Tebi...

  • Začetnik teme Začetnik teme jana7
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
f23b5866e9c4a8d0bb9b3feeac965648.jpg
 
Kada ti kažem, a ja nikada ne lažem:

VOLIM TE ! ❤️

reći ću istinu – jednu, jedinu, ali samo sa te suvoparne reči dve ne mogu da opšem sve ono što istinski osećam, ono što doživljavam, svu moju za tobom čežnju, patnju, žudnju, tu vododerinu emcija nezajažljivu …

Nikada to ne zaboravi, moja jedina ljubavi,

MOLIM TE, ANĐELE !

jer ako to zaboraviš povredićeš mi dušu i naneti srcu ranu nezacelivu… ✍️❤️🌹

ĆUTANJE4.jpg
 
Ono, kada me misli k Tebi, najmilije moje, povuku, ispružim drhtavu ruku, kako bih ublažio muku, tad mi na um padne ono, a srdašce zalupa, takva mi je priroda glupa, kao na Markovoj crkvi u Veneciji zvono ... Setim se, odmah - kroz duboki uzdah, i Santa Maria della Salute, misli mi potonu u grešne zalute, silno zaželim da Ti virnem pod skute i svu ljubav iz srca pretočim u Te ...
😉


VILMICA - OSMEH5.jpg
 
Evo, onako sam od sebe, ili ga Neko namerno šalje kod mene, silazi sumrak sa Urala i Karpata, nazirem ih dušom, jer tamo daleko preko njih imam moju Srbiju, seju i brata, i sve postaje hladnije. Jedino misao na Tebe, nezaboravu moj, me greje. Ona mi daje snagu da izdržim ove hladne siburske vetrusine. Oh, kako sam mislima odenuo tvojom vrelom dušicom moju napaćenu dušu kako bih je spasio od prehlade, studeni straha, one neprolazeće zebnje za Tobom, i krvledeće samoće koji me, kao reke ponornice, negde u nedođiju vuku, drže me za drhtavu ruku i hoće da me, tamo daleko, tužno i ružno, skroz na skroz, dotuku ... ✍️❤️😥

VILMICA - UČITELJICA.jpg
 
Ponekad se usudim, pa pomislim na tebe, onako detinje kriomice, al` vulkanski vatreno, milo-mileno i med-medeno da slađe i rađe ne mož` da bude ...Otišla si iz mog života, nema te više tu kraj mene i to je ono što mi mnogo nedostaje, ali u srcu, duši i guši si ostavila svoje tragove - zaglavila si se u njima, bre...

Da li si vesela, zdrava i nečija !? Da li ikada pomisliš na mene i da li ti moja slika nekada ispred očiju zatitra i u srcetu stvara nemira ? Ne pitam se jesi li srećna, to se ne pita, jer znam da nisi, isto kao što srećan nisam, i ne mogu da budem bez tebe, ja ... Biće da nam nisu javili kada su sa Nebesa ljudima sreću delili, ali zato smo u redu za ponos, inat i prkos na čelu kolone stajali ...

Uživajmo u svom ponosu, inatu i prkosu dok se drugi budu mučili u svojoj sreći ...

Da, da, moja nezaboravna, naš ponos je od Himalaja veći i sprečava nas da krenemo putem ka našoj zajedničkoj sreći ...

Izvini, `ebi ga, teško nam bi reći i zajedno posle ići ka našoj sreći …
❤️
✍️
😥


VILMICA - TELEFON.jpg
 
Posle pune tri godine moje neizmerne tuge, zbog nje, pre neki dan pozvala me je. Ona – moja slatka Vilmica ! Nisam znao šta da radim od sreće, ali je ponos znao šta treba da se radi i odgovorio je mojim glasom:

"Oprostite, pozvali ste pogrešan broj… Taj čovek nije više Tvoj ! "

Posle dubokog uzdaha, biće da je ponos proradio i kod nje, začuh njen umilni glasić, hripav od tuge:

"Izvinjavam se ... Neću da pogrešim, nikada više ..."

Zaućutali smo, i ona i ja, i od sada će nas zauvek ta prokleta tišina da spaja .... Bolje i to nego li da se gluvih telefona igramo ...

Krstan Đ. Kovjenić
VILMICA - GLEDA KROZ PROZOR.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top