Tebi...

[Jan Hus]

Nizvodno

Dok Lutam predelima svog Sklopljenog Oka
Gde ni jedan cvet nije Uzaludan niti Izmisljen
Ona mi ispere Glas i Smiri ga, Pesma Bez Reci
Posao sam negde a udaljavam se...
O,Vodo!

Ti si Glas posle ponoci Vremena
Andjeo s Dvostrukim Licem I Potaja
Daleko iz Svetlosti,daleko iza Casova
Kada je Smrt velika maska Sunca

Izmenih se pevajuci,kasnim te,Reko
U noci zasadjenoj najlepsim bastama
Duh mi Valovlju slican al istrosen na
Bizarne cvetove
Sto cvetaju u Nasem Oskudnom Znanju

Dan se udvaja gde se radja Vreme Buduce Noci
Veliki Vodeni Duse nad gorama kad Grom mi snujes
U Sluhu Kad mi Prostore Pomesas
Reko, sa Srcem od Vetra, kada mi sve Nade Zbunis

Mozda bi trebalo da pevam tako
da se ne razlikujem od drugih koji silaze po
Vodu
Ali,pored tebe najbolje Sazreva Moja Podsvest
smestena izmedju Sunca I Meseca

Branko Miljković

 

[poetessa]

TEBI KOJI SI VREDEO

Tebi što ceniš lepotu jedne žene
Tebi koji si želeo da ljubiš njene oči snene.
Tebi što si video uvek sve bolje
Tebi što si imao za mene uvek volje.

Tebi kojem je bilo jasno da je vremena malo
Tebi kojem je jedino bilo stalo.
Tebi što si stajao po strani sve vreme
Tebi što nisi bio moj, ali si bio uvek pored mene.

Tebi što si pustio da vreme ljubav zgazi
Tebi što si navikao da te život ne mazi.
Tebi koji si mogao da se okreneš i ideš dalje
Tebi koji si jedini vredeo, pesmu sad šaljem.

 

[Suljo.L]

 

[NIKOS_]

UVEK SAM SE TRUDIO DA TI PRUZIM SVE, LJUBAV, NEZNOST, SRECU...SEBE...

I TO JE TRAJALO KRATKO, JER KADA SE DVOJE VOLE, TRENUCI LJUBAVI PROLETE PORED NJIH...

A JA, JA SAM SE TRUDIO, DA TEBI, KOJA SI OD BOGA STVORENA, A MENI U NARUCJE SPUSTENA...

TRUDIO SAM SE DA TEBI DAM SVE, BAS SVE...

SHVATIO SAM DA KOLIKO GOD SAM TI PRUZAO, BILO JE MALO, JER TI ZASLUZUJES VISE...

KAO I SVE ZENE SVETA, MEDJU KOJIMA SI TI DRAGI KAMEN, KOJI SAM BRUSIO S LJUBAVLJU....

 

[PetarSamotnjak]

SVA ONA

Kad jutros, jedva krijući zlobu
i u klopku me navodeći,
Demon u moju uđe sobu,
upita: “Da li mi možeš reći
šta je od sviju lepih stvari
kojim je oko zasenjeno,
od crnih il’ rumenih čari
što čine ljupko telo njeno,
najslađe?“ – Ali duša reče
Gnusniku: “Svaki deo greje
isto, iz svakog melem teče
i podjednako drago sve je.“
Ne znam kad me očarava,
šta posebno me tu privlači.
Ona me kao noć stišava
I kao Osvit na me zrači;
i saglasje je preveliko
što njenim lepim telom vlada
da obujmiti može iko
sve sastojke tog divnog sklada.
Preobražaj me tajni pleni,
sva čula se u jedno sliše!
Muzika struji dahom njenim,
kao što njezin glas miriše!

Šarl Bodler

 

[Roibuš]

Kada izgovaram rec buducnost,
prvi slog vec odlazi u proslost.

Kada izgovaram rec tisina,
narusavam je.

Kada izgovaram rec nista,
stvaram nesto sto se ne smesta u bilo kakvo nepostojanje.


Tri najneobičnije reči, Vislava Šimboroska

 

[PetarSamotnjak]

MISLI SE MOJE SADA ONOJ DIŽU

Misli se moje sada onoj dižu,
koje ovde nema, a srce je ljubi,
pa u trećem krugu, kojeg zlato rubi,
ja je opet vidim još lepšu i bližu.
Za ruku me uze i reče: – U krugu
ovome još ćeš sa mnom skupa biti,
ne vara li nada, moro si se biti
zbog mene s jadom, snoseć mnogu tugu.
Umreh pre reda, ne razume glava
ljudska moja dobro, šta ti srce voli
ostalo je dole i sakriva trava. –
Čemu maknu ruku, zašuti u sjaju?
Uz te reči čiste, što leče sve boli,
umalo da i ja ne ostah u raju.

Frančesko Petrarka

 

[NIKOS_]

ПЕСМА ЖЕНИ

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
Моја реч у шуму; мој корак, и блудња;
Само си лепота колико си тајна;
И само истина колико си жудња.

Остај недостижна, нема и далека —
Јер је сан о срећи виши него срећа.
Буди бесповратна, као младост; нека
Твоја сен и ехо буду све што сећа.

Срце има повест у сузи што лева;
У великом болу љубав своју мету;
Истина је само што душа проснева;
Пољубац је сусрет највећи на свету.

Од мог привиђења ти си цела ткана,
Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;
Ти беше мисао моја очарана;
Символ свих таштина поразан и леден,

А ти не постојиш нит си постојала;
Рођена у мојој тишини и чами,
На сунцу мог срца ти си само сјала:
Јер све што љубимо створили смо сами.

Јован Дучић

 

[PetarSamotnjak]

OTIŠLA

Svi su voleli Čik Lorimer u našem gradu.
Nadaleko i naširoko
Voleli su je svi.
Jer svi mi volimo neobuzdano devojče
Zaneto svojim snovima.
Niko ne zna kud je Čik Lorimer otišla
Niko ne zna zašto je spakovala svoj kofer..
nekoliko starudija
I otišla,
Otišla sa svojom
Isturenom bradicom
I svojom mekom kosom koja je
bezbrižno lepršala
Pod širokim šeširom,
Plesačica, pevačica, nasmejana strasna ljubavnica.
Da li je deset ljudi ili stotinu njih jurilo za njom?
Da li je njih pet ili pedeset ostalo slomljena srca?
Svi su voleli Čik Lorimer.
A niko ne zna kud je otišla.

Karl Sandberg

 

[NIKOS_]

Kucam na vrata raja
Mama, skini ovu značku s mene
Meni više ne treba.
Postaje mračno, previše mračno da bih video
Imam osećaj kao da kucam na vrata raja.
Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Mama, zakopaj moje puške
Ja više ne mogu da pucam.
Taj veliki crni oblak se spušta.
Imam osećaj kao da kucam na vrata raja.
Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja
Kuc, kuc, kucam na vrata raja

 

[PetarSamotnjak]

LUTANJE

Samotan lutam večernjim ulicama.
Na svakom uglu, visoko, svjetiljka sja:
Stotinu uglova, stotinu svjetiljaka.
Al nigdje nema tebe... Tebe nema.


Dragutin Tadijanović

 

[Branko Lori]

"Vetar iz pustinje odavno je izbrisao nase korake sa peska. Ali, sa svakim otkucajem moga srca, ja se secam onog sto se dogodilo, i ti nastavljas da koracas kroz moje snove i moju zbilju. Hvala ti sto si ukrstila svoj put sa mojim..."
Koeljo


http://s7.****************/images/140523/dqlph6ds.gif

 

[Suljo.L]

 

[Gogilli]

FALIS MI PROKLETO

Jos su mi tvoje ruke na obrazu, jedna je
gruba, druga miluje me, i tvoja lica dva u mom
odrazu, jedno tesi, drugo plasi me.
Bio si moje najbolje ludilo, na tvojim krilima
sam letela, al' sto me diglo, to me i ubilo,
takvog sam te pozelela.

Zivim zivote moj, k'o da se drugom desava, ko
da je iz tudjih grudi srce oteto, kleo me dodir
tvoj, niko kraj mene ne spava, proklet bio,
falis mi prokleto.

U jednom oku sreca u drugom bol, od tvojih
dodira neizbrisan trag,pola ti srca nije
oprostilo, u pola jos si kao nekada drag.
Bio si moje najbolje ludilo, na tvojim krilima
sam letela, al' sto me diglo, to me i ubilo,
takvog sam te pozelela.

Zivim zivote moj, k'o da se drugom desava, ko
da je iz tudjih grudi srce oteto, kleo me dodir
tvoj, niko kraj mene ne spava, proklet bio,
falis mi prokleto.

 

[DRAGSTOR]

 

[PetarSamotnjak]

HMELJ

Pod rakitom, koju bršljan skriva
Sklanjamo se od nevremena
Naša leđa ogrtač pokriva,
Ti si mojom rukom ovijena

Prevarih se: ovo žbunje nijemo
Ne pokriva bršljan, no hmelj neki
Zato bolje daj mi da prostremo
Ispod sebe taj ogrtač meki.

Boris Pasternak

 

[Rusalka]

Iznemoglu i nevidljivu,
otkrili su me
noćni leptiri:
tvoje ruke
na mojoj mesečinastoj duši.
Na ćilibarskom dnu
boce,
morska pena.
Vodnjikava noć
kroz odjek
doziva te,
ja ne zaboravljam
tvoje nevine cvetove
da rascvetam po sebi.
Monika Oznato​

 

[PetarSamotnjak]

BEZ NASLOVA

Razdražljiva a tako tiha,
sva si od vatre koja gori.
Daj mi, u tamno zdanje stiha
ljepotu tvoju da zatvorim.
Gle kako su preobražene
u žaru kućice abažura,
kraj zida, kraj okna, naše sjene
i obrisi naših figura.
S nogama sjediš na divanu,
po turski ih pod sobom splete,
svejedno- na svjetlu i u tami
ti vazda sudiš kao dijete.
Pričajući na konac nižeš
zrnca što ti padoše s vrata.
Pogled je tvoj i odveć tužan,
a riječ naivna, umiljata.

Boris Pasternak

 

[Jan Hus]

ПОЗДРАВ

Tеби, што си ме срела на мору
и збрисала ми са чела жиг
мајке блуднице и роба оца,
скинула ми са врата змије,
жудне, жалосне, женске руке,
слава, Слободо!

Теби, што си ме срела овенчаног трњем
сумња, закона, суза и вера
и здрла ми са чела тај венац.
Теби, што си ми наруменила уста
плодом добра и зла, да све знам,
слава, Слободо!

Теби, што си ми у тело
засадила ветровито биље шума,
ишчупала стид и страх.
Теби, што си ми очи помрачила
тугом звери, а кожу осветлила
веселошћу облака,
слава, Слободо!

М.Црњански

“ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda je žena
uzmi je”

Štulić

 

[PetarSamotnjak]

OBOŽAVAM TE POPUT SVODA NOĆNOG IL’ DUGE

Obožavam te poput svoda noćnog il duge,
velika ćutljivice, o ti sasudo tuge,
a još te više volim što me ti izbegavaš,
ukrasu mojih noći, lepša od sveg biserja,
i kao da uz podsmeh milje nagomilavaš
što dele moje ruke od plavog nepremerja
Ja polazim u napad, verem se, puzim bliže,
ko jato crva koje lešini gmiže,
pa volim još, o, zveri svirepa u daljini,
čak i hladnoću ovu što mi te lepšom čini!

Žan Kokto

 

[Rusalka]

Sta moze covek medju ljudima,
osim da voli?
voli i zaboravi,
voli i omrzne
voli, omrzne, voli?
da uvek, cak i staklastih ociju, voli?

Sta moze, pitam, bice koje voli,
usamljeno, dok se svet okrece, osim
da se i samo okrece, i voli?
voli ono sto more ostavlja na plazi,
ono sto sahranjuje, i na morskom povetarcu
so, ili potrebu za ljubavlju, ili samo zelju?

Uzviseno voleti pustinjske palme,
prepustanje i obozavanje puno iscekivanja,
i voleti sav nemir i grubost,
vazu bez cveca, gvozdeno tle
i nepomicne grudi, i ulicu iz sna, i pticu grabljivicu.

To je nasa sudbina: neogranicena ljubav
prema nevernim i nistavnim stvarima,
vecno predavanje potpunoj nezahvalnosti,
i u praznoj skoljci ljubavi strasljivo strpljivo
traganje, za sve vecom ljubavlju.

Voleti i samo odsustvo ljubavi u nama, u nasoj jalovosti
voleti precutne vode, tihi poljubac i beskonacnu zedj.
Karlos Drumond de Andrade

 

[Branko Lori]

http://s14.****************/images/140525/oxm32e8o.jpg

 

[PetarSamotnjak]

***

Ničega drugog nema u ovoj pesmi – sem tvog lica.
Ničega drugog nema ovde – sem tvojih žednih, kao
noć sivih očiju.
Kej se u jezero pružio pravo kao puščana cev
Stojim na keju i pevam o tebi kakvu te znam
ujutru.
Ne mislim na tvoje oči, tvoje lice.
Niti na tvoje razigrane noge, noge trkaćkih konja.
Zbog nečeg drugog mislim na tebe ujutru na keju.
Tvoje su ruke slađe no hleb orahove boje kad me
se takneš.
Tvoje se rame očešalo o moju ruku – jugozapadni
vetar krstari kejom.
Zaobravljam tvoje ruke i tvoje rame i opet kažem:
Ničega drugog nema u ovoj pesmi – sem tvoga lica.
Ničega drugog nema ovde – sem tvojih žednih,
kao noć sivih očiju.

Carl Sandburg

 

[Suljo.L]

ovo ce morati da se desi

 

[Roibuš]

Posle svakog naseg razgovora
napisem 20 pesama
ako se dvaput cujemo
gotova zbirka
kad se ne cujemo
ne pisem
malo razmisljam
malo vezbam da disem
da ne zaboravim.- Miloš Mitrović