Svi Vi koji sledite put srca...javite se

Na kraju puta

Pre kraja svog puta
mogu li doseći do dna moga bića
onog koje je sve –
ostavivši ljusku da plovi u bespuće
i iščezne sa mnoštvom,
na reci slučaja i promena.
Kad smrt bude došla i zapitala me tiho:
„Tvojim danima došao je kraj“,
moći ču da joj odgovorim:
„Ja nisam samo živeo,
živeo sam u ljubavi.“
Ona će me pitati: „Tvoje pesme da li će ostati da žive?“
Odgovoriću: „Nije mi znano, ali sam siguran
da sam pevajući često nalazio večnost.“

Rabindranat Tagore
 
Zaista se to ne moze pretociti u reci...bilo je svacega,cak i nemilih dogadjanja....veoma neprijatnih,kao sto i zivot zna da bude...mazda cu pisati kasnije...treba bitideo toga i osetiti tu energihju,ljude koji blistaju i koji jESU sama ljubav...od 1.septembra je rainbow u Bugarskoj,na Crnom moru,a u februaru je okupljanje u Izraelu u pustinji...iduceg leta je Evropski gethering u Ukrajini,pa se vidimo...Najverovatnije u Izraelu,ako Veliki Duh dopusti...moje je srce vec tamo...Pozzzz
 
Zašto neki učesnici hepeninga hodaju goli?
Da li je to deo učenja (osloboditi se svih pravila) ili ima veze sa hipi pokretom (na TV su ih nazvali "neo-hipicima" i "neo-paganskom sektom")?
Meni su hipici uvek bili simpatični zbog svog anti ratnog stava i zbog življenja u zajednici, kao suprotnost savremenom otuđenju među ljudima. Međutim, nekako mi narod duge i hipici nisu baš dobro poređenje. Ne znam, nisam proučavala ovu ideju, mada mi se u globalu dopada: potpuna tolerancija, stremljenje višoj duhovnosti, neko globalno bratstvo ... lepo zvuči.
 
Rainbow jeste nastao iz hipi pokreta ali je izlisno svako poredjenje sa bilo cime....Pravila su jasna:bez droga,alkohola,zivotinja,elektricne muzike...nema ni govora o sekti jer se podjenoako slavi JEDAN isti Bog...ima i sufija i budista i majanaca i hriscana i kabalista...mnogo je nacija i mnogo vera ali sve povezuje Jedno...Svi smo deo Velikog Belog Galeba...Ljubav,tolerancija,mir,molitva,meditacija,vegetarijanska ishrana...Najlepsa je energija koja se razmenjuje na rainbowu,ljudi blistaju i zrace...i sam sam se nebrojano puta zaljubio ali zaista u sestre i bracu koji su tako divni,nesebicni,iskreni cisti...
 
ristob:
Dakle, sve religije i vere, koje su ikad postojale na Zemlji, ujediniće se u jednu. Ša više - i nauka će im se pridružiti.
Kliknite za proširenje...

Ovo me podseća na nekog lokalnog "mudraca" koji je mudrovao ovako:
- Ih, kad bi se svi ljudi stopili u jednog čoveka, a sve sekire u jednu sekiru, a sva stabla u jedno stablo, pa da dohvati onaj jedan čovek onu jednu sekiru pa da obori ono jedno drvo u more, svi bi se ljudi podavili. :D
 
K aja:
Pa zašto su onda u reportaži rekli da je droge i alkohola bilo na sve strane?
Kliknite za proširenje...
Rainbow nije institucija ili organizacija....postoje pravila ali se krse...svako prema sopstvenoj odgovornosti...postoje i hiling gederinzi na kojim aZAUISTA neme nicega...ovde je nemoguce zabraniti nekome da duva...ja za mesec dana drogu nisam video niti se iko drogirao tvrdim drogama,bilo je hasisa i gandze...ali u holandiji i turskoj je to legalno,a i opo meni manje stetno nego cigarete...alkohol su na zalost pili uglavnom ljudi iz Srbije,Nislije su dosli sa 2 litra rakije,lokalni mestanin iz Zlota je dosao pijan sa bocom vinjaka od 2l...U svakom slucaju to je manjina i NEMA podrsku Bratstva...ja licno monogo vise preferiram healing getheringe,na kojima nema cak ni kafe...
 
Zar je vazno...svako ko je dosao trebalo je da dodje...svi uvek ucimo i jedni smo drugima ogledala...na rainbowu se uci toleranciji,prihvatanju,nesebicnom sluzenju i neuslovnoj Ljubavi...Svi smo jedno...zaista je vazno da ne PROSUDJUJEMO jedni o drugima...Love is the Low...In la kesh a la kin...
 
Prihvati ovaj dan kao poseban dan,kao dan ponovnog rodjenja.To je moj dar za tebe.Ponovo si rodjen Duhu i Istini.To je najveca prevratna tacka u tvome zivotu od ovog dana sve je novo.
Zelim da postanes svestan toga i da to sada prihvatis kao cinjenicu.Bices svedok velikih promena u svom zivotu.One mogu biti postupne;no,prikupljace zamah i nista ih nece zaustaviti;one ce sigurno nastupiti.Rasces likom;staro ce nestati i sve ce postati novo.
Sada stupas u najvelicanstveniju fazu svog zivota,jer sada znas Istinu.Znas da JA JESAM Zivot,da JA JESAM Ljubav, da JA JESAM tvoja svest i da JA JESAM u tebi.
To je nesto sto ti niko ne moze uzeti,sto nista ne moze izmeniti.To je Stvarnost.To je ono sto si trazio i sto si sada nasao.To je najvece blago,najveca Istina,jer ti donosim svesno Jedinstvo sa Mnom.Tada znas za sve sto JESAM da je tvoje sve sto imam,a ti si Moj.
Neka ove istine postanu deo tebe;upij ih u sebe kao sto upijas dah.
One su dah zivota.
 
Sve što lepo naučimo ispričati neophodno je da to aktivno i živimo i to nigde drugde do li aktivnim radom u društvu u kojem smo uključeni bez izolacionizma. Čovek sa Bogom nikada nemože postati jedno ali sa Svetim Duhom da. Ovaj je sveprisutni i nosioc je svih najviših kvaliteta koje čovek pre ili kasnije dostiže, prisvaja i usvaja.
U laku je lako dobar biti ali u realnom životu nam poklecaju kolena i ponestaje nam vera. No, neka svako sledi ono što ispunjava njegovo srce i što ga danas čini boljim od onoga što je bio juče.
 
the strongest of the strange

you don’t see them often
for wherever the crowd is
they
are not.

these odd ones, not
many
but from them
come
the few
good paintings
the few
good symphonies
the few
good books
and other
works.

and from the
best of the
strange ones
perhaps
nothing.

they are
their own
paintings
their own
books
their own
music
their own
work.

sometimes I think I see
them–say
a certain old
man
sitting on a
certain bench
in a certain
way.

or
a quick face
going the other
way
in a passing
automobile

or
there’s a certain motion
of the hands
of the bag-boy or a bag-
girl
while packing
supermarket
groceries.

sometimes
it is even somebody
you have been
living with
for some
time–
you will notice
a
lightning quick
glance
never seen
from them
before.

sometimes
you will only note
their
existence
suddenly
in
vivid
recall
some months
some years
after they are
gone.

I remember
such a
one–
he was about
20 years old
drunk at
10 a.m.
staring into
a cracked
New Orleans
mirror.

face dreaming
against the
walls of
the world.

where
did I
go?



Bukowski
 
Poslednja izmena:
Nastavi spavati

Oni ljudi od vas,
koji ljubav milu ne ćute
nek’ spavati nastave,
slobodno, neka ušute.
Kod kojih osjećaj ljubavne tuge
svoje krake nije stig’o da svije
nek’spavati nastave
kad’ im u srcima ljubav ta ne vrije.

Onaj ko ne čezne silno,
“susretu” koji nimalo nije sklon,
nek’ spavati nastavi,
kad’ već ne pita stalno: “A gdje li je On?”

Način ljubavi je izvan,
niti jedne sekte ne ogrče skut,
nek’ spavati nastavi –
kom’ su varanje i licemjerstvo iskreni, pravi put.

Ak’ se k’o bakar ne topiš
traganje iskreno ako ti nije,
nastavi da spavaš –
kad’ već ne čezneš za zlatom alkemije.

Ideš li čas lijevo čas desno
k’o kod pijanice ako ti je stanje,
nastavi da spavaš,
ak’ ne znaš da je vrijeme za klanjanje.

Vjera odnese mi san
od nje nemam nimalo mira,
ti nastavi da spavaš
kad’ tvoj san već niko neće da dira.

U ruke ljubavi smo pali
ne dira nas više nikakva tama,
ti nastavi da spavaš
kad’si već ost’o u svojim vlastitim rukama.

Ja sam taj čovjek
ljubavlju sav opijen
ti nastavi da spavaš –
kad’ si hranom sav ovijen.

Više ništa reći nemam
predala se ova moja glava,
tvoja u halje riječi nek se zavuče
i nek i dalje mirno i slobodno spava.

Autor: Dželaluddin Rumi
 
"Ako je tuga našla put do tvog srca i narušila tvoju radost,
to je znak da ti priprema put za sreću.
Ona smjesta očisti sve druge stvari iz kuće,
kako bi ushićenje moglo doći do tebe od strane Izvora dobrote.

Patnja to protresa žute listove sa grana tvoga srca,
kako bi svježi listovi mogli neprestano izrastati.
Ona iz korijena izvlači staro nezadovoljstvo.
Tuga srca izvlači uvenule i vijugave korijene,
kako ni jedan ne bi ostao sakriven.
Putem patnje mogu se mnoge stvari izvaditi iz srca,
kako bi Bog dao nešto bolje za uzvrat."

Rumi
 
Jos malo Rumija....



Voljeti znači dostići Boga.
Nikada grudi Ljubavnika
neće osjetiti tugu.
Nikada odoru Ljubavnika
neće dodirnuti smrtnici.
Nikada tijelo Ljubavnika
neće biti zakopano u zemlju.
Voljeti znači dostići Boga.




Danju sam te slavio
a nikad nisam znao.
Noću s tobom sam ostajao
a nikad nisam znao.
Oduvijek sam mislio da
Ja sam ja – ali ne,
Ja sam bio ti
a nikad nisam znao.
 
Umro sam kao mineral i postao sam biljka.
Umro sam kao biljka i digao se kao zivotinja.
Umro sam kao zivotinja i postao covek.
Zasto bi se trebao plasiti? Kada me nije bilo umiranjem?
I opet cu da umerm kao covek, da se uzvisim
s blagoslovom andjela. Ali cak i kao andjeo
moram nestati. Svi osim Boga nestaju.
Kada zrtvujem moju andjeosku dusu,
postacu sto um ovde nije u stanju da shvati.
 
I jos Rumijevih stihova....

Sta ja tu mogu o muslimani, kad ne prepoznajem sebe?
Nisam krsanin, ni Zidov; ni perzijski Mag, ni musliman.
Nisam sa Istoka, nisam sa Zapada. Nisam sa kopna, nisam iz mora.
Nisam iz Rudnika Prirode, nisam sa kruzecih nebesa,
Nisam iz zemlje, nisam iz vode, nisam iz zraka, nisam iz vatre;
Nisam sa prijestolja, nisam sa dna, ni od postojanja, ni od bica;
Nisam iz Indije, Kine, Bugarkse, Saksina;
Nisam iz kraljevine Irak, nit' iz Horasana;
Nisam sa ovog svijeta, ni iz slijedecih: raja il' pakla;
Nisam od Adema, Have, iz vrtova nebeskih, ili Edena;
Moje mjesto je nemjesto, moj trag netrag.
Ni tijelo ni dusa: sve je zivot moje jedine Ljubavi


GAZEL O SMRTI


Kad preselim, kad moj tabut,
svakom, da sam mrtav, zbori,
ne mislite da me tuga
za svijetom ovim mori!


Nek ne cvili za mnom niko,
nek ne kaže:"Šteta, šteta",
jer je šteta bit šejtanov,
pa ić' tamo, gdje se gori!


Na dženazi mojoj nek se
ne tuguje zbog rastanka
jer baš tada dušom mojom
sreća sastanka žubori.


Kad me spuste u grob, niko
nek ne kaže:"Sasvim nesta!"
jer društvima džennetlija
grob-samo paravan tvori!


Kada vidiš da me spuste,
smatraj da me tada dižu.
Zar na nebu sunce, mjesec,
kada zađe manje gori?


Ti sve misliš to je suton,
Ne, svitanje to je pravo,
jer spuštanjem tijela u grob,
radi se o duše zori.


Koje sjeme ne proklija,
kad ga zemlja u se primi?
Pa kako u proživljenje
da mi dušu sumnja mori?


Iz bunara izvadi se
potopljena kofa puna.
Stog ne plače duh Jusufov
dok se tijelo s jamom bori.


Kad zatvoriš jedan otvor,
tad se drugi sam otvara.
Pa nek se zbog moje smrti
ni riječ tuge ne prozbori
 
-Šta je Drugi Deo?- insistirala je Brida. – Drugi Deo je prva stvar o kojoj se uči kada želiš da slediš Tradiciju Meseca – odgovori Vika. Tek kada razumeš Drugi Deo možeš da razumeš kako se znanje prenosi kroz vreme.
- Večni smo jer smo manifestacija Boga – reče Vika. Zato prolazimo kroz mnogo života i smrti; polazimo iz tačke koju niko ne poznaje i krećemo se ka drugoj tački koju još manje poznajemo. Navikni se na činjenicu da u magiji mnoge stvari nikada neće biti objašnjene. Bog je odlučio neke stvari da radi na odredjeni način, a zašto tako radi je tajna koju samo On zna.
’’Mračna Noć Vere’’, pomisli Brida. Postojala je i u Tradiciji Meseca.
- Činjenica je da se to dešava – nastavi Vika. – Kada ljudi razmišljaju o reinkarnaciji uvek se suoče sa veoma teškim pitanjem: ako je u početku bilo tako malo ljudskih bića na Zemlji, a danas ih je ovoliko mnogo, dakle su došle te nove duše?
Bridi se zaustavi dah. Mnogo puta se pitala baš to.
- Odgovor je jednostavan – reče Vika...-U nekim reinkarnacijama se delimo. Kao kristali i zvezde, kao ćelije i biljke, i naše duše se dele.
’’Naša duša postaju dve, i te dve nove se dele na još dve, i tako nas, posle nekoliko generacija, ima svuda po svetu.’’
- I samo je jedan od tih delova svestan ko je?- upita Brida.
- Deo smo nečega što alhemičari zovu Anima Mundi, ili Duša Sveta – reče Vika ne odgovarajući na Bridino pitanje. – U stvari, kada bi se Anima Mundi samo delila, rasla bi, ali bi takodje postajala sve slabija. Zbog toga, kao što se delimo, tako se i srećemo, a taj susret se zove Ljubav. Jer svaki put kada se duša podeli, deli se na muški i ženski deo.
’’Tako je objašnjeno u knjizi Postanja: Adamova duša se podelila i Eva se rodila iz njega.’’
Vika iznenada zastade i zagleda se u karte razbacane po stolu.
- Ovde ima mnogo karata – nastavi – ali sve one pripadaju istom špilu. Da bi smo shvatili poruku koju nam šalju potrebne su nam sve; sve su podjednako važne. Isto važi i za duše. Svi ljudi su povezani izmedju sebe, baš kao karte u ovom špilu.
’’U svakom životu imamo misterioznu dužnost da se ponovo nadjemo s barem jednim od naših Drugih Delova. Ljubav koja ponovo spaja razdvojene delove čini srećnom Višu Ljubav koja ih je podelila.’’
- A kako da znam koji je moj Drugi Deo? – ovo pitanje joj se učini kao jedno od najvažnijih koje je u životu postavila.
Vika se nasmeja. I ona je postavila isto pitanje, s podjednakim uzbudjenjem kao ta devojka koja je sedela pred njom. Drugi Deo je moguće prepoznati po sjaju u očima – tako su se prave ljubavi prepoznavale od kad je sveta i veka. Tradicija Meseca je imala drugi način: neku vrstu vizije koja se manifestovala kao svetlosna tačka iznad levog ramena Drugog Dela. To, medjutim, još nije htela da joj saopšti jer nije znala da li će Brida naučiti da vidi tu tačku ili ne. Uskoro će saznati odgovor.
- Izlažući se riziku – reče Bridi. – Izlažuće se riziku od neuspeha, razočaranja, gubljenja iluzija, ali nikada ne prekidajući traganje za Ljubavlju. Ko ne odustane od traganja, pobediće.
Vika je počela da skuplja karte sa stola i Brida shvati da je njeno vreme isticalo. Medjutim, imala je još jedno pitanje.
- Možemo li u životu da sretnemo više od jednog Drugog Dela?
’’Da’’, pomisli Vika sa odredjenom gorčinom. Kada se to dogodi srce je podeljeno, a ishod su bol i patnja. Da, možemo sresti tri ili četiri Druga Dela zato što nas je mnogo i ima nas svuda.
- Suština Postanka je jedna – reče. – A ta suština se zove Ljubav. Ljubav je snaga koja nas ponovo spaja, da bismo na jedno mesto skupili iskustvo proživljeno u mnogim životima i u mnogim krajevima sveta.
’’Snosimo odgovornost za celu planetu zato što ne znamo gde su Drugi Delovi koji smo bili od nastanka sveta; ako je njima dobro, i mi ćemo biti srećni. Ukoliko im nije dobro, propatićemo, makar i nesvesno, deo njihovog bola. Medjutim, pre svega smo odgovorni da se u svakoj inkarnaciji spojimo barem jednom s Drugim Delom, s kojim će nam se sigurno u nekom trenutku put ukrstiti. Čak i samo nakratko, jer ti trenuci donose tako intezivnu Ljubav da ona opravdava ostatak naših dana.’’
Pas zalaja u kuhinji. Vika završi sa skupljanjem karata i još jednom pogleda Bridu.
- Možemo da dozvolimo i da naš Drugi Deo ode dalje, da ga ne prihvatimo, ili čak i ne primetimo. Tada će nam biti potrebna još jedna inkarnacija da bismo se s njim našli.
’’Zbog svog egoizma bićemo osudjeni na najgore mučenje koje smo sami sebi smislili: samoću.’’

‚‚Brida‚‚ Koeljo :kiss:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nemoguća Могућност
Zasto svi vi
Odgovora
1
Pregleda
191
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Plavooki Treptač
Amerikanci razvili Pulse-Fi, sistem koji pretvara standardne WiFi signale u monitore otkucaja srca koristeći jeftine komponente
Odgovora
7
Pregleda
273
Umri_muski
Umri_muski
Наташа...
Блесави разговори са ВИ
Odgovora
4
Pregleda
267
Manga Hilux
Manga Hilux

Back
Top