Када су у септембру 2000. године грађани Србије одлучили да збаце са власти режим Слободна Милошевића, на скоро свим зграда, аутобусима, трамвајима, возовима, аутомобилима биле су налепнице – Готов је!, Пуко је ко звечка, Овери га, Покрадени смо, Марш, Слобо, марш…
Десет година касније, овог септембра, расположење грађана у Србији према њеном председнику Борису Тадићу још је горе.
За време Тадићеве деспотије Србија је и коначно изгубила Косово, милион грађана је остало без посла, а остале су опљачкале стране банке са зеленашким кредитима. Већина грађана је без наде да ће њихове породице преживети животињску пљачку коју спроводе председник и његова мала група ...
Десет година од Милошевићевог пада, над Србијом се опет надвио мрак. Нови диктатор је одлучио да мења судије и тужиоце, да невиђеном бруталношћу нападне медије, претећи хапшњем, драконским казнама, гашењем листова…
Председник се нада да још може да нас јаше, да нас сатире. И он то сам потврђује, иступом на Главном одбору Демократске странке, тврдњом да има план за наш одлазак у Европску унију, али да то не мора да се деси у овом (његовом) мандату, већ у следећем! Он зна да је трећи мандат за њега преко потребан, јер после тога следи доживотни, под условом да се земља у којој ћемо живети још зове Србија, и ако још неко од нас преживи владавину овог диктатора.
Узимајући, насилно, овлашћења која му по Уставу Србије не припадају, Милошевићев следбеник жели да још суровије пљачка, отима, да Србију јаши као кобилу.
Којим путем ће нас неко такав увести у Европу? Преко Либије, Пекинга, Техерана…
Његов кључни саветник, и човек из личног живота, лекар Небојша Крстић, у Београд се вратио након вишегодишњег рада у Хрватској. Да ли је дошао са задатком како да уз помоћ вољеног Бориса, Србији скину гаће? Да ли су њих двојица, у загрљају, донели одлуку да отцепе Војводину, да “регионализују“ Србију, тако да од ње неће остати ништа?
Добро би било да Борис Тадић поживи још дуго, и да своје грехе окајава . У друштву великог броја мушкараца.
После десет година, у Србији су поново актуелне пароле – Готов је, Пуко је ко звечка, , Марш, Борисе, марш…
Док се председник Тадић кези када нам саопштава своје успехе и пут у Европу, многе мајке плачу јер су им деца гладна, хиљаде људи очекују да добију отказ. Безнађе је захватило Србију.
Председник Србије и његова камарила су тврдо одлучили да са нама владају до краја својих живота. Можемо се спасти ако их отерамо с власти или им прекинемо то задовољство. Трећег избора нема. У противном нас неће бити.
Ako ovakva opozicija bude bila i dalje, bice.
