Tamna strana...

  • Začetnik teme Začetnik teme Nesi
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Nocu, ljubljena, vezi svoje srce za moje
I neka zajedno u snu razbiju tmine
Kao dvostruki bubanj, boreci se u sumi
Protiv gustoga zida okupanog lisca.

Prolazu nocni, crna zeravo sna
Sto hvatas niti zemaljskoga grozdja
Tacnoscu nekog neredovita voza
Sto sene i kamenje hladno za sobom vuce neprestano.

Zato me ljubavi, vezi za cisti pokret,
Za postojanost sto kuca u tvojim grudima
Krilima nekog labuda ispod vode,

Da bi na zvezdana pitanja ovog neba
Nas san odgovorio jednim jedinim kljucem
I samo jednim vratima koje zatvori tama.
 
Besmrtna pesma


Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda ce u tebi
odjednom nesto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopste ponekad
mislio sta znaci ziveti?
. . . . . . . . . . . .

Ako ti jave: umro sam
evo sta ce biti.

Hiljadu sarenih riba
leprsace mi kroz oko.

I zemlja ce me skriti.
I korov ce me skriti.
A ja cu za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar mislis da moja ruka,
koleno,
ili glava
moze da bude sutra
koren breze
il' trava?
. . . . . . . .

Ako ti jave: umro sam,
- ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.
I zato: ne budi tuzan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i cudno drag.

Nocu,
kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim
kad vidis neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja jos uvek
sasav letim, i zivim.

Milan Antic
 
Сада и кад умрем

Једнога ме дана неће ни бити
и можда тада осетиш празнину
јер ћу један део твоје прошлости
однети под земљину површину.

Можда кад умрем схватиш да ме нема.
Одједном љубав те више не греје.
До тад си могао мирно да сањаш,
а онда схватиш да пролазно све је.

Веруј ми видећеш велике промене
нико те као ја волети неће.
Можда ће ти баш тада бити жао
али не пали ми на гробу свеће.

Пусти ме да бар на ономе свету
мирно спавам и не мислим на тебе.
Ако до сад ниси знао да ме волиш
нећеш ни сад, ти волиш само себе.

А и како да те окривим за то
кад и ја заволех присуство твоје,
И сад само могу себе да мрзим
што ти узалуд дадох срце своје.
 
U jednoj zemlji dalekoj,trenutak carobna vremena,vladase jedna kraljica..imase srce posebno,kada to nije ni slutila,u njemu bese skrivena vecita proklestva magija..Oci zle je posmatrase,strasna se zavera kovala.Crni gospodar naumi,kraljici srce slomiti,tako I bese secam se..taj crni mag je osvoji kraljici srce prepuce,kraljevstvom tamom prekrih se..
Nestade Sunca,mrak pade na raj..vecna tama I tuga oznacise kraj.Iz slomljenog srca,jos odzvanja glas..ja ga cujem ponekad u svakom od nas!
AlogiA

 
M-ozda je prosao i zivot ceo
od onog dana kad sam te sreo
tad prvi put ugledah te oci plave
i kosu boje pokosene trave.


A-h pomislih lepa je ona
i ne cuh zvuke onih zvona
sto je u smrt zovu polako
a da sam znao vecno bih plako.


R-uke mi pruza kao da pita
volis li reke polja i zita
pruzih joj ruku ruci sto drhti
ispruzih ruku vapoju smrti


I- tek tad saznadoh pred kim stojim
pred onim sto zivi u snovima mojim
ispijena i bleda provodi noci
dane u doze marihuane


H-tedoh ljubavlju da oteram dragu
jer sta je ona skrivila bogu
zvala je noci i zvezde da nam sude
htela je da voli i voljena bude


U-zalud behu sve molbe moje
umrese oci plave boje
umrla je u snu jednoga dana
bila je lepa i zvala se ana


A-na je bila devojka plavih ociju i kose
sto ih milijarde nose
koje ce isto jednoga dana
otici tamo gde je i ana


N-a njenom grobu zaplaka prvi
i reci ispisah kapima krvi
proklinjem dolazak i dane zla
koje donosi marihuana.

A -znala je da narkomani dugo ne zive
da se svojim snovima dive
a volela je da bode vene
volela je mnoge a mozda i mene.
 
Bottom




My compassion is broken now
my will is eroded now
desire is broken now
it makes me feel alive
im on my knees and burnin'
my piss and moans are the fuel that sets my head on fire
so smell my soul burn
im broken lookin' up to see the enemy
and i have swallowed the poison you feed me
but i survive on the poison you feed me
guilt fed, hatred fed, weakness fed
and it makes me feel ugly
on my knees and burnin'
my piss and moans are the fuel that sets my head on fire
im dead inside

shit adds up, shit adds up, shit adds up, shit adds up at the bottom

if i let you, you would make me destroy myself
in order to survive you, i must first survive myself
i can sink no further, and i cannot forgive you
there's no choice but to confront you, to engage you, to erase you
ive gone to great lenghts to expand my threshold of pain
i will use my mistakes against you, there's no other choice
im shameless now, im nameless now, im nothing now, im no one now
but my soul must be iron 'cause my fear is naked
im naked and fearless
and my fear is naked

dead inside, dead inside, dead inside
nameless now, shameless now, nothing now, no one now
shit adds up
shit adds up
shit adds up
shit adds up
and you see me naked now
fearless now, naked now
fearless now, naked now
shit adds up
it leaves me dead inside
it leaves me dead inside
it leaves me dead inside
it leaves me dead inside

hatred keeps me alive
angriness keeps me alive
weakness keeps me alive
guilt keeps me alive
at the bottom

Tool
 
I ponovo je sreca moja zatamnjena tvojim bolom.
O kako oholo hucis u mojoj glavi. Hoces li ikad iznedriti leptira iz ljusture svoje ili ces vecno poput gusenice grickati rane na srcu? Pusti taj osmeh sa svoje usne. Za koga ga cuvas? Kad pozelis da odleti, mozda ce biti kasno. Mozda ce sleteti u moje oko i nazuljati me kao zrno peska. U pustinji u kojoj nema vode. I gde su zrna jedno drugom slicna. Pa ces obnevideti od moga oka, i usahnuti od moje kose, ostariti od ne smeha. Tiho je, duso moja u toj kolibi od pruca. Zagluhnuces od moje tisine.
 
Slikar bez boja

Osecam ljude kraj sebe.
Plasi me praznina.
Da li sebe smem,
podeliti sa njima?
Sklupcan u bolu,
otrova pun,
zatrovacu i njihov um.
Tada slika o meni
bice im jasna.
Moj zivot je samo...
Bozija kazna.
Nikad ne bese
hartija prazna
i nikada boje sve...
nisu date meni...
za bojenje.
I slikam lazi,
lazi zivota.
Lazem sebe,
da to je dobrota.
 
Katkada mislim da se moja zeljna dusa seca
neke predjasnje ljubavi, za kojom cezne i zudi,
kao da je ova nasa vatra samo ugljen
nekog divljeg plamena koji je izgoreo
u ranijim postojanjima.

Mozda sam u proslim danima bio postigao
ono sto sada uvek uzalud trazim
mozda se moja dusa s tvojom sastala i stopila
u nekoj velikoj noci koja je odavna
iscezla i umrla.
 
Puzali smo zajedno navise. Cudno drustvo-stonoga i pauk. Sareno sam hodala: zeleno-crno-otrovno. Dlacicama otirala prasinu sa vlaznih zidova. Postajala lazljivo bela.
Niti su ti lagano igrale, ko nervozni prsti na orozu, zategnute kao strune. Uzagrio si ko lovac na lovinu. Ljuljao si se zavodnicki u svom lepljivom lezaju. Od ociju svojih napravio ogledala.
Bilo me je na stotine. U malim osmougaonicima. Svaka ja, plesala sam na zici, preskacuci sjajne kapi. Korak, pa kap, pa tako sto puta i onda opet ispocetka.
Rekao si mi da se tako ne plese: Uz vise ritma...Vrckao si svojim telom, izmicuci mi tlo pod nogama. Tako je lepse, govorio si.
Otresla sam prasinu sa svoje koze. Olaksala se od sitnih lazi...
O kako si samo predivno otrovna! Da si zmija pristajao bi mi kaput od tvoje koze! De, skini se malo...samo malo za mene. Da zavirim ispod. Je li ti i dusa tako sarena? Vidi! Sagradicu ti palatu u svojim ocima. Pusticu sve one sarene balone i lilihipe...i konjice...Samo napravi jedan pogresan korak!
Za tren, samo za tren...
Trepnuo si i porusio svet, crni su snovi opet zjapili iza pozornice.
Drhteci od besa, pruzio si ruke, u narucju od svih osam saka kucalo je srce. Mrtvo.
Iza mojih ledja zacuo se plac. Jecale su strune...
Ogromnim ocima straha, progutala sam mrak.
 
TUGA

Izgubio sam snagu... i zivot...
Prijatelje... i radost...
Izgubio sam cak i ponos
Koji mi je davao veru u moju genijalnost.

Kada sam spoznao Istinu
Verovao sam da mi je prijateljica
Al` kada sam je shvatio... i osetio
Vec sam od nje bio ogadjen.

A ipak, ona je besmrtna
I oni koji je nisu osetili
Ovde... dole...
Sve im je ostalo nepoznato.

I Bog... kada nas pita...
Moramo mu odgovoriti...
Znaj... jedino sto mi ostaje na ovom svetu
Je cinjenica da sam neki put plakao.


(Alfred de Musset)
 
Nema mene al ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji gdje nam trunu kosti.
Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti
Slično muzici slično praznini, spokojem.


Ona će sačuvati namjere moje i tvoje
I uskrsnuće mrtve rođendane po milosti,
U podnožju vjetra nemjerljiva sjen oholosti
Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.


U pusto srce u mrtvo vrijeme me zovi,
Minula čežnjo, da se svijet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji još došao nije,
Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum
Neka me vjetar nedostojnog obavije.
 
Crno je. Crno je i srce je prekrio mrak.
Placnim me glasom zoves.
Crno je. Crno je i uzasno me je strah.
Da bi poljupcem mogao da me prikoves.

Crno je. Crno je i ti si moja tamnica.
U secanju dobuju kise.
I kapi ko suze bise.

Crno je. Uzglavlje mi je crnica.
U oku zgasla varnica.
I nema me, nema nas vise.
 
ZA SAKU DOLARA



Ležiš mirno, stišćeš zube
Šakama gužvaš plahtu
Promatraš kazaljku
Osluškuješ kucanje sata na zidu
Da ne čuješ stenjanje
Debele mrcine
Koja svršava između tvojih
Raširenih nogu.

Tiha si.
Mirna.
Strepiš od udarca
Čekaš da se obuče
Udjeli ti novac
I da ispratiš ga iz svoje sobe

Još jedan sat poniženja
I boli
Prošao je.
Otvaraš novu bocu
Da alkoholom spereš bol
U duši

I za jedan novčić
Već si bliže svome snu
Da sa dovoljno love
Potajno pobjegneš
Gdje te nitko ne zna
I da sa dovoljno love
Kreneš ispočetka
Da sa dovoljno love
Kupiš sebi nov život
Da kupiš sebi
Željeno poštovanje i ugled
I miran san
Bez boli i srama

Zato lezi na krevet
Skini se i stisni zube
Jer poslije toga
Biti ćeš
Još jedan novčić
Bliže
Svome snu.

(d.domy)
 
Rastvaram se pred tvojim imenom,
pred noćima u koje me nemilosrdno bacaš
uzvikujući reči ljubavi čije svako slovo razapinje
i zabada se u dubinu mraka
gde me slute neke davno ispružene ruke.
Kroz njihove prste, u mlazevima ističe sok višanja:
kap na mome čelu,
kap ne stopi kojom tišina opija čula tame
uvlačeći se u njene tragove lakoćom pokreta,
kap na prstima
da bi ih jedine bele ruke
prepoznale u noći - ruke iz kojih će se roditi zreli plodovi višanja.
 
NITKO TE ZAMJENITI NECE

Niko te odavde zamjeniti nece:
Prazna je tvoja stolica, tvoj kut.
I u knjizi mi niko ne okrece
Strane, nedocitane ovaj put.

U ljetnjo vece, nikoga uz mene
Da s praga gleda zvjezdani ekran.
I nikoga da se zadivljeno prene,
Na buket, jos u rano jutro ubran.

Kad drhtim, nema nikog da me ogrne
Sada u topli sal ramena ta.
U zezi, s vodm hladnom sto trne
Nikoga nema, casu da mi da.

Opet godina za godinom mine
I smjenjuju se sezone kraj nas.
Viju se bure, ruse se lavine
I grane krasi cas plod, a snijeg cas....

I vidnog, u domu opomene,
Niceg do tebe, u cas svekolik,
Nit kakve stvari tvoje omiljene,
Niti u okviru na zidu tvoj lik.

Ogrces me tim zrakom sto se vije,
U mojoj krvi tvoje bilo vri,
Niko te odavde zamjenio nije,
U kuci, gdje jos i ne udje ti.

(Jelisaveta Bagrjana)
 
nitko mi nije rekao
kako se rastati
a da ne boli,
nitko mi nije rekao
da se ruše svjetovi
da studen u mene seli
nitko mi nije rekao
kad hladne kiše liju
da to suze padaju
nitko mi nije rekao
kako preboljeti
odlazak.
A tu je, vidim ga u svemu,
još je tu, još koji dan, tjedan....
svratiti će, kaže..
ponekad..
čuti ćemo se
svaki dan..
Kako da kažem
svom srcu
'stišaj se, ne tuguj'
pa, svratiti će, kaže...
ponekad...

Ljerka Ujević
 
Nocno crvenilo
i tvoje oci...
mracne...

kao u grobu
tiho je...

i tvoje disanje
tako usporeno...

kao u grobu
tiho je...

i izludjuje me
ta tisina
toliko je zapravo
rijecita...
al' ti ne mozes
govoriti jer...
nijem si...
i uporno gledaju
me tvoje mracne oci
govoreci...
vristeci...
 
Ti si demon,
za mene,
demon najveci.

Kada te vidim
samo produzavas moju agoniju
koja traje dok te
ponovo ne vidim.

Slijedeci put agonija
postaje frustracija
i onda pozelim da vristim,
jer opet sam te vidijela.

Samo ne znam da li od radosti ili tuge?

Oslobodi me , jer ti si demon,
sila zla koja s vremenom
postaje dio mene.
 
Falling

Stained, looking at my hands
I talk with these lines
It's not the answer
I'm crying and I now I know
Looking the sky
I search for an answer
So free, free to be
I'm not another liar
I just want to be myself...myself

And now the beat inside of me
Is a sort of a cold breeze and I've
Never any feeling inside
Around me...
I Bring my body
Carry it into another world
I know I live...but like a stone I'm falling down

Damned, looking into the sky
I can feel this rain
Right now it's falling on me
Fly, I just want to fly
Life is all mine
Some days I cry alone,
But I know I'm not the only one
I see that another day is gone
I don't want to die...
Please be here when I arrive, don't die...please

Lacuna Coil
 
...I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastožutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

I uvijek ista sirotinja uđe
U njezinu svjetlost iz mraka,
I s licem na kojem su obišno brige
Pređe je u par koraka.

A jedne večeri nekoga nema,
A mor'o bi proć;
I lampa gori,
I gori u magli,
I već je noć.

I nema ga sutra, ni prekosutra ne,
I vele da bolestan leži,
I nema ga mjesec, i nema ga dva,
I zima je već,
I sniježi...

A prolaze kao i do sada ljudi,
I maj već miriše -
A njega nema, i nema, i nema,
I nema ga više...

I lije na uglu petrolejska lampa
Svjetlost crvenkastožutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

Dobriša Cesarić
 
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top