Taj romanticni Balasevic

Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali
da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao
ukleta lađa…
Negde ovde daleko…
Negde tame blizu…
Ni na nebu, ni na zemlji…
 
Sanjao si. Retko, ali si sanjao. I to baš taj san. Jedan jedini. I eto, ostvario ti se...Tako i treba sanjati. U ograničenim količinama...Snovi su frka živa...Što ih više imaš, više ti ih ostane neostvarenih...To pouzdano znam. Imam i duplikata u svojoj kolekciji...Zato moj prijatelj nikad nije gomilao snove. Jedan ali vredan...
 
Sa tvojim dodirom se ceznja rimuje
Dok kao talas nadires
I nista vise nije vazno
Lice sveta, zlobno i lazno, se raspline za cas
I niko vise nije bitan
Svi su pesak, prezren i sitan, pesak ispod nas


'Zalud te privijam uz sebe, k'o uz krst
Ti, kao talas, izmices
Ostavljas slane kapi bistre
I jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijas
Ostavljas varljiv zalog pene
U srcu ove napukle stene koju razbijas
 
Ipak, ne mogu reci da je onaj osecaj koji se osetio te veceri bio samo neko svidjanje, daleko od toga..Bilo je to nesto sto mi je nateralo srce da posteno zaigra, ali isto tako, to je bio osecaj koji mi je govorio da ce na toj veceri i ostati. Ipak, ostalo je ono sto mi se duboko urezalo. Ta dva oka, osmeh i spoznaja da je samo tad i nikad vise mirisao sneg na jorgovan.
 
"Zauvek" je, ipak, samo reč. Velike reči obično imaju malu grešku, i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog "zauvek" nije ostalo Bog zna šta. Laka groznica nemira pri retkim susretima, i par stranica u dnevniku, obeleženih krhkim zvončićem čežnje, kao presovanim đurđevkom...
 
Da, želeo sam je. Još kako sam je želeo...

Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušavao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u čudni raspored sićušnih mladeža na tilu vitkih leđa...

I trgao se. Uplašen...

Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bih želeo da poljubim?

Ali, ne sad. Jednom. Možda...

Lepo sanjaj, mali mišu... Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći...

Neka...

Laku noć, njene pospane oči...
 
Dotad sam devojke, razmisljajuci o njima, uglavnom svlacio do gole koze. U mojim malim nocnim fantazijama bile su postrojene kao na sistematskom pregledu, i retko koja je uspela da sacuva na sebi par crnih carapa, ili neku slicnu perverznu krpicu... Ona je bila prva koju sam obukao u nesto... Ona je bila prava i posebna...
 
Oni što te uopšte ne znaju najviše laju, a oni što te najbolje znaju najviše ćute... I lepo bi bilo da mogu bar ponekog da ćušnem preko usta, onako učiteljski, kad se najmanje nada, ali... davno je Gospod prosvetlio onu barabu u meni, uzdržim se, taman posla... Dobro, opsujem tu i tamo, ali i u tom sam se izveštio, promrmljam samo... Te moje psovke pre liče na blagoslove nego na prostote...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top