Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Zaspala je na kauču dok sam se petljao sa jastučnicom u drugoj sobi, i nisam imao srca da je budim. Podmetnuo sam joj jastuk pod glavu i nameravao da je pokrijem mekim kariranim ćebetom, ali mi se učinilo da to, nekako, ne ide uz tesni, svečani kostim.
Šta sad?
Nisam mali, bilo mi je jasno šta se to dešava između nas, ali dotad je sve ipak išlo po nekom redu. Ono što mi je palo na pamet bilo je prilično preko reda, i uveliko je prelazilo granice pristojnosti.
 
Toliko toga te inspiriše i fascinira na njoj, da je smatraš posebnom, toliko ljubavi, toliko topline, kao pogled u beskrajnu dolinu pred zalazak sunca, koja završava negde tamo, tamo daleko... A tek njene plave oči, modro plave, tako lepe nisam već dugo, dugo video... Valjda sam zaljubljen...
 
"Kandilo osmeha u njegovim očima nikada se nije gasilo, sad je jedva tinjalo, ali ga ona ipak uoči i pokuša da ga raspiri svojim smeškom, ali reč “nepredvidivost” kao da je već pomenuta maločas? Umesto pozvanog osmeha odazvale su se krupne, nezadržive suze, i nije ni pokušavala da ih zaustavi, kada su već same krenule nek se same i zaustavljaju…"- Kao rani mraz
 
422769_527235140635872_2142970390_n.jpg
 
Ćale mi je, uglavnom, ispričao da na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost, i tu nema šta da se priča, a laž su snovi…
Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se sećam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male leteće, najlepše laži. Snovi su anđeli laži…
Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek i mesaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju, i to je najvažnije.
A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta.
U tom Ćupu je štos…
Kad ono prestaje detinjstvo?
Kad ti neko prvi put na ulici kaže „Vi“? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno…
Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ…
 
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
 
U noci kao sto je ova...
kad tuga srusi sve odbrambene zidove i prigrli me u svoje narucje....kad misli postanu preteske...
a zidovi moje sobe platno na kome crtam sve nijanse tuge.... naslonim glavu na prozorska okna i pogled odluta negde
u noc...
sa druge strane grad svetli u mraku,a ja se zapitam...
koliko je onih koji su kao ja,u nebo zagledani ?.....
iza koliko prozora,duse sudbinom slomljene...
slabasno u mraku sijaju ?....
koliko je onih sto kao ja, u akordima nekih pesama...
traze bar malo mira.... sa ocima u kojima jos tinja malena iskra nade...u neko bolje sutra..
koliko njih,na nebu traze zvezdu padalicu..
sa nemom molitvom na usnama...
da ih Bog pogleda i pomogne ako moze i ako hoce.....
iz noci u noc troseci ono malo snage…
30773_401164079954815_980029278_n.jpg

koje im je preostalo… a grad i dalje svetli...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top