Свевлад, српски жупан готског порекла

[gost 428502]

Знам да се о овоме већ живо расправљало у групној теми ""Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari", али упорно осећам потребу да ми се разјасни то да је жупан Свевлад пореклом "Гот", пошто, будући да је реч о легендарном владару из романтичарске школе, боде очи чињеница да су "дотеривачи" ране српске историје именовали странца, и то Германина, као првог забележеног владара Срба. Осим ако њихова идеја није била да су Срби (народ) блиска етничка родбина са германским народима, ако не и сами Германи? Колико је засновано све ово, и да ли Свевлад уопште представља нешто више од "легендарног владара"?

Овај проблем је од значаја, наиме, и због тога што, према попу Дукљанину (који и наводи да је Свевлад био Гот пореклом), Свевлад јесте директни предак потоњих српских средњевековних династија, све до Немањића.

A po tome su Goti nekakva mešavina Slovena i Germana, koji govore slovenskim tj razumeju se sa slovenima...Pop Dukljanin je izmesaren i fabrikovan da se ne zna više šta se može uzeti pouzdano.
Zahvaljujući Hrvatima, tačnije Šubićima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Netacno. po KS Svevlad je otac Totile, Ostroila i Brusa, a potom Ostroilo ima sina Svevlada takodje. Dogadjaji opisani su oko 400. godine i vrijeme dogadjaja kod Amijana i Jordanesa je dosljedno sa KS, pad rimskog carstva u Dalmaciji.

Izvor o kojem govorimo doslovno pri početku kaže ovako:

У време када је у граду Константинопољу владао цар Анастасије који је себе и многе друге упрљао Еутихијевом јереси и када је у Риму столовао папа Геласије, и када су у Италији живели надалеко чувени епископ Герман, затим Сабин, канусински епископ, и свети човек Бенедикт у Монтекасину, са севера једошао народ по имену Готи, суров и дивљи народ, којимсу владала три брата, синовикраља Сенудслава. Њихова имена су била следећа: први је био Брус, други Тотила, а трећи Остроил.

Car Anastasije vladao je od 491. do 518. godine. Papa Gelasije stolovao je od 492. do 496. godine. Benedikt Nursijski osnovao je Monte Kasino oko 530. godine.

Doslovno sve što je Dukljanin naveo odgovara vremenu kraja V ili period ranog VI stoleća.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Izvor o kojem govorimo doslovno pri početku kaže ovako:

У време када је у граду Константинопољу владао цар Анастасије који је себе и многе друге упрљао Еутихијевом јереси и када је у Риму столовао папа Геласије, и када су у Италији живели надалеко чувени епископ Герман, затим Сабин, канусински епископ, и свети човек Бенедикт у Монтекасину, са севера једошао народ по имену Готи, суров и дивљи народ, којимсу владала три брата, синовикраља Сенудслава. Њихова имена су била следећа: први је био Брус, други Тотила, а трећи Остроил.

Car Anastasije vladao je od 491. do 518. godine. Papa Gelasije stolovao je od 492. do 496. godine. Benedikt Nursijski osnovao je Monte Kasino oko 530. godine.

Doslovno sve što je Dukljanin naveo odgovara vremenu kraja V ili period ranog VI stoleća.

Dodajmo još da je kanusinski episkop Sveti Savin živeo od 514. do 556. godine, kapuanski episkop Sveti German od 516. do 541, te da je istorijski kralj Ostrogota Totila vladao od 541. do 552. godine.

 

[MOST6]

Знам да се о овоме већ живо расправљало у групној теми ""Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari", али упорно осећам потребу да ми се разјасни то да је жупан Свевлад пореклом "Гот", пошто, будући да је реч о легендарном владару из романтичарске школе, боде очи чињеница да су "дотеривачи" ране српске историје именовали странца, и то Германина, као првог забележеног владара Срба. Осим ако њихова идеја није била да су Срби (народ) блиска етничка родбина са германским народима, ако не и сами Германи? Колико је засновано све ово, и да ли Свевлад уопште представља нешто више од "легендарног владара"?

Овај проблем је од значаја, наиме, и због тога што, према попу Дукљанину (који и наводи да је Свевлад био Гот пореклом), Свевлад јесте директни предак потоњих српских средњевековних династија, све до Немањића.

Nije ga nitko u legendi zabilježio kao vladara Srba, već kao vladara Slavena.

 

[Scott Isle]

​

Doslovno sve što je Dukljanin naveo odgovara vremenu kraja V ili period ranog VI stoleća.

Ne moze naznaceno vrijeme biti "doslovno" jer je u pocetku datiranje presiroko a kasnije postoje ogromne nedoljednosti.

U pocetku KS pocinje godinom 495. To se poklapa sa vladavinom Anastazija 492-496. I poklapa se sa papom Gelazijem. Znaci 495. godina je dosljedna sa Anastazijem i Gelazijem. Pa sta? Ne poklapa se sa istorijskim cinjenicama kasnije navedenim u rodoslovu.
Takodje, period Totile u vrijeme provale Gota, i spomenuti blazeni German, Sabin i Benedikt su oko 540. godine. To je presirok period i postoji nedosljednost. Ili je dakle u pocetku provala 495. godine u vrijeme cara Anastazija. Ili je u vrijeme Sabina, Benedikta, Germana, i Totile oko 540. godine.
To je unutrasnja nedosljednost uvodnog teksta KS i datiranja provale u 495. godinu.

Kasnije, sto je jos bitnije je, rodoslov srpskih Kraljeva u KS ukazuje na greske u unakrsnom datiranju u pocetku rodoslova. Primjer unakrsnog datiranja je: dogadjaj "Ostroilo, provala Gota," cross reference "vrijeme Anastazija." Evo kako ide rodoslov i u cemu su greske autora KS u unakrsnom datiranju (cross referencing).

I. NEDOSLJEDNOST KOJA PROIZILAZI IZ AUTOROVOG POGRESNOG UNAKRSNOG DATIRANJA PO IMENIMA BISKUPA I PAPA
Razlika od devet generacija Kraljeva od Ostroila do Svetimira ne moze biti 400. godina. To je nedosljedno sa dogadjajima.​

Rodoslov:

1. Svevlad, (unkrsno datiranje Anastazije godine 495. i kasnije)
sinovi Ostroilo, Brus, Totila,
Dogadj: Provala Gota
Ostroilo gine tokom provale

2. Svevlad sin Ostroila

3. Selimir sin Svevlada

4. Vladan Sin Selimira
dogajaj dolazak Bugara

5. Radimir sin Vladana

6. Neznani Kralj

7. Neznani Kralj

8. Neznani Kralj

9. Neznani Kralj

10. Svetimir
cross reference: Konstantin Filozof, Cirilo i Metodije, Leo the Patrician (9. vijek, oko 870. godine). VELIKA NEDOSLJEDNOST, RAZLIKA IZMEDJU 870. i pocetka rodoslova 495. godine!

II. NEDOSLJEDNOST KOJA PROIZILAZI IZ AUTOROVOG POGRESNOG UNAKRSNOG DATIRANJA PO IMENIMA BISKUPA I PAPA
Nedosljedno je da Srbija postoji u vrijeme Iraklija 600. godine po DAI a ne postoji prije Svetopluka 870. godine.​

11. Svetopluk sin Svetimira
cross reference: pope Stephen V (885-891) ali takodje i Cirilo koji je do 870. godine umro, znaci prije pape Stefana. To je problem.
Dogajaj: Stvaranje Srbije, i Hrvatske (medjutim u DAI Srbija vec postoji u vrijeme Iraklija oko 600. godine, a ne oko 850-900. godine.). VELIKA NEDOSLJEDNOST.
Vladao je 40 godina.





12. Svetolik sin Svetopluka

13. Vladislav sin Svetolika, bio zao, nije postovao zakone Bozje, pogiuo u lovu
Tomislav sin Svetolika nasljudjuje brata
Dogadjaj: Ratovi sa Ugarima

14. Sebeslav sin Tomislava

15. Vladimir sin Sebeslava (Srbija)
Razbivoj sin Sebeslava (Primorje)

16. Karamir sin Vladimira
Dogadjaj: pobuna u Bijeloj Hrvatskoj (Kralj ubijen u zapadnoj hercegovini (Humu))

17. Tvrdoslav sin Karamira

18. Tolimir sin Tvrdoslava

19. Pribislav sin Tolimira
Dogadj: ubili ga bosanski velikasi

III. NEDOSLJEDNOST KOJA PROIZILAZI IZ AUTOROVOG POGRESNOG UNAKRSNOG DATIRANJA PO IMENIMA BISKUPA I PAPA
Nedosljedno je da Franci updaju Istru i Hrvatsku (800. god) nakon Cirili i Metodija i pape Stefana (870. god).​

20. Krepimir sin Pribislava
Dogadjaj: Franci zauzimaju Istru i upadaju u Hrvatsku. Sklapa prijateljstvo sa Francima. Sin Svetorad uzima kcer franackog Kralja za zenu.
Ovo je oko 800. godine. Ovo je ogroman problem jer prije 10 generacija srpskih Kraljeva je bila 870. godina i Cirilo i Metodije. Velika nedosljednost.

21. Svetorad sin Krepimira
Pobozan covjek

22. Radoslav sin Svetorada

23. Caslav sin Radoslava
Dogadjaj svrgnuo oca i progano ga u Italiju.

24. ZEMLJA BEZ KRALJEVA DUGO, VLADAHU BANOVI I ZUPANI
Radoslav u Italiji dobi sina Petrislava i umre. Petrislav dobi Pavlimira i umre.
Pavlimir dolazi da uzme vlast. Gradi Dubrovnik. Provala saracena na Jadranu.

25. Pavlimir unuk Radoslava

26. Tjesimir sin Pavlimira

27. Kresimir brat Pavlimira
Cross Reference: Smrt Petra I Bugarskog 970. godina.


Cross Reference: Kralj Bugara Petar 970. godina.

IV. ZAKLJUCAK
DOSLOVNA 495. godinakao pocetak rodoslova je nepouzdana.​

Autorov rodoslov se poklapa sa DAI i ostalim dogadjajima kao sto je provala franak i pobune u hrvatskoj, rodoslov je dosljedan istorijskim cinjenicama. Medjutim autorovo unakrsno datiranje prema nekim papama, biskupima i licnostima je pogresno, posebno u pocetku rodoslova, nedosljedno je dogadjajima. Stoga datiranje pocetka rodoslova prema "Anastaziju i Gelaziju" i 495. godinu kao pocetku rodoslova je nepouzdano. Razbija rodoslov i nije u skladu sa istorijskim cinjenicama.
Datiranje rodoslova se mora graditi prema istorijskim cinjenicama a ne prema unkrsnom pomenu papa i biskupa, posebno u pocetku rodoslova koje je potpuno vremenski neuskladjeno sa dogadjima opisanim u rodoslovu kasnije.

Ne mozemo mi reci da su car Anatazije i papa Gelazije i papa Stefan V i Crilo tacni a ostalo je sve netacno. Upravo suprotno. Te reference su potpuno pogresne jer su nedosljedne istorijskim cinjenicama, a sve ostalo je tacno, jer je dosljedno istorijskim cinjenicama.

Dakle pocetak rodoslova nije 495. godine nego u vrijeme pada rimske provincije Dalmacije jer je to dogadjaj koji je opisan a mi se moramo drzati dogadjaja, a to nije 495. godine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I. NEDOSLJEDNOST KOJA PROIZILAZI IZ AUTOROVOG POGRESNOG UNAKRSNOG DATIRANJA PO IMENIMA BISKUPA I PAPA

Razlika od devet generacija Kraljeva od Ostroila do Svetimira ne moze biti 400. godina. To je nedosljedno sa dogadjajima.​

Rodoslov:

1. Svevlad, (unkrsno datiranje Anastazije godine 495. i kasnije)
sinovi Ostroilo, Brus, Totila,
Dogadj: Provala Gota
Ostroilo gine tokom provale

2. Svevlad sin Ostroila

3. Selimir sin Svevlada

4. Vladan Sin Selimira
dogajaj dolazak Bugara

5. Radimir sin Vladana

6. Neznani Kralj

7. Neznani Kralj

8. Neznani Kralj

9. Neznani Kralj

10. Svetimir
cross reference: Konstantin Filozof, Cirilo i Metodije, Leo the Patrician (9. vijek, oko 870. godine). VELIKA NEDOSLJEDNOST, RAZLIKA IZMEDJU 870. i pocetka rodoslova 495. godine!

Šta je tvoja poenta? Ne može biti četiri veka, jer ti se čini da je pobrojano premalo vladara, pa je zato logično da ubacimo još jedan vek i stavimo da bude pet, iako to ne odgovara niti jednom od događaja koji se navode?

 

[Scott Isle]

Šta je tvoja poenta?

IV. ZAKLJUCAK
DOSLOVNA 495. godina kao pocetak rodoslova je nepouzdana.

Autorov rodoslov se poklapa sa DAI i ostalim dogadjajima kao sto je provala Franaka i pobune u Hrvatskoj, rodoslov je dosljedan istorijskim cinjenicama. Medjutim autorovo unakrsno datiranje prema nekim papama, biskupima i licnostima je pogresno, posebno u pocetku rodoslova, nedosljedno je dogadjajima. Stoga datiranje pocetka rodoslova prema "Anastaziju i Gelaziju" i 495. godinu kao pocetku rodoslova je nepouzdano. Razbija rodoslov i nije u skladu sa istorijskim cinjenicama.
Datiranje rodoslova se mora graditi prema istorijskim cinjenicama a ne prema unkrsnom pomenu papa i biskupa, posebno u pocetku rodoslova koje je potpuno vremenski neuskladjeno sa dogadjima opisanim u rodoslovu kasnije.

Ne mozemo mi reci da su car Anatazije i papa Gelazije i papa Stefan V i Cirilo tacni a ostalo je sve netacno. Upravo suprotno. Te reference su potpuno pogresne jer su nedosljedne istorijskim cinjenicama, a sve ostalo je tacno, jer je dosljedno istorijskim cinjenicama.

Dakle pocetak rodoslova nije 495. godine nego u vrijeme pada rimske provincije Dalmacije jer je to dogadjaj koji je opisan a mi se moramo drzati dogadjaja, a to nije 495. godine.

 

[Scott Isle]

Ne može biti četiri veka, jer ti se čini da je pobrojano premalo vladara, pa je zato logično da ubacimo još jedan vek i stavimo da bude pet, iako to ne odgovara niti jednom od događaja koji se navode?

Ne, nego posto Srbija postoji u DAI u vrijeme cara Heraklija, a Svetopluk je stvorio Srbiju, znaci da je Svetopluk stvorio Srbiju prije dolaska grupe Srba u Solun iz Srbije u DAI. Dakle Svetopluk u KS je oko 600. godine.
Posto je Svetopluk napravio Hrvatsku takodje po dogovoru sa Carigradom, a DAI kaze da je Heraklije doveo Hrvate da ratuju za primorje, onda su Hrvati dovedeni u vrijeme Svetopluka, dakle oko 600. godine.
Posto su neki Srbi morali bjezati iz Srbije kod Heraklija u Solun, a posto je Svetoplukov unuk u KS ratovao sa Ugarima, dakle to se desilo pred kraj vladavine Heraklija oko 640. godine.
Posto su po DAI Hrvati dosli u Dalmaciju prije (u vrijeme Svetipluka po KS) nego sto su ti Srbi u Solunu trazili zastitu Heraklija (unuk Svetipluka oko 640 po KS), onda su izvori uskladjeni i dosljedni.

A vezivanje pape Stefana V i Cirila za Svetopleka je pogresno, pogresna referenca za 9. vijek.

Posto se to dogadjalo u vrijeme cara Heraklia, onda 10 generacija Kraljeva unazad prije Svetopluka koji je vladao 40 godina, mora biti prije 495. godine.
A period 4 neznana Kralja podpada u vrijeme 6. vijeka i Justinijana i njegovih ratova. I to je dosljedno, da u to vrijeme postoji nestabilnost.

Nakon Justinijana imamo prva imena vladara sa Sveti, Svetomir, Svetopluk, Svetolik. Stabilizacija.

I dakle 6 Kraljeva prije 6. vjeka je sest generacija, Radimir, Vladan, Selimir, Svevlad, Ostroilo, Svevlad, nas dovode do pada rimske provincije Dalmacije u vrijeme Alarica oko 400. godine. Alaric bukvalno znaci Svevlad.

 

[Vojvoda Asomije]

...

"Провала Гота"? Дакле, Свевлад је био родом од дошљачких/ германских Гота, а не од староседелачких/ мезијских (Гета)?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne, nego posto Srbija postoji u DAI u vrijeme cara Heraklija, a Svetopluk je stvorio Srbiju, znaci da je Svetopluk stvorio Srbiju prije dolaska grupe Srba u Solun iz Srbije u DAI. Dakle Svetopluk u KS je oko 600. godine.
Posto je Svetopluk napravio Hrvatsku takodje po dogovoru sa Carigradom, a DAI kaze da je Heraklije doveo Hrvate da ratuju za primorje, onda su Hrvati dovedeni u vrijeme Svetopluka, dakle oko 600. godine.
Posto su neki Srbi morali bjezati iz Srbije kod Heraklija u Solun, a posto je Svetoplukov unuk u KS ratovao sa Ugarima, dakle to se desilo pred kraj vladavine Heraklija oko 640. godine.
Posto su po DAI Hrvati dosli u Dalmaciju prije (u vrijeme Svetipluka po KS) nego sto su ti Srbi u Solunu trazili zastitu Heraklija (unuk Svetipluka oko 640 po KS), onda su izvori uskladjeni i dosljedni.

A vezivanje pape Stefana V i Cirila za Svetopleka je pogresno, pogresna referenca za 9. vijek.

Posto se to dogadjalo u vrijeme cara Heraklia, onda 10 generacija Kraljeva unazad prije Svetopluka koji je vladao 40 godina, mora biti prije 495. godine.
A period 4 neznana Kralja podpada u vrijeme 6. vijeka i Justinijana i njegovih ratova. I to je dosljedno, da u to vrijeme postoji nestabilnost.

Nakon Justinijana imamo prva imena vladara sa Sveti, Svetomir, Svetopluk, Svetolik. Stabilizacija.

I dakle 6 Kraljeva prije 6. vjeka je sest generacija, Radimir, Vladan, Selimir, Svevlad, Ostroilo, Svevlad, nas dovode do pada rimske provincije Dalmacije u vrijeme Alarica oko 400. godine. Alaric bukvalno znaci Svevlad.

I šta, činjenica da imamo gotskog kralja Totilu i da ovaj pominje kralja Gota Totilu je po tvom mišljenju, a koji odgovara epohi rnog VI stoleća, puka slučanost?

Ti tumačiš izvore tako što ih doslovno prekrajaš da bi se uklopili. I nije se zvao Svevlad; to je naknadna verzija imena.

 

[White Guar]

Добро би дошла општа тема о Готима и њиховом пореклу јер сам о њима чуо свакакве спекулације. Ја о њима на жалост не знам довољно и даље.

 

[Scott Isle]

"Провала Гота"? Дакле, Свевлад је био родом од дошљачких/ германских Гота, а не од староседелачких/ мезијских (Гета)?

Da, Svevlad je od Gota. Goti su sjeverno od Save i zapadno od Dunava, iz Panonije (Bojke). Mezi su juzno od Save i Dunava, i u poznoantickom periodu, 4. i 5. vijeku se zovu Sar Mezi (Sarmati), a u primorju Dal Mezi (Dalmati).

Po KS, Goti su upali u Ogorsku, Ugarsku dakle ispod Karpata, a potom u Trnovinu sto je sa juzne strane Dunava u Bugarskoj. Tamo su savladali vojsku iz Dalmacije, A onda su iz Trnovine upali i zavladali u Dalmaciji. Bez rpoblema.
Po DAI, Slaveni (Avari) su sa one strane Dunava (dakle sa sjeverne-istocne strane Dunava) upali i zavladali u Dalmaciji, nakon sto su tamo savladli vojsku iz Salone i Istre (Dalmacije). Bez problema.
Po Amijanu i Jordanesu, Goti su presli Dunav juzno u Trnovinu, tamo pobjedili Carigradsku vojsku od koje je jedan dio dosao iz Dalmacije, a onda upali i zavladali u Dalmaciji. Bez problema.

Po KS, postojao je veliki vladar Gota Svevlad i imao tri sina, Brusa, Totilu i Ostroila. Brus nije isao u pohode i ostao je na sjeveru da nasljedi oca. Totila i Ostroilo su upali u Trnovinu i tamo pobjedili Dalmatinskog i Istranskog Kralja. Onda je Ostroilo krenuo za Dalmaciju, a Totila za Italiju. Ostroilo je tu poginuo, pa ga je nasljedio njegov sin Svevlad, a kasnije Svelada je nasljedio sin Selimir. Vladali su od Draca do Alpa, i od mora na sjever do Poljske.
Po Amijanu i Jordanesu, postojao je veliki gotski vladar Ermanaric (bukvalno Svevlad), nasljedio ga je Fritigern (bukvalno Zelimir). Fritigern (Zelimir) je presao Dunav, porazio Carigradsku vojsku, i i onda su Goti odatle provalili u Grcku pa sve do Alpa i tu vladali. Nasljedio ga je Alaric (bukvalno Svevlad) koji je provalio u Itailiju.

Po KS dogadjaji pocinju 495. godine, medjutim to znamo da je nepouzdano jer je godina vezana za neke biskupe i pape.
Po DAI dogadjaji su vrijeme Avara (Huna) jer Atila je po DAI vodja Avara, Avari su Slaveni, i Avari su provalili u Dalmaciju, dakle negdje izmedju 430. i 450. godine.
Po Amijanu i Jordanesu, dogadjaji su 395. godine.

Dakle da, Svevlad nije Mez.


Ali moramo imati na umu, da su Sarmati i ti Goti (Boii) vrlo srodni. U Ilirskom ustanku dakle 5. godine nove ere, zajedno ratuju protiv Rimljana i imaju tri vodje i sve tri nose isti naziv, Baton, slican Slovackom vodji iz tog vremena koji se zvao Biatec. I kasnije u 5. vijeku kada u Panoniji valdaju Cudimir, Vidimir i Valamir, oni prelaze Savu prema jugu gdje su Sarmati, i Sarmati ih propustaju, da bi ovi napali rimske utvrde Nis i Lipljan. Kada se iz Panije Goti provalili u Dalmaciju, nisu imali nikakvih problema da prodju kroz te krajeve do rimskih gradova na obali. I kasnije kada je stvorena Srbija, stvorena je od tih regija, Boiike i Mezije. U anticko vrijeme od jezera balaton u Panoniji pa sve do Makedonije mozemo pratiti priloge naroda koji pocinju sa Ser, Sar, Siro. Dakle od davnina postoji etnicka, jezicka srodnost panonskih Boiia, Dalmata, i Sarmata juzno od Save i Dunava.

 

[Scott Isle]

Ti tumačiš izvore tako što ih doslovno prekrajaš da bi se uklopili. I nije se zvao Svevlad; to je naknadna verzija imena.

Ne, ja ne prekrajam izvor. Treba tumaciti istorijske dogadjaje po cinjenicama i dosljednosti.
DAI kaze da su Avari (Slaveni) zavladali Dalmacijom i da je vodja Avara Atila. Dakle period pada Dalmacije po DAI je od dolaska Huna 395. godine do smrti Atile 453. godine.
Po Amijanu i Jordanesu Dalmacija je pala 395. godine otprilike.
Oba datuma su prije 495. u KS, i za KS znamo da postoje unutrasnje nedosljednosti tako da znamo da se ne mozemo pouzdati na datiranje u KS koje je bazirano na spomenu papa i biskupa. Dakle gdje pise u vrijeme Gelazija, to ne pije vode, nije u skladu sa istorijskim cinjenicama. Isto kao sto kada pise Svetoplek u vrijeme pape Stefana V (870. godina) je 10 generacija prije upada Franaka u Istru (800. godine.) Takvo datiranje u KS ne pije vode, nije u skladu sa rodoslovom i sa istorijskim cinjenicama. To je ocigledno i na to ne treba trositi vrijeme. Ja mislim da ovo nisam ni spomenuo na temi Srbi i Hrvati u Dalmaciji jer nije vrijedno pomena, ocigledna je greska autora u datiranju. Treba pratiti rodoslovov.

 

[Vojvoda Asomije]

Da, Svevlad je od Gota. Goti su sjeverno od Save i zapadno od Dunava, iz Panonije (Bojke). Mezi su juzno od Save i Dunava, i u poznoantickom periodu, 4. i 5. vijeku se zovu Sar Mezi (Sarmati), a u primorju Dal Mezi (Dalmati).

Па не значи ли то у принципу да су Готи прото-Срби, тј. да су Срби (крипто)германски народ? Порфирогенит наводи да су се Срби доселили на Балкан управо из "Бојке" (ако мислимо на исту Бојку, Белу Србију).

 

[Scott Isle]

Па не значи ли то у принципу да су Готи прото-Срби, тј. да су Срби (крипто)германски народ? Порфирогенит наводи да су се Срби доселили на Балкан управо из "Бојке" (ако мислимо на исту Бојку, Белу Србију).

Ne znaci. To znaci da su vladari u prelazu iz rimskog carstva u gotsko doba i u vrijeme nastanaka Srbije bili Goti iz Panonije -- Boii. Ali Srbi su i Boii i Mezi (Sarmati i Dalmati), jer je Srbija i Boiika i Raska.

 

[Vojvoda Asomije]

Ne znaci. To znaci da su vladari u prelazu iz rimskog carstva u gotsko doba i u vrijeme nastanaka Srbije bili Goti iz Panonije -- Boii. Ali Srbi su i Boii i Mezi (Sarmati i Dalmati), jer je Srbija i Boiika i Raska.

Порфирогенит дословно назива Готе (Боје) Србима:

"Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и Бели, насељених са оне стране Турске (Мађарске), у крају који се код њих назива Бојки (Бојка), где им је у суседству и Франачка, исто као и велика Хрватска, она некрштена која се назива и Бела. Тамо су дакле ови Срби од давнине настањени".

 

[ZabranjeniLegenda]

Порфирогенит дословно назива Готе (Боје) Србима:

"Срби воде порекло од некрштених Срба, названих и Бели, насељених са оне стране Турске (Мађарске), у крају који се код њих назива Бојки (Бојка), где им је у суседству и Франачка, исто као и велика Хрватска, она некрштена која се назива и Бела. Тамо су дакле ови Срби од давнине настањени".

Boji/Boje su keltsko pleme, poslije njihovog nestanka region se Bohemija zove po njima.

 

[Scott Isle]

Порфирогенит дословно назива Готе (Боје) Србима:

Tacno, medjutim to nisu svi Srbi jer Srbija nije samo Boijka nego obuhvata i prostor juzno od Save i Dunava, a to nije Boijka. To je Mezija (Sarmacija i Dalmacija).

 

[Khal Drogo]

Већ сам написао да је проблем са ЉПД и Сенудславом што немамо потврде код византинских писаца тог времена, и не само то, оно што су нам оставили византински писци (прије свих Јорданес који је Готима посветио своје дјело и Прокопије) и причичном је "неспоразуму"са наводима у ЉПД.
Тако у ЉПД датира се вријеме цара Анастазија (491-516) када се појављује на сјеверу народ дивљи и неукротив, одмах пробем са Готима, већ су напустили своје пребивалиште на сјеверу, итекако су познати византинским царевима, заправо за Анастазија су Остроготи (о којима се очигледно ради) већ савезници и на челу је човјек којег је царска породица практично одгојила.

Славен је примијетио да је историјски Тотила (Бадуила) засигурно Тотила у ЉПД. Ја бих то малчице другачије срочио, историјски Тотила је послужио као инпирација аутору ЉПД у овом дјелу гдје су могуће обухваћени догађаји за које је аутор чуо или начуо, и то упаковао у свом дјелу уз подоста фабриката, наравно.
Тотила, историјски (541-552) јесте војевао по Италији са промјењивом срећом, битка Гота и Римљана за Салону се десила 536. но ту нема ни Тотиле ни брата му, ни исход није као у ЉПД, нити се било шта поклапа, баш као што историјски Тотила није могао ратовати у Панонији са братом Остроилом, нити је то у VI.вијеку било могуће јер су Готи већ поодавно промијенили пребивалиште. Гдје год да дирнемо не уклапа се.

Већ сам у претходном посту примијетио да слилности са Сенудславом имамо у Вандалару (унук Ерманариков који је потчинио својој власти Анте, Склавене/Словене и Венете).
Он је имао три сина Валамира (који би могао бити Брус из ЉПД), Теудимера (могући Остроило) и Видимера (могући Тотила).
Валамир је учествовао у бици на каталунским пољима 451.године, а Теудемир је са гетским краљем Ардариком 454.године у бици код ријеке Недао потукао Хуне и Алане чиме је завршена хунска доминација.
Након те 454. године како стоји у Јорданесовој Гетици (овдје) Вандаларови синови

су подијелили краљевство, Валамиру је припао сјевероисточни дио, бивша постојбина (вјероватнао данашња источна Румунија и западна Украјина), Теудимеру област близу језера Плесо (Балатон), отприлике данашња Мађарска, а Видимеру простор између (отприлике данашња Војводина и могуће дио Румуније). Немамо мапу, једном ћу је урадити и приложити.
Иако подијељено краљевство, браћа су заједнички дјеловала, послали изасланика у Цариграу, убрзо је успостављен споразум, а као таоц и залог мира је послат Теудимеров син, Теодорик који је тада имао седам или осам година, и важан детаљ (то да је постао талац а брзо и миљеник цара, одгојиће га и "купити" наклоност) за будуће догађаје и који ће поприлично одредити историју.

 

[Vojvoda Asomije]

Ali moramo imati na umu, da su Sarmati i ti Goti (Boii) vrlo srodni. U Ilirskom ustanku dakle 5. godine nove ere, zajedno ratuju protiv Rimljana i imaju tri vodje i sve tri nose isti naziv, Baton, slican Slovackom vodji iz tog vremena koji se zvao Biatec. I kasnije u 5. vijeku kada u Panoniji valdaju Cudimir, Vidimir i Valamir, oni prelaze Savu prema jugu gdje su Sarmati, i Sarmati ih propustaju, da bi ovi napali rimske utvrde Nis i Lipljan. Kada se iz Panije Goti provalili u Dalmaciju, nisu imali nikakvih problema da prodju kroz te krajeve do rimskih gradova na obali. I kasnije kada je stvorena Srbija, stvorena je od tih regija, Boiike i Mezije. U anticko vrijeme od jezera balaton u Panoniji pa sve do Makedonije mozemo pratiti priloge naroda koji pocinju sa Ser, Sar, Siro. Dakle od davnina postoji etnicka, jezicka srodnost panonskih Boiia, Dalmata, i Sarmata juzno od Save i Dunava.

Ово ми је такође привукло пажњу. И Кончар говори о сродности Гета и Гота:
http://www.svevlad.org.rs/povesnica/koncar_pradomovina.html

Као и Авнер Фалк:
https://srbski.weebly.com/srbi-svi-i-svuda/geti-su-sarmati

Интригантна ствар, та претпоставка да су Готи-Боји и Готи-Гети у старини били један народ, те да су се Боји, "населивши" Балкан, заправо вратили у своју прапостојбину. Волео бих да нађем ширу литературу на ову тему, управо где се указује на ту њихову истородност.

 

[Khal Drogo]

Како Јорданес пише (овдје) стр. 130-132

Услиједиће бурни догађаји. Доћи ће до сукоба Свева и Гота, Теудимер ће на препад код језера Плесо (Валатон) поразити Свеве, заробити краља Хунимунда, пустити га, овај ће се поново окренути против Гота, начи савезнике у Скирима, удруженим снагама остварити побједу гдје је погинуо готски краљ Валамир (могући Брус) око 469.године.
Готи крећу у освету, побјеђују Скире уз одмазду и крвопролиће које је то пратило. Свеви заплашени судбином која е задесила Скире, удружују се са Сарматима, оно преосталих Скира, Гепидима и још неким народима, долази до битке гдје су им Теудимер и Видимиер нанијели страховит пораз, а како пише Јорданес након битке гомила лешева и разбацаног оружја прекрила је равницу дужу од десет миља. Ови догађаји су око 470.године.
Ова битка се поклапа са наводима у ЉПД гдје пише да су Тотила и Остроило (Видимер и Теудимер) ратом освојили Панонију.

 

[Khal Drogo]

Након битке и освајања Паноније браћа су се подијелила, како Јорданес пише на стр. 133-134 истог дјела;

Видимер (могућа инспирација за Тотилу у ЉПД) креће у кампању по Италији отприлике 470-473., године 473.умире, а цар западног царства Глицерије придобија сина истог имена да за његове интересе настави кампању по Галији. О овом другом Видимеру немамо неких сачуваних списа, очигледно није нешто значајно урадио.
Важнији је Теудимер (могућа инспирација за Остроила у ЉПД), креће у кампању по истоку, осваја важна тадашња административна средишта Насиус (Ниш), Стоби (локацији близу данашњег Велеса), још неке градове, стиже до Солуна гдје плаћеним данком избјегавају уништење, Убрзо је успостављен мир, а Теудимер је добио значајне области и градове.
У даљњим плановима спречава га смрт, 475 или 476.године, насљеђује га Теодорик, наклоњен Цаиграду јер су га они и одгојили, мијења курс, ратује и води кампању за себе али и у интересу источног царства, тежиште операција помјера се на запад, Далмацију и Италију, ратује против Херула у Италији, 493.године убија Одоакара који је упамћен као човјек који је срушио западно римско царство и успоставља огромно и моћно остроготско краљевство.

Како написах, за времена цара Анастасија када би требала почети ова сага, остроготски краљ Теодорик већ је савезник, ратује за нтересе Византије. Утисак је да је аутор ЉПД догађаје из различитих времена укалупио у неки свој низ, ту би убацио личности за које је начуо из препричавања, понешто домислио, на историчарима је мукотрпан посао да у свему томе нађу за историју драгоцјене податке.

 

[gost 428502]

Ово ми је такође привукло пажњу. И Кончар говори о сродности Гета и Гота:
http://www.svevlad.org.rs/povesnica/koncar_pradomovina.html
Pogledajte prilog 681963

Као и Авнер Фалк:
https://srbski.weebly.com/srbi-svi-i-svuda/geti-su-sarmati
Pogledajte prilog 681965

Интригантна ствар, та претпоставка да су Готи-Боји и Готи-Гети у старини били један народ, те да су се Боји, "населивши" Балкан, заправо вратили у своју прапостојбину. Волео бих да нађем ширу литературу на ову тему, управо где се указује на ту њихову истородност.

Pleme glamoči I2a-PH908 je bilo prisutno na prostoru istocne nemačke u savezu sa onim što danas znamo kao lužičke Srbe.
Gotovo da je izvesno da su proto Srbi R1a-M458 i I2a1b-PH908.

 

[Scott Isle]

аутор ЉПД догађаје из различитих времена укалупио у неки свој низ, ту би убацио личности за које је начуо из препричавања, понешто домислио, на историчарима је мукотрпан посао да у свему томе нађу за историју драгоцјене податке.

Nije. Autor KS stavlja pad rimskih provincija u vrijeme Svevlada. Onda nastupa vrijeme 4 neznana Kralja, postoji velika rupa u rodoslovu, i to se poklapa sa vremenom Atile, pa Teodorika, pa sve do nakon Justinijana.
Onda dolazi Svetimir otac Svetopluka, nakon Justinijana. I onda dolazi Srbija i vrijeme Heraklija.
Pad rimskih provincija je u vrijeme provale Huna (Avara) sto je oko 400. godine, i tu su DAI i Amijan i Jordanes dosljedni. Dakle i KS mora biti dosljedan.

 

[Tuganadlanu]

Problematika često pominjanog pojma Goti je odavno u Evropi , i mnogi narodi u svojim romantičarskim i mitomanskim naglabanjima se hoće poistovetiti sa njima , ali pojam GotI je uglavnom korišćen posle njihovog nestanka sa istorijske scene u smislu VARVARA.

Da je to tačno treba čitati srpske nemanjićke hagiografije iliti Žitije Stefana Dečanskog gde kaže:

Drugi iznenadni podvig snađe cara, jer bugarski car Mihailo, uznevši se mnogim uspesima i slavom carstva, podizaše se na srpsku državu i žuraše se da je pokori. A velika je bila, dakle, njegova vojska, sakupljena od različnih naroda, a prizvavši još i nemalu pomoć Gota, koji su živeli s one strane Dunava, iđaše podobno moru koje se talasa. I što je u umu smišljao, to se žurio da delima izvrši, gledajući toliku množinu koja se ne može izbrojiti.

Žitije Stefana Dečanskog


Dakle , kad je bila bitka na Belvuždu hagiograf Grigorije Camblak u tekstu poistovećuje Bugare sa Gotima u smislu varvara jer ih hoće poniziti zato što su srpski neprijatelji.
Ja verujem da u Bugarskoj na nekom bugarksom forumu neki mitoman Bugarin koji se loži na Gote će 'ladno iskoristiti žitije Stefana Dečanskog i reći :"Evo , jel vidite lepo da i srpski izvori tvrde dasu Bugari zapravo Goti".