Nevencica:
ех...
Nevencica:
:wink:
-
- Popularno:
- loodi san
- Koliko dvojnika ima Vučić? Za jednog...
- Zašto (i da li) više volite...
- Traži momka koji zna da kuva i pere
- Kako će Putin stići do Budimpešte?
- Da li sam ja vidovnjak?
- Blokaderi sa fakulteta poručili...
- Који глумци вам изазивају осећај ужаса...
- Државни и национални интерес Срба
- Neiživljena devojka
Taj romanticni Balasevic
- Začetnik teme Lilu
- Datum pokretanja
ех...
:wink:
Nevencica
Primećen član
- Poruka
- 890
Imam jednu koju je pisao u gimnaziji...........covek je ludak u pozitivnom smislu naravno tj u talentovanom smislu 
JA NECU DA KAZEM
Jednog æe dana
stvari postati, ako ne kristalno
ono bar porculanski jasne.
Èitajuæi moje pesme
slepi æe poèeti da veruju
u ljubav na prvi pogled.
Naglo æete poèeti
nazivati mojim imenom
ulice, škole
i prigradska naselja,
Ali nemojte me pogrešno shvatiti.
Jer, ja neæu da kažem
kako sam veliki pesnik.
To æete vi jednom reæi,
Oni koje me ne uspeju shvatiti,
skakaæe èoporativno s mostova,
što æe dovesti
do totalnog zakrèenja
reènog saobraæaja.
Al', nema veze.
Mornari æe onda èitati
moje pesme,
i biæe im lepo.
Možda sam preterano skroman,
ali ja stvarno neæu da kažem
kako sam veliki pesnik.
To æete vi jednom reæi.
Moje slike postaæe
osnovni sadržaj
svake poštene ženske tašne.
Pisaæe o meni
jednoèinke, dvoèinke, troèinke
i sve ostale "èinke".
Samo ne palaèinke.
Svi znaci horoskopa
biæe zamenjeni
jednim velikim, mojim, znakom.
Lagaæete deci,
kako smo bili najbolji drugovi.
I neæu dalje da tupim.
Sad vam je veæ sigurno jasno,
da ja neæu da kažem
kako sam veliki pesnik.
To æete vi jednom reæi.
Ðorðe Balaševiæ III-a
"Gimnazijalac", 26. II 1972. br. 20
JA NECU DA KAZEM
Jednog æe dana
stvari postati, ako ne kristalno
ono bar porculanski jasne.
Èitajuæi moje pesme
slepi æe poèeti da veruju
u ljubav na prvi pogled.
Naglo æete poèeti
nazivati mojim imenom
ulice, škole
i prigradska naselja,
Ali nemojte me pogrešno shvatiti.
Jer, ja neæu da kažem
kako sam veliki pesnik.
To æete vi jednom reæi,
Oni koje me ne uspeju shvatiti,
skakaæe èoporativno s mostova,
što æe dovesti
do totalnog zakrèenja
reènog saobraæaja.
Al', nema veze.
Mornari æe onda èitati
moje pesme,
i biæe im lepo.
Možda sam preterano skroman,
ali ja stvarno neæu da kažem
kako sam veliki pesnik.
To æete vi jednom reæi.
Moje slike postaæe
osnovni sadržaj
svake poštene ženske tašne.
Pisaæe o meni
jednoèinke, dvoèinke, troèinke
i sve ostale "èinke".
Samo ne palaèinke.
Svi znaci horoskopa
biæe zamenjeni
jednim velikim, mojim, znakom.
Lagaæete deci,
kako smo bili najbolji drugovi.
I neæu dalje da tupim.
Sad vam je veæ sigurno jasno,
da ja neæu da kažem
kako sam veliki pesnik.
To æete vi jednom reæi.
Ðorðe Balaševiæ III-a
"Gimnazijalac", 26. II 1972. br. 20
Nevencica
Primećen član
- Poruka
- 890
PRVI JANUAR
Halo, ’ej, æao, ja sam,
zar mi ne znaš glas.
Zvao sam te, nisi bila tu.
Pa, eto, malo cugam,
znam, to nije spas.
Ništa,
želim ti sretnu Novu godinu.
æao.
Pomisli u ponoæ
na mene, na nas.
Pomisli na Šoltu i klince i bal.
Možda novi januar donosi spas.
Pomisli u ponoæ
na mene, na nas.
Ne daj da nam snegovi
zaveju trag.
Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
Nosiæe te mašta k’o èarobni sag.
Ne daj da nam snegovi
zaveju trag.
Halo, tu je društvo,
hajde doði i ti.
Da, i on je sa mnom,
pa šta s tim.
Èula sam da
negde si u planini,
ma, doði,
tako želim da te poljubim.
Sad.
Pomisli u ponoæ
na mene, na nas.
Pomisli na Šoltu i klince i bal.
Možda novi januar donosi spas.
Pomisli u ponoæ
na mene, na nas.
Ne daj da nam snegovi
zaveju trag.
Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
Nosiæe te mašta k’o èarobni sag.
Ne daj da nam snegovi
zaveju trag.
Halo, ’ej, æao, ja sam,
zar mi ne znaš glas.
Zvao sam te, nisi bila tu.
Pa, eto, malo cugam,
znam, to nije spas.
Ništa,
želim ti sretnu Novu godinu.
æao.
Pomisli u ponoæ
na mene, na nas.
Pomisli na Šoltu i klince i bal.
Možda novi januar donosi spas.
Pomisli u ponoæ
na mene, na nas.
Ne daj da nam snegovi
zaveju trag.
Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
Nosiæe te mašta k’o èarobni sag.
Ne daj da nam snegovi
zaveju trag.
Halo, tu je društvo,
hajde doði i ti.
Da, i on je sa mnom,
pa šta s tim.
Èula sam da
negde si u planini,
ma, doði,
tako želim da te poljubim.
Sad.
Pomisli u ponoæ
na mene, na nas.
Pomisli na Šoltu i klince i bal.
Možda novi januar donosi spas.
Pomisli u ponoæ
na mene, na nas.
Ne daj da nam snegovi
zaveju trag.
Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
Nosiæe te mašta k’o èarobni sag.
Ne daj da nam snegovi
zaveju trag.
donamileva
Buduća legenda
- Poruka
- 30.635
[QUOTE=Last dance]Nije li ovo savršeno!?[/QUOTE]
[SIZE=4]E zavrsi tekst, nije mi knjiga pri ruci, ali ono sto sledi je jos bolje, kao zamislio sam je u haljini. Dugoj. Dobro predajem se i priynajem, beloj.[/SIZE]
[SIZE=4]E zavrsi tekst, nije mi knjiga pri ruci, ali ono sto sledi je jos bolje, kao zamislio sam je u haljini. Dugoj. Dobro predajem se i priynajem, beloj.[/SIZE]
Plava balada
(studijska verzija koja se nije našla na albumu)
E, moj Plavi, bio si žestok ali bio si pravi
Nikakav dil sa šljamom, nikome služan, nikome dužan
Uvek si bio samo ludom čukom naoružan
Mi svi lole, a ti u almanahu pandurske škole
Pravi kapiten tima, drugi u klasi, šta više kaz'ti
I puna šapka snova o poštenju i o časti
Davno bilo, od tad se sedam mora Dunavom slilo
Na svoje epolete prišili zvezde čudni pitomci
I ne znaš više ko su dobri a ko loši momci
I pusti žvake da kod nas narod kao ljubi murjake
Ma taman posla, ali zbog sitne raje i postoji zakon
I svi su voleli da katkad naiđeš sokakom
A tad su došli topovi, pa popovi, pa lopovi
I čitav svet se izobličio
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci
A ljudi ćutali, a šta bi drugo?
I šaptali da ovo ne može dugo
Ne znam Plavi, meni se činilo da Beograd slavi
Opojni dah slobode, velika zvona, pa plavi kordon
Pred onom decom ko pred tobož nekom strašnom hordom
Mulj i talog, jasno je meni ko potpisuje nalog
Ali je bruka druže što oko sebe podižu tabu
A tebe prodaju za palikuću i barabu.
Dok god je ovih frikova sa punom vrećom trikova
Ništa što vredi neće vredeti
I sve je manje načina pred najezdom seljačina
A ti si učen druže, zar ne kužiš,
da hapsiš takve njuške kojima služiš
Sorry Plavi, pošaljem nekad srce na raport glavi
Od starog društva ništa, neko je puko, neko je svirn'o
I ti si super brate, ako stvarno spavaš mirno
Plava balada
(dodatna strofa - Sava centar, 11.01.1999.)
Mulj i talog, nemam ja pojma ko potpisuje nalog
Al' vidim kakvi gradom prave parade i hodaju svite
Dok hapsiš klince što po zidu škrabaju grafite
(studijska verzija koja se nije našla na albumu)
E, moj Plavi, bio si žestok ali bio si pravi
Nikakav dil sa šljamom, nikome služan, nikome dužan
Uvek si bio samo ludom čukom naoružan
Mi svi lole, a ti u almanahu pandurske škole
Pravi kapiten tima, drugi u klasi, šta više kaz'ti
I puna šapka snova o poštenju i o časti
Davno bilo, od tad se sedam mora Dunavom slilo
Na svoje epolete prišili zvezde čudni pitomci
I ne znaš više ko su dobri a ko loši momci
I pusti žvake da kod nas narod kao ljubi murjake
Ma taman posla, ali zbog sitne raje i postoji zakon
I svi su voleli da katkad naiđeš sokakom
A tad su došli topovi, pa popovi, pa lopovi
I čitav svet se izobličio
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci
A ljudi ćutali, a šta bi drugo?
I šaptali da ovo ne može dugo
Ne znam Plavi, meni se činilo da Beograd slavi
Opojni dah slobode, velika zvona, pa plavi kordon
Pred onom decom ko pred tobož nekom strašnom hordom
Mulj i talog, jasno je meni ko potpisuje nalog
Ali je bruka druže što oko sebe podižu tabu
A tebe prodaju za palikuću i barabu.
Dok god je ovih frikova sa punom vrećom trikova
Ništa što vredi neće vredeti
I sve je manje načina pred najezdom seljačina
A ti si učen druže, zar ne kužiš,
da hapsiš takve njuške kojima služiš
Sorry Plavi, pošaljem nekad srce na raport glavi
Od starog društva ništa, neko je puko, neko je svirn'o
I ti si super brate, ako stvarno spavaš mirno
Plava balada
(dodatna strofa - Sava centar, 11.01.1999.)
Mulj i talog, nemam ja pojma ko potpisuje nalog
Al' vidim kakvi gradom prave parade i hodaju svite
Dok hapsiš klince što po zidu škrabaju grafite
Nevencica
Primećen član
- Poruka
- 890
Znam da je bilo sto puta ali opet:
" NE nije nesreca sto me se ona ne seca,
NE nesreca je sto se ja nje secam!!!!!!"
" NE nije nesreca sto me se ona ne seca,
NE nesreca je sto se ja nje secam!!!!!!"
Nevencica
Primećen član
- Poruka
- 890
SONG-GUSLE
Bože mili, èuda velikoga,
kad se šæaše u zemlji Srbiji,
u Srbiji zemlji da promeni
od dahije do demokratije.
Pohitala na izbore raja
nema raja za promene jaja.
Redom glasa za èestitog Knjaza.
Kad to zaèu naš èestiti Knjaže
zapenio, što se ono kaze.
Vabi ljubu: - 'Odi bliže mužu.
U punðu joj aranžir'o ružu.
Eto, mila, sad svi ovi odu
još da mi je sjebati Vojvodu.
Bože mili, èuda velikoga,
kad se šæaše u zemlji Srbiji,
u Srbiji zemlji da promeni
od dahije do demokratije.
Pohitala na izbore raja
nema raja za promene jaja.
Redom glasa za èestitog Knjaza.
Kad to zaèu naš èestiti Knjaže
zapenio, što se ono kaze.
Vabi ljubu: - 'Odi bliže mužu.
U punðu joj aranžir'o ružu.
Eto, mila, sad svi ovi odu
još da mi je sjebati Vojvodu.
Nevencica
Primećen član
- Poruka
- 890
I moja pesma
NEVENA
Sale Nadj je umro u snu,
Dan se taman zasiveo,
I ne znam ni sta je sumnjao tu?
Jer u snu je i ziveo.
Kazu da je slutio kraj,
Toboz nije navio sat,
Pa sad,
Znao je da gubi taj rat.
Neko ruzno sanja ,
nekom su kosmar svitanja.
Svestenik je gundjao psalm,
Ko za kaznmu naucen stih,
Pred kapelom nobles i shljam,
iz istok puka porazenih.
Srecom nije imao sta,
Posto ne bi imao ko,
Arcio je zivot po svom,
Testament tek skica na kutijici shibica.
Strpljivi prsti neminovnosti,
Razlazu uvod pesme koju dobro znam,
I ako jos ista ima da se oprosti
I to ti nocas oprastam.
Huci okean neizbeznosti,
Pritislo nebo laki tilt tavanice.
Al to se leci s dve tri reci neznosti,
U vinu iz Ravanice.
Da salenadj je umreo u snu,
slutim da je snivao Srem,
Onaj bunar studen pri dnu,
I sarom loze osencen trem.
Slutim da je snivao nju,
Cije ime sam gospod zna,
I da se u jecmu tog sna
Jednostavno zbilo ono sto ga je i ubilo.
Strpljivi prsti neminovnosti,
Razlazu uvod pesme koju dobro znam,
I ako jos ista ima da se oprosti
I to ti nocas oprastam.
Huci okean neizbeznosti,
Pritislo nebo laki tilt tavanice.
Al to se leci s dve tri reci neznosti,
U vinu iz Ravanice.
NEVENA
Sale Nadj je umro u snu,
Dan se taman zasiveo,
I ne znam ni sta je sumnjao tu?
Jer u snu je i ziveo.
Kazu da je slutio kraj,
Toboz nije navio sat,
Pa sad,
Znao je da gubi taj rat.
Neko ruzno sanja ,
nekom su kosmar svitanja.
Svestenik je gundjao psalm,
Ko za kaznmu naucen stih,
Pred kapelom nobles i shljam,
iz istok puka porazenih.
Srecom nije imao sta,
Posto ne bi imao ko,
Arcio je zivot po svom,
Testament tek skica na kutijici shibica.
Strpljivi prsti neminovnosti,
Razlazu uvod pesme koju dobro znam,
I ako jos ista ima da se oprosti
I to ti nocas oprastam.
Huci okean neizbeznosti,
Pritislo nebo laki tilt tavanice.
Al to se leci s dve tri reci neznosti,
U vinu iz Ravanice.
Da salenadj je umreo u snu,
slutim da je snivao Srem,
Onaj bunar studen pri dnu,
I sarom loze osencen trem.
Slutim da je snivao nju,
Cije ime sam gospod zna,
I da se u jecmu tog sna
Jednostavno zbilo ono sto ga je i ubilo.
Strpljivi prsti neminovnosti,
Razlazu uvod pesme koju dobro znam,
I ako jos ista ima da se oprosti
I to ti nocas oprastam.
Huci okean neizbeznosti,
Pritislo nebo laki tilt tavanice.
Al to se leci s dve tri reci neznosti,
U vinu iz Ravanice.
Aledra64719
Početnik
- Poruka
- 5
KUPIDONIA,HVALA TI PUUUUUUUUUUNOOOOOOOOOOOOOOOO.....
Dolazi cirkus
(Sava Centar, 16.1.1997.)
Dolazi cirkus u vaš grad sve mi se èini
I nešto mislim možda nije u pravi èas
Jer videh onomad pravi cirkus na tribini
A to su gospodo veæi klovnovi od nas.
Dolazi praznik u vaš grad sa punom vreæom
Ispod te jelke mi smo tek maleni dar
Beograd šeta u pravcu sveta - nek je sa sreæom
Vihori mladosti su pirnuli u žar.
Gospodo draga što se našeg programa tièe
Neæe tu biti klepetuša
Ruku na srce sve moje prièe - lièe
Posebno onom ko ih uopšte ne sluša.
Ma biæe isto ko uvek kažu neki
Ma biæe isto ko lane kažu svi
A svaki svirac bi prist'o
Da barem jednom može isto što i mi.
Ma biæe isto ko lane kažu mnogi
O kamo sreæe da bude kažem ja
I što se tièe mene lièno
Ako neko ume slièno
Nek doðe i nek pokaže šta zna.
A mi smo isti umorni komedijaši
Evo taj vitez za klavirom nekad beše paž
Reè je, dakako, ovde o profesoru Saši
Kome veæ sledi ruèni èasovnik za staž.
Pa Aleksandar strog kao žandar sa bas gitarom
Odbornik friški - nismo džaba uèili faks.
Pa Kovaè Jožef - nastupa na edj, ketu, harom (1,2,3 - maðarski)
Drž' te se gospoje kad dune stari saks.
Bezuha Dušan svud rado slušan naš je tamburaš
ritam iz bluza spreda i s guza u mali prst
Al bubnjar - nije važno koji fazon furaš
Petar je idealan: suptilan, a èvrst.
Prijatelj veran, deran - veteran nadzire ritam
Gospodin Petroviæ sve dileme izbistri
Jeste to su oni i da se ja nešto pitam
U novoj vladi svi bi bili ministri.
I biæe isto ...
(Sava Centar, 16.1.1997.)
Dolazi cirkus u vaš grad sve mi se èini
I nešto mislim možda nije u pravi èas
Jer videh onomad pravi cirkus na tribini
A to su gospodo veæi klovnovi od nas.
Dolazi praznik u vaš grad sa punom vreæom
Ispod te jelke mi smo tek maleni dar
Beograd šeta u pravcu sveta - nek je sa sreæom
Vihori mladosti su pirnuli u žar.
Gospodo draga što se našeg programa tièe
Neæe tu biti klepetuša
Ruku na srce sve moje prièe - lièe
Posebno onom ko ih uopšte ne sluša.
Ma biæe isto ko uvek kažu neki
Ma biæe isto ko lane kažu svi
A svaki svirac bi prist'o
Da barem jednom može isto što i mi.
Ma biæe isto ko lane kažu mnogi
O kamo sreæe da bude kažem ja
I što se tièe mene lièno
Ako neko ume slièno
Nek doðe i nek pokaže šta zna.
A mi smo isti umorni komedijaši
Evo taj vitez za klavirom nekad beše paž
Reè je, dakako, ovde o profesoru Saši
Kome veæ sledi ruèni èasovnik za staž.
Pa Aleksandar strog kao žandar sa bas gitarom
Odbornik friški - nismo džaba uèili faks.
Pa Kovaè Jožef - nastupa na edj, ketu, harom (1,2,3 - maðarski)
Drž' te se gospoje kad dune stari saks.
Bezuha Dušan svud rado slušan naš je tamburaš
ritam iz bluza spreda i s guza u mali prst
Al bubnjar - nije važno koji fazon furaš
Petar je idealan: suptilan, a èvrst.
Prijatelj veran, deran - veteran nadzire ritam
Gospodin Petroviæ sve dileme izbistri
Jeste to su oni i da se ja nešto pitam
U novoj vladi svi bi bili ministri.
I biæe isto ...
remorker-bgd
Početnik
- Poruka
- 17
Kišica je zavela strogi policijski cas u Njegoševoj…
Gurkajuci se oko mesta na kalendaru, Oktobar i Novembar su malo protresli gusto sito oblaka, prosejavši samo one najsitnije kapi na ispruženu bronzanu ruku gnevnog spomenika ispred Gradske Kuce…
Zvanicno bi se, možda, i moglo izjaviti da je vladala tišina, ali ta tišina je za moj ukus bila preglasna…
Na samoj ivici vibracije, ucinilo mi se… Ova varoš se, izgleda i ne gasi više. Ostaje ukljucena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi "u leru" citavu noc…
Pucina opustelog trga je odjednom potpuno sludela moj kompas. Bio sam tako izgubljen da mi je izgledalo prosto nemoguce da postoje samo cetiri strane sveta? Odoka sam izracunao najdužu dijagonalu, nadajuci se da cu se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to pošao…
Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona…
Verovatno je, preturajuci po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nahotice pomerio tucak velikog mesinganog avana… Pola jedan, jedan ili pola dva? Svašta je to moglo da znaci… Ali svejedno… Anamaria ce ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak… Dobra mera vremena izmedju nas… Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari. Ako umeš da pakuješ, naravno… To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra… Njen kofer, na kraju krajeva… Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim… Do pepela se i stiže jedino preko vatre…
Nema tih reci koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te price od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena…
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona ce negde zastati pod zamuckujucim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuce… i onda ce znati… Sivi dah uspomene pažljivo ce oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije… Uzdahnuce, verovatno… Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi… Bice sama , nadam se…
Jer, tad ce se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina… Tišina… Da…
I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo… Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…Štedeci se… Uceci se kako cu najbolje voleti nju… Kada je konacno nadjem…
Jedan od onih zivota - Dj. Balasevic
Ovo je , za mene, savrsenstvo...i lep nacin da se ostavi prva poruka na Krstarici
Gurkajuci se oko mesta na kalendaru, Oktobar i Novembar su malo protresli gusto sito oblaka, prosejavši samo one najsitnije kapi na ispruženu bronzanu ruku gnevnog spomenika ispred Gradske Kuce…
Zvanicno bi se, možda, i moglo izjaviti da je vladala tišina, ali ta tišina je za moj ukus bila preglasna…
Na samoj ivici vibracije, ucinilo mi se… Ova varoš se, izgleda i ne gasi više. Ostaje ukljucena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi "u leru" citavu noc…
Pucina opustelog trga je odjednom potpuno sludela moj kompas. Bio sam tako izgubljen da mi je izgledalo prosto nemoguce da postoje samo cetiri strane sveta? Odoka sam izracunao najdužu dijagonalu, nadajuci se da cu se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to pošao…
Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona…
Verovatno je, preturajuci po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nahotice pomerio tucak velikog mesinganog avana… Pola jedan, jedan ili pola dva? Svašta je to moglo da znaci… Ali svejedno… Anamaria ce ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak… Dobra mera vremena izmedju nas… Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari. Ako umeš da pakuješ, naravno… To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra… Njen kofer, na kraju krajeva… Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim… Do pepela se i stiže jedino preko vatre…
Nema tih reci koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te price od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena…
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona ce negde zastati pod zamuckujucim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuce… i onda ce znati… Sivi dah uspomene pažljivo ce oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije… Uzdahnuce, verovatno… Cestice sjaja rastopice joj se nacas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi… Bice sama , nadam se…
Jer, tad ce se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i kljucna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina… Tišina… Da…
I onda ce znati da je jedina koju sam ikad voleo… Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…Štedeci se… Uceci se kako cu najbolje voleti nju… Kada je konacno nadjem…
Jedan od onih zivota - Dj. Balasevic
Ovo je , za mene, savrsenstvo...i lep nacin da se ostavi prva poruka na Krstarici
Nevencica
Primećen član
- Poruka
- 890
Aaaaa cestitamo! I za prvi post i za izbor.
Poz
I za prvi post i za izbor.Poz
remorker-bgd
Početnik
- Poruka
- 17
Bice toga jos ovih dana...uzeo sam ponovo da citam njegove knjige, tako da ce biti materijala
...vidim ti si aktivna...I will try to keep up
...vidim ti si aktivna...I will try to keep upremorker-bgd
Početnik
- Poruka
- 17
Otkad ga znam, maj je započinjao Prvim Majem...
Ćale nam je davao uzbunu oko sedam, već obrijan i spreman, u izviksanim sandal-cipelama, sa zlatnom "doxom" na ruci i sa upasanom buškastom atletskom majicom.
Košulju, belu ili u najgorem slučaju svetlo plavu, oblačio je tek pred polazak, ne rizikujući da je zaprlja u samom ćošku podruma, gde se zavlačio da natoči balon iz onog poslednjeg, naročitog bureta, iz kog se točilo samo za svečare i dečije rođendane, i tako, na neki od krupnijih Državnih Svetaca...
-Ako uhvatimo autobus u pola osam, stižemo na početak Parade...
Ne, nismo imali ni automobil ni televizor. Moj stari je svoju treću, najbolju deceniju života,ispucao na najgore moguće godine, na "one" između hiljadu devetsto četrdesete i hiljadu devetsto pedesete, i dosledno je sprovodio svoju teoriju da "nikom ne treba baš suviše upadati u oči"...
-Skloni se od vrata. Drži se za štanglu. Ne turaj ruku kroz prozor...
Istrčavali smo iz busa na uglu Rusinske, i finiširali zapuštenom Turgenjevom ulicom, i mama je čuvajići štikle skakutala sa cigle na ciglu, ali je i kroz tu igru školice, balansirajući cegerom sa kiflicama, uspevala da mi još jednom ispriša priču o tipu sa bradicom i okruglim cvikerima, koji je slačući na hartiju tepajuće slovenske reči, lepljive kao gutljaji slatkog vina, zaradio da se i jedna uličica pod kestenima u tamo nekom dalekom Novom Sadu, na Dunavu, nazove njegovim prezimenom...
Pa dobro, gde ste vi?
Tito, Kardelj i Ranković su izgleda znali neku prečicu, jer su na Paradu uvek stizali pre nas. Čika-Laza bi prihvatao balon od ćaleta, tetka-Hajnalka se cmakala sa mojom majkom, a ja sam opčinjeno gledao u televizor "Tesla", (koji se otvarao kao ormarić), i u pitomce vojne akademije od čijeg se odlučnog strojevog koraka drmala vaza sa đurđevkom na pomenutom TV prijemniku domaće proizvodnje...
Ali...
Ne kukam to ja za Praznikom Rada. A nemam ni pravo. Nisam se baš naradio u svom veku, a sem toga, čitav život sam organizovao po principu jednog velikog Praznika.
Ma ne, stvarno nije to u pitanju...
Ja jednostavno žalim za Majevima. Za muzikom. I za bojama...
Žalim za okrpljenom šarom cirkusa "Adrija" preko puta Poljoprivrednog Sajma, i za paviljonom broj dvadeset i tri u kom su se folirale prepotentne holandske krave, šarene i čiste kao na omotima mlečnih čokolada. Žalim za belim lađama sa kojih su mahali neki, žalim za prebukiranim "korzom" posle šestog časa, za grožđicom u sladoledu od vanile, i za jednim crveno-crnim plovkom koji se ljuljuškao kao lokvanj na žućkastoj površini kanala...
Dobro, predajem se...
Jasno mi je da ne možemo nazad u svoje Majeve...
Ali nije mi jasno zašto naši klinci ne mogu napred, u neke svoje...
Meni zaista nije neophodno još jedno sretno detinjstvo, ali znam neke male bistrooke stvorove kojima zaista jeste...
Uzeo sam svoje devojčice u kola, i pošao u potragu za Majem, ali nismo naišli ni na ringišpil, ni na vatromet, ni na cirkus.
Ako...
Ošamućeni smo i bez ringišpila. Vatromet nas obraduje kad ga nema. O cirkusu da i ne govorim...
Da, devedeset i druga je. I ovo danas je, navodno, Maj...
Odavno su Tito, Kardelj i Ranković stupili u svečanu nebesku ložu. Pravi sveci su na to ustali, i pomerili se malo u stranu...
Odavno teta-Hajnalka u velikim gradonosnim oblacima (koji priprete ponekad, onamo od Čeneja, komešajući se kao jastuci prebačeni preko prozora), hladi sodu za špricere svom razmaženom mužu...
Majku naslutim u tami, s vremena na vreme, sleti mi na rame kao maleni crni leptir, šapne mi stih koji me muči, ili me pokrije mekim cicanim snomkad se uznemirim sanjajući stvarnost, ali Ćaletu teško ulazim u trag.
Pa, večito je i bio na kojekakvim službenim putovanjima...
Ipak, u vedrim noćima, kad se zagledam u nebo iz nekih sasvim drugih razloga, otkrijem po provinciji svemira neke uredno složene zvezde, setim se sivog listerskog odela na ofingeru i kutijice sa dugmadima za manžetne, i znam, tamo je negde nedavno prošao moj preplašeni, pedantni otac...
I eto...
Od one davne prvomajske parade nije ostalo bog zna šta. Još jedino pitomci vojne akademije i ja...
I zivot ide dalje, Dj. Balasevic
Ćale nam je davao uzbunu oko sedam, već obrijan i spreman, u izviksanim sandal-cipelama, sa zlatnom "doxom" na ruci i sa upasanom buškastom atletskom majicom.
Košulju, belu ili u najgorem slučaju svetlo plavu, oblačio je tek pred polazak, ne rizikujući da je zaprlja u samom ćošku podruma, gde se zavlačio da natoči balon iz onog poslednjeg, naročitog bureta, iz kog se točilo samo za svečare i dečije rođendane, i tako, na neki od krupnijih Državnih Svetaca...
-Ako uhvatimo autobus u pola osam, stižemo na početak Parade...
Ne, nismo imali ni automobil ni televizor. Moj stari je svoju treću, najbolju deceniju života,ispucao na najgore moguće godine, na "one" između hiljadu devetsto četrdesete i hiljadu devetsto pedesete, i dosledno je sprovodio svoju teoriju da "nikom ne treba baš suviše upadati u oči"...
-Skloni se od vrata. Drži se za štanglu. Ne turaj ruku kroz prozor...
Istrčavali smo iz busa na uglu Rusinske, i finiširali zapuštenom Turgenjevom ulicom, i mama je čuvajići štikle skakutala sa cigle na ciglu, ali je i kroz tu igru školice, balansirajući cegerom sa kiflicama, uspevala da mi još jednom ispriša priču o tipu sa bradicom i okruglim cvikerima, koji je slačući na hartiju tepajuće slovenske reči, lepljive kao gutljaji slatkog vina, zaradio da se i jedna uličica pod kestenima u tamo nekom dalekom Novom Sadu, na Dunavu, nazove njegovim prezimenom...
Pa dobro, gde ste vi?
Tito, Kardelj i Ranković su izgleda znali neku prečicu, jer su na Paradu uvek stizali pre nas. Čika-Laza bi prihvatao balon od ćaleta, tetka-Hajnalka se cmakala sa mojom majkom, a ja sam opčinjeno gledao u televizor "Tesla", (koji se otvarao kao ormarić), i u pitomce vojne akademije od čijeg se odlučnog strojevog koraka drmala vaza sa đurđevkom na pomenutom TV prijemniku domaće proizvodnje...
Ali...
Ne kukam to ja za Praznikom Rada. A nemam ni pravo. Nisam se baš naradio u svom veku, a sem toga, čitav život sam organizovao po principu jednog velikog Praznika.
Ma ne, stvarno nije to u pitanju...
Ja jednostavno žalim za Majevima. Za muzikom. I za bojama...
Žalim za okrpljenom šarom cirkusa "Adrija" preko puta Poljoprivrednog Sajma, i za paviljonom broj dvadeset i tri u kom su se folirale prepotentne holandske krave, šarene i čiste kao na omotima mlečnih čokolada. Žalim za belim lađama sa kojih su mahali neki, žalim za prebukiranim "korzom" posle šestog časa, za grožđicom u sladoledu od vanile, i za jednim crveno-crnim plovkom koji se ljuljuškao kao lokvanj na žućkastoj površini kanala...
Dobro, predajem se...
Jasno mi je da ne možemo nazad u svoje Majeve...
Ali nije mi jasno zašto naši klinci ne mogu napred, u neke svoje...
Meni zaista nije neophodno još jedno sretno detinjstvo, ali znam neke male bistrooke stvorove kojima zaista jeste...
Uzeo sam svoje devojčice u kola, i pošao u potragu za Majem, ali nismo naišli ni na ringišpil, ni na vatromet, ni na cirkus.
Ako...
Ošamućeni smo i bez ringišpila. Vatromet nas obraduje kad ga nema. O cirkusu da i ne govorim...
Da, devedeset i druga je. I ovo danas je, navodno, Maj...
Odavno su Tito, Kardelj i Ranković stupili u svečanu nebesku ložu. Pravi sveci su na to ustali, i pomerili se malo u stranu...
Odavno teta-Hajnalka u velikim gradonosnim oblacima (koji priprete ponekad, onamo od Čeneja, komešajući se kao jastuci prebačeni preko prozora), hladi sodu za špricere svom razmaženom mužu...
Majku naslutim u tami, s vremena na vreme, sleti mi na rame kao maleni crni leptir, šapne mi stih koji me muči, ili me pokrije mekim cicanim snomkad se uznemirim sanjajući stvarnost, ali Ćaletu teško ulazim u trag.
Pa, večito je i bio na kojekakvim službenim putovanjima...
Ipak, u vedrim noćima, kad se zagledam u nebo iz nekih sasvim drugih razloga, otkrijem po provinciji svemira neke uredno složene zvezde, setim se sivog listerskog odela na ofingeru i kutijice sa dugmadima za manžetne, i znam, tamo je negde nedavno prošao moj preplašeni, pedantni otac...
I eto...
Od one davne prvomajske parade nije ostalo bog zna šta. Još jedino pitomci vojne akademije i ja...
I zivot ide dalje, Dj. Balasevic
Nevencica
Primećen član
- Poruka
- 890
A super to znaci da necu piskarati sama Iako sam imala drustvo ali sad nas je vise
Iako sam imala drustvo ali sad nas je vise
Nevencica
Primećen član
- Poruka
- 890
SEDAM OSMINA
Bude tako nekih dana
što se k'o suv list duvana
pri dodiru moga dlana, istrune
I zamuti mi nešto sliku
kane suza u mastiku
odsjaji mi sunca èašu ispune
I uvek jedna pesma što se ne zna
zaore mi njivu misli kao plug
A grudi postanu mi uske
osetim, k`o divlje guske
T`gu za jug
Po Balkanu pala tama
drumovi su u žicama
svaka bašèa
granicama špartana
Krijem kompas u prsima
uvek neki prolaz ima
ako brodiš po zvezdanim kartama
Znam sad je kasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
al` ja nit' delim niti množim
niti se na tuðe ložim
Ja sam samo malo proklet
ne pitaj èime, ma evo ga opet
Pièi mi srce sedam osmina
u glavi taman kao od vina
opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome
Ne da se ova stara mašina
cipela cupka sedam osmina
stihovi klize kao zlatne ribe
moeto libe
Kucao mi vrag na vrata
ratovao sam protiv rata
i silne sam gradove izgubio
Stavili mi kratak lanac
sad sam samo crni stranac
tamo gde sam sanjao i ljubio
Ne vredi sve je jasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
Ne uzimam nit' sabirem
sam zemljake odabirem
nit' sam dužan, nit' dugujem
smem li barem da tugujem
Pièi mi srce sedum osmina
u glavi taman kao od vina
opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome
Ne da se ova stara mašina
cipela cupka sedam osmina
stihovi klize kao zlatne ribe
moeto libe
Æuvaj mi Bože moje zemljake
još su nam neke reèi jednake
još se u istoj strofi èaše lome
milo mome
Smiluj se jednom i na južnjake
èuvaj mi Bože moje zemljake
Tuku po nama strune kao šibe
moeto libe
Smiluj se jednom i na južnjake
èuvaj mi Bože bivše zemljake
Tuku po nama strune kao šibe
moeto libe
Bude tako nekih dana
što se k'o suv list duvana
pri dodiru moga dlana, istrune
I zamuti mi nešto sliku
kane suza u mastiku
odsjaji mi sunca èašu ispune
I uvek jedna pesma što se ne zna
zaore mi njivu misli kao plug
A grudi postanu mi uske
osetim, k`o divlje guske
T`gu za jug
Po Balkanu pala tama
drumovi su u žicama
svaka bašèa
granicama špartana
Krijem kompas u prsima
uvek neki prolaz ima
ako brodiš po zvezdanim kartama
Znam sad je kasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
al` ja nit' delim niti množim
niti se na tuðe ložim
Ja sam samo malo proklet
ne pitaj èime, ma evo ga opet
Pièi mi srce sedam osmina
u glavi taman kao od vina
opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome
Ne da se ova stara mašina
cipela cupka sedam osmina
stihovi klize kao zlatne ribe
moeto libe
Kucao mi vrag na vrata
ratovao sam protiv rata
i silne sam gradove izgubio
Stavili mi kratak lanac
sad sam samo crni stranac
tamo gde sam sanjao i ljubio
Ne vredi sve je jasno
to smo šta smo
nikom više nije do nostalgije
Ne uzimam nit' sabirem
sam zemljake odabirem
nit' sam dužan, nit' dugujem
smem li barem da tugujem
Pièi mi srce sedum osmina
u glavi taman kao od vina
opet sam tu u Skopju,
svoj na svome, milo mome
Ne da se ova stara mašina
cipela cupka sedam osmina
stihovi klize kao zlatne ribe
moeto libe
Æuvaj mi Bože moje zemljake
još su nam neke reèi jednake
još se u istoj strofi èaše lome
milo mome
Smiluj se jednom i na južnjake
èuvaj mi Bože moje zemljake
Tuku po nama strune kao šibe
moeto libe
Smiluj se jednom i na južnjake
èuvaj mi Bože bivše zemljake
Tuku po nama strune kao šibe
moeto libe
remorker-bgd
Početnik
- Poruka
- 17
Galicia
Pred zoru je sa njine strane obično muk...
Pod velom magle zvecka osmi kozački puk...
I svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest...
U inat ću i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-poštar ne skonta ko to čeka sa fronta... Kakvu dobru vest...
I tek da znaš... Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije...
Al mira ni čas... Sve živo pali na nas...
Fotograf jedini metkove špara...
Oberst kao lud olovo rasipa, fotograf jedva katkad okine sa nasipa...
Na nadošloj Visli se soldati stisli... I svima su nam pomisli... Daleko...
U sumrak je sa njine strane obično žal...
Zatuži ađinokaja ko ranjeni ždral...
Al postane krotka kad drmne je votka... Onako "na belo"...
Pod mojom šapkom lavovi se baškare...
U snu mi pleteš beli šal za maškare...
Sva se pobrka pređa kad te obgrlim s leđa... Kao violončelo...
I tek da znaš... Mesec u žici je... Zvone na večernje zvona Galicije...
I neka mi to ne uzme nebo za zlo...
Al ti si jedino čemu se molim...
Brinuću već ja... Nemoj ti brinuti... Ma, da sam 'teo već sam stoput mogo ginuti...
Dok otiče Visla... Natraške, van smisla... I kreću jata pokisla... Daleko...
Pred zoru je sa njine strane obično muk...
Pod velom magle zvecka osmi kozački puk...
I svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest...
U inat ću i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"...
Dok tikvan-poštar ne skonta ko to čeka sa fronta... Kakvu dobru vest...
I tek da znaš... Ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije...
Al mira ni čas... Sve živo pali na nas...
Fotograf jedini metkove špara...
Oberst kao lud olovo rasipa, fotograf jedva katkad okine sa nasipa...
Na nadošloj Visli se soldati stisli... I svima su nam pomisli... Daleko...
U sumrak je sa njine strane obično žal...
Zatuži ađinokaja ko ranjeni ždral...
Al postane krotka kad drmne je votka... Onako "na belo"...
Pod mojom šapkom lavovi se baškare...
U snu mi pleteš beli šal za maškare...
Sva se pobrka pređa kad te obgrlim s leđa... Kao violončelo...
I tek da znaš... Mesec u žici je... Zvone na večernje zvona Galicije...
I neka mi to ne uzme nebo za zlo...
Al ti si jedino čemu se molim...
Brinuću već ja... Nemoj ti brinuti... Ma, da sam 'teo već sam stoput mogo ginuti...
Dok otiče Visla... Natraške, van smisla... I kreću jata pokisla... Daleko...
remorker-bgd
Početnik
- Poruka
- 17
A evo jos jedna, meni jako draga...prosto ne mogu da cekam
Pred zadnji sneg
Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine...
Procvaće zimske ružice... Po prvi put te godine...
Naić'e studen atarom... Kao regiment oklopni...
I biću samo mirna vlat, kad okopni...
Ja nemam nigdi nikoga... Al moja priča prosta je:
Štogod ih manje zavoleš, menje ti njih nedostaje...
I nisam kadar švindlati... za sobom skele paliti...
Da silom steknem nekog kom ću faliti...
Obećo sam da te neću pominjati...
Bogarati i sudbinu proklinjati...
U varoš se preseliti... Orcati i veseliti...
Obećo sam srca teška... Obećo sam... Al ****šga...
Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana...
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana...
Strahovi mladi umiru... Priču sam kraju priveo...
Još onda kada sam i njih nadživeo...
Obećo sam da ću makar za beštiju...
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju...
Nemeškinju... Gospodičnu... Ni po čemu tebi sličnu...
Obećo sam srca teška... Obećo sam... Al ****šga...
I utom pašće i zadnji sneg... Preko svih prvih snegova...
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova...
Spreman je Onaj varati... Olovni kantar skovati...
Al danas više ne bih trebo psovati...
Pred zadnji sneg
Kad zadnju brazdu zaorem, po tragu senke rodine...
Procvaće zimske ružice... Po prvi put te godine...
Naić'e studen atarom... Kao regiment oklopni...
I biću samo mirna vlat, kad okopni...
Ja nemam nigdi nikoga... Al moja priča prosta je:
Štogod ih manje zavoleš, menje ti njih nedostaje...
I nisam kadar švindlati... za sobom skele paliti...
Da silom steknem nekog kom ću faliti...
Obećo sam da te neću pominjati...
Bogarati i sudbinu proklinjati...
U varoš se preseliti... Orcati i veseliti...
Obećo sam srca teška... Obećo sam... Al ****šga...
Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana...
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana...
Strahovi mladi umiru... Priču sam kraju priveo...
Još onda kada sam i njih nadživeo...
Obećo sam da ću makar za beštiju...
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju...
Nemeškinju... Gospodičnu... Ni po čemu tebi sličnu...
Obećo sam srca teška... Obećo sam... Al ****šga...
I utom pašće i zadnji sneg... Preko svih prvih snegova...
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova...
Spreman je Onaj varati... Olovni kantar skovati...
Al danas više ne bih trebo psovati...
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Dolaze snegovi.
Ne vredi, sve više i više mi smetaju studeni.
U kosu me nežno k'o sedefnu šnalicu udeni,
to mi treba -
moj mali zaklon ispod neba.
Otkači šlepove,
nanišani jutro i pusti tu lađu da klizi.
Pronašli su Ameri šifru za to:
"Take it easy" lutko lepa!
Zrela se breskva nebom cepa.
Spusti svetla, oduzmi gas,
smešnih stvari se bojimo.
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo.
Stavi misli u prazan hod,
stresi zvezde k'o dudove.
I polako nasuči brod
na te plišane sprudove.
I sanjaj...
Odlaze selice.
Lepršaju malena jedra po nebeskoj pučini.
Taj odlazak gusaka uvek me starijim učini
- put do raja.
O, zar je uzvodno do kraja?
Spusti svetla, oduzmi gas,
smešnih stvari se bojimo.
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo.
Stavi misli u prazan hod,
stresi zvezde k'o dudove.
I polako nasuči brod
na te plišane sprudove.
I sanjaj...
:wink:
Ne vredi, sve više i više mi smetaju studeni.
U kosu me nežno k'o sedefnu šnalicu udeni,
to mi treba -
moj mali zaklon ispod neba.
Otkači šlepove,
nanišani jutro i pusti tu lađu da klizi.
Pronašli su Ameri šifru za to:
"Take it easy" lutko lepa!
Zrela se breskva nebom cepa.
Spusti svetla, oduzmi gas,
smešnih stvari se bojimo.
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo.
Stavi misli u prazan hod,
stresi zvezde k'o dudove.
I polako nasuči brod
na te plišane sprudove.
I sanjaj...
Odlaze selice.
Lepršaju malena jedra po nebeskoj pučini.
Taj odlazak gusaka uvek me starijim učini
- put do raja.
O, zar je uzvodno do kraja?
Spusti svetla, oduzmi gas,
smešnih stvari se bojimo.
Misliš da neko pita za nas?
Kao da ne postojimo.
Stavi misli u prazan hod,
stresi zvezde k'o dudove.
I polako nasuči brod
na te plišane sprudove.
I sanjaj...
:wink:
remorker-bgd
Početnik
- Poruka
- 17
Hvala...Jedna od meni najdrazih, zato sam i izabrao to ime...
...Jedna od meni najdrazih, zato sam i izabrao to ime...Нисам гледао раније постове, па не знам да ли је било...
OLIVERA
Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.
Ne želim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voæe s raznih grana.
Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojèica.
Leteo je kao leptir tvoj èuperak.
Drugi bi sve
imalo smisao,
drukèije bih život disao
da sam znao da postojiš Olivera.
Možda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
možda smo zajedno iz voza negde sišli?
Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak mimoišli?
Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojèica,
daleko od oga oka i mog pera.
Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš Olivera.
Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.
Znao bih gde
da sebi naðem mir,
skrio se u tajni manastir
i èekao da ti odrasteš Olivera.
OLIVERA
Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.
Ne želim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voæe s raznih grana.
Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojèica.
Leteo je kao leptir tvoj èuperak.
Drugi bi sve
imalo smisao,
drukèije bih život disao
da sam znao da postojiš Olivera.
Možda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
možda smo zajedno iz voza negde sišli?
Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak mimoišli?
Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojèica,
daleko od oga oka i mog pera.
Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš Olivera.
Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.
Znao bih gde
da sebi naðem mir,
skrio se u tajni manastir
i èekao da ti odrasteš Olivera.
Nevencica
Primećen član
- Poruka
- 890
E super nema veze dal je bilo ili ne Bar meni...
Poz
Bar meni...Poz
Nevencica
Primećen član
- Poruka
- 890
@Remorker znas li mozda na kom je albumu ova pesma "pred zadnji sneg"??
remorker-bgd
Početnik
- Poruka
- 17
Naravno...jedanaesta pesma sa poslednjeg albuma "Rani mraz"...
a moze i ovako:
Štogod ih više zavoleš, više ti njih nedostaje...
Pozdrav...i sweet dreams
a moze i ovako:
Štogod ih više zavoleš, više ti njih nedostaje...
Pozdrav...i sweet dreams
remorker-bgd
Početnik
- Poruka
- 17
Evo jedne pesme koju je Djole napisao za svoju mladju cerku...a uz to joj je ispunio i dve preostale zelje tada (osisao se na kratko, i istetovirao je malog misa Amosa na ramenu).
Dakle...
Naopaka bajka
U suterenu tunel ka nebesima...
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka...
Sumorna lica, nasamo sa gresima...
U hodniku bez povratka...
U crni grm se moja ptica zaplela...
Zaneta titrajima zvezde danice...
I kasni dah dok hladni čelik skalpela klizi niz nit brojanice...
Postoji plan da je anđeli ukradu...
Il bar na čas... Da je vrate među njih...
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu...
I traži rimu za glavni stih...
Na grad juriša nežna bela legija...
Januar prostire svoj prefinjeni sag...
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja...
Da zima pričeka njen trag...
Ne vrede priče koje znam...
Laže za oči pospane...
Izmišljam bajku... Čudnu naopaku uspavanku...
Da od nje budna ostane...
Postoji put koji namernike bira...
Tajnovit drum... Uvek najboljima sklon...
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira...
I traži notu za taj ton...
Negde sad dečak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš...
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna...
U tebi lanac zvecka tajnim alkama...
Bićeš ti majka majkama...
Postoji plan da te anđeli ukradu...
Dakle...
Naopaka bajka
U suterenu tunel ka nebesima...
Na tankoj gazi jutro mračan goblen tka...
Sumorna lica, nasamo sa gresima...
U hodniku bez povratka...
U crni grm se moja ptica zaplela...
Zaneta titrajima zvezde danice...
I kasni dah dok hladni čelik skalpela klizi niz nit brojanice...
Postoji plan da je anđeli ukradu...
Il bar na čas... Da je vrate među njih...
Jer nekad Nebo pravi veliku baladu...
I traži rimu za glavni stih...
Na grad juriša nežna bela legija...
Januar prostire svoj prefinjeni sag...
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja...
Da zima pričeka njen trag...
Ne vrede priče koje znam...
Laže za oči pospane...
Izmišljam bajku... Čudnu naopaku uspavanku...
Da od nje budna ostane...
Postoji put koji namernike bira...
Tajnovit drum... Uvek najboljima sklon...
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira...
I traži notu za taj ton...
Negde sad dečak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš...
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna...
U tebi lanac zvecka tajnim alkama...
Bićeš ti majka majkama...
Postoji plan da te anđeli ukradu...