Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije,
kažu da je bio čudna sorta...

Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'.
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava,
umrla je s trideset i nešto...

Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka.
Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba,
al' je Vasa hteo mnogo više...

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilase, ali nije mog'o da ih ima.

Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao:
voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu,
to ne bira pamet nego srce...

Sve se nad'o da će ljubav proći. Zanavek je otiš'o iz sela.
Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa mirazdžikom,
jedinicom ćerkom nekog gazde...

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
u karuce pregnute čilaše, sve je im'o ništa im'o nije.

Propio se, nije prošlo mnogo, dušu svoju đavolu je prod'o.
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši,
ali nije mog'o da ga nađe...

Mlad je kažu bio i kad je umro, sred birtije, od srčane kapi.
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
i još pamte šta je zadnje rek'o...

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
džaba bilo karuca, čilaša...

Kada nisam s onom koju volem,
kada nisam s onom koju volem.

Kad ja nisam s onom koju volem,
E, kad nisam s onom koju volem.

Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo.
Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu,
kažu da je bio čudna sorta..
 
Devojka sa cardas nogama –Djordje Balašević

Nosila je jelek svileni
kao u pesmi narodnoj
i krstic, znak na lancicu
da nekog ceka navodno

O, to su bili svatovi
sve kiceni i zlaceni
a mi smo bolje svirali
neg' sto smo bili placeni
al' dobro, sad

Nosio sam sal od kasmira
i prsluk protkan tajnama
bas od takvih su je cuvale
tetke sa 'ladnim trajnama

K'o srna me je gledala
zalosnom pesmom sludjena
ta cije si, pile pirgavo
sto nisi meni sudjena, e da

Hej pusti kose pune polena
hajde bas u inat babarogama
hopla digni suknju iznad kolena
znam da krijes cardas
u tim lepim nogama

Rekoh joj bezi, mani se
i trazi bolje partije
premala je moja tambura
da te od kise sakrije

Rekoh joj ja sam samo tu
da vreme brze proleti
ja nosim cizme skitaljke
mene je tesko voleti, badava

Hej, doleti mala senice
tu, na moje zlatne civije
vatra sara tvoje zenice
razbij nesto i zaigraj ludo, divije
 

Đorđe Balašević - Princezo,javi se

Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik...
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra...
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik...
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom...
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom...
Vetar je vežbao violončelo... Čežnjive skale u nedogled...
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led...

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju...
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju...
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... Šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil

Suvišna pitanja izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...
 
Ma, uzalud… Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svako to odredi kako ume: zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao… Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre ili kasnije… Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto gde će pristati.

Đorđe Balašević
 
Otvorilo mi se vec više puta, i mada svaki put uredno nešto poželim, želje mi se baš i ne ispunjavaju. Negde je zapelo.
Možda se ispunjavaju nekom drugom? Ne bi bilo prvi put. Nema veze, ne ljutim se. Dobre su to želje, šteta bi bilo da samo tako propadnu.

Đorđe Balašević
 

​

Ladjarska serenada
Djordje Balašević

Da od silnih briga Bog posustane
pa me zamoli da ga odmenim
ne bi bilo lepo da mu dok ne ustane
svet na bolje promenim.

Ipak, kad već držim žezlo čudesno
zavar'o bih trag gromom plamenim
a dotle bih reku skren'o malko udesno
starim drumom kamenim.

Pa da kroz moj salaš lađe prolaze
i od djerma jos stanu trubiti
da ti bar s basamka gledam obraze
kad ih ne smem ljubiti.

Pa da me u sluzbu sam car pri'vati
teget mundir knap, dugmad dukati
da se kad medaljon kreneš pokazivati
nemaš čime brukati.

Pa da i tvoj baba podavije rep
i da drugi list pocne listati
jel'te, gospon-matroz, može l' ovaj šlep
pod vaš oraj pristati.

Malen je sobičak srce bekrije
jednu jedinu moze primiti
al' bez brige, sve da santa nebo prekrije
imaš di prezimiti.

Sad utuli fenjer, sakri šibicu
mesečev ću prah tek da istrunim
da u mraku lovim zlatnu ribicu
da joj želju ispunim.
 
Nevernik
Đorđe Balašević

K'o uklet jedrenjak,
u gusti modri mrak
uranja kolodvor
O, dobra noć, Banja Luko
ne, ne dolazim,
samo prolazim,
nismo se videli dugo.

Da l' to beše čast?
šinjel maslinast...

Znam, ona spava sad
i možda ponekad
predgrađem njenog sna
prošeta ludi desetar.

Da l' ikad pomisli
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar
hej, oči čarne, ispred kasarne

Njenima nisam bio po volji
važno im bilo odakle su moji
zašto to smeta,
sa ovog su sveta,
hlebotvorci, čestit soj.

Njen me je baba
uz'o na nišan:
da l' sam od njinih
il' baš i nisam.

Sloven sam, belac,
slobodni strelac
mani se, čiča,
ja sam svoj.

Od stare Kanjiže,
pa malko naniže,
gde Tisa uspori,
dići ću salaš na bregu.

Možda im pobegne
kad žito polegne,
kad se jarebice legu
možda kad sneva,
meni dospeva.

Otpravnik klima
crvenom kapom
vreme je bilo,
haj'mo polako.
Prosipa vetar
behara pehar
spavaj mala mašala.

Ne volim kad me
uzmu na nišan:
da l' sam od njinih
il' baš i nisam.

Sloven sam, belac,
slobodni strelac
za svaki slučaj,
još uvek samo svoj.
 
Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svako to odredi kako ume: zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao… Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre ili kasnije… Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto gde će pristati.

Đorđe Balašević
 
S tugom jednostavno treba umeti. Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, uporno se moraš praviti da je ne primećuješ, pa će se kad-tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola. I pazi, pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu i onda si gotov. Jer Tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih mušterija. I nikad te više neće zaobići.

Đorđe Balašević
 
Djordje Balasevic
Ne lomite mi bagrenje

Verujem, cenjeni sude
da dobro poznajes ljude
vi barem imate posla
jer cud je cud, a sud je sud

Verujem, cenjena glavo
da si i ucio pravo
da svakom sudis posteno
jer cast je cast, a vlast je vlast

I sve po zakonu
za to sam prvi
ne bi bilo ove krvi
da je bilo sve po zakonu

Vlast je vlast, i ja to postujem
tu su paragrafi pa zagrabi
nek isto je i djavolu i djakonu
pa nek se zna

Nek su mi gazili njivom
mojom se sladili sljivom
uvek je lopova bilo
jer cuk je cuk, i vuk je vuk

Nikada zlotvora dosta
susa mi unisti bostan
i led se prospe pred zetvu
al' led je led, a red je red

I prekardasilo
im'o sam bagremovu sumu
tamo dole prema drumu
pa sam cekao

Red je red, polako komsije
ne moze samo da se udje
da se rusi tudje
lepo sam im rekao

Ne lomite mi bagrenje
bez njih ce me vetrovi oduvati
pustite ih, moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio
bosonogu i odbeglu od sna

Ljudi smo, cenjeni sude
pa neka bude sta bude
zao mi marama crnih
al' plac je plac, a mac je mac

Ne pitaj sta bi sad bilo
kad bi se ponovo zbilo
ne pitaj da li se kajem
jer jed je jed, a red je red

I sve po zakonu
tu su paragrafi
pa zagrabi posteno
i za veru i za neveru

Red je red
sve ja to postujem
jer vise bilo bi ubica
nego ptica koje odlecu
ka severu

Ne lomite mi bagrenje
bez njih ce me vetrovi oduvati
pustite ih, moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
okanite se njih jer sve cu
da vas polomim
 
Divlji badem
Đorđe Balašević

Vrteli se točkovi mog bicikla,
gde god je stao taj rulet beše premija,
smakla se o stepenik njena stikla,
nekad su pogledi bili čista hemija.

Dobro je pocela nedelja,
poslednje pripreme za maturu,
virili smo u daljine puni nade,
preko gimnazijskog bedema
ko pravi dekor za avanturu,
prosuo je nezni purpur divlji badem.

Poneli nas vetrovi ko maslačke,
jedni su leteli lako, drugi padali,
i curice su postale prve mačke,
a loši đaci odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlično zvučalo,
dobro sam stajao tih sezona,
ljuljale me oči širom promenade,
a nju sam sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi,
pustinja proslih minuta i ova zrna sad
i pred treći refren već nismo mladi
usla je nedavno sama u kafe Petrograd.

Suviše tajni u očima
u zlatni okov je prstić pao,
molio me dugi pogled da je kradem
dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus od nekud znao
probao sam jednom davno divlji
badem.
 

​

Nevernik
Djordje Balašević

K'o uklet jedrenjak,
u gusti modri mrak
uranja kolodvor

O, dobra noć, Banja Luko
ne, ne dolazim,
samo prolazim,
nismo se videli dugo.

Da l' to beše čast?
šinjel maslinast...

Znam, ona spava sad
i možda ponekad
predgrađem njenog sna
prošeta ludi desetar.

Da l' ikad pomisli
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar
hej, oči čarne, ispred kasarne

Njenima nisam bio po volji
važno im bilo odakle su moji
zašto to smeta,
sa ovog su sveta,
hlebotvorci, čestit soj.

Njen me je baba
uz'o na nišan:
da l' sam od njinih
il' baš i nisam.

Sloven sam, belac,
slobodni strelac
mani se, čiča,
ja sam svoj.

Od stare Kanjiže,
pa malko naniže,
gde Tisa uspori,
dići ću salaš na bregu.

Možda im pobegne
kad žito polegne,
kad se jarebice legu
možda kad sneva,
meni dospeva.

Otpravnik klima
crvenom kapom
vreme je bilo,
haj'mo polako.
Prosipa vetar
behara pehar
spavaj mala mašala.

Ne volim kad me
uzmu na nišan:
da l' sam od njinih
il' baš i nisam.

Sloven sam, belac,
slobodni strelac
za svaki slučaj,
još uvek samo svoj.
 
Jednom su sadili lipu
Đorđe Balašević

Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan,
bio sam nov u tom stripu
komšijin mali kog su pustili da gleda.
Stari nestorov, potpalivši korov, tad reče mi
ti si mlad,
ti ćeš dospeti za taj hlad.

Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav pravu, sasavu i silnu,
vozio hiljadu milja
ko onaj ružni Francuz u prelepom filmu,
vukle me šine pod točak mašine
al' ona me spasila,
sve je druge ugasila.

Hej, sve to dodje na svoje
odavno pravila znam
samo tuge se broje
hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku
jesen je kriva, uvek me rasturi siva.

Jednom je prošla kraj mene
sa tipom kog sam znao
tama da se javim,
skrila je pogled na vreme
al' sasvim dovoljno za buz
u mojoj glavi,
bezvezno zdravo i klimanje glavom
i sve što već sleduje,
neka, lutko, u redu je.

Hej, sve to dodje na svoje
odavno pravila znam
samo tuge se broje
hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku
jesen je kriva, uvek me rasturi siva.

Jednom su palili lisce sa one lipe
dim je leteo do neba
na kom su, nema ih više, stari Nestorov, gos'n Čeda i jos jedan.
Ko nije drvo razumeo prvo
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio
i shvatice kad-tad
da ne zna sta je hlad.
 

Pričaće ti jednom možda
Kako sam ja bio štošta
Pile moje, pače moje malo
Mudrovaće badavani
Kad me nema da se branim
Da sam blizu ne bi im se dalo
Pričaće ti o plovidbi
Ti što nisu sidro digli
Šta sam za njih neg' ukleta šajka
Tvrdiće sa čudnim sjajem
Da sam drhtao pred zmajem
Videli su oni, iz prikrajka
Al' ti slutiš otkud bore
Trunje se u oku diglo
Olujno je tamo gore
Gde nas nije puno stiglo
Znam da sanjaš more sveća
I korake po tom doku
Ti si tamo bio u mom oku
Pričaće ti, kojekakvi
Zloba se k'o rubin cakli
Kako odjek moga osmeha ječi
I kleće se u pretpostavke
Kljuckajući kao čavke
Moje loše prepričane reči
Brojao sam ljude s Krsta
Pravila i izuzetke
Posvud' promašena vrsta
Samo retki nađu retke
Znam da sanjaš Vaskrsenje
Jednu siluetu plahu
Ti si tamo bio, u mom dahu
Pričaće ti jednom svašta
Boljima se teško prašta
Pile moje, pače moje malo
I silni miševi u boci
Javiće se k'o svedoci
Pustolovnog traganja za Gralom
Ne znam više, Bože prosti
Da l' da strepim
Il' da stremim
Da to breme posebnosti
I na tebe nakalemim
Ako nije kasno već?
Jer znam da sanjaš rimovanja
Krik i tišinu nemu
Ti si bio svugde
U mom' svemu
Pile moje, pače moje malo
Lavče moje
 

Sumoran i nem, jablan gromom razvaljen
Zagledan u čašu preduboku
Bio mi je stran i naizgled normalan
Al tad mu spazih odraz meseca u oku
On me oslovi
Pa, kako idu poslovi?
Ma idu, progunđah, u vražjeg vraga
Nato on planu naprasno
Odmeri me sablasno
Nemate vi pojma, braćo draga
Ne znaš ti šta znači ubiti grad
Ne znaš ti bauke kaljavih rovova
Ne znaš ti šta znači spavati sad
Kad sklopim oči... Ništa... Osim tih krovova
Kada sklopim oči nebom naiđu mobe
Zamirišu gostinjske sobe
Nebom svadba odzvanja
Kada sklopim oči nebom promiču lica
Zatreperi roj tamburica
Dunav sedef odranja
Zverko ludila
Što si se probudila?
Crni ti je princ poljubac dao
Al neću se stideti
Što Boga neću videti?
Jer to i nije Bog kojeg sam znao
Ne znaš ti: nema Oslobođenih
Svaku tišinu mi granata prošara
Spašen je taj Prvi Pogođeni
A svi su drugi večni taoci košmara
Kada sklopim oči nebom naiđu lađe
Zvona... lavež... komšijske svađe
Miris svežeg oranja
Ali, kada svane, vetri s reke zacvile
Znam, to tuže vodene vile
Dunav tamjan odranja
 
Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me.
Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu.
Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.

Đorđe Balašević
 
Imao sam puno takvih dana u životu i pamtim ih samo po tome što sam ih zaboravio. Oni su kao slike u dječijim farbankama
koje ožive tek kad se oko njih potrudiš, i ja sam, kao i svi, preskočio mnogo stranica tragajući za slikama koje ću lakše obojiti.

Đorđe Balašević
 
Iz naizgled prozaične popodnevne gužve nadošla je lagano i nezadrživo, kao talas,osmehnula se, potopila me zagrljajem i tiho se povukla ka tamnoj pučini
svoje tajanstvenosti... A more ume nemilosrdno da se primiri... Kadkad me, eto oseka danima i danima ostavi nasukanog i samog...
Ali delići Onog Talasa zapali su u skoro svaku božju pukotinu Ove Stare Stene...
I, ma šta se desi u meni će zauvek ostati ona so...

Balašević - Jedan od onih života
 
Završiću našu priču s' jednim 'moglo je biti, ali nije. I ko zna,kroz par godina kad sretnemo se,pričaćemo o nama kroz šalu,možda,mada ni jednom ni drugom neće biti smešno u dubini duše. A onda jednog jutra shvatićeš,kao i ja,da oni što se bude na drugoj strani kreveta nisu mi. I više neće biti smešno,već tužno. Nedostajaće mi ona tvoja druga strana mene da upotpuni mozaik moje životne priče.

Đorđe Balašević
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top