Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Mi mirišemo na smrt.
Ti i ja, i ovaj treći,
moćni stvor što guli krst,
smeje nam se, već smo kupljeni.

Mi mirišemo na smrt.
Bolesni i besni, ponosni, a svesni.
Mi mirišemo na smrt..
I živecemo večno u pesmi.

Mi mirišemo na smrt.
Ili nam se samo tako čini...

Mi mirišemo na smrt.
Ja više ne kontrolišem pokrete.
Ja mogu da te ubijem.
Ja mogu da se ubijem.

Mi mirišemo na smrt.
Ili nam se samo tako čini...

Koji je čarobni akord
za sreću potreban...


balashevitj je isti ko keba samo malo ishlifovan...
 
Slow motion

Život je stari kučkin sin, stalno se raspravljam sa njim,
život je ofucani Holivudski film.
Svi smo mi malo dramili,
ćutali il' galamili, u tom spektaklu.

Neki su roðeni za maske, neki statiraju do daske,
ja sam pozitivni negativan tip,
i kao svi iz stare škole radim sve "slow motion".

Igram bez dublera, sve sam, što nije praktično, to znam,
pomalo šmiram, pomalo briljiram,
partner sam raznim licima,
zvezdama i naivcima, u tom spektaklu.

Možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser,
sam za sebe smišljam zaplete i kraj.
Koristeći uglavnom laku tehniku "slow motion".

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
ako uopšte ikom išta značim.
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al' ja bi da proživim na svoj način.

Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reči.
Al' ja bi baš u ime to još jednu popio
i teško da će neko da me spreči.

Život je stari kučkin brat, sve manje sa njim vodim rat.
I sve mi više liči na peščani sat.
U svakom zrnu neki dan,
u svakom danu neki san i "keep on smiling".

Neću da o tom' pišem roman, k'o svaki prosečan grandoman,
biću sretan ako dovršim svoj stih.
Jer sati i minuti nisu čuli za "slow motion".

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
ako uopšte ikom išta značim.
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al' ja bi da proživim na svoj način.

Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi,
i sve u svemu nemam lepe reči.
Al' ja bi baš u ime to još jednu popio
i teško da će neko da me spreči.

Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
al' ja bi da proživim na svoj način.

Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi...

Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al' ja bi da proživim na svoj način.
 
Kad odem

Kad odem,
kad me ðavo isprati glavnim sokakom
i kad mesečina zaveje moj trag,
nemoj tugovati jer jednom svakom
mali nemi slavuj doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše
i kad mrtvo lišće potera u kas,
za kaznu prognaće i tamburaše,
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.

Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira
jesenju sonatu.

Snio sam vrata u tom suvom zlatu,
strah me da proðem, al' proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na svetog Jovana.

Ne čuvaj dugo pepeo tih dana,
kad jednom odem, a poći ću.

Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni.
 
LEPA PROTINA KCI
Jos sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci.

Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krisom, kroz trsku i sas,
a preko reke noc je pala
kao plast.

Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...

O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kci.

Cudnom pesmom zvoni drum,
te su zime svatovi dosli po nju,
iz daleka, neki svet
za mene tudj.

Bas sam prosao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto je odnose, ko zna gde...

Da se zenim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad vise nisam sreo
lepu protinu kci.

Jedan zivot, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napisem stih.
Stvari teku, ja se drzim
izvan njih.

I ljubum dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevazne naspram nje...
 
.....
Iako je imao za to vrijeme vrlo napredne roditelje i majku koja ga je upućivala na poeziju i prve knjige koje je valjalo pročitati Đorđe je imao, baš kao u svojoj pjesmi, podosta problema u školi. Danas to Balašević ovako opisuje: Istina je da sam jednom izbačen iz gimnazije, ali nisam baš, kao u pjesmi, padao tri - četiri puta. Naime koliko god sam poslije bio tolerantan, toliko sam u pubertetu bio incidentan igrač, morao sam oponirati profesorima. Najveći su mi problem bili neopravdani sati u proljeće. Imao sam bicikl i čim bi se pojavilo sunce u svibnju, sjeo bih na njega i otišao na Dunav, na pecanje. Imao sam u to vrijeme prijatelja, Joea Taylora, ginekologa iz Gane, koji je, valjda iz vjerskih razloga, jeo mnogo ribe. Kako ja tu ribu nisam smio nositi kući, jer su svi mislili da sam u školi, s Joeom sam sklopio svojevrsan deal: ja njemu ribu, a on će mi pisati ispričnice. I zaista sam imao opravdanje za 80-ak sati. Međutim kad su mog oca nazvali iz škole da to provjere, on je začuđen rekao: "Ne, pa on nije bolestan, on ide u školu!" I tako me, zapravo, on i izbacio zbog svog shvaćanja pravde i poštenja. To vam je ta generacija "kako-se-kalio-čelik". Ja sam tu školu ipak završio....

(iz biografije Dj. B.)
 
SLOVENSKA

Nosen dahom sna
doleteo je crni golub na moj dlan.
Zasto, ko da zna,
al' to sam jutro docekao umoran.

K'o da sam i ja leteo s njim,
krilima teskim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad,
posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da
naprave od toga tuzni treci cin.
Nek mi ne drze govore,
nek drugom pletu lovore,
ako umrem mlad,
zaustavljen u koraku i snu.

O zagrli me sad,
jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini,
proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,
sto luduje,
od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali.
Gde je tome kraj?
Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zasto se sve to desava,
dal' covek ista resava
il' smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama?

O zagrli me sad,
jako, najbolje sto znas
i nemoj crnoj ptici da me das.

O ne, ne brini,
proci ce za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam sta mu je,
sto luduje,
od srece tugu tka
moja prosta dusa slovenska.

Moja prosta dusa slovenska...

Moja prosta dusa slovenska...

Moja prosta dusa slovenska...
 
Ne znam da li je neko do sada vec pisao ovu pesmu ovde.Ako nije.....sad jeste....

Jednom su sadili lipu

Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan
bio sam nov u tom stripu
komsijin mali kog su pustili da gleda
Stari nestorov, potpalivsi korov, tad rece mi
ti si mlad
ti ces dospeti za taj hlad

Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav pravu, sasavu i silnu
vozio hiljadu milja
ko onaj ruzni Francuz u prelepom filmu
vukle me sine pod tocak masine
al' ona me spasila
sve je druge ugasila

Ref.
Hej, sve to dodje na svoje
odavno pravila znam
samo tuge se broje
hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku
jesen je kriva, uvek me rasturi siva

Jednom je prosla kraj mene
sa tipom kog sam znao
tama da se javim
skrila je pogled na vreme
al' sasvim dovoljno za blues
u mojoj glavi
bezvezno zdravo i klimanje glavom
i sve sto vec sleduje
neka, lutko, u redu je

Ref.

Jednom su palili lisce sa one lipe
dim je leteo do neba
na kom su (nema ih vise) stari Nestorov, gos'n Ceda i jos jedan

Ko nije drvo razumeo prvo
pa tek onda sadio
taj nije nista uradio
i shvatice kad-tad
da ne zna sta je hlad
 
A tek ova sto mi ekstra!!!

Jos jedna pesma o maloj garavoj

Citav zivot jurile me plave
sve neke iste kao kopije
e moje plave dosle ste mi glave
dosadne krvopije

Citav zivot jurile me buce
i stizale me uvek vestije
rumene buce, im'o sam vas tuce
sad bih nesto resije

Ref.
Hocu jednu malu garavu
crnu kao braca Arapi
da joj krene sav na carapi
kad je poljubim

Hocu jednu malu garavu
da je gricnem kao jabuku
da mirise na mom jastuku
kad se probudim

Citav zivot jurile me blonde
al' od sad cu bolje paziti
e moje blonde sve ste anakonde
drazesni paraziti

Citav zivot jurile me svetl
i skratile mi isti primetno
ne, necu svetle, svetle jasu metle
hocu jednu s pigmentom

Ref.

Citav zivot jurile me takve
sve neke iste ko iz fabrike
e moje takve da me niste takle
krvolocne Barbike

Ref.

Hocu jednu malu, malu, malu garavu
crnu kao mrak na tavanu
da me greje kada zaveje
da se ne budim
 
Odlazi cirkus iz našeg malog grada
Širokim drumom što izlazi na most
Odlazi cirkus i ja se pitam sada
Ko je domaćin a ko je bio gost

Nestaje cirkus u širokoj ravnici
U kišnoj noći za njim se svetli trag
Odlazi fakir i artisti na žici
I tužni pajac što bio mi je drag

Da l' je sve bilo samo fol
Da l' je sve samo jeftin trik
Il' sve te maske kriju bol
I neki sasvim drugi lik

Pričaće deca o svetlima arene
Vežbaće krišom kod kuće neki štos
Ali već sutra, čim prođe neko vreme
Samo će retko pomišljati na to

Ostaće okrugli trag na mestu šatre
Gde se rvao s tigrom hrabri Grk
I par plakata, na njima gutač vatre
Kojem će klinci već nacrtati brk

Da l' je sve bilo samo fol
Da l' je sve samo jeftin trik
Il' sve te maske kriju bol
I neki sasvim drugi lik

Odlazi cirkus za sve je bolje tako
Mnogi su predstavu shvatili za sada
Druge pajace će masa naći lako
Kad drugi cirkus dodje u naš grad

Ma, sve je bilo samo fol
Sve je to samo jeftin trik
I sve te maske kriju bol
I neki sasvim drugi lik
 
Još u školi je ručicu dizao vešto
i već se znalo da postaće nešto
O, već se znalo da postaće neko, k'o bog
Mi smo rasli u šarenom kraljevstvu igre
al' on je imao drugi pedigre,
mali Bane je bio daleko od tog.
I često se pitala moja mati:
'O, cedo moje, samo da mi je znati,
šta će to sa tobom biti, da l' ćeš ikad biti i ti...'

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, čist i fin,
kao Bane, vaspitan i solidan i koristan.
Kao Bane, vredni mrav, poslušan i učtiv sav,
kao Bane, odmeren i usmeren i proveren za sve.

Pred maturu su pristigli momenti novi:
sport i ploče i nemirni snovi,
neki izlozi prepuni svega za nas.
Ali Bane, taj je imao izloge prazne,
pa smo zato za funkcije razne
svi mi večito birali njega, u glas.
I često se pitala moja mati:
'Gde se to skitaš, o, da mi je znati,
i šta će sa tobom biti, da l' ćeš ikad biti i ti...'

Kao Bane, dobri sin, tih i miran, čist i fin,
kao Bane, vaspitan i solidan i koristan.
Kao Bane, mali vredni mrav, poslušan i učtiv sav,
kao Bane, odmeren i usmeren i proveren za sve.

Tu i tamo, tek ponekad sretnem tog dečka,
crna tašna i šofer i "mečka",
TV dnevnik ga forsira nešto, o-da!
Bez krivice, u štampu je stigao skokom
jer kad kreneš tim poznatim tokom
tad svi ručice podižu vešto, jen - dva...
I često se pitala moja mati:
'Ko ga to gura, o da mi je znati,
i šta će to sa tobom biti, da l' ćeš ikad biti i ti...'

Kao Bane, dobri sin...

Draga mama,
život je jedna velika... da ne lajem, nema veze... ti
znaš. To je sve lutrija, a ja ne odustajem od svog broja dok
igra traje. Izgubim neku bitku, dobro, al' vremena još ima u
neograničenim količinama. I ja se držim, još kako se držim.
I ne brini puno o tom šta ću biti, mogu se kockati, londrati,
piti i mogu pasti na niske grane...
al' ne boj se, nikad neću biti:

Kao Bane, dobri sin.
 
Pricace ti jednom mozda, kako sam ja bio stosta
Pile moje, pace moje malo.
Mudrovace, badavani, kad me nema da se branim,
Da sam blizu, ne bi im se dalo.
Pricace ti o plovidbi, ti sto nisu sidro digli.
Sta sam za njih, neg' ukleta sajka/
Tvrdice sa cudnim sjajem da sam drhtao pred zmajem,
GLEDALI SU ONI, IZ PRIKRAJKA....

 Pozdrav svima!!!
 
U prvi suton
jesen je napala na kej
park se sepurio u zutom
ko stari usminkani gej

Na uglu Glavne i Dunavske
u moj je prostor krocila
titrala poput svece slavske
senka sa njenim ocima

A bila je cvetak
no, to je jucerasnja vest
svi smo mi gospodari sveta
tu negde s dvadeset i sest

Nas grad je bio njen licni atelje
veliki film se snimao
bila je jedna od tri zelje
koje sam ikad' imao

Za druge je smisljala slatke kolekcije
vise ukrase, u bojama neznim i toplim
za sebe zaketice
od nekih grubih stofova

I nisu vredele lekcije
navukla se na pilule i Dzenis Dzoplin
i prve paketice od
onih propalih grofova

A pricu je moju slusala skepticno
za nju je, naravno
to bilo totalno fals i pateticno
male banalne strasti

Ljubav, ljubomora
ceznja i bol
i tom slicno
uzas pateticno

U prvi suton
odjednom je zahladilo
davno sam nacuo da je na zutom
al' nije me iznenadilo

Do gala-revije smo
eto, napokon stigli
dame i gospodo
ofucana kolekcija za strasila

Na koncu prica vodi igli
e, lutko, super si model sasila
a ja sam pred zivot nastupio
najezen i razdrljen

Ko pred streljacki vod u zoru
iz straha nepromenjen
dok metak putuje
al' sa sudbom se natezem

Onako zagrljen
ko dve pijane lude na soru
znam kaljavo ordenje
na mom kaputu je

Hajde, pricaj mi malo o patetici
tvoji su sveci za mene tek
ubogi mali heretici
pricaj mi malo o tome, ili, nemoj
 
Ovaj zivot je san
mala kuca kraj rampe
snop zuckaste lampe i zalihe tuge
na zalost, ruzan san, cale notorni smuk
keva s daskom za luk
manekeni za jad

Sve je morao sam
prst na orozu lagan
u srcu uragan i skok preko duge
brod, sleper, i sa dvadeset dve
vec je imao sve, nju je video tad

Ref.
Lud sam za tobom, pace
ali lud sam i onako
trazim te od kako za sebe znam
budi moj ortak, mace, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam

Nesto sam nacuo
da sutra mozda ne postojim
pa bolje da odmah probamo sve
za sitan gros kupi me
razmazi te divlje kupine

Lud sam za tobom
ali ovo jeste vreme ludih
i ja cu za nas osedlati strah
a ti me ljubi do zla
dok ne izgubim dah

A ona seoski krin
nocni bus iz provanse
mis nikakve sanse, tek statista srece
presecen film, cale prosvetni mis
keva izlizan plis, sestra ruzna ko vrag

On je bio njen tip
prve noci u dvosed
pa druge na trosed
a trece, tek trece

Ma nek puknu svi
kad je njen mladi don
spusti pravo na tron
kao visnju na slag

Ref.

Opet los deja vu
jutro mokro ko ribar i profi kalibar
pocinilac neznan
u citulji pune stranice dve
mafija i DB slozno zale za njim

Balkanski tango uvek zavrsi na trotoaru
djavo je kredom upisao bod
a ona lagano niz ulicu staru
trazeci sponzora punog ko brod

Dok klatno tasnice
u ritmu hoda, broji vreme
i dok je merkaju ko svezi but
u beli prah smrvi dan
i mrmlja refren od nekud znan
 
Naposletku, ti si dobro
znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za to
cak brsljan ne hvata
zalud izguzvana svila

To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu

Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim

Ali opet da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista sve sto nudim

Ref.
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati nikada

Redas po vitrini fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez ziga
pazi to je bajka sto ti pada
na pamet
fali ti bas ovaj cigan

Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slicne u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
cemu suze lepa zeno

Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je sesir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna
 
Na jastuku bdim na ponocnoj strazi
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize
kad tad

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije znacilo

Ponekad jos u moj filcani sesir
spustis osmeh ko carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali
ja sam samo tvoj licni harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu
i ko domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos
stignemo do nas

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje
nije vredelo
 
Rekli su mi da je dosla
Iz provincije
Strpavsi u kofer snove
I ambicije

Drug je studirao sa njom
Pa smo se najzad sreli ona i ja -
Shvatih: Boze, ovo je sazvezdje
Za nju provincija

Srce stade kao dete
Da se otima
Trazili smo se
Po prethodnim zivotima

Ostavih iza sebe svet zablude
Promasaje koji tise
Prosto, lako,
K'o neko beznacajno pristaniste

O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
Opet bih uzeo kostim
vecnog decaka
I opet bih smislio
kako da prodangubim
Dok ona ne sleti
niz hodnik studenjaka

Gorda, naspram podsmeha
I spletki poslednjih
Usamljeni galeb
Iznad mora osrednjih

Reci bi sve pokvarile
Samo sve cutke
Pokraj mene stisla
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla

O, da mi je da se
jos samo jednom zaljubim
Opet bih gledao
niz kej kao niz prugu
I opet bih znao
da se u oblak zadubim
I cekao bih samo nju,
ni jednu drugu

Napisi mi pesmu, mazila se je
Nisam znao da li cu umeti
Reci jesu moje igracke,
cakle mi se u glavi
Kao oni sareni staklici kaleidoskopa
I - svaki put mi druga slika
u ocima kad zazmurim
Ali�postoje u nama neke
neprevodive dubine
Postoje u nama neke stvari
neprevodive u reci
Ne znam....

Napisi mi pesmu, molila je
I nisam znao da li cu umeti
Voleo sam ju tako lako
A tako sam tesko to znao da pokazem
A, onda odjednom raspored
madeza na njenim ledjima
Kao tajna mapa pokazao mi je
U koju zvezdu treba da se
zagledam, i - tako
Eto ti pesma, ludo jedna...
 
Sta god nocas da zapevam
vuci ce na sevdalinku
usnuo sam cobanicu uplakanu u sljiviku
grom udari, planu seno
rasturi se stado njeno
zaplete se dim na uvojku
rece da se zove Bosna
cudno ime za devojku

Nekom Drina tece desno
nekom Drina lijevo tece
ma sve da tece u dubinu
na dve pole svet da sece
znam tajni gaz, moje lane
most se pruzi gde ja stanem
sve da vuku me konji vrani
nema meni jedne strane
dok si ti na drugoj strani

Osta ovaj stari kompas u grudima
a po polju nikli zabrani
crne senke sto se gnezde u ljudima
nadlecu me kao gavrani

Nekada sam putovao po mjesecu
kroz vilajet pun hajducije
a sada me oci ljudske
plase vise nego vucije

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
da l' ce mi se radovati
ili glavu okrenuti
sta slagati, sta im ka'sti
svet ne mozes pesmom spas'ti
njine brige me i nocas brinu
dok se spremam na put kuci
na put kuci u tudjinu

Svetom smo se rasipali ko djerdani
nosili nas nebom cilimi
da li su to stvarno bili bolji dani
ili smo to bolji bili mi
nekad smo se bratimili po pogledu
sluteci da isto sanjamo
i Bogu je prosto bilo
krstimo se ili klanjamo
 
U jednom od onih pajzlova
sa kariranim stolnjacima
i nekrstenim vinom
umalo da me Potiski dilkosi
konacno dotuku violinom
pesma bese o suncokretu
do zla boga zalosna
samo za nju se kod nas
vrlo malo zna

Kis napraforgo
lepi goropadni cvet
zbog kog se sunce s neba
spustilo na svet
da sazna sto
u sene glavu okrene
da sazna kom se sveti
kad ne gleda za njime
ko svi drugi suncokreti

Malo moje cudljivo
pusti sta je bilo
ne budi zlopamtilo
obici svet je zbog tog
uzbudljivo
da bi se ovde vratilo
digni tu lepu glavu
pogledaj me bar
u suzici sto blista
cuda se trista vide
tvoja je sreca samo tvoja stvar
al' zato tvoja tuga
to je vec prica druga
to na moj racun ide

Pipnes jedared slingu
u becaruse
pa cela veka snevas
divlje jagode
zbog nje se rime raspare
i naruse
i sve bi htele da se njoj
prilagode

Lako je kad te neko
ni ne zavoli
tad samo tamna strana
srca zaboli
tesko je kad za nekog jedinog
i svog postanes zrnce soli
tesko je kad tvoj neko
prestane da te voli

Izvinjavam se ako sam pretjerala, ali nisam mogla da odolim...
Prosto ne mogu da odaberem...Volim ih mnoge....
 
Do pola jedan je bila na casu klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi jos, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vracka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadodje On...
Kao plima...
 
maliPrinc:
Do pola jedan je bila na casu klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi jos, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vracka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadodje On...
Kao plima...
Kliknite za proširenje...
A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve cesce mu govore "Vi"...
Beges u grudima udara...
Bije u bronzane zice...
U dzepu sretni staklenac...
Ko ono novcic i zdenac...
Mala vracka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupez...
I prospe mu kosu u lice...
 
Život nije uvek bog zna šta
al' za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da
Parče 'leba, parče neba
i najviše sna.

A kad sam tužan da bi mi bilo fino
ja često sav taj džumbus potopim u vino.

Dajte mi vino, vino nek' se toči
dok traju dani a naročito noći
jer tu je tuga, ta moja stara druga
a kad je tuga onda treba da se cuga.

Dešava se da izgubim sve
Ženu koju volim, neke dobre drugove
zaboravljam sve i praštam davne dugove
sve svoje boli lečim starim lekom
rumenim vinom, ta neću valjda mlekom.

Dajte mi vino, vino nek' se toči....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top