си пренео (из неког разлога)?

http://www.scribd.com/doc/48291641/Andrija-Veselinovic-Rados-Ljusic-Rodoslovi-srpskih-dinastija

Ако те искрено интересује прецизна хронологија, генеологија и остало погледај боље ову књигу Андрије Веселиновића и Радоша Љушића из 2002. која притом садржи и историјске карте. Упореди ову књигу са оном коју си поставио за почетак.