Prema izveštaju u prestižnom medicinskom časopisu The Lancet iz 2007. godine, kod osoba koje su u trenutku započinjanja potpunog štrajka glađu u dobrom zdravstvenom stanju, rizik od smrtne posledice pothranjenosti obično je manji tokom prvih šest do osam nedelja. Međutim, kod onih koji već imaju narušeno zdravlje, taj rizik može postati kritičan već nakon tri nedelje. Kada osoba ne unosi ni tečnost, stanje se naglo pogoršava – smrt može nastupiti u roku od sedam do četrnaest dana, naročito pri višim spoljnim temperaturama, piše Live science.
U prvim danima potpunog izgladnjivanja javlja se intenzivan osećaj gladi, koji obično prolazi nakon drugog ili trećeg dana. Tada organizam počinje da koristi rezerve proteina iz mišićnog tkiva kako bi proizveo glukozu – osnovno „gorivo“ za ćelije. Istovremeno dolazi do naglog pada elektrolita, posebno kalijuma, kao i do gubitka masti i mišićne mase.
Nakon dve nedelje posta, osoba postaje izrazito iscrpljena – javljaju se slabost, usporenost, problemi sa koordinacijom i pad srčane frekvencije. U tom periodu često dolazi do značajnog pada nivoa vitamina B1 (tiamina), što može uzrokovati neurološke poremećaje, slabiji vid i motoričke smetnje.
Ako izgladnjivanje traje duže od mesec dana, odnosno ako osoba izgubi više od 18 % telesne mase, povećava se rizik od trajnih oštećenja – otežano gutanje, gubitak vida i sluha, problemi sa disanjem i postupno otkazivanje vitalnih organa.
Nakon 45 dana bez hrane, rizik od smrtnog ishoda je izuzetno visok, najčešće zbog kardiovaskularnog kolapsa ili teških infekcija.
