Taksativno: svi nasi razlozi za fajt

evo, da se upisem na temu.
Ja se nisam svadjala sa drugaricama, ne znam zasto. Valjda sto smo bile slicne. Vrlo slicne. Sa ostalima (kad si mali to su robusne, a kasnije, u pubertetu, one sto samo ogovoaraju i stalno o momcima zbore, jos kasnije - racundzije i bez skrupula...i tako dalje) nisam se nesto ni druzila, pa da su mi drugarice... Ali, pravolinijska (da ne kazam jednostavna = prosta) govorila sam sta mislim pa smo "konstruktivno" razgovarale. Ta relacija je bila dvosmerna. Medjutim, sa protokom godina, je l' te, vidis kako nase nezne glazure pucaju, pa se neko vremenom umorio, neko odustao, neko poceo da racuna... :( Pa smo se , tako, rasulE....(sad ide Bajaga : "k'o biseri...." :) )
Jednom sam se potukla sa jednom devojcicom. Bile smo komsinice, dakle drugarice silom prilika. Posvadjale smo se u igri, ne znam zbog cega, pa se dohvatile za kose.. Posto sam vise puta na forumu rekla da mi je sinonim opustenosti i uzitka DA SE NE CESLJAM, moze se zakljuciti kakvu sam zicu (oduvek!) imala na glavi... Dakle, moja se zica cvrsto drzala gde jeste, ali zute tanke dlake napasnice letele su svuda, jedva sam prste (kasnije:) ) ocistila.
Eto, nisam pomogla, nit' razloga, nit' fajta...(osim ovog jednog , doslovnog)
 
Srednja skola: Drugarice od prvog razreda osnovne skole... Dogovorimo se da se nadjemo u jednom lokalu nakon casova i da idemo zajedno kuci (kao obicno)... moji se casovi zavrsili, ja otisla u taj lokal - nje nema. Ja lepo sednem za sto, narucim kafu i cekam... i cekam... naidjose neki i pitase da sednu, a ja im rekoh da cekam drugaricu i cuvam mesto... i tako prodje neko vreme i ja se uputih kuci (sama)...
Sutra dan na putu do skole se sretnemo, a ona mi rece kako je posle casa srela nekog drugara i otisla na pice u neki lokal, a onda su zajedno otisli kuci... a ja je upitah: "a ja?". Ona prvo nije znala o cemu ja pricam, a onda se setila i pocela da se smeje, kao: 'desava se'.
Ja sam samo ubrzala hod... besna, razocarana... od onda nismo ni rec progovorile...
 
paaaa...kad je rekla "drugarica" da je nasla drugog...i da vise ne zeli ni da prica samnom...to mi je dalo neke naznake da smo se posvadjali :mrgreen::lol:
samo mi nije jasno zasto me pocela cimati posle nekog vremena..i dosadjuje ponovo....a je nemam ni trunku zelje....ni da je vidim...ni da joj kazem "zdravo" :roll:.....jel sam djubre? :lol::lol:
 
Djubre si veliko. :mrgreen: ;)


Pa, vec sam u godinama kad je glupo svadjati se sa drugaricom, mislim, o svemu se moze razgovarati.


A dok smo bile klinke, naljutila se na mene jer je nisam zvala u "najtezem trenutku njenog zivota", kako rece tad, a to je bilo kada joj je uginuo pas (inace, zvala sam je, ali majka joj nije prenela), a u isto vreme sam se pomirila sa devojkom sa kojom ona ne prica. Rezultat je bio da godinu dana nismo pricale. :P
Ali, to je bilo u srednjoj skoli. Danas se mnogo volimo, evo kad dodje, potvrdice vam. :)
 
To se desilo u junu prosle godine 2007. Kada smo se moja drugarica najbolja i ja jakooo posvadjale oko toga sto je ona optuzila mene da njoj manje poklanjam paznju nego ostalim prijateljima, povela je toliko urlati derati se na mene da je cini mi se stala muzika u kaficu i posle njenog odranja ja sam se oterala u PM i Od tad vise nista,..a bile smo 7 godina jako dobre.
 
- ne svadjam se sa drugaricama
- ne reagujem na nekorektnost, ali posle ako neću da učinim dotičnoj personi, ako mućne glavom, znaće zašto. Ako ne skonta svoj greh, njen problem.
- ja sa ljudima završavam tiho. bez svadja
- e sad, za svoja prava se borim glasno, pa nekome može da izgleda kao da se svadjam
 
Meni se, iskreno, najpre smučio stav koji bi imala prema nekome koga je, jel'te, odablrala da joj bude "dečko". Da ne dubim ili je psihoanaliziram, napisaću samo činjenice.

Odabere inferiornijeg, slabijeg čoveka, koji se zaljubi u nju kao blesav, i onda priča takve bljuvotine o njemu da se meni lično zgadi i nikako nisam mogla da shvatim šta traži sa njim kada joj se očigledno ni malo ne dopada. Ali šta se dešava..... on je zivka svaki dan i njoj to kao smeta, ali ovamo svima može da kaže kako ima dečka :shock: bilo mi je iskreno žao da je ona spala na tako nešto, znate kada o nekome imate daleko bolje mišljenje i shvatite da je to bilo neopravdano.....

Pa onda odjednom taj stav o parama - ON mora da bude bogat (ili bar imućan) jer bogat = sposoban :roll:
U pitaju je uticaj njenog oca, koji je tako očigledan, ali ja takve stvari nisam mogla da joj kažem jer bi se naljutila.

Postala je prepuna nekih "stavova" koji važe samo dok njoj to donosi korist. Zbog situacije u porodici odbija da "očima gleda" neke ljude koji poznaju mog brata (situacija je bila takva da smo mogli nešto da sredimo za neki prevoz blablabla)..... ne prođe dve nedelje ona obavlja "posao" direktno za krivca, ili da prevedem - ima stav o toj porodici kada je u situaciji da se qrči (kada nema koristi), što je i mene dovelo u neprijatnu situaciju, ali ako joj oni pomažu da uzme neke pare onda nema problema.....
Nikada joj nisam ni rekla da znam za to.

Ispiti :) njeni ispiti su najvažniji. Svi ostali ispiti ovog sveta nisu bitni. U redu je što "vi odlučujete da ipak izađete iako ništa niste učile", ali ja sam se zezala i sada ne mogu da izađem jer ozbiljno shvatam fakultet :shock: (u prevodu - nisam kao ti hehehe)
A hoće li učiti zaista? Naravno da neće, i zna to. Stvar je u silnoj želji da bude dobar student, makar morala da laže i druge i sebe.....

Ali kako je tema razlog (povod), recimo da postoji daleko konkretnija stvar. I da je tu ona mene i još jednu devojku debelo zeznula za nešto što nije bilo baš bezazleno i što nikako nije apstraktna stvar. Recimo da sam joj rekla da je dovoljno da prizna da se ponela kao ***** i da sve ostalo nije bitno, snaći ćemo se...
Recimo da je njeno priznanje bilo ovakvo "priznala bih ja, ali prvo ti da priznaš....." :shock: gde bi navodila neke gluposti za koje ne vredi trošiti reči.....
Ne ljudi, zamislite neko vas opauči po glavi bez nekog posebnog razloga i vi sad, ono... preživeli ste, ništa strašno, ali imate tako neku gadnu modricu narednih nekoliko dana..... opaučio vas vaš prijatelj iz detinjstva. Vi se okrenete i pitate - što si to uradio? Hajde izvini se! A on kaže - nisam ja kriv što se tvoja glava našla tu..... znaš, i moju ruku je bolelo.
I da mrtav hladan očekuje da vi pređete preko toga, zato što njega boli ruka. I opet ON ima problem.

Da ne dužim (više) cela se ta priča nastavljala kroz neke SMS poruke jer je meni bilo žao da se tako završi pa sam, makar kroz svađu, očekivala od nje bar zrno razumevanja cele situacije. Umesto toga dobila sam da je zvala moje kući na fiksni i urlala na njih dok nisam bila tu :shock: a kad sam ja stigla počela je da urla i na mene i strašno nešto šta je sve izgovorila..... i nastavljala da zove u potpunoj histeriji urlajući "zvaću te celu noć"..... ja u životu, ali u životu nisam prisustvovala bilo čijem burnijem egonapadu do tada. To je bilo nešto strašno :shock: i tu mi se zgadila totalno.

Dodatak priči bi bio da se cela njena porodica nekako naprasno naljutila, ne na mene, već na moju porodicu i mene sa njima..... jer je dotična vrlo vešta u serviranju priča, a oni su u priličnoj meri kao sekta (to sam znala i ranije) - nebitni su razlozi "ja sam uz tebe". Što je na neki način i lepo ako ćemo posmatrati čoporativno, ali opet pravi kretena od pojedinca.
Da li sam napomenula da živimo u istoj ulici? :)

To mi se dešavalo u najgore moguće vreme kada su mi se, uzgred, dogodila, i trajala su, mnoga druga sranja i kada mi je najmanje trebao neko sa svojim istim opet opet opet kvaziproblemima, trebali su mi ljudi koji me makar neće tovariti za gluposti, ako već ne umeju da budu uz mene.

Eto, dakle, postoji konkretan razlog, nisam joj rekla "nećemo više da se družimo"... a nije ni ona meni. To se posle svega nekako podrazumevalo :)
 
Ja sam se posvadjala samo sa jednom drugaricom u zivotu i evo ne pricamo vec dve godine. Ako posecuje krstaricu mozda se i prepozna. Elem, razlog zbog kog smo prestale da pricamo, odnosno ona je prestala samnom, je toliko glup da bi se smejali ceo dan kad bi vam rekla. Ja besna sto se ona drnda na takvu glupost i otputujem negde i sve vreme razmisljam o tome i reko ma daj kad se vratim sve ce biti po starom, pa ona je takva. Ja se vratim i nadjemo se u nekom drustvu, ja njoj zdravo a ona prodje pored mene ko pored kuceta i tu je ona zavrsila za mene.
E sad ove dve godine kako vise nismo drugarice razmisljam kako sam ja budala bila sve vreme i kako ona meni uopste i nije bila drugarica a ja njoj jesam. Bila sam uvek tu za nju i kad joj je bilo lose i kad joj je bilo tesko i kad joj je bilo lepo, a ona za mene nikad, uvek se sve vrtelo oko nje. Razmisljam koliko puta me je spustala pred drugima samo da ona ispadne ne znam sta, nikad nije imala osecaj za mene i ustvari sam joj sad prilicno zahvalna sto je prestala da prica samnom, ustvari zao mi je sto ja nisam prestala da pricam sa njom.
A verovatno bi i dalje bile drugarice da sam ja okrenula broj njenog telefona i pozvala je na kafu kao sto i Lexa kaze, ali je i meni dosadilo da ja to uvek radim, a ona nikad. I eto kad sam resila da ja ne budem ta sto zove na pomirenje tako i ne pricamo vec 2 godine, a sto se mene tice verovatno ce biti i zauvek.
 
Lexo, ja mogu sebi da dozvolim da se s nekim posvadjam, samo kad je nekorektan prema meni.
I to je tako bilo ranije. Sad više nije, ne trošim energiju na takve ljude. Zaista se mirno pokupim i odem.
Ali sve ostaje zabeleženo u mojoj arhivi. I naravno, odnos zahladni.
Npr. družila sam se sa jednom devojkom godinama, čak smo i rodbinski povezane. Ona je bila i ostala hirovita, bezobrazna, egocentrična. Ja sam sve to filtrirala lako, jer sam imala i druge drugarice, samim tim nisam bila osudjena na nju konstantno.
E, onda smo, pre par godina, otišle na letovanje zajedno, ali takodje u većem društvu.
Ja sam je 15 dana posmatrala i zgražavala se. N puta je ispala i prema meni bezobrazna, ali da se svadjam s njom na letovanju, pa jš u stranoj državi- eee, pametniji popušta.
Čim smo se vratili u BG, moje druženje s njom se okončlo. Jednostavno, prestala sam da joj uzvraćam na tel. pozive, da izlazim s njom, prosto i jednostavno, prestala sam da je konstatujem.
I tako sa svakim.
I ovih dana sam u sličnoj situaciji, samo je u pitanju osoba sa kojim se družim skoro 20 godina. Doduše, poslednjih 6-7 godina,ona se vratolomno menjala, na gore. Drženje s njom je dugo po inerciji.
Ali, polako i to prestaje.
A klešove sebi ne dozvoljavam.A onog ko hoće da se svadja, zaobidjem. Bukvalno, iskuliram.
Jer, ipak, za svadju je potrebno dvoje. Akoje neću da se svadjam, ne kontam kako će me neko naterati na to.
Trudim se da svakog, mirno, postavim na svoje mesto. ( razume se, u odnosu na mene)
A razmenu mišljenja, pa čak i žustriju, ne doživljavam kao svadjanje.
 
toooo betty!!! errrr, sad sam ukapirala da sam uradila istu stvar ko jagodica. neka me.
elem:
mislim da se ni jedno prijateljstvo neće završiti zbog tamo neke svađe, nego mora da se hladi, hladi i ohladi dovoljno da prva prilika za prekidanje drugarstva dođe kao olakšanje.

-u prvom srednje ja sam se potpuno udaljila od najbolje drugarice iz osnovne. ja to tumačim kao da sam ja napredovala a ona stagnirala ili čak regredirala (možda grešim, ok). i pozvala me ona na rođendan, a njena ko-slavljenica je pozvala neke ljude (ok, moj bivšeg hihi dečka sa kojim se nije lepo završilo) koje nisam htela da sretnem, znala sam da će muzika biti glupa itd, te meni ni na pamet nije palo da dođem... mislim, kad si mali to su dovoljni razlozi, jel? nameravala sam ja da joj u ponedeljak dam poklon i smislim neko izvinjenje, ali ona me je videla kako se motam po gradu baš u vreme njene proslave i posle samo više nismo razgovarale. i mislim da ni meni ni njoj nije bilo žao.

-a ima i ova druga, ali to je tužna priča. ta drugarica, žena od trideset i nešto ljeta, me naružila na pasja kola zato što je mislila da hoću da joj ukradem dečka... a ja samo pregovarala sa njim da se njih dvoje smuvaju.. al ona je težak alkos i više i nema mnogo ljudi sa kojima razgovara, tako da mi je cela situacija baš baš hevi.. al mi stvarno to ne treba više u životu.. =(

i i mam ja još prijatejstava koja su samo utihnula. i ja još uvek volim te ljude mnogo, mnogo mi drago mi je kad ih vidim, ali prosto više nismo bliski i to je to
 
Naravno, u najvećem broju slučajeva samo "utihne" :)
Kakav izraz... kada ne bismo imali takve uspomene verovatno bismo imali nekoliko prijatelja "viška".
Stvarno mi se nikada nije dogodilo da me neko uzastopno toliko puta izradi. Ja sam tu devojku mnogo volela i nije mi svejedno što je ta koja me je izradila najcrnje morala da bude baš ona. Ali šta je tu je..... otkad to traje trudim se da uopšte ne razmišljam o tome (tj. da se ne unosim u to).
Ne bih da glumim ludilo, povredila me je jako. E sad, šta ona oseća i kako razmišlja mislim da me u ovom trenutku uopšte ne zanima.
 
Inače, najgori tip ljudi vam je (a ovim se prebacujem na neke druge ljude iz prošlosti :) ) osoba koja će vam se kleti kako vas obožava i kako nikada nije imala takvog prijatelja. Koja će vam gram po gram skidati energiju i koja nije vaš prijatelj koliko ste vi njen terapeut.
Iako možda i iskrena, svakako za vas nepoželjna pojava. Osim ako vam je život sređen, srećni ste i imate sve što poželite..... Gospode kako sam umorna od raznih frikova :(
 
e ovako...svadjam se,nisam od onih koji dozvole da nesto prosto utihne...kao sto rece lexa u odnosu postoje dve strane,i od obe zavsi da li ce se stvar zavrsiti svadjom,raspravom ili prostim cutanjem...cutanje ne podnosim,mnogo vise volim da raspravim nesto,da cujem nesto sto ce me mizda i zaboleti,samo da nije tisina...ranije sam se ipak mnogo vise svadjala,nisam uspevala da napravim razliku izmedju toga kada je tottalno nepotrebno posvadjati se,kada je to samo da bih se ispraznila a kada ce ta svadja biti konstruktivna...
 
Sjecam se skolskih dana.Oduvijek sam imala veliko drustvo,i cesto sam se nalazila izmedju dvije vatre.Takva sam da se trudim da u drugima vidim dobre osobine,a za lose sam nalazila opravdanje,pa i to shvatala sam da smo svi razliciti.Ali ta moja tolerantnost mi se vise puta obila o glavu.Trudila sam se da nikad ne sugerisem,da ne namecem svoje misljenje,da se skoro uvijek slazem,da ne osporavam,i da sve razumijem.Uvidjela sam da nisu drugi takvi,ne postuju,pa sam se udaljila od vecine.Mada iz tog djackog doba ostale su dve drugarice,2 velika prijatelja,puno ih volim i cjenim.Ne moramo se vidjeti po godinu dana,ali kad se sretnemo,ne mozemo se ispricati,mada se cesto cujemo.
Kasnije u jednom djevojackom periodu druzila sam se pretezno sa drugarima.Nekako je sa njima sve jednostavnije.I dan danas su mi svi dragi,ali zivot nas malo razbacao,udaljio.
Kasnije sam upoznala curu,evo vec 15 godina se druzimo.Ali u jednom periodu nisam razgovarala sa njom 2 god.Uuuu bila sam strasno ljuta,povredjena.Koristila je moj obraz da bi sebe izvukla,jer zaglibila je opasno.Preokrenula je stvar u njenu korist,sto je bilo strasno niiiiskoooo.Nisam mogla da vjerujem sta me snaslo.Medjutim,vrlo brzo,sve sam saznala sta je sta,ali navodno je kao ona i dalje bila ljuta na mene.E tu ja puknem,skroz,i kazem joj ma zdravo za sva vremena.Nisam se raspravljala,objasnjavala,a jos manje zeljela slusati njena objasnjenja,razloge.Dvije godine kasnije ona je pokusavala da dopre do mene,a ja jok,ni da cujem.Zove me trazi pomoc,a ja ma zabole me.Mislila je ja cu opet biti tolerantna,ali sipak.
Vremenom,ljutnja je jenjavala,pocela sam da razmisljam da bar razgovaramo.I tako.Sretnemo se jednom sasvim slucajno,jer se inace ona preselila u drugi grad.Rekla sam ako hoce dalje druzenje,moramo prvo razgovarati o svemu.Takva sam da ne volim nedorecenost,kad onako nesto lebdi.Priznala je sve,izvinula se i sad smo ok.Ali prija mi sto nismo u istom gradu,i ne vidjamo se cesto,jer nikada vise to nece biti to.

Inace sam se malo promjenila,nisam vise ooonaaa dobrica,tako da kazem,ona sto uvijek precuti ma sta da je.Sad odmah kazem bilo kome sta mi smeta i tjeraj dalje.Imam diiivne prijatelje,ali sam direktna i to ocekujem od njih.Odrasli smo pobogu,pa smatram da tako treba i da se ponasamo.Ne volim cjepidlacenje,i stalno racunanje,sta je ko,kad,kako,koliko.To ne trpim,kakvo je to drugarstvo ako se sve preracunava.Ne gledam da ako sam nesto ucinila,pomogla mora istom mjerom da se vrati.Ne cinim da bi mi neko ucinio.Svako ima svoje mogucnosti i razmisljanja,svoje vrijednosti.Prihvatam ljude kakavi jesu,jedino to i ocekujem od drugih.Korigovanje je ok,ali ne mozemo mjenjati jedne druge.

Volim ljude,druzenja,i bogatsvo je imati prijatelje.Treba negovati i postovati prijateljstvo.
Treba oprastati,ako ima svrhe.:)
 
sevilja:
- ne svadjam se sa drugaricama
- ne reagujem na nekorektnost, ali posle ako neću da učinim dotičnoj personi, ako mućne glavom, znaće zašto. Ako ne skonta svoj greh, njen problem.
- ja sa ljudima završavam tiho. bez svadja
- e sad, za svoja prava se borim glasno, pa nekome može da izgleda kao da se svadjam
Kliknite za proširenje...
Jbt ovo zvuči ko radikalska predizborna kampanja. Svi su grešni samo smo mi pošteni. :lol:

@tema
Ne verujem da je uvek jedna strana kriva za raspad, bilo prijateljstva bilo veze.

bug.gif
 
sevilja:
Lexo, ja mogu sebi da dozvolim da se s nekim posvadjam, samo kad je nekorektan prema meni.
I to je tako bilo ranije. Sad više nije, ne trošim energiju na takve ljude. Zaista se mirno pokupim i odem.
Ali sve ostaje zabeleženo u mojoj arhivi. I naravno, odnos zahladni.
Npr. družila sam se sa jednom devojkom godinama, čak smo i rodbinski povezane. Ona je bila i ostala hirovita, bezobrazna, egocentrična. Ja sam sve to filtrirala lako, jer sam imala i druge drugarice, samim tim nisam bila osudjena na nju konstantno.
E, onda smo, pre par godina, otišle na letovanje zajedno, ali takodje u većem društvu.
Ja sam je 15 dana posmatrala i zgražavala se. N puta je ispala i prema meni bezobrazna, ali da se svadjam s njom na letovanju, pa jš u stranoj državi- eee, pametniji popušta.
Čim smo se vratili u BG, moje druženje s njom se okončlo. Jednostavno, prestala sam da joj uzvraćam na tel. pozive, da izlazim s njom, prosto i jednostavno, prestala sam da je konstatujem.
I tako sa svakim.
I ovih dana sam u sličnoj situaciji, samo je u pitanju osoba sa kojim se družim skoro 20 godina. Doduše, poslednjih 6-7 godina,ona se vratolomno menjala, na gore. Drženje s njom je dugo po inerciji.
Ali, polako i to prestaje.
A klešove sebi ne dozvoljavam.A onog ko hoće da se svadja, zaobidjem. Bukvalno, iskuliram.
Jer, ipak, za svadju je potrebno dvoje. Akoje neću da se svadjam, ne kontam kako će me neko naterati na to.
Trudim se da svakog, mirno, postavim na svoje mesto. ( razume se, u odnosu na mene)
A razmenu mišljenja, pa čak i žustriju, ne doživljavam kao svadjanje.
Kliknite za proširenje...



mora da bik kao i ja..........prosto me mrzi da se svadjam:razz:

ja to lepo delima pokazem:wink:
 
Lexa:
Inače, najgori tip ljudi vam je (a ovim se prebacujem na neke druge ljude iz prošlosti :) ) osoba koja će vam se kleti kako vas obožava i kako nikada nije imala takvog prijatelja. Koja će vam gram po gram skidati energiju i koja nije vaš prijatelj koliko ste vi njen terapeut.
Iako možda i iskrena, svakako za vas nepoželjna pojava. Osim ako vam je život sređen, srećni ste i imate sve što poželite..... Gospode kako sam umorna od raznih frikova :(
Kliknite za proširenje...

E bas to,ta slatkorecivost,to zaklinjanje do groba,a kasnije bas ta osoba zabije noz u ledja.
 
xiaoyu:
Jbt ovo zvuči ko radikalska predizborna kampanja. Svi su grešni samo smo mi pošteni. :lol:

@tema
Ne verujem da je uvek jedna strana kriva za raspad, bilo prijateljstva bilo veze.

bug.gif
Kliknite za proširenje...

Tu si u pravu.Ja znam da sam bila kriva tim sto sam uvijek cutala.E kad sam se samo jednom okrenula i rekla sto mislim,vec je bila druga prica,tipa sta se s tobom desava,mnogo si se promjenila.Sta se desilo sa mnom?:shock:
Pa da,bila sam tu kao njen sto kaze lexa tarapeut,vidjela je i pomogla u najgorim njenim fazama,ja jednom nesto puknem i ona meni Sta je s tobom?Ali nije zbog toga prekinuto prijateljstvo,mnogo teze stvari su u pitanju,poigrala se s mojom licnoscu,poverenjem,obrazom.Potrudila sam se opet JA da sve razumijem,oprostim,ali nekad stvarno nema povratka na staro.
 
parka:
meni niko nikad nije zabio nož u ledja.. ne znam ni kako bi mogao, baš ne mogu da smislim takvu situaciju..
Kliknite za proširenje...
Dobro, možda je to prejak izraz..... nikad ti niko nije učinio neku glupost za svoje zadovoljstvo, a da tebi onako baš pošteno šteti? Mislim, koliko sreće moraš da imaš da ti se tako nešto baš nikad ne desi? Bilo od prijatelja, bilo od poznanika...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Marmelada za sunčanje?
Odgovora
14
Pregleda
304
marija288
M
zendeli
Uputstvo za upotrebu
2
Odgovora
37
Pregleda
795
Vexy
Vexy
Nina
Baletanke za ovo Proleće
2 3
Odgovora
51
Pregleda
945
Cavtislav
Cavtislav

Back
Top