Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstice, smirene na mom desnom ramenu.
- Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je ucinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A narocito kucka tu. U tvojoj sobi...
 
”Snovi su frka živa..
Što ih više imaš, više ti ih ostane neostvarenih..
To pouzdano znam..
Imam i duplikata u svojoj kolekciji..”

I sad, ko je kriv zbog toga? Mnoga istraživanja kažu da su za većinu naših romantičnih očekivanja krive bajke. U mom slučaju ravnopravan teret krivice nosi i Balašević. Njegove tekstove sam čitala sama, za razliku od bajki koje su drugi birali u moje ime. Zbog njega sam padala i na uvežbavana udvaranja, bilo je dovoljno da se prospe par njegovih reči i čarolija je tu. Sećam se dana kada me je više zanimalo da li Dotični razume Balaševića, nego mene. Ako uzmemo u obzir sve moje bubice (Mašu, Maru, Rašu, Vošu i Gišu), bilo je tu logike, jer panonski prevejanko je jedini izlazio na kraj sa mojim bubama.

Ovo su odlomci za već romatično ‘pokvarene’, ima i lepših nesumnjivo, ali …
 

Да ми је још једаред проћи Илицом
па да бећарац нашврљам ћирилицом
Тешко да би други могли решити тај хијероглиф,
ал' би неко знао да сам ту
Ципелице једне беле застале би и превеле
стих на асфалту...

Једном ћу у баладу да се прерушим
У рефрен што се тамо још запевуши
па да минем Старом Влашком,
да јој косу склоним дашком
и за углом хитро замакнем
Да пред носом страшног Бана, као сенка Петра Пана
капу намакнем...

Преко крова и мансарде, ошамућен даљинама,
Да оставим струк лаванде међу њеним хаљинама

Лагано се боре наносе, мало шта је још по старом,
ал окице моје шокице мађијају истим жаром...

Ладица ђинђува по небу просута
У јесен ветар прими мирис Босута
Испрва ми није ништа, ал' већ после пар гемишта
допре издалека лаган прим
праћен терцом сувог лишћа с једног храста крај Белишћа,
стидљиво, сасвим...

Што сам јој ког врага дао белу ружу самониклу
Што ли сам је повезао онај круг на мом бициклу

Лагано се боре наносе, мало шта је још по старом,
ал' окице моје шокице мађијају истим жаром
 
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom štimu"..:)
0000497508_l_0_zlm2d6.jpg
 
"Pogledao ju je nežno, brižno, u tom pogledu više nije bilo onog bezobrazluka koji ju je proganjao kroz snove,
ali odjednom je bila sretna što ga ima barem ovakvog…
Samo, jadno li je prijateljstvo kad ostane kao sitan kusur krupne novčanice ljubavi…"
 
"Kandilo osmeha u njegovim očima nikada se nije gasilo, sad je jedva tinjalo, ali ga ona ipak uoči i pokuša da ga raspiri svojim smeškom,
ali reč “nepredvidivost” kao da je već pomenuta maločas? Umesto pozvanog osmeha odazvale su se krupne, nezadržive suze, i nije ni pokušavala
da ih zaustavi, kada su već same krenule nek se same i zaustavljaju…"
 
Biti il' ne biti, pitanje je sad. Biti konj pa cutati, ili ne bit konj. Nego magarac. Pa odgovoriti...
Dilema i ne pruza neke mogucnosti, ali, kad vec do nje dolazimo, priznajem da sam cesce postupao kao drugopomenuti, kompromitovani dugouhi kopitar.
Pa sta?
Konj je, navodno, izraziti pozitivac, ali se bojim da na listi covekovih najboljih prijatelja zauzima vrlo dobro drugo mesto samo zato sto tegli,rmbaci i dopusta da ga jasu.
Ja sam za magarca.
Gore navedeni je, doduse, okarakterisan kao tvrdoglava i nepodobna licnost, ali to se desava svakoj licnosti koja ne dopusta da prave konja od nje.
 
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom
sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetnepod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće,
i nežno provuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top