Ne verujem da bi "taksa za opasne pse" smanjila napade na ljude ( I DECU ) od tih agresivnih životija. Nisu opasni psi nego njihovi diletantski vlasnici. Živim u stambenoj zgradi u Novom Sadu, u stanu ispod mene živi porodica sa psom. U pitanju je veliki rotriver, od kojega ja nikada nisam čuo ni AV, a kamoli nešto više. Taj pas je omiljen kod male dece, kada izađe napole u šetnju. To je jedan dobar primer kako se odgaja pas.
Sa druge strane, moj prijatelj ima drugačiju priču, koji je inače sportski lovac, aktivno se bavi lovom. Naravno da ima nekoliko lovačkih pušaka, sve sa dozvolom. On živi na mirnoj periferiji grada, u kući (Klisa). U njegovoj ulici ima vrlo malo saobraćaja, i mnogo male dece igra se napolju... Sve dok njegov kretenasti komšija ne izvede agresivnu džukelu na ulicu, naravno bez poveza i brnjice. Džukela uz lavež i režanje trči ka maloj deci koja se panično i uz vrisku razbežavaju. I tu ona idila prestaje.
Onaj moj gore pomenuti prijatelj je upozoravao vlasnika psa, na što se ovaj samo nasmejao. Neki roditelji su više puta zvali policiju, ali bezuspešno.
Moj prijatelj, takođe otac dvoje male dece, inače je jakih živaca. Ali "pukao mu je film". Videvši kako mala deca (i njegova) panično beže od razjarene džukele, ušao je u kuću, uzeo lovačku pučku, izašao napolje... i BUM. Presudio džukeli na sred ulice! Sam je pozvao policiju, i došla je patrola za dva minuta. "Da... poznat nam je slučaj psa u ovoj ulici... znamo mi to... imamo nekoliko prijava za nesavesnog vlasnika..." Bili su njihovi komentari. Na kraju su se samo rukovali i razišli.Pohvala za policiju! Nikom ništa. U stvari, urađena je velika stvar. U ulici, više nema opasne džukele, a umesto laveža i režanja, ulicom odzvanja dečija igra i smeh.
