Inace meni je interesantno to kako je sad ovde rasprostranjena teza da je Tito konstantno radio protiv Srba (
nema sumnje da su neke njegove odluke bile protiv Srba, ali i Tito je bio vrlo dobro svestan da su Srbi (tu naravno ubrajam i Crnogorce, pa i Makedonce u dobroj meri) bili kohezivni faktor u SFRJ i jedini narod koji nije imao separatisticke teznje) , a recimo bilo gde u Hrvatskoj kad pomenes Tita oni odma dobijaju napad histerije i postaju agresivni, pricaju kako je SFRJ bila tamnica naroda, kako je Tito bio izdajnik, kako je radio u korist Srba, kako je SFRJ bila zapravo "Velika Srbija" .....itd , znaci u Hrvatskoj skoro niko ne gotivi i ne svojata Tita , osim eventualno mozda sacice jugonostalgicara kojih je tamo bas jako malo, pa sad ko je tu lud
"Неке одлуке" су у пракси значиле да је Броз устројио своју државу тако да је она била против српских интереса. Разбио је српски национални корпус...
Навела сам конкретне и прецизне чињенице које показују како.
Хрватима, с њиховом политичком идејом хрватског државног права, у оквиру које, а уз подршку Ватикана, из његових интереса, настаје усташки покрет, ниједна Југославија није била довољно добра, отуд и њихов однос према Титу, који, по њиховим гледиштима, није дозволио , у томе часу, најекстремније њихове захтеве...
То није ништа у себи контрадикторно...
Тито је био и одабран не као такав, и неких својих нарочитих заслуга и квалитета, већ као фактор који ће у тој мери ослабити српски фактор у држави, да и државуи, и те Србе одвоји од Русије...
То би радио и било ко други, од стране великих сила постављен - а ради истога циља....
Дакле, опет, све у свему - сам Тито је мало заслужан што је Југославија, сама по себи, силом своје инерције и замаха, постала и остала релативно јака у регионалном смислу држава...
У СФРЈ, истина, још увек су Срби сви били у једној држави, но, далеко од тога да је она била "Велика Србија" - из наведених геополитичких разлога и интереса то није било могућно...
Нико није луд - све је на своме месту, само ако се пажљиво и правилно сложе коцкице...
У том смислу... - искрених Хрвата - Југословена има, појединаца (то су једини ваљани) но, они нису никада били - није им, напросто, допуштено, да буду одлучујући политички фактор...
Неко увек заборавља овде колико утицај на све ово, поготово на Хрвате и Хрватску има Ватикан.
То није никаква теорија завере, мада су неки, олаким махањем унаоколо тим фактором, направили лакрдију, и постигли циљ - недовољно озбиљно схватање његовога реалног утицаја.