Taj romanticni Balasevic

  • Začetnik teme Začetnik teme Lilu
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Priznajem da nisam odmah znao da je to Ona.. Pre je mogla biti Još Jedna U Traganju Za Njom, samo još jedan beli kamencic neobicnog oblika, prevrnut u plicaku zlatonosne reke...
34551122112747020_NXYMFROJ_c.jpg
 
Ako dirneš u čivutski vrt
kletvu ćes nositi ko srebrn zvončić
bices žedan kraj bunara
i siromah s puno para
sve ćeš dijamante dati za smešni cirkončić
ko u tuđi vrt uđe
crn lebac mesi u crnom plehu
eh, ne poželi nista tuđe
svi smrtni gresi u tom su grehu...
 


Geni su staro čokoće… U meni slutnja cvokoće pred svakom srećom…
Vrag ume Boga spopasti… Pa časom grad upropasti onol’ki trud…
Kog čaša prvog rampaša na mladi mesec opije…
Taj posle spadne na loše i gore kopije…
Al sve se kupi parama… Jedino ne Ta Marama…
 
Dugo se šuška i već se ćinilo da je sve fama o tom
Ko stara puška prvo se dimilo
A onda grunulo kao grom
Još nisu pustili tu vest u etar.ali proneo se glas ko vetar
To se čekalo kad tad al eto izvesno je sad
OSMEH SE VRATIO U GRAD
Sprema se fešta silazi s kulice
Odnesi srcu lupkanje
Tu si bar vešta da sludis ulice
Kad uzmeš one cipele za cupkanje
U tvom ogledalu je lik iz bajke
Za kim zvone daire i balalajke
Ono što je grajilo ono što je sjalilo samo se pritajilo
U tvom ogledalu je lik iz snova
Ona stara alijas ko nova
Uz tvoj korak okretni taj karneval pokretni
Čitav svet je mažoret
Po rubu duge hodati na dlanu mraz zapupiti
Šta jos o tebi dodati,
Da te je lako prodato al te je teško kupiti
Uz grivu vetra poleći sa svojom senom naći sklad
Sudbinu sebi proreći i biti povod ponekad
DA OSMEH NAVRATI U GRAD
Podigni prstić, docrtaj smajlija na svaki turobni lik,
To je tvoj krstić,tvoja amajlija koja te izbavlja od svih
U tvom ogledalu je lik iz mašte, čujes fanfare i pleh
Ma neka prašte! Zapis je u runama
Magija u strunama,praznici su u nama
U tvom ogledalu je lik iz snova, ona stara, alijas nova
Ona stara alijas ko nova uz tvoj korak okretni
Taj karneval pokretni čitav svet je mažoret
Po rubu duge hodati na dlanu mraz zapupiti
Šta još o tebi dodati da te je lako prodati
Al te je teško kupiti
Uz grivu vetra poleći, sa svojom senom naći sklad
Sudbinu sebi proreći i biti povod ponekad
DA OSMEH NAVRATI U GRAD!
 
Poslednja izmena:

Ljubav ne pobeđuje, nijedna od stotine.
To su samo drevne zablude, više izmišljotine,
Maslo ludih pesnika, prevejanih lisaca, raznih muzikanata, glumatala i pisaca.
Znam, ljubav ruši zidine ponosa i taštine, ali bajke da pobeđuje to su budalaštine.
Lako je izigraju, kao trsku slome je, nikoga ne porazi sem onoga u kome je.

Romeo i Julija pravila su kršili, sitnim slovom počeli pa krupnom tačkom tu priču završili.
Na vernost se zakleli, samo srca sledili, da je tužno tužno je al' nisam ubeđen da su pobedili.

Ljubav je tek akrostih, refren stare arije, takvi nikad ne pobeđuju to su koještarije.
Utvrda bez stražare, poharama krunjena, naivna i ranjiva, zanesena i zbunjena.

Orfej se oglušio o pretnje i pridike, tamni hades prošao pa opet ostao bez Euridike.
Nesretna Karenjina, crni zar na auri inicijal Puškina zorom ugraviran na kobnoj čauri.

Eeej, u kraj oka tinjaju mali zlatni grumeni, daj mi Bože stih da utešim jedan nosić rumeni.
Pa da, ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva i možda ne pobeđuje al' je zato nepobediva.
tumblr_maxg8buIyg1qa7fv2o1_500.gif
 
" Odavno sam na tragu Jeseni... I nikad joj nisam bio bliže. Nagaravivši se po licu bojom noći, i zadržavajući dah, vetar je krijumčario dim spaljenog dimljenog lišća preko granice, ali to nije promaklo ovom iskusnom tragaču pritajenom na obodu polja. Jedan tamušni oblačić zakačio se za sasušeni grm čička, pažljivo sam ga protrljao palcem i kažiprstom pipkajući od kakvog je štofa, a onda šerlokholmski izvukao svilenu vlas finog mirisa koji se u taj dim upleo kao ladolež...
Da, da...
Tu je Ona negde...
Tako zamirišu samo njene uštirkane čipkane podsuknje kad se zavrti na vrhovima prstiju, zaneseno, prosute kose, kao da tamcuje Stari Laloški Vals?
Jeste, Jesen je devojka, malo ko to zna...
Ona je vitka i uspravna panonska vila kose boje lipovog meda, u širokoj smeđoj suknji do zemlje, i u tamnozelenom brokatnom žaketiću izvezenom zlatnim tulipanima...
Prvi put sam je video kao dečak, iz ujakovog krila, u lepezi karata u njegovim mekim neradničkim rukama. To je Jesen, rekao je. Zeleni kec. Ovaj Tikveni Kec je Leto. A ovaj deda kraj vatre, Žirovi Kec, to je Zima...
Ujak me je više voleo nego što mi je pričao, i verovatno se ni tad ne bi razbrbljao da nije precepio tri keca? U životu je nažalost odigrao samo onog četvrtog, Hercovog Keca, Proleće, i digao se u oblake "na zadnjaka", na ukradenoj "BMW-sahari", ne napunivši dvadeset dve...
A Jesen na onoj karti iz starog špila nije puno ličila na sebe...
Bila je vešto prerušena u lepuškastog paža koji se sladi vrčem mladog vina iz vinogradske bačve, ali odala ju je majušna damska cipelica, kako to već biva u bajkama. Prikazivala se uvek u drugom licu, vile valjda i moraju tako, ali svaki put, kao namirisanu maramicu sa inicijalom, ostavljala je neku novu nijansu na sve raskošnijoj paleti sa koje sam oslikavao njenu siluetu na štafelaju svojih maštanja...
I tek kasnije bih se setio da je to Ona...? "
 
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici, iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikad ne zaboravlja lica galantnih musterija... I nikad te vise nece zaobici...

Jedan od onih zivota
 
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće. i onda će znati.
Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije.
Uzdahnuće, verovatno. Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biće sama, nadam se.
Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. Tišina. Da.
I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se. Učeći se kako ću najbolje voleti nju. Kada je konačno nađem..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top