Tebi...

[*pustinjakinja]

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

 

[Branko Lori]

 

[KPCTAHK]

"Sad mi je jasno da sam se već dugo kretao prema Tebi i Ti prema meni. Premda ni jedno od nas nije bilo svesno postojanja drugoga pre nego smo se upoznali. Za sve vreme u našoj je nesvesnosti radosno lutala neka slepa izvesnost koja je garantovala da ćemo se sresti. Poput dveju usamljenih ptica što svoj put preko golemih prerija pronalaze pomoću nebeskih znakova, tako smo se i mi sav svoj život kretali jedno prema drugom." -

~ R.J.Walker ~Mostovi okruga Madison

 

[KPCTAHK]

Ne dam danu, da bez tebe svane;
Ne dam suncu, da bez tebe grane;
Ne dam vetru, da zanjiše grane;
Ne dam duši, da bez tebe dane;
Ne dam srcu, da volet` prestene;
Ne dam suzi, da T` iz oka kane,
Ne dam da Te bole stare rane;
Najmilija, Ti si ukras sveta,
Miomiris najdivnijeg cveta,
Srećna budi - na mnogaja leta !

 

[KPCTAHK]

Kada me juče u sebe uvuče,
onda me sećanje totalno dotuče ...
Upitam se da l` si bila moja,
ili lažna beše ljubav tvoja ...

 

[Zelena milja]

 

[Branko Lori]

"Mi smo dve tišine
Sakrivene pod ćutanjem
I ti čuješ mene
I ja čujem tebe
Mi pričamo bez glasa
Pružamo nepomične ruke
A ostajemo na istom mestu
Nijedan pokret usana ne vidimo
Al’ ja čujem tebe
I ti čuješ mene…
Dodirujemo se bez dodira
Mi tako osećamo blizinu koje nema"
xx

 

[Dalmatinkaa]

 

[Branko Lori]

Čežnja - Aleksa Šantić

Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim
Naslonjen čelom na staklo... Sve spava...
Noć sjajna, kô da po oknima mojim
polako šušti vaša kosa plava...

U ove čase zvijezdâ i snovâ
u vašu baštu ja sam dolazio;
Mirisao je jorgovan i zova,
i mrki čempres povijô se ti'o.

U ove čase vi ste ruža bili,
ja leptir bio što na cvijet pada;
Ah, vaše kose, oči, smijeh mili,
i vaše tijelo i ljepota mlada

Opiše mene... Mi bjesmo u raju,
jabuke slatke berući sa grana...
Dok slavuj pjeva i zvijezde sjaju
i rasipa se miris jorgovana.

No sve je prošlo... Kô jablan bez rose
sam ginem sada i u čežnji stojim...
Noć, sjajna, kô da svila vaše kose
polako šušti po oknima mojim.

 

[KPCTAHK]

Ne znam, uvek lutam, u snu i na javi,
Gde me nosi vihor i sudbina kleta
Da l` ću ikad stići na onaj cilj pravi ?
Bože, ima l` pravo na sreću poeta ?

 

[KPCTAHK]

Pogledajte prilog 1304432

Voleo bih, zaista bih, da postanemo glavni junaci te druge priče ...Sam sam za, ako se mene nešto tiče ...

 

[KPCTAHK]

Ti ne ličiš ni na jednu,
a mnogo sam žena smuv`o.
Bog te tako slatku, mednu,
samo za me` je sačuv`o …

 

[KPCTAHK]

JA BEZ TEBE NE MOGU DA ŽIVIM
-------------------------------------
Ja bez tebe ne mogu da živim,
Srećo moja, nado izgubljena,
Za rastanak sada sreću krivim
I prizivam ta davna vremena.

U svitanje zore je najgore
Kad se sunce iznad Moskve rađa
U grudima tad` buktinje gore
Duša cvili: “Gde je moja slađa?!“

Gledam naše požutele slike
Baš na svakoj nasmejana ti si
Da te volim ne imah prilike
Zašto, Bože ? Zašto, Hriste Sveti?

Gledam Ural i daljne Karpate
Želim nazret` tvoje lepo lice
Pomozi mi, Hriste, mili brate,
Il` iz grudi iščupaj mi srce !

Krstan Đ. Kovjenić

 

[KPCTAHK]

Sam srčem prvu jutarnju kaficu, a suze mi, onako same od sebe, niz obraze klize, jer osećam, pred očima mi leluja njena slika i prilika, i u toj kafici miomiris nje ... Sećanja, ta prokleta sećanja, čežnja i nadanja, kao vododerina, naviru na naše zajedničke trenutke ... Ej, sudbino, zašto mučiš me ... Bože, ili je vrati, ili iz duše i srca iščupaj svaku mrvicu nje ...Samo tako, drugačije nikako, moći ću da osetim smiraj duše i utehu pronađem kraj druge žene ...

 

[Dalmatinkaa]

 

[*pustinjakinja]

 

[KPCTAHK]

Zbogom, zauvek zbogom, jako-boleći nezaboravu moj
------------------------------------------------------------
Da, posve si u pravu, nezaboravu moj, taj lik sa slike, mada sam na istom upodobljen, i današnji ja nismo isti - zlo vreme, preteško životno breme i mnogo pakosne žene su mi u zadnjih devet meseci naneli nove ožiljke u srcu, povredili dušu i ščepali za gušu, baš tako, jako naopako, da jedva-jedvice duram, a još teže mi je da taj čemer od uspomena i zlih vremena mogu srcem da opišem...

U to vreme sam, kao najblistaviji dragulj mog bledunjavog, timornog i zamornog sećanja, a i usnebrideće-caklećeg nadanja, u svom kuckuljavom srculencu nosio, i njime prkosio odmetnutim psima i "domaćim" dušmanima, titravo-sladunjavi lik jedne prelepe anđeluše, bezobrazno-slatko vižljaste Sr. Karlovčanke, opevavao ga i uvek se vraćao njemu kada mi slabo krene, ucvele me žene, mnogo oteža životno breme, il`posve dotuku svakodnevne životne teme, šeme i dileme...

Da, jako-boleći nezaboravu moj, tada sam verovao da je sve oko nas crno i zlatno - crno je zlo, a zlatno to što si jak i pobeđuješ sve to, muvaš vreme dosadno i iskorenjuješ seme pogano. Danas, samo nekoliko meseci posle, saznao sam da su i te iluzije crne da crnje i ne mogu da budu, te iz tog razloga i mogu da konstatujem:

SVE JE CRNO, MOJA SRNO,
I U ROGU, I U BOGU,
I U NAMA CRNJAD IMA,
NAROČITO U GRUDIMA !

Hvala ti, jako-boleći nezaboravu moj, što si mi razblinula i tu iluziju da ću nekada moći da budem srećan sa tobom, no ne mogu da ti se zahvalim na novoj rani u srcu, nemiru u duši i bolu koji sada osećam. Gospoda usrdno molim da te neko drugi usreći upravo onako, i onoliko, kako sam ja to oduvek želeo, sanjao i decenijama priželjkivao...

Ne, nije nam se dalo, lane moje malo, no vreme nije stalo - tebe će, svakako - zaslužila si to, moja lepoto,da obline sreća, a mene tuga još veća i veća...

Zbogom, zauvek zbogom, jako-boleći nezaboravu moj !

Krstan Đ. Kovjenić

 

[Dalmatinkaa]

 

[Dalmatinkaa]

 

[Dalmatinkaa]

 

[Branko Lori]

 

[Dalmatinkaa]

 

[Dalmatinkaa]

Odoh spavati,ne mogu vise izdrzati...Lipe snove i vama!