Svi Vi koji sledite put srca...javite se

[Hekate]

-Postoji veliki problem s kojim se suočavaju oni koji žele da uče magiju – reče vika. – Kada krećemo tim putem, uvek imamo otprilike određenu predstavu o tome šta nas čeka. Žene obično tragaju za Drugim Delom, a muškarci za Moći. Tako ni jedni ni drugi ne žele da uče: žele samo da stignu do unapred zacrtanog cilja.
’’Ali put magije, kao uostalom i životni put, jeste i uvek će biti put Misterije. Naučiti nešto znači stupiti u dodir sa svetom o kome nemaš baš nikakve predstave. Čovek mora biti ponizan da bi mogao da nauči.’’

 

[gost 88651]

Hekate

MILIONERI

vi
bez lica
bez ikakvog lica
što se smejete ničemu -
samo da vam kažem
pio sam u sobama za bednike
s imbecilnim pijancima
čiji je razlog bio jači
u čijim je očima još bilo svetlosti
čiji su glasovi očuvali neku osećajnost,
i kad bi svanulo
bilo nam je loše, ali nismo bili bolesni,
bili smo dekintirani, ali nismo bili prevareni,
legali smo na naše postelje i dizali se
u kasna popodneva
kao milioneri.



Bukowski

 

[Hekate]

sve dobro...

- Pre neki dan sam ti pričala o jednoj o najvećih tajni magije: Drugom Delu. Ceo ljudski život na zemlji svodi se na to – traganje za svojim Drugim Delom. Nezavisno od toga da li se on pravi da juri za znanjem, novcem ili moći. Šta god da postigne, biće nepotpuno ako u isto vreme ne pronađe i svoj Drugi Deo.

’’S izuetkom malog broja bića koja su potekla od anđela – kojima je potrebna samoća da bi se našli s Bogom – ostatak ljudskog roda će uspeti da se sjedini s Bogom samo ako u nekom trenutku, u nekom momentu u životu uspe da opšti sa svojim Drugim Delom.’’

- U Noći Vremena, kada smo podeljeni, jedan od delova je dobio zadatak da čuva znanje – bio je to muškarac. On je ovladao poljoprivredom, prirodom i kretanjem nebeskih tela. Znanje je uvek bilo moć koja je držala kosmos na svom mestu i zvezde u svojim orbitama. To je bila slava muškaraca: očuvati znanje. Zahvaljujući tome, naša vrsta je preživela.

’’Nama ženama je povereno nešto suptilnije, nešto krhkije, bez čega, ipak, znanje nema nikakvog smisla, a to je transformacija ili preobražavanje. Muškarci su činili zemljište plodnim, a mi smo bacale seme i na taj način zemljište pretvarale u drveće i biljke.

’’Zemljištu je potrebno seme, a semenu je potrebno zemljište. Jedno ima smisla samo u kombinaciji sa drugim. Isto važi i za ljude. Kada se muško znanje sjedini sa ženskim preobražavanjem stvara se veliko magijsko jedinstvo koje se zove Mudrost.

’’Mudrost je znati i transformisati.’’

‚‚Brida‚‚

 

[gost 88651]

" ...Pa pratite nas onda časovi ozbiljni, sveti,
časovi mladosti! Svete slutnje o budite s nama,
i vi molitve smerne, i vi sva nadahnuća,
i vi geniji dobri što uz ljubavnike ste rado;
budite s nama dok se na zajedničkim tlima,
tamo gde blaženi se spremaju da opet siđu,
tamo gde orlovi su, sazvežđa, glasnici Oca,
tamo odakle su muze, junaci ljubavnici,
tamo il tu se možda na rosnom sretnemo ostrvu,
gde će tek,u svom cvatu u vrtovima združene
pesme nam istinske biti, proleća duže lepa,
i gde počinje snova godina naših duša. "


Helderlin

 

[Hekate]

 

[Hekate]

’’Jednom godišnje, u ovoj noći, veštice celoga sveta se okupljaju da se pomole i odaju počast svojim prethodnicama. Tako nalaže Tradicija; desetog meseca u godini treba da se okupimo oko vatre, koja je bila i život i smrt naših progonjenih sestara.’’

’’Neka nas večeras blagoslovi Devica Marija i njen sin Isus. U našem telu spava Drugi Deo naših predaka; neka nas blagoslovi Devica Marija.’’

’’Neka nas Devica Marija uvek podseti ko smo bile mi, žene, koje smo ostale uz Isusa u trenutku kada su muškarci pobegli i odricali se njegove vere. Da smo mi plakale dok je on nosio krst, da smo mi bile uz njega dok je umirao, da smo mi bile te koje su zatekle praznu grobnicu. Da ne treba da budemo krive.’’

’’Neka nas Devica Marija uvek podseti da smo bile spaljivane i proganjane zato što smo propovedale Religiju Ljubavi. Dok su ljudi snagom greha pokušavali da zaustave vreme, mi smo se okupljale na zabranjenim proslavama da slavimo ono što je od lepog preostalo na svetu. Zbog toga smo bile osuđivane i spaljivane na trgovima.’’

’’Neka nas Devica Marija uvek podseti da se ženama na trgovima sudilo zbog preljube, dok se muškarcima na istim tim trgovima sudilo zbog međa.’’
’’Neka nas Devica Marija podseti na naše prethodnice koje su morale da se prerušavaju u muškarce – kao sveta Jovanka Orleanka da bi ispunile reč Gospodnju. I ipak smo umirale na lomači.’’

’’Neka vatra koja je progutala njihova tela zauvek održi plamen naših duša. Jer su one u nama. Jer smo mi one.’’


‚‚Brida‚‚

 

[elendil]

Putevi znaju lutanja i žudnju duse moje,
da se sa Tvojom sastane i stopi
Putevi znaju belinu gradova naših
Putevi znaju da ne odlazimo nigde,
gde ne bejasmo već
Putevi znaju za suton, tišinu, susretanja,
Lunu i veru...
Putevi znaju kada se ukrštaju,
kada na jug ili na istok
Putevi znaju duše naše,
našu pesmu koju vetar šapuće sutonu

 

[Hekate]

’’Pogledaj osobu koja živi kroz um: u njoj nećeš moći da nađeš nikakvu toplinu. Ako takvom čoveku dodirneš ruku, nećeš ga ’’naći’’ ispod kože. Ako ga poljubiš, videćeš da ga nema. Takav čovek je sličan mrtvom zidu. Nikakav odgovor ne dopire iz njega. Čovek koji zaista voli odgovara bez prestanka. Ako mu dodirneš ruku, doprećeš do duše – dotaći ćeš dušu. To nije samo njegova ruka: on te kroz kožu totalno susreće! Njegova se duša prosto slila u ruku – tako nastaje toplina. I ako i tvoja duša može da dopre u tvoju ruku, doći će do istinskog susreta – do prijateljstva, do dubine.

Reči nisu odgovori. Ti dodješ i dodirneš me, a ja kažem: ’’Volim te’’ – premda su mi usne mrtve; mrtvo mi je i telo. Čak i ako te zagrlim, taj gest nema topline u sebi. Ja ne plovim u telu, ne izlazim ti kroz kožu u susret. I dalje sam po strani, ravnodušan, hladan, kao da me nema. Samo kažem da te volim – i te reči mogu da nas prevare, mogu da prevare i mene i tebe, ali ne i Postojanje samo po sebi.

Religija je ljubavni pristup – to je duboko rastapanje. Onog trenutka kad se rastopiš u Postojanju, postao si slobodan. Šta je ta sloboda? Kakva je? Kada te nema, slobodan si. Ne možeš da budeš slobodan sve dok si prisutan. Ti si svoje sopstveno ropstvo, te stoga ne možeš živeti u slobodi: ’’ja’’ ne može da bude slobodno. Sloboda je prisutna kada je to ’’ja’’ potpuno odsutno! Kada ti nisi, sloboda jeste! Dakle, Mokša se sastoji iz potpune anihilacije ega. Nauči šta je to toplina, a hladnoću odbaci zauvek.’’

‚‚Vrhovna alhemija‚‚

 

[Hekate]

Telo čoveka koji spava sam izgleda, u prvoj jutarnjoj svetlosti, pravo i tanko kao sarkofag. Takav čovek, osuđen i sveden na svoj osnovni i poslednji oblik, liči na sopstveni grob.

Čovek koji spava u širokoj postelji sa voljenom ženom, zdravim snom ljudi koji se vole, izgleda posve drugačije. U isto vreme i odvojeni i povezani, oni liče na drvo života, tajanstveno, razgranato, snažno i dugovečno, pritajeno u stalnoj težnji za novim oblicima.

Andrić

 

[elendil]

Tajna
________________________________________
Dugo su dve kutije stajale na starom,prasnjavom stolu u sobi koja je mirisala na uspomene i cutale.
Vreme je,rezbareci ih polako prolazilo.Jednog dana progovorise:
-Oprostite sto vas uznemiravam.Vec se dugo poznajemo iz vidjenja pa se zelim predstaviti.Dopustite,ja sam Tajna.
-Ah,vrlo mi je drago sto sam vas upoznala.Samoca i tisina u ovoj sobi su sve manje podnosljive.Cenim vasu susretljivost.Dopustite da se predstavim, i ja sam Tajna.
A zatim su se gordo okrenule jedna od druge i zacutale...zauvek...

 

[bataBg]

Zamislite ovu meditaciju:
Kaplje voda u pecini i svaka kap koja padne odjekne u pecinskoj dvorani cuje se "ping".
Jos precizniji zvuk se dobije kad puknete usnama.
I svuda je mir,tisina,samo kaplje voda,savrseno..
"Isus je ziveo na zemlji pre samo 5 milijardi kapi.A Buda,tek Buda?",mislim se
Pecina prelepa,voda odnekud dolazi i jedna staza,vodi nekuda,krenem njome i ugledam svetlo,
i dok sam ja tako uzivao u lepoti i miru
odjednom uleti slepi mis u prostoriju i zaskici vise puta zaredom ja se sagnem on opet proleti i zaskici vise puta isto kao prvi ja se uplasim pokrijem rukama,on opet zaskici ,ja se trgnem kad ono probudim se u krevetu, zvoni mi budilnik i kaplje voda na cesmi

 

[elendil]

pozzz in lakesh....

 

[gost 88651]

"Ja sebe ne mogu nazvati znalcem. Ja sam samo tražio, i to činim još i sada, ali više ne tražim po zvezdama i u knjigama, nego počinjem da osluškujem pouke koje moja krv u meni žubori. Moja priča nije prijatna, ona nije zaslađena i skladna kao izmišljene priče, ona odiše besmislenošću i zbrkom, bezumnošću i snom, kao život svih ljudi koji neće više da se lažu."

Herman Hese

 

[gost 88651]

..Ratnici svetlosti čuvaju sjaj u očima.Oni su deo sveta,sudeluju u životu drugih ljudi i započinju svoje putovanje bez bisaga i bez sandala.Nebrojeno puta ispadaju kukavice.Ne postupaju uvek ispravno.Pate zbog beznačajnih sitnica,ponašaju se kao slabići i,ponekad,smatraju da su nesposobni da se razvijaju.Vrlo često veruju da su nedostojni bilo kakvog blagoslova ili čuda.Nisu baš uvek sigurni šta zapravo traže tu gde su se zadesili.Često provode besane noći,uvereni da njihov život nema smisla.Zato i jesu ratnici svetlosti.Zato što greše.Zato što se pitaju.I zato što traže neki razlog-sasvim je izvesno da će ga i naći..

Paulo Koeljo

 

[Hekate]

“Savršena ljubav isključuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, očekivanja, zavisnost. Ja ne tražim da me učinite srećnim; moja sreća ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, neće mi biti žao samog sebe; izuzetno mi prija vaše društvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uživam u vašem društvu na temelju nevezanosti - ne uživam ja u vama, to je nešto veće i od vas i od mene, nešto što sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u vašem prisustvu. Ali, kad odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar širokog repertoara i nikad ne prestaje da svira.”

Antoni De Melo

 

[Lilyth]

Srce je kolevka i ti si
doveka
jedino sto mu daje san...

 

[gost 151384]

"Ja te samo zelim, ali nicemu se ne nadam da ne bih patio, jer "svi se ljudi razocaravaju u svojim nadama, varaju u svojim ocekivanjima". Ja se ne nadam pa se zato necu ni prevariti, necu gorcinom govoriti : ziveh u zabludi.
I zelja je iluzija, ali zelja bez nade, ovakva kakva je u meni, to je iluzija blize stvarnosti no iluziji; iluzija koja pomaze coveku da se u stvarnosti odrzi, a ne da se od nje ogradi.
Moje iluzije su jace, postojanije, no sama stvarnost.
Ucini, ja te molim..."Zasto ne ucinis da ili da prestanem da sanjam ili da mi san postane zivlji

 

[Hekate]

 

[elendil]

Ova tema je zapoceta u avagust 2004te godine...Puno je Putnika na putovanju srcem njome proslo..Bila je u Poznanstvima,da bi je prebacili u romantiku...tu je po proceni admina bila skakljivai neromanticna pa je dugo bila zakljucana...i evo sada nakon puno vremena otkljucana je i posto nije mogla ni u filozofiju,dosla je ovde...Nadam se da jos uvek ima Putnika koji slede put srca,onako kako to govori i misli Don Huan...Sve iskrene dobronamerne duse su dobrodosle...
https://www.youtube.com/user/DraganPelovic1961#g/a

 

[Livingstone]

Svi Vi koji razmisljate o zivotu,koji osecate unutrasnji poziv da istrazujete,da sledite Stazu,koji volite Galeba Dzonatana Livingstona,koji ste procitali Sidartu,koji mozda meditirate,radite odredjene tehnike samorazvitka,meditaciju ili neradite nista ali imate neki impuls...Javite se...put srca je samo Vas i vama znan...da se druzimo i jedni drugima damo podrsku...

Livingstona kazes?
Ljubav ne gleda na neprilike i ne vidi ih

 

[ag-golubica]

SAMO JEDNOJ DEVOJCI NEBO SPUSTIH U OČI
DA GA GLEDAMO OBOJE.
PADALA JE KIŠA.

KAPI SA NJENIH BISERA
I NJENI UVOJCI,
ZAPALIŠE MISLI MOJE
U KOJU ZAPADOH,
DOK ME NE STIŠA
POKISLO LIŠĆE
ŠTO GA NOSIŠE BREZE
I MUTNI POTOCI.


D USTA ŠTO IH KAŽU
VLAŽNI SU PUPOLJCI.

SAMO JEDNOJ DEVOJCI
JUTRO BIH ODUZEO,
PUPOLJKE KIDAO,
A ONA JE DOŠLA PO KIŠI
S KIŠOM U OČIMA.

ANĐELOM JE ZAZVAH,
A UHODIH NOĆU,
DA JE NE BIH KAPIMA PREDAO.
VOLELE BI REKE DA JE SA NJIMA.
DA, SAMO NJU HOĆU.
SAMO JEDNOJ REKOH:
SMIRENA LEPOTO,
POŽELI DA SI KIŠA
I SAMNOM OSTANI.


ako se nikad nismo voljeli
onda je cudno to zbivanje zivota
u magli i sjenama dana prevarenih
ali ja vjerujem tebi i kad ne postojis
i kad te nema u knjigama
kad se u tvojim umornim ocima
stisaju bitke
i sve postane zaborav
i kad ti vjerujem
onda znam da ono sto smo zivjeli
jedino ljubav moze znaciti

 

[Hekate]

`` ... Kad vas ljubav pozove, pođite za njom, premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, premda vas mač, skriven među perima njenim, može povrediti. A kad vam progovori, verujte joj, premda vam glas njen može uništiti snove, k'o što severac opustoši vrt. Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas podstiče da rastete, isto tako će vas i okresati. Kao što se upinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu, tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja pšeničnog, sakupiće vas u naručje svoje. Omlatiće vas, da bi vas ogolila. Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samleće vas, do beline. Umesiće vas, dok ne postanete gipki. A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božju svetkovinu.

Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne svog srca i u spoznaji toj postali deo srca života.

Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi, u svet koji ne poznaje godišnja doba, gde ćete se smejati, al' ne punoćom smeha svog i plakati, al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; jer, ljubav je dovoljna ljubavi...``

 

[ag-golubica]

Ljubav nikada ne stvara strah. Ljubav je nestanak straha. Međutim, problem je u
tome što čovek ne zna za ljubav koja ne zna za strah.
Ono što imenujemo kao "ljubav" može da bude hiljadu i jedna stvar, ali proglašavanje
bilo čega ljubavlju je samozavaravanje - ne ljubav. Mi ne volimo kad nam neko dira naše
najdraže iluzije. Jedna od najomiljenijih iluzija ljudske rase je svakako iluzija ljubavi.


Intelekt je linearan, kvadratičan, logičkog ustrojstva, mentalno mehaničan.
Intelekt, kao siromašna zamena za svesnost, stvara u nama osećaj britkosti,
nešto slično jasnoći, ali punoća i sočnost života potiču iz srca. Srce postojanje
natapa smislom, dok intelekt sve dehidrira. Intelekt može samo na jedan jedini
način da podstakne rast ljudskog srca: neuplitanjem. Ako počneš da pronalaziš
razloge zašto je prisustvo srca korisno, tj. zbog čega je srce isplativo, stvorićeš
deformitet u grudima. Takvo jedno "srce" imaće u sebi kvalitete bankara ili
emocionalnog ekonomiste, a ne ljubavnika. Biće to impresivan kič ljubavi, intelektualno
sivilo našminkano šarenim osećanjima.

Ljubav, tj. ono što se smatra ljubavlju, predstavlja ek-sternalizovanu potrebu za
samoispunjenjem. Pošto to niko ne vidi, niko oko toga i ne diže galamu. Čovek je nesvesnošću
izgubio sebe, pa se traži kroz relacije. Tražimo se na mestima na kojim se nismo izgubili, ali
svi to rade, i stoga, čak i ako primetimo da nešto nije u redu, inercija mase nas prosto
odvuče od dubljeg ispitivanja tog problema.
Pošto svi oko tebe govore o ljubavi kao o nečemu dostupnom i normalnom, vremenom
prestaješ da se pitaš šta je ona. Jednostavno, počinješ da se utapaš u zajednicu
izgubljenih ljudi, i krećeš da se, kao i svi ostali, tražiš kroz druge. Kad bi sa bilo kim
iskreno popričala, videla bi da i drugima nešto smeta i ne odgovara, kao i tebi, ali svi tu nejasnoću
- šta ljubav jeste, šta ljubav nije - pripisuju ljudskim lažima, onom drugom, a ne
sopstvenoj nemogućnosti đavole

ljubav je smrt poznatog. Ljubav je rađanje živog
i, shodno tome, smrt neživog. Sve što je u nama živo ljubav će uzvisiti, ali će pokositi sve
ono stoje samo imitiralo život.
Za čoveka koji nije spreman da voli, ljubav je tamna strana boginje Kali: bol, patnja,
uništenje iluzija. Čovek koji je spreman da mrtvi deo sebe direktno sagleda, bez obzira
na posledice, u stanju je da, kroz mračni tunel suočavanja, prihvati i svetlost one druge
strane: radost spoznaje, preobražaj bića, milost života samog po sebi.
To je težak put. Ljudi obično misle da je put srca nešto bajkovito i sentimentalno,
ali toga nema u stvarnosti, i činjenice su potpuno drugačije. Jedno je sigurno: ko oseti
ljubav, više ne može da ostane isti. Ostali, koji su statični, mogu samo da pričaju priče o
ljubavi

 

[Hekate]

Ova tema je zapoceta u avagust 2004te godine...Puno je Putnika na putovanju srcem njome proslo..Bila je u Poznanstvima,da bi je prebacili u romantiku...tu je po proceni admina bila skakljivai neromanticna pa je dugo bila zakljucana...i evo sada nakon puno vremena otkljucana je i posto nije mogla ni u filozofiju,dosla je ovde...Nadam se da jos uvek ima Putnika koji slede put srca,onako kako to govori i misli Don Huan...Sve iskrene dobronamerne duse su dobrodosle...
https://www.youtube.com/user/DraganPelovic1961#g/a

 

[Hekate]

"Ja sebe ne mogu nazvati znalcem. Ja sam samo tražio, i to činim još i sada, ali više ne tražim po zvezdama i u knjigama, nego počinjem da osluškujem pouke koje moja krv u meni žubori. Moja priča nije prijatna, ona nije zaslađena i skladna kao izmišljene priče, ona odiše besmislenošću i zbrkom, bezumnošću i snom, kao život svih ljudi koji neće više da se lažu."

Herman Hese

Pitam se...gde li nam se deo alles?