Znam ja celu tu priču sa mapama, koncentracijom, moždanim hemisferama i ostalim, sve to stoji. Probao sam i ja neke jednostavne tehnike pamćenja i stvarno funkcionišu, zapamtio sam popriličan niz slova za par sekundi... Dakle, nema sumnje da tu ima dobrih saveta, ali nije to poenta.
Sve te tehnike (za pamćenje, čitanje, čak kreativnost!) idu u sklopu jedne ideologije "duhovne robotike" (čuo sam da su joj dali naziv: "filozofija uspeha") koja je čist izraz nihilističkog, tehnokratskog neduha vremena današnjeg sveta.
Neko je rekao da je čovek za sve koristi koje mu je donela tehnika prodao svoju dušu. E ja bih rekao da je ideologija o kojoj pričam upravo to. Ideal je otuđen čovek bez duhovnosti, moralnosti, ma bez ikakve ljudskosti – čovek koji brzo odlučuje, koji brzo čita, brzo misli, brzo dolazi do novih ideja (jer, svako je kreativan! Ogromni su potencijali našeg korteksa!). To je zaista moćan čovek. On drži sudbinu u svojim rukama, gazi sve prepreke, za njega čak nema ni bolesti; nije moralan zato što je "realan", rado bi pomogao ali opet ta "realnost", on možda priznaje da nema lepe ideale ali zato ima lepu stvarnost, dakle očigleno je da je on vrlo realističan, sposoban, preduzimljiv "čovek" a la Donald Tramp.
Dakle, ponavljam, ima Žare dobrih saveta, ali to su samo saveti a ne kamen mudrosti! Zašto bih ja imao nešto protiv tehnika pamćenja (koje su uzgred postojale još u starom Egiptu) ili nekog ko drži kurs o njima? Lepo je kad neko brzo pamti, kao što je lepo i kad neko zna da štrika npr. Ali, jel su ti kursevi možda nevino savetovalište za studente, kako da lakše spreme ispite? Ma daj, to je teška ideologija.
Pozdrav