Teorija Evolucije - komentari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pa ja stvarno ne mogu da znam kakve usi vas dvojica imate, mozda zbog njih vam i nije teorija evolucije toliko strana, inace svi ljudi normalnog izgleda imaju jednake proporcije, odnosno zenice se poklapaju sa sirinom usta, oci su na sredini glave, razmak izmedju ociju je jednak velicini oka, usi su velicine nosa, tu naravno da ima manjih ili vecih odstupanja ali je uglavnom u toj srazmeri, ako vas dvojica izgledate otprilike ovako kao na donjoj slici onda gresim, ali to ne znaci da odmah treba da zastupate koncept evolucije, mozda su za to krive neutralne mutacije, a mozda nesto trece???
48352_375x375.jpg
 
Niko nije savrsen, ali 99% manekenki ili manekena se savrseno uklapa u ono o cemu sam govorio, sem ako ih Mama ili Tata ne guraju po nekim šnj agencijama. Vas dvojica mozete meni da kontrirate koliko hocete sto se ovoga tice, ali to ne znaci da ste u pravu, vec samo pokazujete da zelite da kontrirate ma sta ja napisao, to sad sto ste vas dvojica rekli je isto kao kada bi ja rekao 2+2 su 4 a onda mi vi kazete, E pa kad mi resavamo zadatke iz Matematike uglavnom nije tako, i postoji jos teorija koje nam to potvrdjuju. Sto znaci da ce te uvek da stojite iza vasih ubedjenja i nista drugo. Ja stvarno ne zelim i ne mogu da odgovaram na sve sto se ovde iznese, ali kada neko kaze da postoje bubasvabe koje jedu najlon kese, pa odmah zakljuci da je ta bubasvaba nesto superiornija nego sto je bila, na takve tvrdnje me mrzi da odgovaram, ili tvrdnje sa zabom, mozda ce ovo najbolje da ilustruje moj odgovor.

moving-fairy-tail-evolution.gif

If a fair maiden kisses a frog which instantly changes into a handsome prince we would call it a fairy tale. But if the frog takes 40 million years to turn into a prince we call it evolution.
 
Kalupi su apstraktne emirijske odrednice, naravno da nece za svakog coveka svako racunati milimetarsku devijaciju. Ako se evolucija zavrsila, ako nam ne izraste neka govnarija iz nosa onda sam
pro. Ako se pretvorimo u troglave Lolite, onda sam contra. Zivjeli partizani!
 
Prekidi u sedimentnim slojevima.
„Kada pogledamo velike profile sedimenata na stranama recnih dolina i kanjona, obicno nismo svesni da znacajni delovi geoloskog stuba cesto nedostaju izmedju nekih slojeva. Nedostajuci delovi se lako ne uocavaju, osim ako nismo dobro upoznati sa geoloskim stubom. Kao ilustraciju, mozemo oznaciti kompletne serije slojeva u geoloskom stubu slovima alfabeta. Ako na jednom lokalitetu nadjemo samo A, D i E, mi cemo pravilno zakljuciti da B i C nedostaju izmedju A i D. Mi to znamo, zato sto se B i C nalaze na svom odgovarajucem mestu na drugom lokalitetu. Slojevi iznad i ispod prekida (to jest, A i D u nasem primeru) su cesto u bliskom kontaktu jedan sa drugim. Prema standardnom geoloskom merenju vremena, iznos nedostajuceg vremena predstavljenog prekidom ukazuje na vreme potrebno za razvoj nedostajucih slojeva, kao sto su B i C u gornjem primeru.
Veliki Kanjon u Arizoni je jedan od najvecih geoloskih izlozbenih podrucja na svetu. U njemu vidimo znacajne nedostajuce delove (hijatuse ili prekide) u geoloskom stubu. Od vrha ka dnu prekidi predstavljaju otprilike 6, 14 i vise od 100 miliona godina nedostajucih slojeva, prema standardnoj geoloskoj vremenskoj skali. Donji prekid ukljucuje kompletne periode ordovicijuma i silura. Mnogi naucnici prihvataju da ti prekidi postoje, posto su naslage ordovicijuma i silura navodno prisutne u drugim delovima sveta. U evolucionom kontekstu, ove naslage bi zahtevale dugo vreme za svoj nastanak i za evoluciju organizama koji su formirali svoje karakteristicne fosile u njima. Geolozi odredjuju nedostajuce delove sedimenata uglavnom na osnovu uporedjenja fosila iz sedimentnih slojeva sa kompletnim sekvencama geoloskog stuba. Oni takodje koriste rediometrijsko datiranje, narocito u uspostavljanju sirokog vremenskog okvira ovih slojeva.
Geolozi su vec dugo svesni postojanja ovih prekida i obicno ih oznacavaju „diskordancijama“, mada oni nekada koriste ovaj termin na razlicite nacine u razlicitim podrucjima. Postoji nekoliko tipova diskordancija. Ako su slojevi stena, iznad i ispod prekida, pod uglom jedan prema drugom, koristi se termin „tektonsko-eroziona diskordancija“. Ali ako su oni generalno paralelni, sa odredjenim pokazateljima erozije izmedju slojeva, ovaj kontakt se naziva „eroziona diskordancija“. A ako linija kontakta nije vidljiva ili nema tragova erozije, to se naziva „parakonkordancija“. U ovom razmatranju mi cemo narocito obratiti paznju na ova poslednja dva tipa odnosa izmedju stenskih slojeva.
Vazno pitanje jeste: Zasto ne nailazimo na nepravilne oblike erozije u donjem sloju, na tim prekidima, ako oni predstavljaju tako velike periode vremena? U tom slucaju bi se desila velika erozija pre nego sto bi se natalozio sloj iznad prekida. U najmanjem slucaju, pod normalnim okolnostima ocekivali bismo regionalni prosek od vise od 100 metara erozije za samo 4 miliona godina. Geolog Ivo Lucita (Ivo Lucchitta), koji ne zastupa koncept stvaranja, i koji je proveo veliki deo svoga zivota u proucavanju Kanjona Kolorado, cija je dubina vise od jednog kilometra, ukazuje da se „najveci deo usecanja ovog kanjona desio u fenomenalno kratkom periodu vremena od 4 do 5 miliona godina“. Odsustvo znacajne kolicine erozije ukazuje na malo ili nimalo vremena na ovim prekidima. Ocekivali bismo odredjenu vrstu erozije od aktivnosti poplave, ali unutar sedimentnih slojeva veoma retko nalazimo tragove starih recnih dolina i kanjona.
Odsustvo erozije na razlicitim prekidima ukazuje da su sedimentni slojevi bili rapidno natalozeni za vreme Potopa. Ako su se dugi periodi vremena desili, mi cemo videti dokaze o geoloskim procesima koji su se desili na povrsini slojeva odmah ispod prekida. Na postojecoj povrsini kopna i morskog dna mi mozemo cesto videti tragove vremena, kako je erozija ispirala kontinente i formirala jaruge, doline i kanjone. Drugi produkti koji nastaju vremenom, kao sto su naslage tla, razne posledice uticaja vremenskih uslova i rast biljaka, ostavljaju tragove koji bi takodje bili vidljivi na prekidima. Medjutim, slojevi odmah ispod prekida, obicno su ravni i neosteceni, ukazujuci da je malo ili nimalo vremena proteklo pre nego sto su bili prekriveni drugim slojevima.
Ako su milioni godina protekli izmedju svih ovih slojeva, zasto su kontakti izmedju pretpostavljenih prekida tako ravni u poredjenju sa postojecom povrsinom zemlje? Tesko je zamisliti da se nista nije desilo na povrsini prekida tokom miliona godina na bilo kakvoj planeti koja ima klimu dovoljno normalnu da podrzi zivot, kako to pokazuje fosilni zapis.“
{prevedeno na srpski: vode Potopa su na razlicitim mestima Zemljine kugle ponele i zatrpale razlicite organizme, razlicitim debljinama slojeva preko njih. Negde je zatrpano nekoliko ovih, na drugom mestu nekoliko drugih vrsta itd. Bilo je vise poplavnih talasa koji su nosili materijal, pa tako imamo i razne slojeve koji sadrze organizme koje je talas pokupio u prvom, pa u drugom naletu... Medjutim, posto evolucionisti ne priznaju Potop (jer bi to znacilo da je Sveto Pismo tacno u tom segmentu, a onda to povlaci da je tacno i u nekim drugim – Bog npr.), oni smatraju da su se ti sedimentni slojevi talozili postepeno milionima godina, sto povlaci da su na vecim dubinama zatrpani organizmi koji su ziveli u najdavnijim vremenima, a na manjim oni koji su ziveli blize nasem vremenu. Posto oni imaju formiran sled organizama onako kako su navodno evoluirali, postoje karakteristicni organizmi koji su bili siroko zastupljeni na zemlji ( u razlicitim vremenima) i na osnovu kojih se datiraju odredjeni slojevi (jer ne mozete ocekivati da svuda imate zatrpane leseve dinosaurusa, na osnovu kojih bi se datirao sloj). Ako u nekom sloju nema odredjenih karakteristicnih organizama za npr. silur (jer ih vode na tom mestu nisu zahvatile i zatrpale), oni konstatuju da taj sloj nedostaje. Prvi problem je kada vam nedostaje „sloj“ tj. period od 100 miliona godina. Taj sloj moze nestati samo erozijom (bilo kojom). Medjutim povrsine slojeva ispod i iznad nedostajucih ne pokazuju znakove erozije. Erozija ne moze biti tako pazljiva da savrseno horizontalno ukloni sloj od 100 miliona godina, a da ne zahvati i sloj ispod (bar na nekim mestima). Preliceno: zamislimo tortu koja se sastoji od 10 slojeva (od keksa, oraha, kokosa,...). Ako utvrdimo da torta koja treba da ima 10 slojeva u stvari ima samo 7, to znaci da imamo dve opcije – ili je neko pojeo tri sloja (erozija) dok je torta pravljena, ili je kuvar-ica zaboravio-la da stavi ta tri sloja (slojevi nisu ni postojali). Ako je neko pojeo slojeve torte dok su stavljani, on ne bi mogao da bude tako precizan pa da viljuskom savrseno ravno skine samo doticni sloj, vec bi zagrebao i sloj ispod (i to na mnogo mesta). Kada kuvar-ica nanese sledeci sloj on ce popuniti rupe u sloju ispod, dok ce na povrsini biti ravan. Ako izelica pojede sloj iznad ovog, onda ce na njemu ostati ogrebotine od viljuske koje ce biti popunjene narednim slojem. Dakle, ako konstatujemo ogrebotine na spojevima izmedju slojeva torti, onda je neko pojeo te slojeve jos dok je torta pravljena. Ako ih, medjutim, nema, to znaci da kuvar-ica nikada nije ni stavio-la doticne slojeve. U stvarnosti – ako nema erozije izmedju geoloskih slojeva, vec se oni na povrsini od nekoliko desetina ili stotina hiljada kilometara kvadratnih prostiru gotovo savrseno horizontalno jedan preko drugog, to znaci da tih „nedostajucih“ slojeva nikada nije ni bilo, odnosno da nikada nije ni bilo vreme za koje bi oni trebali da se nataloze – 100 miliona godina. Ako tih 100 miliona godina nema na jednom mestu na Zemljinoj kugli, ne treba valjda objasnjavati da ih nema nigde. Drugim recima, istoriju treba „podmladiti“ bar za tih 100 miliona godina (u stvari 100 + 6 + 14 = 120 miliona godina)}.
 
„Kada stanemo na rub Kanjona Kolorado, odmah nas impresionira izuzetno paralelna pojava stenskih slojeva. Ovaj fenomen je suprotan ostrom profilu kojeg vidimo kod kanjona, koji ukazuje na nepravilnost erozije. Zasto ne uocavamo slicne osobine na prekidima? Ako je zaista proteklo vreme koje se pretpostavlja za te prekide, to bi sigurno bilo dovoljno vremena za eroziju. Danasnje prosecne stope erozije su tako velike da je ceo geoloski stub mogao potpuno biti erodovan vise puta tokom dugih perioda koji se pretpostavljaju za geolosku proslost. Ipak, na prekidu od 100 miliona godina, zapazamo samo malo erozije, ili kontakt izgleda ugladjen, ili se ne vidi. Izvestavajuci o jednom delu, duz ovog prekida, geolog Stenli Bjus (Stanley Beus) kaze: „Ovde je konkordanciju tesko locirati, iako predstavlja vise od 100 miliona godina“.
Istocna obala Australije sadrzi izuzetne pojave ugljenih slojeva. Izmedju gornjih stena i Buli uglja navodno postoji vremenski prekid u talozenju sedimenata od oko 5 miliona godina. Ovaj vremenski prekid, koji se pruza ispod naslaga Buli uglja, prekriva nekih 90.000 kvadratnih kilometara ovog regiona. Tamo gde je Buli ugalj prisutan, tesko je predvideti kako su sloj uglja, ili vegetacija koja ga je proizvela, ostali tu tokom 5 miliona godina bez ostecenja.
Evropski Alpi su delimicno sacinjeni od kompleksa ogromnih klizista i naboranih slojeva zvanih navlake. Izmedju slojeva u tim navlakama geolozi pretpostavljaju vremenske prekide u sedimentaciji koji pokazuju odsustvo erozije takodje zabelezeno i na drugim mestima. Kod Morkles navlake u dolini Rone u Svajcarskoj, pretpostavljen je vremenski prekid od oko 45 miliona godina (gornja kreda i nagore) koji pokazuje malo erozije. Uzgred, sekvenca slojeva oko tog prekida je potpuno prevrnuta, a do prevrtanja je doslo kada su slojevi bili gurnuti na sever tokom formiranja Alpa.
Neki geolozi su komentarisali odsustvo dokaza za geoloske promene ocekivane na ovim vremenskim prekidima. Govoreci o vrsti vremenskog prekida u sedimentaciji, zvanog parakonkordancija, Norman Njuvel iz Americkog prirodnjackog muzeja u Nju Jorku, kaze: „Znacajan aspekt parakonkordancije u sekvenci krecnjaka jeste odsustvo dokaza kvasenja podpovrsine. Zaostala tla i karsne povrsine, koji se mogu ocekivati kao rezultat duge izlozenosti pod vazduhom, ili nedostaju, ili su neprepoznatljivi“. Spekulisuci po pitanju uzroka ovih ravnih povrsina kontakta, ovaj autor dalje kaze da je „poreklo parakonkordancija nesigurno, i ja zasigurno nemam jednostavno resenje ovog problema“.
U narednoj publikaciji Njuvel dalje komentarise: „Zagonetna karakteristika granica izmedju slojeva i mnogih drugih biostratigrafskih granica (granice izmedju razlicitih fosilnih grupa) jeste generalno odsustvo fizickog dokaza za izlozenost pod vazduhom. Tragovi dubokog kvasenja, spiranja, kanalisanja i zaostalog sljunka imaju tendenciju odsustva, cak i tamo gde su donje stene roznacki krecnjaci..... Ove granice su parakonkordancije koje se obicno otkrivaju samo na osnovu paleontoloskog (fosilnog ) dokaza“.“
{drugim recima, pretpostavlja se da tih slojeva nema, jer nema fosila zivotinja koje su zivele u tom periodu, a nemoguce je da, recimo, za 45 miliona godina ne nastane nijedan fosil karakteristican za neki period. Trecim recima, u nasoj jednacini : 100 + 6 + 14 + 45 + 5 = 170 miliona godina kojih nema. Zasad solidno.}
„Van Endel (T. H. van Andel) sa Stenford Univerziteta, kaze: „Ja sam ranije u mojoj karijeri veoma bio pod uticajem razmatranja dva tanka ugljena sloja u Venecueli, razdvojena sa par desetina centimetara sive gline i natalozena u obalskoj mocvari, koji su bili donjo-paleocenske i gornjo-eocenske starosti. Izlozenost je bila izuzetna, ali su cak i najpreciznija istrazivanja propustila da objasne precizan polozaj ovih 15 miliona godina vremenskog prekida“. Vrlo je moguce da se tih 15 miliona godina nikada nije ni desilo.“
{oho-ho. 170 + 15 = 185 miliona godina. Hoce li sta preostati?}
„Intrigantno pitanje u pogledu odsustva dokaza za proteklo vreme na tim kontaktima izmedju sedimenata, nekada ukazuje na alternativna objasnjenja. Neki isticu ravna podrucja na zemlji, kao sto je dolina donjeg toka reke Misisipi. Medjutim, ona ne predstavlja vremenski prekid u sedimentaciji, posto voda i drugi geoloski agensi tu danas taloze sedimente i nece doci do pojave vremenskog prekida u fosilnom zapisu ako ovi sedimenti nastave da se gomilaju. Drugi ukazuju da se erozija nije mogla desiti ako su povrsine vremenskih prekida bile pod vodom. Medjutim, biti pod vodom ne znaci i biti zasticen, bilo od talozenja ili erozije, kao sto to mozemo dobro uociti kod podvodne sedimentacije i nepravilne erozije velikih kanjona nadjenih duz ruba kontinentalnih grebena. Monterej kanjon, koji se nalazi na dnu okeana, iduci od obale Kalifornije, dubok je i sirok otprilike kao Kanjon Kolorado. Voda u pokretu moze izvrsiti i plitku i duboku eroziju.
Neki ukazuju da su kontaktne povrsine, gde postoje vremenski prekidi u sedimentaciji, mogle biti ravne zbog postojanja otpornih stenskih slojeva koji se nalaze odmah ispod njih. To nije resenje, jer cesto puta meki sedimenti formiraju slojeve odmah ispod povrsina vremenskih prekida. Jedan primer je vremenski prekid u sedimentaciji izmedju Chinli formacije i meke Monkopi formacije ispod nje. Drugi smatraju da nije moguce da je erozija formirala ravnu povrsinu, jer nemamo dobar primer u podrsci takve sugestije, sigurno ne takvog vremenskog prekida koji bi se prostirao na pola kontinenta, kako je diskutovano u ovom poglavlju. Izvestavajuci o takvim primerima, geomorfolog Artur Blum (Arthur Bloom) kaze: „Nijedan nije poznat“. Drugi geolozi se pitaju da li postoje dokazi za eroziju na ovakvim kontaktima takozvanih vremenskih prekida. Cesto se uocava malo erozije, ali to je nedovoljno da bi se poduprla duzina vremena koja se sugerise za te vremenske prekide. Erozija je takodje minorna kada se uporedi sa danasnjom topografijom na Zemlji. Mi opravdano mozemo ocekivati da je do odredjene erozije doslo za vreme globalnog Potopa. Mont Everest i Kanjon Kolorado pokazuju jasno odsustvo takvog zapisa o proslosti, koji je dobro reprezentovan u sedimentnim slojevima na Zemlji. Neki ce sigurno priznati da se izreka „sadasnjost je kljuc za proslost“ ne moze primeniti na ove vremenske prekide gde se nagovestava rapidna aktivnost. Proslost je potpuno drugacija.
Teskoca sa produzenjem vremena, pretpostavljenog za razlicite prekide u sedimentnom zapisu, jeste u tome da ne nalazimo ni dokaze za talozenje, niti za mnogo erozije. Ako je tu bilo talozenja, onda nije bilo prekida, posto se sedimentacija nastavila. Ako je bilo erozije, ocekivalo bi se mnostvo kanala i formiranje dubokih jaruga, kanjona i dolina, pa ipak su kontakti (prekidi), nekada opisani kao „velicine kontinenta“, obicno „veoma ravni“. Tesko je zamisliti da se malo toga, ili nista nije desilo, tokom miliona godina na povrsini nase planete. Tokom vremena bi se desilo ili talozenje ili erozija. Klima bi uticala na prekid takvih aktivnosti. Mozda pretpostavljeno vreme za ove prekide nikada nije postojalo, i ako vreme nedostaje na jednom mestu, ono nedostaje na sirokom podrucju Zemlje.
Pitanje pretpostavljenih ravnih povrsina prekida sedimentacije u slojevima stena ukazuje na proslost koja se veoma razlikovala od sadasnjosti. Te razlike lako mozemo pomiriti sa katastrofickim modelom kakav je biblijski Potop, koji pretpostavlja rapidno talozenje slojeva bez velikog protoka vremena izmedju njih.“
 
Odredjivanje starosti stena.
„Koliko puta ste otvorili novine i procitali clanak koji opisuje otkrice novog fosila, arheoloski nalaz ili poremecaj pod zemljom? Nakon opisane prirode otkrica, clanak objasnjava kako su naucnici odusevljeni zbog jos jedne potvrde teorije evolucije. Zatim se objavljuje podatak o starosti nalaza, koji iznosi mozda milione, ili stotine miliona, ili cak milijarde godina. Ne iznosi se sumnja po pitanju tacnosti ovih podataka, i citalac moze pomisliti da nema razloga postavljati takvo pitanje.
Da li ste se ikad zapitali kako su oni dosli do podatka o starosti? Kako oni znaju, nekada sa sigurnoscu, da se nesto desilo tako davno? To ispada skoro kao da stene i fosili govore, ili imaju etikete na sebi, objasnjavajuci koliko su stari i kako su tu dospeli.
Medjutim, stene ne mogu da govore, niti imaju etikete sa objasnjenjima. Ali, kako se onda dolazi do podataka o starosti i istoriji stena i fosila?
Odgovor vas moze iznenaditi zbog svoje jednostavnosti, i on predstavlja glavnu temu ovog teksta. Ovaj tekst je napisan sa namerom da se objasni kako se proucavaju stene i fosili, i kako se dolazi do zakljucaka o njihovoj istoriji. Ali ne samo to. Bice pokusano da se objasni kako bi to trebalo obicno da se radi, a kako se ZAISTA radi.
Pre nego sto nastavimo, iznesimo jasno da su evolucionisti, u mnogo slucajeva, naucnici sa dobrim namerama, i ljudi od dostojanstva. Ali, pokusajmo da predstavimo jednim primerom, kako oni obicno pokusavaju da odrede starost neke stene.
Kako se obicno radi.
Pretpostavimo da ste nasli krecnjacku stenu koja sadrzi ocuvan fosil. Vi zelite da saznate starost ove stene, pa je odnosite na odeljenje za geologiju pri obliznjem univerzitetu i obracate se profesoru. Na srecu, profesor pokazuje interes za vas primerak stene i obecava vam da ce se potruditi da odredi njenu starost.
Na vase iznenadjenje, profesor nije primenio metodu ugljenika C-14 da bi odredio starost fosila. On vam objasnjava da se odredjivanje starosti metodom C-14 moze koristiti samo za organske materijale, a ne za stene ili cak za fosile, posto su oni okamenjeni. Sta vise, ova metoda se moze koristiti samo na zadnjih nekoliko hiljada godina, a on smatra da je vas fosil star milione godina; niti bi se mogla meriti koncentracija radioaktivnih izotopa, kaze ovaj strucnjak, u cilju odredjivanja starosti ove stene.
„Sedimentne stene su vrsta stena koja sadrzi fosile“, objasnjava on, „a koje se ne mogu datirati (odredjivati starost) radioaktivnim metodama“. Takve metode su primenjive samo na magmatske stene, kao sto su stene lave i granit. Umesto toga, on ce analizirati samo oblik i karakteristike fosila, a ne stene:
„Odredjivanjem starosti fosila mozemo odrediti starost stene“, kaze on.
U svrhu ove diskusije, pretpostavimo da je vas fosil skoljka. Danas zive mnoge vrste skoljki, naravno, a vasa izgleda malo drugacija od onih koje danas mozete videti. Profesor vas informise da je mnogo razlicitih skoljki zivelo u proslosti, koje su preci danasnjih skoljki, ali vecina njih je do danas izumrla.
Zatim, profesor skida veliku knjigu sa svoje police, pod nazivom „Paleontologija beskicmenjaka“, i otvara poglavlje o skoljkama. Tu je prikazano mnostvo vrsta. Na prvi pogled mnoge od njih su slicne, ali kad ih bolje zagledate, one se sve, manje ili vise razlikuju. Vasu skoljku profesor uporedjuje sa svakom od njih, sve dok konacno ne pronadje onu koja je skoro identicna sa vasom. Natpis ispod slike ukazuje da je vasa skoljka „indeks fosil“, i objasnjava se da je ona evoluirala pre nekih 320 miliona godina.
Sa izgledom zadovoljstva i sigurnosti, profesor vam objasnjava: „Vasa stena je stara oko 320 miliona godina“.
Zapazite da sama stena nije proucavana. Njena starost je odredjena na osnovu fosila u njoj, a starost ove vrste fosila je odredjena na osnovu pretpostavke o evolucionom razvoju tokom vremena. Ova krecnjacka stena moze biti potpuno ista sa krecnjackom stenom bilo koje starosti, ali ova stena se ne moze koristiti za odredjivanje starosti nje same. Fosili odredjuju starost stene, a evolucija odredjuje starost fosila.
Vi pocinjete da razmisljate. Poznato vam je da krecnjaci cesto sadrze fosile, ali postoje neke sitnozrne stene u kojima se oni ne nalaze. Kod mnogih krecnjaka pronalazimo krupne komade fosila, dok kod mnogih drugih sedimentnih stena, kao sto su pescar i glina, oni i nisu uvek prisutni. „Sta onda radite?“, pitate vi.
Profesor vam odgovara, drzeci vam kratko predavanje iz stratigrafije i informisuci vas kako se geoloski slojevi nalaze jedni iznad drugih, gde se stariji slojevi (to jest, oni koji sadze starije fosile) nalaze ispod mladjih slojeva. To ocigledno znaci da su donji slojevi talozeni pre gornjih. „Ali, kako ste odredili njihovu starost?“, pitate vi. „Na osnovu fosila u njima !“, kaze profesor.
Ispada da se starost mnogih sedimentnih stena ne moze odrediti na osnovu njih samih. Ako one ne sadrze fosile pomocu kojih se moze odrediti starost u okviru evolucione seme, onda „vi morate posmatrati druge fosilonosne slojeve, iznad i ispod, koji nam mogu pomoci da umetnemo njihovu starost izmedju njih“, kaze profesor. Takvi slojevi ne moraju cak biti ni na istoj lokaciji, ali njihovi tragovi sa strane, mozda na velikim rastojanjima, nekada nam mogu pomoci.
„Na srecu, vasa stena ima lep fosil u sebi, indeks fosil, koji predstavlja organizam koji je ziveo u toku samo jednog vremena evolucione istorije. On sustinski ne izgleda manje ili vise napredan nego druge, ali poseduje jasne karakteristike koje se nesto razlikuju od ostalih skoljki. Kada vidimo ovu vrstu, mi znamo da je stena u kojoj smo je nasli stara oko 320 miliona godina, posto je ova vrsta skoljke zivela pre 320 miliona godina“, kaze profesor.
„Mnogi fosili nisu indeks fosili. Mnogi organizmi, ukljucujuci razne vrste skoljki, puzeva, insekata, cak i jednocelijskih organizama, nisu se promenile tokom svih tih stotina miliona godina, i pronadjeni su u mnogim razlicitim slojevima. Posto oni nisu ziveli u neko posebno vreme, mi njih ne mozemo koristiti za odredjivanje starosti stena. Samo se indeks fosili mogu koristiti, posto se samo oni nalaze u jednoj stenskoj zoni, ukazujuci time da su ziveli za vreme relativno kratkog perioda geoloske istorije. Mi to znamo jer ih pronalazimo samo u jednom periodu vremena. Svaki put kad ih pronadjemo, mi odredjujemo starost stene na osnovu njihove starosti“.
Zaustavimo se za trenutak, da bismo konstatovali da ovakav proces razmisljanja predstavlja kruzno rezonovanje. Tako nesto, ocigledno nema mesta u nauci.
 
Umesto procesa – od posmatranja do zakljucka, mi ovde imamo da zakljucak objasnjava posmatranje, koje DOKAZUJE zakljucak. Fosili bi trebalo da sadrze glavni dokaz za evoluciju, ali ustvari, mi vidimo da se starost stena odredjuje stupnjem evolucije indeks fosila koje pronalazimo u njima, koji su sami datirani i organizovani na osnovu starosti stena. Tako stene odredjuju starost fosila, a fosili odredjuju starost stena.
Vratimo se nasoj prici. Drugom prilikom, vi ste pronasli komad ocvrsle lave – vrstu stene koja se izlila za vreme vulkanske erupcije kao crvena, usijana, tecna lava. Ocigledno, ona ne sadrzi fosile, posto bi svako zivo stvorenje bilo u njoj pretvoreno u pepeo ili potpuno izmenjeno. Vi zelite, takodje, da saznate starost i ove stene. Ali vas prijatelj profesor sa odeljenja za geologiju, salje vas na odelenje za geofiziku. „Oni mogu da odrede starost ove stene“, kaze vam on.
Vasa stena je odusevila profesora geofizike. On vam objasnjava da se starost ove stene moze odrediti koriscenjem metoda radioaktivnog datiranja, koje se zasnivaju na preciznim merenjima odnosa radioaktivnih izotopa u steni. Kada se jednom ustanove, ovi odnosi se mogu ubaciti u sistem matematickih jednacina koje ce nam dati apsolutnu starost stene.
Na zalost, ovaj postupak zahteva vreme. Stena se mora samleti u prah, a onda se izdvojiti izvesni minerali. Tada se stenski prah mora odneti u laboratoriju gde ce biti odredjeni ovi odnosi, i taj izvestaj vratiti nazad. Tada ce se preko kompjutera analizirati ovi odnosi, resiti jednacine i dobiti starost.
Ovaj geofizicar ce vam verovatno reci da su ovi testovi jako skupi, ali posto je vasa stena vrlo interesantna i posto on ima ovlascenje od vlade da moze da plati takav trosak, a studenti post-diplomci ce raditi na tome, sve ce za vas biti besplatno. Sta vise, on ce traziti da se nekoliko razlicitih testova primeni na vasoj steni. To su metod „uranijum-olovo“, „kalijum-argon“ metod, „rubidijum-stroncijum“ i nekoliko drugih. Analize ce se izvrsiti na celoj steni ili na pojedinim mineralima u steni. Takodje, analize ce biti izvrsene odredjivanjem „starosti uzorka“ ili „izohronim“ tehnikama. Ali, sve na istoj steni.
„Mi smo sigurni da cemo tako dobiti dobre rezultate“, kaze vam on. Rezultati ce dati APSOLUTNU STAROST stene, plus ili minus iznos eksperimentalne greske.
Nakon nekoliko sedmica, profesor vas poziva i pokazuje vam rezultate. Konacno cete saznati pravu starost vase stene. Na zalost, rezultati razlicitih testova se ne slazu. Svaki metod je dao razlicitu starost! „Kako se to moglo dogoditi na osnovu jedne stene?“, vi pitate.
Metoda uranijum-olovo je dala starost od 500 +/- 20 miliona godina, za starost ove stene.
Metoda kalijum-argon je dala starost od 100 +/- 2 miliona godina.
Metoda rubidijum-stroncijum je dala starost od 325 +/- 25 miliona godina .
Rubidijum-stroncijum izohrona metoda je dala starost od 375 +/- 35 miliona godina.
Sledi veoma vazno pitanje koje vam se upucuje: „Gde ste pronasli ovu stenu? Da li je bilo fosila u blizini – iznad ili ispod sloja u kome se nalazila ova lava?“ Kada im kazete da ste je pronasli odmah ispod sloja koji sadrzi fosil star 320 miliona godina, sve ce postati jasno: „Nalazi rubidijum-stroncijum metode su ispravni. Oni dokazuju da je vasa stena stara negde izmedju 325 i 375 miliona godina. Nalazi drugih metoda su netacni. Tu mora da je bilo ispiranja ili kontaminacije“.
Ponovo imamo da fosili odredjuju starost stena, a da se starost fosila odredjuje evolucijom.
Ova nasa mala prica je izmisljena, ali nije nerealna. To je nacin kako se obicno radi. Sheme objasnjenja su vec prihvacene kao istinite. Svaki dobijeni rezultat o starosti mora biti procenjen – prihvacen ili odbacen – na osnovu pretpostavke evolucije. I ceo proces odredjivanja starosti se odvija u pozadini scenarija o staroj Zemlji. Nijedna cinjenica van ovog prihvacenog okvira ne moze da prodje. Evolucija postoji, postoji koncept stare Zemlje, a nije vazna istina koju cinjenice otkrivaju. Pojedine cinjenice se prihvataju ili odbacuju u zavisnosti od toga da li se slazu sa evolucijom.“
 
@ endonuclease
1. „Postoje milioni dokaza evolucije, jasno vidljivi i dostupni svakome ko zeli da ih pogleda“.
Umesto sto stalno pretite da cete nas zatrpati milionima dokaza za evoluciju, kako bi bilo da, za pocetak, navedete bar jedan? Ja nisam od juce, niti imam pet godina, pa da mi neko prica o nekim silnim milionima dokaza za evoluciju. Kao sto lepo primeti jedan biolog, ako imate toliko mnogo tih dokaza, zasto u udzbenicima stalno vrtite vec odavno raskrinkane tzv. „ikone evolucije“ (Hekelove embrione, Darvinovo drvo zivota, Darvinove zebe, .....) koje su vec davno DOKAZANO lazne? Gde su DOKAZI za evoluciju? Mislis u lepim zeljama evolucionista? Mislis da ako vi napisete da jedna izumrla vrsta vodi poreklo od neke druge izumrle vrste da je to stvarno DOKAZ? Vasa napisana rec je dokaz? Znaci udzbenici biologije su Sveto Pismo? Cime je DOKAZANO DA TA VRSTA VODI POREKLO od navedene? Cime? Time sto imaju neki slican organ, a boze moj, cim imaju slican organ, onda mora da vode poreklo jedna od druge ( ona koju vi proglasite naprednijom, od one koju vi proglasite primitivnijom)? Neki (ako se ne varam) vuk (?) je imao neki organ koji je slican organu koji imaju kitovi i – EUREKA! – kitovi vode poreklo od njega! Kako? Lako! Tako sto su ta bica (kopnena) provodila sve vise vremena u vodi, noge (sape) su im se postepeno pretvarale u peraja, dlaka je otpala i pojavila se vodootporna koza, nos se pomerio na glavu,....itd. itd. Jednostavno zar ne? Ali, gledano ocima coveka koji ima bar dva grama mozga, ovakve i slicne budalastine (koristicu ovaj blag izraz) ne dozvoljavaju da se na slicnim tekstovima zadrzi duze od tri sekunde. Svako ko iole poznaje gradju tela i komplikovanost veza koje postoje izmedju pojedinih organa i njih sa mozgom, zna da je nemoguce jedan gotov i savrseno uklopljen sistem GRESKAMA (mutacijama) pretvoriti u bolji, kao sto NIJEDAN televizor sa fabrickom greskom nije bolji od televizora koji je nema.
2. „Koju potvrdjuju doslovno svi fizicki, geoloski i hemijski dokazi“. (misli se na starost Zemlje od 4,6 milijardi godina)
Koji su to? Mislis na datiranje radiometrijskim metodama? Te metode zasluzuju duzi osvrt, a kao sto sam rekao tako su postavljene da moras da dobijes neverovatno velike brojke, sta god da datiras. Lava koja je istekla iz vulkana na Havajima 1801. godine je metodom kalijum-argon datirana na starost od najmanje 100 miliona godina, do najvise skoro 3 milijarde godina. KBS tuf (vulkanski pepeo) u Olduvai klisuri je datiran na starost od oko 220 miliona godina, sto nije bio nikakav problem za geologe, dok u njemu nije nadjen skelet navodnog covekovog pretka koji nije SMEO biti stariji od 3 miliona godina, pa su onda doticni strucnjaci za datiranje nastupili u stilu: „ u ******, mora da smo nesto pogresili, to je sigurno kontaminacija stranim argonom, i sl. Sra.ja , da bi naknadnim datiranjem, posle ko zna koliko pokusaja nategli neku brojku od oko 2,7 miliona godina, a koja je odgovarala evolucionistima (kojima je i inace sve podredjeno). Ako se lava od pre 200 godina datira na najmanje 100 miliona godina, onda ti vidi u cemu je tu problem.
3. Stvaranje zivota u laboratoriji.
Nije ni bitno sto ne mogu sve laboratorije da obezbede temperaturu od sto miliona stepeni i sl. uslove koje sam naveo, jer oni nisu ni potrebni za nastanak zivota. Miler-Urijev eksperiment je dokazao da se mogu stvarati neka organska jedinjenja u veoma obicnim laboratorijama. Od vas se samo trazi da nacinite taj jos jedan „mali“ korak i dobijete od tih organskih materija jednocelijski zivi organizam. U proslosti Zemlje, organske materije nisu mogle imati nikakve uslove koje vi danas ne bi mogli da reprodukujete, a sto se tice „milijardu mogucih prirodnih kombinacija“, vi ZNATE koja je dobitna kombinacija. Zasto u jednu posudu ne stavite sve potrebne „delove“ (organske materije) i prisilite ih da se sklope u jednocelijski organizam? Svima je jasno da je to nemoguce. Ali, nije ni potrebno da to konkretno uradite, samo mi recite KOJA organska materija (amino-kiselina, protein) JE U TAKVOJ SITUACIJI BILA ORGANIZATOR TOG PROCESA, koja je imala mogucnost da naredjuje, koja od njih ima znanje kako treba da izgleda organizam koji treba stvoriti, KO JE ARHITEKTA?
Zamislimo kao pandan jedan automobil. Da li BILO KO od vas evolucionista koji citate ove redove, moze da smisli nacin na koji bi, koristeci prirodne procese (zemljotrese, vulkanske erupcije, vetrove, munje, talase, lavine,.........), automobil mogao da nastane – SAM OD SEBE? Nije bitno sto se automobili prave u fabrikama, ako uspete da smislite nacin, ja cu poverovati da moze i da nastane sam od sebe u prirodi. Dakle, na koji nacin se moze prirodnim procesima sama od sebe napraviti guma, na koji nacin se moze sklopiti akumulator, kako nastati sedista, kako ce ruda sama od sebe izliti gvozdje, a ono se oblikovati u karoseriju, ......
A sad, nesto mnogo jednostavnije: vec IMATE gotove sve delove automobila, SVE do poslednjeg srafa, gume, sedista, karoseriju, akumulator,..... sve. Sad samo treba da smislite nacin da se ti delovi sami od sebe sklope u automobil – da se gume „nataknu“ na felne, srafovi sami zasrafe, karoserije sama podigne i postavi na svoje mesto, ... Imate na raspolaganju sve prirodne procese i 300.000.000 godina! (al’ sam velikodusan). Moze i milijarda godina, nije bitno. Sve za vas. Samo smislite nacin da se to desi. Time ste, za mene, dokazali da je teorija evolucije istinita.
 
„Prostiji sinteticki oblici zivota (virusi) su davno proizvedeni“.
Aha. Uzeli ste metan, amonijak i sta vec, dobili od njih amino-kiseline,...... i na kraju virus?
„Da li vredjanje protivnika cini vase argumente tacnijim“?
Ako je za tebe uvreda to sto sam te nazvao ateistom, onda to znaci da si kreacionista? U tom slucaju, duboko izvinjenje.
„Zabe uvezene iz Evrope u Australiju su razvile duze prednje noge, promenile mesto gde se misici vezuju sa kostima u donjem delu prednjih nogu i evoluirale manje propusnu kozu; duze i snaznije prednje noge im omogucavaju da predju duze distance izmedju slobodnih voda, a manje propusna koza omogucava bolje odupiranje cestim susama.“
Kakva je to promena? Moj komsija ima duze noge od mene (inace je njegov otac 15-tak cm manji od mene), ali ja ne vidim da je to promena koja ce mu pomoci da bolje prodje u zivotu od mene.
Robert J. Parker je bio visok 2,72 m , ali je umro jako mlad. Velika visina mu nije mogla mnogo pomoci, jer je zbog poremecaja koji ju je izazvao i umro prerano.
„Evoluirale manje propusnu kozu“. Na koji nacin su to uradile? Tako sto su rekle: hej, za nas je bolje da imamo manje propusnu kozu, hajde da to pozelimo, pa ce se postepeno ostvariti? Kako to zabe evoluiraju manje propusnu kozu? Mozemo li mi ljudi da stalnim plivanjem u vodi pretvorimo sebe u sirene (ili mozda delfine)?
I konacno – evolucija je pretvaranje jednih vrsta zivih bica u druge. PRETVARANJE JEDNIH VRSTA ZIVIH BICA U DRUGE VRSTE. Koja je to zabelezena anatomska promena usled mutacija vodila pretvaranju jedne u drugu vrstu. Niko ne spori da svaka vrsta zivih bica ima mogucnosti u svom genetskom kodu da da razlicite varijetete. Verovatno je da su tigrovi, lavovi, leopardi,... nastali od jedne osnovne vrste. Tigar i lav se prilicno razlikuju, ali su i jedan i drugi – macke (velike, ali ipak macke). Tvoje zabe mozda imaju duze noge, ali su i dalje zabe. Zaba sa dugim nogama je zaba isto koliko i zaba sa kratkim nogama. Crnci su crni, belci su beli, zuti su zuckaste boje koze, razlicite su visine, oblika lobanje, ali su svi ljudi. I nisu nastali nikakvim mutacijama. Ili je, mozda, moj komsija sa dugim nogama –mutant?
4.“ Veoma mi je zanimljiva ova tvrdnja, inace. Da li ste vi, Sveto, nekada culi za pse? Ljudi su pripitomili vukove, i onda ih ukrstali vekovima, birajuci mutacije. Tako su razvili rase koje imaju njih jaci od bilo kog drugog stvorenja na planeti, rase koje su patuljaste, rase koje su gigantske, rase koje su pitome, rase koje su agresivne...cak i rase koje vole da plivaju i imaju pokozicu izmedju prstiju na sapama.“
Razlicite rase pasa ne nastaju mutacijama. Svaki od pripadnika tih rasa je 100% pas. To je samo izuzetno velika mogucnost varijeteta koje moze da da genetika psa.
Ili je mozda vuk evoluirao u civavu, civava u bernardinca, bernardinac u terijera, terijer u pit-bula, pit-bul u bandoga, bandog u .................vrstu koja ce se zvati......pas?
„Ako pogledate kolike su morfoloske promene moguce za samo par hiljada godina uz intenzivnu selekciju, nije mi jasno zasto mislite da ta selekcija ne moze da proizvede promene kod drugih vrsta?“
Moze i kod drugih vrsta. Arapski konj, Stajerski konj, poni, .... i na kraju od njih .......konj?
Sve su to varijeteti u okviru jedne iste vrste. To ne vodi stvaranju novih vrsta.
5. „Mi to ne radimo tako kao sto vi implicirate - gledanjem koja je dublje. Sloj se datira pomocu radioloskih i drugih metoda, i onda se nadje koje se vrste pojavljuju u kom sloju.“
U tekstu o odredjivanju starosti stena sam preneo kako vi to radite.
 
6. „Svih vrsta na planeti. Mi danas, uzivo, vidimo da neke varijacije unutar vrste bolje opstaju. Na primer, sivi misevi koji su naselili predeo nedavno prekriven crnim vulkanskim pepelom su u roku od nekoliko generacija postali potpuno crni. Zasto? Sove su pojele miseve koji su bili vidljivi; u svakoj generaciji su prezivljavali samo oni najcrnji, dok na kraju potomstvo nije ostalo crno.“
Izvanredan primer za opstanak bolje prilagodjenih vrsta. Umesto miseva koje su pojele sove prostor je naselila nova i bolje prilagodjena vrsta zivih bica – misevi. U buducnosti, ukoliko dodje do jos neke promene u boji tla, mogli bismo ocekivati da te miseve potisne nova i bolje prilagodjena vrsta – misevi? A u dalekoj buducnosti, dobili bismo jednu potpuno novu vrstu zivih bica – miseve!
A zasto se misevi jednostavno ne organizuju i umlate sove – pojedinacno?
Ili da odluce da evoluiraju u sove.
„Darvin se rukovodio obzervacijama. Najcuveniji primer su njegove zebe - vrsta koja je naselila ostrva Galapagos tek nedavno. Od iste vrste zebe, ubrzo se razvilo nekoliko, svaka specijalizovana za posebnu ishranu; promene su uglavnom u morfologiji kljuna, ali i u enzimima ishrane.“
Prica o Darvinovim zebama (jedna od ikona evolucije) zasluzuje opsirniji tekst.
„Ovo je i jedan od problema sa tvojom idejom Potopa. Na mnogo mesta u svetu imas naslage mocvarnih sedimenata, preko kojih se nalaze (recimo) sumski sedimenti, pa iznad kojih se nalazi pescanik (koji moze nastati samo talozenjem suvog peska), iznad kojih se nalazi morski sloj...takva slojevitost se ne moze pomiriti sa idejom opsteg potopa.“
Ko to kaze? A otkud onda morski sedimenti na kopnu?
„Fosilizacija je i dalje redak proces, tako da nema milijardi milijardi. Ali postoje milioni modernih fosila koje mozes naci dubljim iskopavanjem u mocvarama, jezerima i u pustinjama. Delimicna fosilizacija se cesto moze videti i u drugim zemljistima (recimo, iskopavanja ljudskih grobova cesto nalaze delimicno fosilizovane kosti, ili citave kosture).“
U mocvarama u toku hiljadu godina zivi i umre bar nekoliko miliona pojedinacnih zivih bica. Ako su one toliko povoljne za fosiliziranje, gde su ti moderni fosili?
U vezi sa fosilnim drvecem. Razmisli kolika je kolicina biomase danas na planeti Zemlji. Uzmi da ta biomasa izumre (napravi jedan ciklus zamene ) na svakih sto godina (sto je mnogo, jer retko koja vrsta drveta zivi toliko). Za 500 miliona godina koliko bi trebalo da bude humusa na planeti Zemlji ( a koliko uglja)?
500 x 10.000 = 5.000.000 ciklusa
7. Nalaz na reci Peloksi je dokumentovan fotografijama. Jasno se vide ljudska stopala. Takodje i u slucaju otiska „cipele“. Da imam skener pokazao bih ti fotografije.
„ Naucnici su nasli fosile gustera. Izmerili su starost tih fosila. Nisu nasli zivog gustera. Zakljucili su da je u pitanju izumrla vrsta. Posto nisu imali drugacije podatke, pretpostavili su da je guster nestao u periodu iz koga potice njegov najmladji fosil.
Onda su nasli zive gustere. Koji nije identican fosilima; samo dovoljno slican da se smatra potomkom te vrste. Znaci, neki potomci te vrste su preziveli na ostrvu koje je nekada bilo deo prostora koga je naseljavala ta vrsta; veci deo vrste je nestao, ali mali broj njihovih potomaka je preziveo na ostrvu.“
„U cemu je sada problem sa ovim?“
Problem je u tome sto doticni guster nije za tih preko 100 miliona godina ostavio nijedan fosil. Malo predugo vreme, a da se ne steknu uslovi da bar neki od stotina miliona pojedinacnih primeraka koji su ziveli u tom vremenu, ne ostavi bar jedan fosil.
Sto se tice Kelakanta – njega ste proglasili izumrlom PRIMITIVNOM vrstom, a on je danas ziv i zdrav i savrseno sposoban da tako „primitivan“ prezivi.
„???? Odakle ovakva tvrdnja? Evolucija biljaka cini ogroman deo evolucije zivota na zemlji, cesto glavni. Biljke su izasle na zemlju pre kicmenjaka, a evolucija biljaka i evolucija zivotinja su tesno povezane (recimo, evolucija cvetnih biljaka je dovela do nagle evolucije ogromnog broja letecih insekata koji se hrane nektarom, a zatim ogromnog broja insekata i drugih zivotinja koji se hrane letecim insektima).“
Ovde se radi o problemu da na ogromnim povrsinama gde su nadjeni fosili, recimo, dinosaurusa, nema fosila biljaka. Gde su biljke kojima su se hranili? Morala je valjda i neka biljka da se fosilizuje? Pogotovo zato, sto biljke oduvek cine vecinu biomase.
„Ja cu opet dati link (na tekst koji je pisao, slicno meni, profesor koji je hriscanin, pa mu se smucilo da slusa druge "hriscane" kako u ime Boga pricaju gluposti).:“
Ja govorim u svoje ime. Ne znam sta Bog misli o ovome. A radiometrijske metode datiranja su mi veoma dobro poznate i mogu ti reci da se zasnivaju na tako neverovatnim budalastinama da nikakav profesor (ni hiljade njih) nece od takvih ..... napraviti pitu. O radiometrijskim metodama opsirnije neki drugi put.
8. „Posto niko ne koristi te crteze ni za sta (crtez se pojavljuje u jednom udzbeniku - izmedju vise stotina - u pogresnoj formi; pojavljuje se u cetiri ili pet zajedno sa detaljnim objasnjenjem Hekelove greske), cela stvar je u principu nebitna. Kreacionisti koriste ovo da bi bacili ljagu na evoluciju.“
U moje vreme su se pojavljivali u svakom udzbeniku kao dokaz ZA evoluciju. Nigde nije pisalo da su pogresni, niti je to neki profesor usmeno rekao. Naprotiv. Ista je situacija DANAS u SAD. Verujem da je ista i kod nas.
Reci mi, sta bi u stvari bio prelazni fosil? Kako ti zamisljas "neformiranu vrstu"? Da li ti mislis da evoluciona biologija tvrdi da su takve "neformirane vrste" ikada postojale?
O prelaznim fosilima u opsirnijem tekstu.
 
Imate sva prava. Ja ne želim nikome da solim pamet. Zvali ste nas na ove teme i mi smo prihvatili izazov. (Inače, ja na svadbu ne idem nepozvan). Nema razloga za ljutnju. Koliko mi se čini, nismo ništa drugo ni radili nego iznosili svoja mišljenja, ponekad ptkrepljena citatima, kao dokazima jer to obavezno tražite (i to je u redu). Ok - ćutaćemo.
Uzgred, tema Nauka i religija je bez ikakvog razloga zatvorena.
 
Da li ovo znaci da vise ne ostavljam komentare na ovom forumu?, Ja licno ne zelim da idem na forume na kojima se rasprava vodi u drugom pravcu, odnosno ne zelim da slusam neka Teoloska Baljezganja i da raspravljam o njima, ako na tom podforumu dolaze i Kurta i Murta koji ostavljaju Teoloska tumacenja, na takvom forumu jednostavno ne zelim da ucestvujem jer smatram da ima mnogo boljih foruma na kojima se vode slicne rasprave.

Pozdrav svima
 
Procitao sam sve postove od strane 6 pa do ove zadnje, nisam primetio da bilo ko u vecoj meri citira tudja misljena a da ne daje svoja odnosno copy paste, to vrlo lako mozes da primetis i po stilu pisanja i po pravopisnim greskama, u glavnom svi postovi kao i moji imaju pravopisne greske koje kasnije uocim ili ne, ja bar uvek napisem "citat i kraj citata". Ne vidim nikakav razlog zbog kojeg bi brisao bilo cije postove, bar ne do ovog trenutka.
A tebi ako se ne svidja to sto je bilo ko napisao ti izvoli pa brisi, ili jednostavno zakljucavaj temu kao sto to volis da radis.
 
igris987:
Procitao sam sve postove od strane 6 pa do ove zadnje, nisam primetio da bilo ko u vecoj meri citira tudja misljena a da ne daje svoja odnosno copy paste, to vrlo lako mozes da primetis i po stilu pisanja i po pravopisnim greskama, u glavnom svi postovi kao i moji imaju pravopisne greske koje kasnije uocim ili ne, ja bar uvek napisem "citat i kraj citata". Ne vidim nikakav razlog zbog kojeg bi brisao bilo cije postove, bar ne do ovog trenutka.
A tebi ako se ne svidja to sto je bilo ko napisao ti izvoli pa brisi, ili jednostavno zakljucavaj temu kao sto to volis da radis.
Kliknite za proširenje...
A ti nisi primetio da je Sveta celu ovu temu istapetirao citatima?(od posta 306 do 312) Oberov komentar se odnosio na ovu temu
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top