eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Tragično iskustvo rumunske poljoprivrede u EU – pouke za Srbiju
Veröffentlicht am März 17, 2013 von dijaspora
Ratko Karolić
četvrtak, 19. jul 2012 10:05
U periodu pre II svetskog rata, Rumunija je bila drugi po veličini proizvođač hrane u Evropi.(1) Danas Rumunija uvozi oko 70 procenata hrane za svoje potrebe.(2)
Od ukupno 14,7 miliona hektara poljoprivrednog zemljista u Rumuniji, samo oko 10 miliona hektara je obradivo zemljište. Procena izvršena tokom 2008. godine utvrdila je da 6,8 miliona hektara plodnog zemljista nije obrađeno.(3)
Učešće poljoprivrede u rumunskom bruto domaćem proizvodu (BDP) je opalo sa 12,6% u 2004. godini na samo 6% tokom 2007. U odnosu na ukupnu veličinu zemljišta, prinosi žitarica u Rumuniji su znatno opali pa je zemlja u 2006. godini, na primer, proizvela svega 5,3 miliona tona pšenice i 8,6 miliona tona kukuruza.
Podaci ukazuju da je doskoro oko tri miliona Rumuna, ili skoro 30% radno sposobnog stanovništva, bilo zaposleno u poljoprivredi.
Među glavnim problemima rumunske poljoprivrede zvanično se pominju nedostatak fondova, fragmentacija poseda i erozija zemljišta, zastarela poljoprivredna tehnologija i neregulisan pravni status zemljišta.
Uvid na terenu donosi nešto precizniju sliku stanja:
- Oko dva miliona rumunskih seljaka ima posede od prosečno 2,7 hektara zemljišta;(2)
- U pojedinim regionima Rumunije skoro 35% zemljišta je po veoma niskim cenama prodato strancima – koji tu zemlju ne obrađuju;(4)
Demonstracije rumunskih seljaka u Bukureštu protiv vladine poljoprivredne politike (2010.)
Otkriće britanske štampe
Nedavno objavljen članak u britanskom Guardian-u dodatno razotkriva neke od ključnih razloga izuzetno teškog stanja u rumunskoj poljoprivredi
5)
- Od ukupno 6 milijardi evra poljoprivrednih subvencija koje dolaze u Rumuniju, skoro 51% sume dobija samo 0,9% farmi, dok ukupno 70% rumunskih farmi – ne dobija nikakve poljoprivredne subvencije!!!
- Hrana uvezena po bescarinskom režimu iz nekih EU zemalja – koje svojim farmerima daju višestruko veće poljoprivredne subvencije od onih koje dobijaju rumunski farmeri – je znatno jeftinija od one proizvedene u zemlji, što dovodi do propadanja rumunskih seljaka; treba reći da je ovde u pitanju klasičan damping, odnosno prodaja strane hrane na domaćem tržištu po cenama koje su niže od stvarnih troškova proizvodnje (zbog visokih subvencija).
- Tržište semena za poljoprivrednu proizvodnju u Rumuniji su, uglavnom, monopolizovale velike međunarodne kompanije (Monsanto, DuPont, Pioneer) koje stalno podižu njegovu cenu; seljaci ne mogu da koriste useve od ovog semena kao seme za sledeću setvu već svake godine moraju ponovo da ga kupuju od istih kompanija; iz ovakvog opisa u članku izgleda da se radi o genetski modifikovanom semenu (GM semenu) čijim korišćenjem su rumunski seljaci dovedeni u potpunu zavisnost od stranih kompanija.
Srpski seljaci i lažna tržišna utakmica
Ovo iskustvo rumunskih seljaka može da posluži kao pouka za srpsku poljoprivredu. Potpisivanjem SSP – Sporazuma o saradnji i partnerstvu sa EU, koji je potpisala bivša vlada Srbije, biće dozvoljena prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima od 2014. godine. Carine na uvoz strane, visoko-subvencionisane hrane u Srbiji već sada su znatno redukovane, što teško pogađa domaće poljoprivrednike.
Srpski seljaci, jednostavno, nisu pripremljeni za ovu lažnu tržišnu utakmicu:
- domaće poljoprivredne subvencije su višestruko niže od subvencija farmerima u većim evropskim zemljama koje izvoze hranu – što dovodi do nefer utakmice na štetu srpskih seljaka;
- domaće poljoprivredne subvencije u Srbiji ne prima skoro 90% poljoprivrednih gazdinstava: od 770.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji samo 60-80.000 gazdinstava prima subvencije.(6)
Srpski seljak: poznato je da puno radi a malo se buni
Zablude o poljoprivredi
Trebalo bi konačno ukloniti u srpskoj javnosti postojeće zablude o poljoprivredi, koje svesno ili iz neznanja šire neki domaći stručnjaci i agro-novinari – odnosno reći ono što je danas dobro poznato svetskim stručnjacima:
- mali posedi su jednako ili čak bolje produktivni od velikih poseda; u nekim zemljama sa razvijenom poljoprivredom prosečna površina poljoprivrednih gazdinstava je mala pa tako Italija, naprimer, ima oko 69% gazdinstava koja su manja od 5 hektara;(7)
- niske cene hrane iz razvijenih zemalja nisu rezultat većeg znanja i veštine njihovih farmera već dolaze od znatno viših poljoprivrednih subvencija njihovim farmerima – čime se veštački snižavaju cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu (posledice damping cena);
- insistiranje na što većim prinosima i intenzivnom korišćenju veštačkih đubriva i agrohemikalija dovodi do degradacije i erozije poljoprivrednog zemljišta; u svetu je degradacijom zemljišta obuhvaćeno oko 40% poljoprivrednog zemljišta, a na 25% površina je taj proces posebno izražen; degradacija zemljišta je najviše izražena u industrijski razvijenim zemljama pa zato EU zahteva da njeni farmeri ostave 7% poljoprivrednog zemljišta neobrađeno, da bi se zemljište oporavilo; zbog toga je EU zemljama potrebno dodatnih 7 miliona hektara u susedstvu, samo da održe postojeću proizvodnju;(7)
Veröffentlicht am März 17, 2013 von dijaspora
Ratko Karolić
četvrtak, 19. jul 2012 10:05
Srpska vlada i domaći stručnjaci bi trebalo što pre da preispitaju odluke bivše vlade u vezi domaće poljoprivrede i da uspostave novu strategiju za njen razvoj
foto: Rumunija ima 9,7 mil ha obradivog poljoprivrednog zemljišta, a samo 1/3 je potpuno obrađena (http://www.prosvirom.com/news/opp_details.php?id_news=47 )
foto: Rumunija ima 9,7 mil ha obradivog poljoprivrednog zemljišta, a samo 1/3 je potpuno obrađena (http://www.prosvirom.com/news/opp_details.php?id_news=47 )
U periodu pre II svetskog rata, Rumunija je bila drugi po veličini proizvođač hrane u Evropi.(1) Danas Rumunija uvozi oko 70 procenata hrane za svoje potrebe.(2)
Od ukupno 14,7 miliona hektara poljoprivrednog zemljista u Rumuniji, samo oko 10 miliona hektara je obradivo zemljište. Procena izvršena tokom 2008. godine utvrdila je da 6,8 miliona hektara plodnog zemljista nije obrađeno.(3)
Učešće poljoprivrede u rumunskom bruto domaćem proizvodu (BDP) je opalo sa 12,6% u 2004. godini na samo 6% tokom 2007. U odnosu na ukupnu veličinu zemljišta, prinosi žitarica u Rumuniji su znatno opali pa je zemlja u 2006. godini, na primer, proizvela svega 5,3 miliona tona pšenice i 8,6 miliona tona kukuruza.
Podaci ukazuju da je doskoro oko tri miliona Rumuna, ili skoro 30% radno sposobnog stanovništva, bilo zaposleno u poljoprivredi.
Među glavnim problemima rumunske poljoprivrede zvanično se pominju nedostatak fondova, fragmentacija poseda i erozija zemljišta, zastarela poljoprivredna tehnologija i neregulisan pravni status zemljišta.
Uvid na terenu donosi nešto precizniju sliku stanja:
- Oko dva miliona rumunskih seljaka ima posede od prosečno 2,7 hektara zemljišta;(2)
- U pojedinim regionima Rumunije skoro 35% zemljišta je po veoma niskim cenama prodato strancima – koji tu zemlju ne obrađuju;(4)
Demonstracije rumunskih seljaka u Bukureštu protiv vladine poljoprivredne politike (2010.)
Otkriće britanske štampe
Nedavno objavljen članak u britanskom Guardian-u dodatno razotkriva neke od ključnih razloga izuzetno teškog stanja u rumunskoj poljoprivredi
5)- Od ukupno 6 milijardi evra poljoprivrednih subvencija koje dolaze u Rumuniju, skoro 51% sume dobija samo 0,9% farmi, dok ukupno 70% rumunskih farmi – ne dobija nikakve poljoprivredne subvencije!!!
- Hrana uvezena po bescarinskom režimu iz nekih EU zemalja – koje svojim farmerima daju višestruko veće poljoprivredne subvencije od onih koje dobijaju rumunski farmeri – je znatno jeftinija od one proizvedene u zemlji, što dovodi do propadanja rumunskih seljaka; treba reći da je ovde u pitanju klasičan damping, odnosno prodaja strane hrane na domaćem tržištu po cenama koje su niže od stvarnih troškova proizvodnje (zbog visokih subvencija).
- Tržište semena za poljoprivrednu proizvodnju u Rumuniji su, uglavnom, monopolizovale velike međunarodne kompanije (Monsanto, DuPont, Pioneer) koje stalno podižu njegovu cenu; seljaci ne mogu da koriste useve od ovog semena kao seme za sledeću setvu već svake godine moraju ponovo da ga kupuju od istih kompanija; iz ovakvog opisa u članku izgleda da se radi o genetski modifikovanom semenu (GM semenu) čijim korišćenjem su rumunski seljaci dovedeni u potpunu zavisnost od stranih kompanija.
Srpski seljaci i lažna tržišna utakmica
Ovo iskustvo rumunskih seljaka može da posluži kao pouka za srpsku poljoprivredu. Potpisivanjem SSP – Sporazuma o saradnji i partnerstvu sa EU, koji je potpisala bivša vlada Srbije, biće dozvoljena prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima od 2014. godine. Carine na uvoz strane, visoko-subvencionisane hrane u Srbiji već sada su znatno redukovane, što teško pogađa domaće poljoprivrednike.
Srpski seljaci, jednostavno, nisu pripremljeni za ovu lažnu tržišnu utakmicu:
- domaće poljoprivredne subvencije su višestruko niže od subvencija farmerima u većim evropskim zemljama koje izvoze hranu – što dovodi do nefer utakmice na štetu srpskih seljaka;
- domaće poljoprivredne subvencije u Srbiji ne prima skoro 90% poljoprivrednih gazdinstava: od 770.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji samo 60-80.000 gazdinstava prima subvencije.(6)
Srpski seljak: poznato je da puno radi a malo se buni
Zablude o poljoprivredi
Trebalo bi konačno ukloniti u srpskoj javnosti postojeće zablude o poljoprivredi, koje svesno ili iz neznanja šire neki domaći stručnjaci i agro-novinari – odnosno reći ono što je danas dobro poznato svetskim stručnjacima:
- mali posedi su jednako ili čak bolje produktivni od velikih poseda; u nekim zemljama sa razvijenom poljoprivredom prosečna površina poljoprivrednih gazdinstava je mala pa tako Italija, naprimer, ima oko 69% gazdinstava koja su manja od 5 hektara;(7)
- niske cene hrane iz razvijenih zemalja nisu rezultat većeg znanja i veštine njihovih farmera već dolaze od znatno viših poljoprivrednih subvencija njihovim farmerima – čime se veštački snižavaju cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu (posledice damping cena);
- insistiranje na što većim prinosima i intenzivnom korišćenju veštačkih đubriva i agrohemikalija dovodi do degradacije i erozije poljoprivrednog zemljišta; u svetu je degradacijom zemljišta obuhvaćeno oko 40% poljoprivrednog zemljišta, a na 25% površina je taj proces posebno izražen; degradacija zemljišta je najviše izražena u industrijski razvijenim zemljama pa zato EU zahteva da njeni farmeri ostave 7% poljoprivrednog zemljišta neobrađeno, da bi se zemljište oporavilo; zbog toga je EU zemljama potrebno dodatnih 7 miliona hektara u susedstvu, samo da održe postojeću proizvodnju;(7)
./.
