Teleskop

ZVEZDE

mogu da gledam kroz oblake
u najtmurnijem danu

i mogu da gledam suncu u oči
u najsunčanijem danu

i mogu pogledom prodreti kroz mrak
u najcrnjoj noći

i vidim
i uvek vidim
bezbroj zvezda

plaču
pokušavajući da pobegnu
od mog pogleda
stopljenog s milijardama
tuđih pogleda u kojima se
nikada nisu rojile.



(s.)
 
Lažnive zvezde - prazne svetle pike;
pobegnejo na črni nočni svod,
človek pa obstojiš osupel spod,
zazrt v obraz odsotnosti velike.

Lažnive zvezde - sanj vsakdanji kruh,
kako so daleč in nedosegljive,
a vendar kdor je živ od njih je živel
in jih pozna podelane od muh.

Lažnive zvezde - setev so prekleta;
kdor jih je na prihodnjo pot sejal,
kolne plevel, ki obenj se zapleta,
in v zvezde rjove, ranjena žival.

In vendar v temnih mlajevih nočeh
pogled jih žejen po obnebju išče;
in če se zaiskri otroški smeh,
se reče: kakor bistrih zvezd prgišče.

Lačni Franz
 
Živi medvedi ušli su u moju krv.

Kako im je samo ananas tekao iz očiju.

Oduševile su ih ljuljaške koje su tu videli!

Sag, i ceo ćilim koji im je mahao kao kostur,

u neku ruku... bio je amblem njihovog života.

Kao tečni ćup što se sliva niz ruku koja je

podsećala na more smokava, šašavi osmeh ih je

sve prenuo. Zamirisalo je strašno na zagušljivoj brani

koja im je bila poslednja prepreka - te su se valjali,

ljubili, lizali njen prah. Dah koji ih je osvežio,

podsetio ih je na mali piknik, (oni su se sad vo-

zili u sopstvenim kolima) klečali su na kvrgavim

kolenima (nepoznata je bila njihova pasija) i

udisali kao burmut zvedice što su preskakale

orošena neba.


Dejan Nikolić
 
Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvezdi
dalekoj, raspreden, a ovde u jednoj niti,
u cvetu ugaslom, razbijen u svetu što jezdi,
pa kad ću ipak biti tamo, u mojoj biti?

Ja sam ipak ja, svojeglav i onda kad me nema,
ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi;
o Vasiono! ja živim i umirem u svema;
ja bezimeno ustrajem u braći.

Tin Ujević
 
Četiri ulice tamo
i tri ulice ovamo,
moja i tvoja časa piva
u restoranu kraj reke,
i moje iskrene oči,
i tvoje iskrene oči
u jedno jesenje veče,
detinjasto i roditeljsko,

- to je ono prostranstvo
koje hoću da pomirim
između moje i tvoje zvezde.

M. Antić​
 
Culo koje samo sebe vidi postaje duh; duh je unutrasnja dusevnost, dusa je skrivena ljubaznost. Ali prava zivotna snaga unutarnje lepote i savrsenstva jeste dusevnost. Moze se imati nesto duha bez duse i mnogo duse a malo dusevnosti. Instinkt moralne velicine, medjutim, koji nazivamo dusevnoscu, sme samo da uci da govori, tako ce imati duha. On sme samo da se pokrece i da voli, tako ce sav biti dusa; a kada bude zreo, imace culo za sve. Duh je kao muzika misli; tamo gde je dusa, i osecaji imaju obris i lik, plemenit odnos i drazestan kolorit. Dusevnost je poezija uzvisenog uma, a kada se sjedini sa filozofijom i moralnim iskustvom, izvire iz nje bezimena umetnost, koja zahteva zbrkani, nepostojani zivot i stvara od njega vecno jedinstvo.
 
koliko malih iskri buja pod kozhom jednog Bicja
bude se , roje i mazno mjauchu
ne bi li ih nemirno srce chulo
i ne bi li se tudjim pogledima odale...
vesele, bledilom uprljane svetle prozirnim sjajem
al maska lica jednoga Bicja
tajnu svog tela ne odaje..
a tako mio i dodira blagog ko dah vilinog konjica krila
pogled je jednog Drugog pao,
sjaj se na tren odao
i zbi se prolecje:P
 
MJESEC

Sjetan li je Mjesec,
dok pogledima izlozen,
u sebe najradije bi
da uvuce se, da se skrije...

I okrece se,
pogledom pomoc trazi,
tamnom tugom sjaj presvlaci...

Oblake noci doziva:
- Pozurite, dodjite...
O, gdje ste, gdje ste?

A, oblaci ljubavi puni,
ali spori i tromi -
vremena im treba
da dodju,
vremena im treba
da stignu...

Napokon tu su -
koprenom ga svojom,
tilom tugaljivim,
lagano i bez zurbe,
ovijaju...

Poput tuzne nevjeste
sto iz neljubavi krece,
tuzne oci jos mu pogled
ispod vela otkrivaju...

Ali, oblaci,
sad kad vec tu su,
uvijaju i ovijaju,
da prestanu ne znaju
dok ga ne pokriju,
dok ga ne uspavaju...

I odjednom,
skriven je, zasticen, Mjesec,
usnula je tuga...

Oh, kako lijepo mora biti,
kao uspavani Mjesec sniti..

(s.)
 
Na ovom mestu priča bi mogla da podseti da jedno od svojstava ogledala, o kojem zbore drevne knjige, jeste sposobnost da odraze daleke i skrivene stvari. Arapski geografi iz srednjeg veka u opisima Aleksandrijske luke pominju stub na ostrvu Farosu, na čijem je vrhu stajalo ogledalo od čelika u kojem su se na ogromnoj udaljenosti videli brodovi koji plove u vodama Kipra ili Konstantinopolja i svih rimskih zemalja. Sabirajući zrake, zakrivljena ogledala mogla su da uhvate lik bilo čega. "I sam Bog koji se ne može videti ni telom ni dušom - piše Porfirije - da se posmatrati u ogledalu". Zajedno sa centrifugalnim zracima koji isijavajući projektuju moj lik u sve dimenzije prostora, želeo bih da ove stranice dočaraju i kretanje u obrnutom smeru s kojim mi iz ogledala pristižu slike koje neposredan pogled ne može da obuhvati. Od ogledala do ogledala - eto o čemu sanjam - sve postojeće stvari, celokupan univerzum, božanska mudrost, mogli bi da sažmu svoje blještave zrake u jedno jedino ogledalo. A možda je saznanje o svemu postojećem pohranjeno u duši, a sistem ogledala što unedogled umnožavaju moj lik i vraćaju mu njegovu suštinu sažetu u jednom jedinom liku, mogao bi mi otkriti dušu svega postojećeg koja boravi u mojoj duši.


Italo Kalvino
Ako jedne noći neki putnik


AD-1706.jpg
​




 
Ljubav mora ostaviti trag. Znas, razmisljala sam kako ti to ne znas, kako za sobom zelis da ostavljas samo sebe. Nista od sebe. U raznim oblicima da darujes ...... .To je tvoja ljubav: deliti se kao autogram, ali nikad, nikad ne predati original duse. A, zbilja gde li je ona?
 
Pala je zvijezda
i mrak je odjednom pao u zjene
ako me voliš
ako me voliš
daj da skinemo te teške sjene
da ne mogu više ništa tužno reći
da ne budu kiše
da ne bude ništa
a da ljubav bude

Ako me voliš
reci mi pjesmu koju rijeke znaju
reci mi ljubav najveću
još veću od veće
da mi traju te usne na usni
da mi tijelo trne i usahnu suze

Ako me voliš
reci mi lijepo
neka mi bude jutro na tijelu
da me ne prevare ponoćna bdijenja
jer pala je zvijezda u moje zjene

Ako me voliš
ako me voliš
da skinemo skupa te teške sjene
da mi pjesme polude
da ne bude ništa
a da ljubav bude



(Zeljko Krznaric)
 
AKO


ako ti pokažem kako da me seciraš,
pravilno razdvojiš na dijelove,
da ti dokažem da imam samo krv i meso
ispod ove blijede kože
i nešto ponosa i srama kad
se ovako izložim pogledu duboko
ispod omotača iza kojeg se volim sakriti,
nestati baš onda kad svi gledaju
i nitko ne vidi,

ako ti pokažem kako da me sastaviš,
zalijepiš, pokupiš oronule dijelove,
naveliko izlizane od uporabe,
pofarbaš fasadu, namjestiš osmijeh,

ako ti se pokažem
ako ti se otkrijem
u maniri svojih djela
ako me rastaviš,
ako me razdvojiš
i napokon vidiš
dušu u tijelu,

što dobijem zauzvrat?

(a.)
 
I got my head, but my head is unraveling
Can’t keep control, can’t keep track of where it’s traveling
I got my heart but my heart is no good
And you’re the only one that’s understood
I come along but I don’t know where you’re taking me
I shouldn’t go but you’re reaching back and shaking me
Turn off the sun, pull the stars from the sky
The more I give to you, the more I die

And I want you
And I want you
And I want you
And I want you

You are the perfect drug, the perfect drug, the perfect drug
You are the perfect drug, the perfect drug, the perfect drug

You make me hard, when I’m all soft inside
I see the truth, when I’m all stupid eyed
The arrow goes straight through my heart
Without you everything just falls apart

My blood wants to say hello to you
My feelings want to get inside of you
My soul is so afraid to realize
Every little word is a lack of me

And I want you
And I want you
And I want you
And I want you

You are the perfect drug, the perfect drug, the perfect drug
You are the perfect drug, the perfect drug, the perfect drug
You are the perfect drug, the perfect drug, the perfect drug
You are the perfect drug, the perfect drug, the perfect drug
You are the perfect drug, the perfect drug, the perfect drug
You are the perfect drug, the perfect drug, the perfect drug
(whispering)
You are the perfect drug, the perfect drug, the perfect drug
You are the perfect drug, the perfect drug, the perfect drug
You are the perfect drug, the drug, the perfect drug

Take me, with you
Take me, with you
Take me, with you
(continues in backround)
Without you, without you everything falls apart
Without you, it’s not as much fun to pick up the pieces
Without you, without you everything falls apart
Without you, it’s not as much fun to pick up the pieces
It’s not as much fun to pick up the pieces
It’s not as much fun to pick up the pieces
Without you, without you everything falls apart
Without you, it’s not as much fun to pick up the pieces
 
Give me a kiss to build a dream on
And my imagination will thrive upon that kiss
Sweetheart, I ask no more than this
A kiss to build a dream on

Give me a kiss before you leave me
And my imagination will feed my hungry heart
Leave me one thing before we part
A kiss to build a dream on

When I'm alone with my fancies...I'll be with you
Weaving romances...making believe they're true

Give me your lips for just a moment
And my imagination will make that moment live
Give me what you alone can give
A kiss to build a dream on

When I'm alone with my fancies...I'll be with you
Weaving romances...making believe they're true

Give me your lips for just a moment,
And my imagination will make that moment live
Give me what you alone can give
A kiss to build a dream on
 
Konstrukcija refrakcionog astronomskog teleskopa sastoji se od dva sabirna sočiva, jednog bližeg posmatranom objektu, koje se naziva objektiv i drugog, bližeg oku posmatrača, koje se naziva okular. Žižna daljina objektiva (f1) veća je od žižne daljine okulara (f2), a sočiva su tako postavljena da se zadnja žiža objektiva poklapa sa prednjom žižom okulara (rastojanje među sočivima iznosi f1+f2). Usled toga, snop paralelnih zraka koji pada na objektiv po prolasku kroz teleskop ostaje paralelan, ali je ugao pod kojim snop napušta okular (za male upadne uglove) f1/f2 puta veći od ugla pod kojim snop pada na objektiv.

Tako je i u ljubavi. Neko je f1, onaj drugi f2, a zatim slapovi ljubavi paralelno padaju u žižu, preklapaju se našim telima i ujedinjuju se. Odašilju se uvećani, šire se, rastu, i ispunjavaju sve kutke našeg svemira.


teleskop.jpg
 
Nije dotakla ništa što bi moglo da boli,
njene ruke su bele kao led;
Njene misli su čiste; ona misli da voli;
ona veruje, veruje!

Neće doći na jesen, kada opada lišće,
neće doći u zimu, kad je sneg.
Nije imala hrabrost, nije imala kada
da ostane, da ostane kraj mene...
da li da verujem u to?
Da li da verujem u to?

Nisam rekao ništa što bi moglo da znači;
nisam našao onu pravu reč
koja može da veže, koja može da boli,
kojoj verujem, verujem!

Neće doći na jesen kada opada lišće,
neće doći u zimu, kad je sneg.
Nije imala hrabrost, nije imala kada
da ostane, da ostane kraj mene! Kraj mene!
Da li da verujem u to? verujem u to
Da li da verujem u to?
 
„Као светлост на лишћу дрвећа, као глас бистрих вода, као звезде над маглама света, такви беху њена слава и њена љупкост; а на лицу јој беше блистава светлост.“

Толкин
 
Јохан Волфганг Гете
НОЋНЕ МИСЛИ

Вас је мени жао, јадне звезде,
што раскошно блистате се, лепе,
и рибару у невољи сјате
без божије и без људске плате:
јер за љубав нит знате нит знасте!
Непрекидно вечни ритам ваше
врсте води кроз неба пространства.
Пут колики оста већ за вама
откад ја у крилу своје драге
заборавих на вас и на поноћ.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top