Ne znam da li je bila ( a verovatno jeste) nisam mogao 20 strana da otvaram ali meni omiljene:
Kad odem,
kad me djavo isprati glavnim sokakom
i kad meseèina zaveje moj trag
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.
Kad odem,
kad zamumla vetar zimske oèenaše
i kad mrtvo lišæe potera u kas
za kaznu prognaæe i tamburaše
zbog pogrešne pesme u pogrešan èas.
Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.
Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proæi æu.
Znam, lav si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveæu
na svetog Jovana.
Ne èuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poæi æu.
Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.
Hej, budi jaka ti, æ
najlakše je plakati.
To nam samo gospod svira
jesenju sonatu.
Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da prodjem al' proæi æu.
Znam, lav si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveæu
na svetog Jovana.
Ne èuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poæi æu.
Kad jednom odem...
I Jesen stize dunjo moja
Toga jutra sam stigao putnièkom klasom,
pa kuæi sa stanice èasom,
kroz bašte i preèice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hroniènu upalu zgloba
- suvenir na stražarske dane.
Ušao sam na prstima,
mati beše veæ budna i brzo se prekrstila.
Reèe: "Prošlo je k'o za èas,
baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
pa æe ti svirati a ti æeš birati".
Svadba beše k'o svadba, i šta da se prièa,
parada pijanstva i kièa
i poznata cura u belom.
Veæ po redu poželeh im zdravlja i sreæe,
iz ruku mi otela cveæe
i sakrila pogled pod velom.
Tad me spaziše cigani,
kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih!
Širok osmeh i zlatan zub:
"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi šta æemo svirati!"
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram èuti tu romansu!
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reè promakla.
Sklon'te èaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo sluèajno od stakla, dunjo moEja...
Retko odlazim kuæi a pišem još reðe,
i slike su bleðe i bleðe,
pa lepe potiskuju ružne.
Al' nekad poruèim piæe i tako to krene,
pa stignem u svatove njene,
sve prave su ljubavi tužne.
Nikom ne prièam o tome.
Brzo doðe taj talas i znam da æu da potonem.
Spas mi donose cigani,
oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
oni me pitaju šta da sviraju...
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram èuti tu romansu!
Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reè promakla.
Sklon'te èaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo sluèajno od stakla, dunjo moja...
