Svi Vi koji sledite put srca...javite se

alles_gut
Ali razmotriti problem egzistencijalno – ne samo da se rasudjuje o njemu ,
vec da se taj problem prozivi , da se prodje kroz to, da se dopusti sebi da se transformisemo kroz to – to je zaista tesko.

Tacno!

Dali si ti Alles mozda Andjeo? :D . Jer mi ne zelis reci svoje ime, jer je Andjeosko, pa ne zelis da se razotkrijes.
Hihi, pa izgleda da jesi. Dobro ako je tajna, u redu.. :D
 
Hekate,
Zelim Ti sve ono sto se ne moze kupiti novcem.Susret sa ljudima koji te mogu podstaknutii promeniti.Otvorene oci i usi za mnoge prilike koje se u zivotu nude,a svaka od njih je jedeinstvena i dragocena.Ne zelim ti veliku srecu i ispunjenje svih tvojih zelja,vec sposobnost da prepoznas male radosti i podelis ih sa drugima.Zelim ti nerazorivu nadu koja,uprkos svim razocarenjima,daje uvek iznova veru u dobro u ljudima i u samome sebi.Zelim ti vreme za zivot,da ti susreti sa drugima i mirni trenutci sa samom sobom budu vazniji od zelej za dominacijom.A za svaki dan zelim ti samo nekoliko zrnca mudrosti,par godina dobrote,kap dobre volje i more ljubavi...Srecan Ti rodjendan....
Seti se...In la kesh ala kin....
 
--------------------------------------------------------------------------------

‚‚Sad ćemo da se pomolimo. Molićemo se za jedinu stvar koja može da porazi jednog hodočasnika kad pronadje svoj mač, a to su njegovi poroci.. Ma koliko naučio od Velikih Majstora kako da barata sečivom, jedna njegova ruka će uvek biti njegov najgori neprijatelj. Molićemo se, ukoliko pronadješ svoj mač, da ga uvek držiš rukom koja te neće sablažnjavati.

...Smiluje se, Gospode, jer smo hodočasnici na putu za Kompostelu, a to može biti porok. Učini, u Tvojoj beskrajnoj milosti, da nikad ne upotrebimo naše znanje protiv sebe.

Smiluj se na one koji su milostivi prema sebi i smatraju da su dobri, a život prema njima nepravedan, jer ne zaslužuju ono što im se dešava. Smiluj se na njih, jer oni nikad neće uspeti da vode Dobru Bitku. I smiluj se na one koji su surovi prema sebi i vide samo zlo u svojim postupcima, i smatraju se krivim za sve nepravde ovog sveta. Jer oni ne poznaju Tvoj zakon koji kaže: ‚‚Čak su i vlasi tvoje kose izbrojane.''

Smiluj se na one koji zapovedaju i na one koji se satiru radom i žrtvuju se, dobijajući za uzvrat jednu nedelju kada je sve zatvoreno i nemaju gde da odu. Ali smiluj se i na one koji smatraju svoje delo svetim, i prekoračuju granice sopstvene ludosti da bi na kraju završili kao svetitelji ili bili razapeti na krst od svoje rodjene braće. Jer oni ne poznaju Tvoj zakon koji kaže: ‚‚Budite mudri kao zmije i krotki kao golubice.‚‚

Smiluj se, jer čovek može pobediti čitav svet a da nikad ne vodi Dobru Bitku sa samim sobom. Ali smiluj se i na one koji su dobili Dobru Bitku i sad tavore po ćoškovima i krčmama života, jer nisu uspeli da pobede svet. Jer oni ne znaju Tvoj zakon koji kaže:‚‚Ko sledi moje reči taj će podići kuću na steni.''

Smiluj se na one koji se plaše da se late pera, kičice, muzičkog instrumenta, orudja, jer smatraju da je neko već uradio nešto bolje od njih i ne osećaju se dostojnim da udju u čudesno carstvo Umetnosti. Ali smiluj se i na one koji su se latili pera, kičice, instrumenta ili alata, a svoje nadahnuće pretvorili u ništavno osećanje da su bolji od drugih. Jer oni ne poznaju Tvoj zakon koji kaže: ‚‚Ništa nije skriveno a da ne bi bilo otkriveno.‚‚

Smiluj se na one koji jedu i piju do sitosti, ali su nesrećni i usamljeni u svom izobilju. Ali smiluj se još više na one koji poste, zakidaju i zabranjuju i osećaju se svetim i propovedaju Tvoje ime na Trgovima. Jer oni ne poznaju Tvoj zakon koji kaže:‚‚Ako svedočim o samom sebi, moje svedočenje nije istinito.‚‚

Smiluj se na one koji se plaše smrti, a ne poznaju mnogobrojna carstva kroz koja su prošli i mnogobrojne smrti kojima su već umirali, i nesrećni su jer misle da će se sve svršiti jednog dana. Ali smiluj se još više na one koji su već spoznali svoje mnogobrojne smrti i danas se smatraju besmrtnima, jer ne poznaju Tvoj zakon koji kaže: ‚‚Ko se ne rodi ponovo, tqaj neće moći da ugleda Carstvo Božje.''

Smiluj se na one koji su dozvolili da budu zarobljeni svilenim užadima Ljubavi, koji smatraju da su nečiji gospodari i osećaju ljubomoru i gutaju otrov i muče sami sebe jer nisu u stanju da vide da se Ljubav menja kao vetar i kao sve na ovom svetu. Ali smiluj se još više na one koji umiru od straha od ljubavi i odbijaju da vole u ime jedne više ljubavi koju ne poznaju, jer ne poznaju ni Tvoj zakon koji kaže:‚‚o pije od ove vode, nikad više neće biti žedan‚‚.

Smiluj se na one koji svode Svemir na jedno objašnjenje, Boga na čarobni napitak, a čoveka na stvorenje sa osnovnim potrebama koje moraju biti zadovoljene, jer oni nikad neće čuti muziku sfera. Ali smiluj se još više na one koji imaju slepu veru, i pretvaraju, u laboratorijama, živu u zlato, i okružuju se knjigama o tajnama tarota i moći piramida. Jer oni ne poznaju Tvoj zakon koji kaže: ‚‚Carstvo nebesko pripada deci.‚''

Smiluj se na one koji ne vide nikoga osim sebe, za koje su drugi samo zbrkan i dalek prizor koji vide kad prolaze ulicama u svojim limuzinama, i zatvaraju se u rashladjene kancelarije na poslednjim spratovima, i pate u tišini od samoće koju donosi moć. Ali smiluj se još više na one koji su uvek široke ruke i čine dobra dela i žele da pobede zlo samo čistom ljubavlju, jer oni ne znaju Tvoj zakon koji kaže: ‚‚Ko nema mač, neka pr4oda svoj ogrtač i neka kupi sebi jedan.‚‚

Smiluj se, Gospode, na nas koji tražimo i usudjujemo se da uhvatimo mač koji si nam Ti obećao, na nas, narod sveti i grešni, rasut po zemlji. Jer ne prepoznajemo sami sebe, i često mislimo da smo odeveni, a zapravo smo goli, mislimo da smo učinili neki zločin, a zapravo smo nekoga spasli. Ne zaboravi, uTvojoj milosti, sve nas koji držimo mač rukom andjela i rukom demona, istovremeno, jer mi smo na svetu i ostajemo na svetu i vapimo za Tobom. Uvek nam je potreban, kao hleb nasušni, Tvoj zakon koji kaže:‚‚ Kad sam vas poslao bez torbe, bez bisaga i bez sandala, ništa vam nije nedostajalo‚‚.

Koeljo
 
ОБИТАВАЊЕ БЕЗГРАНИЧНОГ У СРЦУ

О заслепљивању (опсени) ума

``Опсена је оштећење човека кроз лаж`` (Игњатије Брјанчанинов)

Све врсте заслепљења (прелести) проистичу од погрешно коришћеног ума. Њихов предуслов је гордост. Људска гордост као самопрелест нуди демону угодно боравиште, он само додаје своје опсенарство. Самообмана прети сваком гордељивцу који самоуверено тежи надчулном, трансцендентном доживљају.
У молитви човек треба пажљиво и трезвено да стражи над својим душевним животом, да своју свест и слободу поклони Богу и да стоји пред Њим у покајању срца. Све вољне фантазије и снове треба оставити и све невољне помисли или виђења која се у свести подижу, треба строго одбијати. Јер помисли и маштарије узнемиравају душу, раширују страсти и прљају молитву. Виђења заводе незрелог ка заблуди и опсени: пре свога обновљења кроз Духа Светога човек је нечист; у таквом стању он је немоћан да општи са чистим, светлим духовима (анђелима). Он се налази још као заробљеник у области тамних духова (ђавола); и може – уколико до виђења доспе, - само њих да види. Ако они примете да има високо мишљење о себи, онда му се приказују у облику светих анђела, чак и самог Господа и опсењују му душу (Игњатије Брјанчанинов). С тога духовни закон захтева да се пре очишћења душе, све надчулно, трансцендентно строго избегава, јер то неопходно води у област палих духова и у заслепљеност.
Горд човек не обраћа пажњу на овај закон и прихвата варљиве маштарије и ласкава виђења као истину. Из помањкања страхопоштовања и из самоуверења, он сматра себе, иако неприпремљен, позваним за више степене молитве, ревнује у спољашњем механизму молитве и наваљује умом у унутрашњост срца премда је његов ум страстима испрљан. Неспособан духовно да опажа, овај нечисти ум као накнаду за право виђење неопажено испреда самодопадљива привиђења, заварава самога себе и потпада под утицај лажи и демона.
Најчешћа и најопснија изопаченост такве молитве почива у томе, да се за време мољења створе било какве слике из Светог Писма које ласкају сопственој самодопадљивости, сујети, тобожњој памети или гордости. Ко таква заводничка привиђења обликује помоћу маште и прихвата их, сматра их неопходним за дејство Божије благодати. Он доспева ван себе, његова представа бива плотски ужарена. Он се заварава виђењем које проистиче из његове неочишћене природе и не представља никакву стварност. Демон користи ову самообману и појачава је – кроз ласкаве мисли и привиђења – у ђавољу опсену.
Безумна гордост се показује на делу. Човек је непоколебљиво убеђен у инстикт својих мисли и привиђења, пун самодопадљивости и слепог самоуверења. Он се сматра за благодатног, изабраног, ревнује преко сваке мере, не да се поучавати, хоће свакога да учи – и уз то пада, без страха, у сваки порок.
Усред лажног задовољства које ђавоља заслепљеност нуди, долазе и часови буђења. Горчина и очај ових часова је страшан. Они се повећавају временом и воде често до лудила или се завршавају самоубиством.
Да би се заслепљености и прелест избегла, одбијај свако уображење, слику и привиђење, јер снови, фантазије и јака душевна узбуђења притешњују молитву и збуњују душу. Само они који уз помоћ Духа Светога задобију савршенство ума, могу да их савладају. (Нил Сорски)

Заблуда душе

``Ко уобрази да је благодатан – неће никад благодат задобити`` (Игњатије Бранчанинов)

Нездрав душевни живот води самоумљу или самозаблуди. Гордо срце се испуни лудом похотом за уживањем светих, божанских, духовних осећања, за које је оно сасвим неспособно. Место да тежи кроз молитву мукотрпном самопознању – једино што нам је потребно – нечисто срце ревнује да се наужива у божанском блаженству. У тежњи да производе осећања ``новог човека``, за које је оно при својој страсности потпуно неспособно – срце их замењује изналажењем лажних осећања којима се придружује утицај демона. Такав човек има високо мишљење о себи самом и држи да има многе врлине и да поседује дарове Духа Светога. Као жртва опсене, он је преблажен, опијен својим стањем, непрестано измишља побожна духовна стања и плива у њима. То долази из уједињене похлепе и саможивости које узбуђују крв стварајући лажно благодатно стање и производећи сатанску надменост. Иако су овакви најчешће подложни гњеву и чулности, они, с обзиром на своју гордост, с напором избегавају грубе грехе и држе себе високоморалним.
Али, ко замишља да је бестрасан, неће се никад од страсти очистити; ко себи уобрази да поседује благодат, никад је неће задобити. Кратко, ко себи приписује духовне дарове, себи тиме ласка и у тој самоуображености ужива, тај затвара себи приступ Духу Светом. Он уништава у себи сваку способност да у Духу живи, пошто је принео истину на жртву заблуди.
Ова врста опсене задовољава се проналаском побожних благодатних осећања – као накнаду за права. Из тога проистичу погрешне представе о свим духовним делатностима, лажни појмови о свему унутрашњем као и спољашњем.
Прелешћеном говори Господ: ``Ти говориш, богат сам и ништа не потребујем; а не знаш да си несрећан, невољан, слеп и го.`` (Откр.3,17)
 
Uvek prati...
 
ОБИТАВАЊЕ БЕЗГРАНИЧНОГ У СРЦУ

``Срце – то је најунутарњији човек, или дух, у коме су самосвест, савест, сећање на бога и осећај свестране зависности од Њега и све вредности духовног живота`` (Св.Теофан Затворник)

Непрекидно чићшење срца

``Поука се не налази само у књигама. Такође Божија благодат урезује на законским таблицама нашега срца духовне заповести, јер срце влада целим саставом тела. Ако благодат серцем овлада, она узима под своје и све удове и мисли. (Преп.Макарије Велики).

Помоћу срдачне молитве ми пре свега тежимо очишћењу срца. Јер срце је – унутрашњи човек. Оци су чули Божију реч, да из срца долазе сви рђави покрети, као похота, прељуба и убиство, кривоклетство и богохулство; даље су чули и заповест да унутрашњи сасуд срца треба да се чисти, да би и спољашњи био чист. Зато су усмерили сав свој труд према срцу; уверени да ће кроз њега да задобију и све друге врлине; јер да без очишћења свога срца неће моћи да постигну постојано ни једну врлину. (Симеон Нови Богослов).
Чистота срца је нешто сасвим различито од чистоте ума. Ум је само једна особина душе; срце је корен свега. Кад се ум напрегне и кад се сабере на духовне садржине, он губи свој стари ток мисли и постаје за тренутак чист. Али му та чистота не остаје, јер се одмах мути текућим дневним мислима. (Преп.Исак Сирин).
Срце постиже своју чистоту постепено, без много страдања, оскудице и уздржавања. Ова једном стечена чистота остаје трајно. Она издржава у тешким борбама и искушењима, јер Бог делује у њој. Код Исусове молитве ради се пре свега о чишћењу срца и ума. Нико није у стању своме срцу да наређује. Оно живи свој живот, радује се и жалости из себе самог, у томе ништа не може да се мења. Само Господ, који све у својој руци држи, може да уђе у срце и да у њему запали осећања која немају ничег заједничког са његовим просто природним покретима. (Св.Теофан Затворник)
Треба се трудити свим силама да се распали огањ срца. Али то неће успети све док су страсти у снази. Оне се могу упоредити са влагом у дрвету. Дрво, то су силе душе и тела. Све док човек немарно живи, његове су силе прожете влагом страсти. А влажно дрво не гори. Тек када се твоје срце загреје, почиње унутрашња промена. Топлота срца суши влагу, сагорева све нечисто у теби, претапа и све продуховљава.
Морамо кроз све напоре и искушења, у боловима, да очистимо Исусову слику у нама, да претопимо наше биће као у некој топионици, да га ослободимо од нечистоте и да га доведемо у његово првобитно достојанство.
Пут ка Богу је унутрашњи пут ума и срца. Ко се труди да живи у присуству Божијем, биће просветљен и освећен. Једно од средстава за постизање тог циља је мудра срдачна молитва. Тек када она постане активна просветљује се око ума, дух гледа свог Творца и добија од њега моћ да све сагледа и да недостојно одбаци. Другога пута ка Богу нема. Приближуј се Богу умно, у срцу прими од Њега снагу да држиш у власти сва своја осећања.

Сабирање ума у срцу

``Све се своди на то, да се борави умом у срцу пред Богом. У томе је суштина ствари`` (Св.Теофан Затворник)

Шта значи сабирати ум у срцу? Ум следи пажњу. Њега сабрати у срцу значи – сабрати његову неподељену пажњу у срцу; значи гледати оком ума пред собом невидљиво присутног Бога и њему се обраћати са прослављањем, хвалом и молбама, стражећи притом да ништа страно не продре у срце. У томе лежи тајна духовног живота.
Из главе мора да се доспе у срце. Сад су твоје мисли о богу у глави, док је Он, у неку руку, изван. Све док си ти у глави, твоје се помисли не смирују. Али ако се спустиш доле, у срце, твоја се глава чисти од маштања. И сваки пут кад маштарије прете да те расеју, ступи само у своје срце и њих ће да нестане. Срце је сигурно прибежиште. У срцу је живот – тамо дакле треба да се живи.
Сједини срце и ум, а онда скрушеним срцем и унутрашњим умилењем следи речима молитве. За почетника је довољно да духовне садржаје прати срцем. Усресреди све напоре на то да уведеш ум у срце – то је најважније. При томе помаже труд, да се разборито и пажљиво стоји у срцу пред Богом, у сазнању да је Он свуда, па и у теби, да у теби све види и да те чује. Истовремено разбуђуј у души тежњу за спасењем и поуздање у Бога. Усрдно му се моли, гледајући Га у духу: ``Господе, Исусе Христе, помилуј ме. Спаси ме, којим путем и начином Ти хоћеш.`` При том се не ради толико о речима колико о живом осећању према Богу.
Имај на језику Исусову молитву; у уму Бога пред собом; у срцу жеђ за заједницом са Богом. Труди се – и Бог ће ти дати чему тежиш.
Ипак буди свестан: да је само труд наш; суштина ствари – веза срца и ума – дар је Његове милости. Стварно уједињење срца и ума додељује милост Божија кад за то дође време.

Сједињење ума и срца

``Сједињење срца и ума је уједињење духовних мисли са духовним покретима срца`` (Игњатије Брјанчанинов)

Под ``местом`` срца које ум треба у молитви да пронађе, подразумева се разумна сила срца коју је Творац положио у његов горњи део. Та разумна сила, то јест наш дух, има своје седиште у горње м делу срца, као што ум, као духовна снага наше душе, има своје место у мозгу. Зато у молитви ум треба скоцентрисати на тај горњи део срца, дакле нешто изнад срца, да ту остане свесно, у топлом осећању према Богу. По мери нашег напора ум нам се при том просветљује, а наше срце загрева. Ако то стајање ума у срцу пред Богом постане природно и остане постојано, онда се срце и ум сједињују: Божија варница, светлосни зрак Његове благодати, продире наједном у срце. То долази непосредно од Бога и не постоји никакав други начин да се до тога дође. Кад се то деси, онда се ``место`` срца од себе показује, ум ступа у срце и сједињује се са њим. Ово сједињење срца и ума је уствари сједињење духовних мисли са духовним покретима срца. Сво наше сазнање сада постаје најприснији садржај срца. У оваквом стању ум губи расположење и потребу да се налази ван срца. Уколико је, кроз извесне околности или разговоре био одсутан, он се незадрживом силом враћа у срце и наставља са духовном жеђи и новом ревношћу своје унутрашње делање. Све сад иде из главе у унутрашњост срца, док њега обасјава мудра унутрашња светлост; све што се мисли, говори или чини, дешава се са потпуном пажњом и са пуном свешћу. Сасвим јасно може да се сагледа, које нам мисли, жеље и намере долазе и ми можемо да окрећемо добровољно наш ум, срце и вољу ка Христовим заповестима. Сваки недобровољни преступ бива, кроз срдачно покајање и искрено жаљење, избрисан топлом поузданом молитвом Богу. Кад Бог види твоје смирење, онда Он не оставља да се узалуд чека на Његову благодат. (Агапије Валаамски).
 
Postoji tajna sakrivena u coveku.Ona nas privlaci u dubinu traganja kojim otkrivamo u nama samima ono neizrecivo sto moj nick ovde izrazava.
Sustina tog traganja nije u ucenju nego u prepoznavanju.
U razumevanju putem viseg stepena svesti,onog sto je u nama,mikrokosmosu i onoga sto je izvan nas,u makrokosmosu,covek krece u traganje putem koji ga vodi prema samome sebi.
Jedino sto tragaoca za samospoznajom razlikuje od drugih u masi,je to razumevanje traganja za svojim Pravim Ja.Tragalac ima moc da uravnotezi sile koje su ga stvorile i koje upravljaju ljudskim zivotom.
Tom moci u stanju smo da se oslobodimo zauvek od tiranije mehanizma fizickog i bioloskog zivota kome smo prirodno potcinjeni.Zato postojanje svakoga od nas ima za konacni cilj sjedinjavanje sa kosmickom svescu cije je delo svet u kome postojimo.
Covek,kao dete Zemlje spada pod zakone svemira ali njegova svest je seme spiritualnog Oslobodjenja.Razvoj/proboj svesti prevazilazi granice uma,raskidajuci okove predrasuda,"logickih kalupa",stvorenih kompleksa,trauma,nagona,strahova i implantiranih "sadrzaja"iz proslih zivota.
Drugim recima,"visa" svest probija put ka istini i vodi do konacnog cilja.Uravnotezenje unutrasnjeg i spoljasnjeg covekovog bica jeste izbavljenje iz lavirinta zivota i smrti jer harmonija je ono sto prouzrokuje zakonitosti univerzuma na kojima se temelji kosmicka i duhovna evolucija.
Spoznaja prethodno recenog je cilj svih inicijacija.Medjutim,kako je svaka spoznaja zavisna od nasih zivotnih okolnosti a pre svega stepenom unutrasnje zrelosti,pred svakim tragaocem stoje mnogo puteva samospoznaje koji nisu nista drugo do mnostva varijacija puta do konacnog cilja.
Na prvi pogled svi putevi kao da protivrece jedan drugom,ali kada pocnemo da sirimo svest otkrivamo da u stvari ne postoje protivrecnosti vec samo indikacije koje imaju za cilj da nas otrgnu od ukalupljenih nacina shvatanja i razmisljanja.
Krajnja Istina ne postoji,vec samo ISTINA KOJA JESTE,koja nema pocetak a ni kraj,ona se uvek otkriva kao neopisiva,Ona je kosmicka devica ali i majka.Ona je praznina ali i materica iz koje se sve radja.
Zato je iskustvo sjedinjavanja sa konacnim ciljem misticne prirode...
VELIKA ZAHVALNOST MAJSTOR INFERNU.........
 
MUDRAC I SVIJET



Intelekt ograničava život.

Kakva je razlika između da i ne?

Kakva je razlika između dobrog i zla?

Biti kao većina, djelovati kao drugi?

O, daleko je još buđenje.

Većina je puna površnih radosti,

kao da sudjeluju u žrtvenim gozbama,

kao da su na proljetnoj terasi.

a ja sam tih, učvršćen u izvoru osjećaja

poput novorođenog djeteta koje se još

ne zna smijati,

nevezan, poput čovjeka bez doma.

Većina ima više nego dovoljno,

a ja, izgleda, nemam ništa,

moj duh je bezuman - prazan.

Većina zna,

a ja sam neznalica, zbunjen.

Većina je oštroumna,

a ja sam tup,

strpljiv poput mora,

nošen, prividno, bez cilja.

Većina ima svrhu,

a ja izgledam nepraktičan i neuglađen.



Ja sam sebi drugačiji od većine,

a najviše u tome što tražim podršku od majke.




Lao Ce
 
Vodonošina priča

Vodonoša je imao dva velika keramička krčaga. Nosio ih je na obramici okačene na krajevima. Jedan krčag je imao pukotinu dok je drugi bio ispravan, i uvek je uspevao da prenese jednu te istu količinu vode.
Put od izvora do kuće je bio dug i uvek je u naprslom krčagu donosio polovinu sadržaja vode do kuće. Terajalo je to tako dve cele godine, iz dana u dan.
Naravno celi krčag je bio ponosan na sebe kako je do kraja uspešno izvršio svoju obavezu, dok se siroti naprasli krčag stideo, osećao se poniženo i potišteno, što je uvek ispunjavao polovinu obaveze.
Jednoga dana, nakon dve godine, obratio se vodonoši na izvoru: ‚‚Sramota me je, jer voda kaplje iz mene na celom putu do kuće‚‚.
Vodonoša je odgovorio: ‚‚Da li si primetio da cveće buja i napreduje samo na tvojoj strani, a ne na strani drugog krčaga? To je zato tako, jer sam ja uvek znao za tvoj nedostatak i uvek sam te podržavao i nosio sa te strane. Svaki dan si ih polivao kada smo se vraćali. Dve godine uživam u ovom prekrasnom cveću kojim ukrašavam svoj sto. Da nisi takav, kakav jesi, onda ni ova lepota ne bi ukrašavala moj dom.‚‚.
 
“U gresniku se, vec sad I danas, nalazi buduci Buda, njegova buducnost je sva tu, u njemu, u tebi – u svakom bicu koje postoji treba da postujes moguceg, skrivenog Budu. Svet nije nesavrsen, niti se nalazi na sporom putu ka savrsenstvu, prijatelju Govindo; ne, on je u svakom trenutku savrsen, svi gresi vec nose u sebi oprostaj, sva mala deca vec nose u sebi starce, sva odojcad smrt, svi samrtnici vecni zivot. Ne moze nijedan covek da vidi koliko je onaj drugi prevalio od svog puta, u razbojniku I kockaru zivi Buda, u bramanu zivi razbojnik. U dubokim meditacijama postoji mogucnost da se ponisti vreme, da se istovremeno sagleda sav bivsi, postojeci I buduci zivot, I tu je sve dobro, sve savrseno, sve je braman. Zato mi se ono sto jeste cini dobrim, smrt mi se cini kao zivot, greh kao svetastvo, mudrost kao ludost, sve mora da bude tako, potrebni su samo moj pristanak, moja dragovoljnost, moja saglasnost, za mene je tako dobro I nikada mi ne moze biti na stetu. Na svom telu I u svojoj dusi sam iskusio da mi je greh bio preko potreban, bili su mi neophodni pohota, teznja za zemaljskim dobrima, bila mi je nuzna I sujeta, a trebalo je da zapadnem u sramno ocajanje da bih naucio da se ne protivim, da naucim da volim svet I da ga ne uporedjujem sa nekakvim uobrazenim svetom svojih zelja, sa savrsenstvom kakvo sam ja zamislio, vec da ga pustim onakvog kakav jeste, da ga volim I da mu rado pripadam. “

Herman Hese, “ Sidarta “
 
IDEALNI POJEDINAC

Tko je bogat vrlinama
poput novorođenog je djeteta.
Ne bodu ga otrovni insekti,
ne napadaju ga divlje zvijeri,
ne nadlijeću ga ptice grabljivice.
Njegove kosti su meke, njegove žile nježne,
ali njegov zahvat je snažan.
Ne zna za sjedinjenje muškog i ženskog,
ali raste u cjelovitosti
jer njegova vitalnost je integrirana.
Čitav dan može vikati, a da mu glas ne promukne
jer njegova harmonija je savršena.
Ostvariti harmoniju znači ostvariti vječno.
Ostvariti vječno znači prosvjetljenje.

Uznemirenost vodi u zlo.
Kontrolirati dah snagom volje traži naprezanje.
Sve preko toga uzrokuje rasulo.
To je protiv Taoa.
A sve što je protiv Taoa nije trajno.


Lao Ce
 
HERMES PRINCEPS POST TOT ILLATA
GENERI HUMANO DAMNA.
DEI CONSILIO:
ARTISQUE ADMINICULO,
MEDICINA SALUBRIS FACTUR
HEIC FLUO
Bibat ex me qui potest: lavet, qui vult:
turbet, qui audet:
BIBITE FRATRES, ET VIVITE


Pošto je toliko štete učinjeno nad ljudskom rasom, ja, Hermes Princeps, koji sam prvobitna
fontana, tečem ovdje kao lek koji leči, u skladu s božanskim zakonom i uz pomoć
umetnosti. Ko može, neka pije od mene; ko hoće, neka se opere u meni. Ko se usudi,
neka me uskomeša. Pijte, braćo, i živite.​

Johan Valentin Andreae
Alhemijsko venčanje Christiana Rosenkreutza
 
Poslednja izmena:
VELIKI TAO

Rođeno pre neba i zemlje
postoji nešto, nejasno, ali potpuno,
tiho, prazno,
uvek isto u svim promenama
večno se menjajući, uvek isto.
Može se pomatrati kao majka svih stvari.
Ja ne znam njegovo ime
i zovem ga Tao.
U odsustvu bolje reči zovem ga ‚‚veliki‚‚
Veliki: to znači beskonačan.
Beskonačan: to znači sveobuhvatan.
Sveobuhvatan: to znači vratiti se na početak.

Stoga:
Tao je velik.
Nebo je veliko.
Zemlja je velika.
Čovek je velik.
U postojanju su četiri velike stvari
a čovek je jedna od njih.

Čovek sledi zemlju,
zemlja sledi nebo,
nebo sledi Tao,
Tao sledi vlastitu prirodu.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nemoguća Могућност
Zasto svi vi
Odgovora
1
Pregleda
191
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Plavooki Treptač
Amerikanci razvili Pulse-Fi, sistem koji pretvara standardne WiFi signale u monitore otkucaja srca koristeći jeftine komponente
Odgovora
7
Pregleda
273
Umri_muski
Umri_muski
Наташа...
Блесави разговори са ВИ
Odgovora
4
Pregleda
268
Manga Hilux
Manga Hilux

Back
Top