Гадафи и Садам не могу се поредити с Брозом.
Они су радили у интересу свога народа, и они су заиста - жртве, на правди Бога, САД-истичког империјализма и капитализма.
Брозова владавина заснована је, и обележена, пак, крвљу многих невиних, пре свега Срба (под изговором "народне револуције", и "сарадње с окупатором"), и одвијала се на уштрб српских интереса.
Разбио је српски национални корпус, измисливши до тад непостојеће нације: Македонце, Црногорце, Муслимане, као и тзв. "Македонску православну цркву", "Црногорску православну цркву"... Тзв. "авнојевске границе, повучене су без много реда и смисла, мимо историјско-етничких основа, али опет с идејом разбијања српског корпуса.
Тито, као што видимо, никад није посетио ни Јасеновац, нити било које друго масовно стратиште, место геноцида и злочина у СФРЈ...
Недопустиво се каснило с постављањем споменика и спомен обележја жртвама геноцида и злочина - и за жртве усташа и за мађарских, и бугарских фашиста и за све жртве геноцида међу Јеврејима - већ сам раније прецизно постављала године...
Заиста је занимљив феномен идолопоклонства и крајње некритичког, навијачког става према једној таквој личности, који неки, после свега, овде испољавају.