Trebaju li nama uopšte proteini?

[Neno]

I kad sam upitao, dobio sam nešto ovako:

– Proteini u hrani su u svakom smislu neophodni za funkcionisanje organizma i za naše celokupno fizičko i mentalno zdravlje;
– Hrana bogata proteinima je osnovni preduslov za održavanje optimalnih telesnih funkcija i dobrog zdravlja;
– Proteini su glavni gradivni blokovi u našem telu i sastoje se molekula koji se nazivaju aminokiseline;
– Postoji više stotina aminokiselina u prirodi, ali čoveku su potrebne svega 20 njih koje se dele na esencijalne i neesencijalne;
– Proteinska hrana smanjuje apetit, ubrzava metabolizam, jača imuni sistem, povećava sagorevanje masnih naslaga i snižava visok krvni pritisak;
– Značajne su razlike između proteina životinjskog i proteina biljnog porekla;
– Faktori poput pola, uzrasta, zdravstvenog statusa, načina života, nivoa i intenziteta fizičkih aktivnosti, kao i ciljeva u vezi sa telesnom težinom određuju koliko je potrebno uneti proteina u toku dana..
I onda se kaže da su životinjski proteini superiorni u odnosu na biljne?

Medjutim, kako kako gorila, bik ili slon dobivaju proteine? A prosto "pucaju" od mišića.
Da li nas (ne)svjesno truju nekakvim organskim proteinima?
O onim vještačkim već se zna da su neki od njih vrlo štetni.. šta će nama uopšte nekakvi proteini?

 

[Nemoguća Могућност]

ko pita ne skita... ja pit'o:


Kako proteini daju energiju?

Razgradnja proteina

Proteini iz hrane se razlažu na aminokiseline.

Uklanjanje amino-grupe (deaminacija)
Amino-grupa (–NH₂) se odstranjuje u jetri.
Ostatak azota prelazi u ureu i izlučuje se mokraćom.

Uključivanje u energetske puteve

Ostatak molekula (ugljenik + vodonik) ulazi u Krebsov ciklus (ciklus limunske kiseline) ili se pretvara u piruvat ili acetil-CoA.


Ćelijsko disanje
Kao i kod ugljenih hidrata i masti, završni deo je oksidativna fosforilacija u mitohondrijama → nastaje ATP.



Koliko ATP-a daje protein?

Aminokiseline imaju različite puteve i daju različite količine energije.

Prosečna energetska vrednost proteina = ~4 kcal po gramu
(isto kao i ugljeni hidrati).

Kada se to prebaci u ATP:

1 mol ATP ≈ 7,3 kcal (u fiziološkim uslovima bliže 10–12 kcal).

Dakle, 1 g proteina → oko 30–32 molekula ATP po molekulu aminokiseline (u proseku), ali tačno zavisi od konkretne aminokiseline.



Važno

Proteini nisu primarni izvor energije – telo ih koristi kada nema dovoljno glukoze ili masti (npr. pri gladovanju, intenzivnom treningu, ili kod niskougljenih dijeta).

Previše korišćenja proteina za energiju → opterećuje jetru i bubrege zbog uree.


nije sav protein iz hrane „preveden“ u energiju (ATP). Proteini imaju mnogo drugačijih uloga u telu, a ATP dobijamo od njih samo kad treba.

---

Sudbina proteina koji ne idu u ATP​

1.​

• Najveći deo aminokiselina iz proteina koristi se za izgradnju i obnavljanje tkiva.
• To uključuje:
  
  • Mišiće
  • Enzime (biološki katalizatori)
  • Hormone (npr. insulin, glukagon)
  • Antitela (imunološki sistem)
  • Kolagen i keratin (koža, kosa, nokti)

2.​

• Za razliku od masti i šećera, proteini se ne skladište kao proteini.
• Ako ih telo ne koristi za izgradnju, aminokiseline se mogu:
  
  • pretvoriti u glukozu (glukoneogeneza) → energija,
  • pretvoriti u masti (lipogeneza) → dugoročno skladištenje.

3.​

• Neki proteini služe kao prenosnici signala (receptorski proteini).
• Drugi regulišu ekspresiju gena i rast ćelija.

4.​

• Ako ima viška, aminokiseline se razgrade, a azot iz njih se izluči kroz ureu (mokraću).
• Zato previše proteina opterećuje jetru i bubrege.

 

[Alter_Ego_]

Добро вече.

ChatGPT said:​

Добро вече! Како могу да вам помогнем вечерас?

You said:​

куцам на форуму крстарица, и неко помиње да нам протеини можда не требају јер горила бик и слон имају пуно мишића, а једу само биљну храну. Како то?

ChatGPT said:​

Одлично питање — ово је једна од оних тврдњи које звуче логично на први поглед, али кад загребеш мало дубље, стварност је сложенија. Хајде да разбијемо то:

---

Да ли горила, бик и слон имају мишиће јер не требају протеине?​

Не. И те како им требају протеини — као и сваком другом живом бићу. Оно што је тачно јесте да они не морају да уносе протеине из животињских извора. Али протеини им јесу неопходни.

---

Како онда биљоједи добијају протеине?​

1. Биљке садрже протеине.
   Све биљке садрже одређене количине протеина. На пример:
   
   • Лиснато поврће (нпр. кељ, спанаћ)
   • Житарице (кукуруз, пшеница, зоб)
   • Махунарке (соја, грашак, сочиво — мада слонови и гориле не једу баш те култивисане врсте, већ дивље)
   • Воће и корење (мање, али ипак нешто)
2. Гориле, на пример, поједу и до 20–30 кг биљака дневно.
   Када једеш толику количину хране, накупи се довољно аминокиселина, чак и из биљних извора.
3. Микроби у цревима помажу.
   Животиње попут слона или говечета имају развијену пробаву са богатом микрофлором. Бактерије у цревима разлажу целулозу (влакна) и производе аминокиселине и друге хранљиве материје које животиња може да искористи.

---

Али људи нису исто што и гориле...​

Тачно. Ми:

• Немамо пробавни систем као преживара (нпр. бик, крава)
• Немамо цревну микрофлору која може да "производи" довољно есенцијалних аминокиселина
• Не једемо 30 кг хране дневно (бар не већина нас )

Зато људима јесу потребни квалитетни извори протеина — било животињског или биљног порекла (нпр. пасуљ, соја, кикирики, киноа, хељда, итд).

---

Закључак​

Сви животињски организми морају да уносе протеине или аминокиселине.
Гориле и слонови их добијају из биљака — али једу огромне количине хране и имају специјализовану пробаву.
Људима су и даље потребни протеини, само што ми морамо пажљивије да их балансирамо, нарочито ако смо на вегетаријанској или веганској исхрани.

Ако хоћеш, могу ти дати и поређење колико нпр. протеина има у 1 кг спанаћа у односу на 100 г меса.

 

[Nemoguća Могућност]