E, ljudi moji, došlo vreme da i ja pohvalim moju svekrvu. 
Ona je sasvim druga žena, ni blizu one žene koja je bila kada sam zatrudnela!
Sujeverje je gadna stvar, opasna stvar čak. MIslim da je i ona to shvatila. Jeste da se sad pravi luda, u fazonu - ma kad sam se ja vama mešala, kad sam ja šta rekla - i slično, ali ne isterujem ništa. Nema 'leba od toga, nema ništa od isterivanja i proterivanja. Mališa se rodio živ i zdrav i to je najvažnija stvar! Verujem da je i sveki sad videla svoju grešku, tj, ne da verujem, nego vidim, sasvim je očigledno. Kao što je očigledno i to ko je bio "kolovodja" i izvor svih priča, svog sujeverja i svih gluposti od onda - baba, svekrvina svekrva. A sada znam i zašto i kako i odakle sve to - to je neka priča iz sela, kad je ona bila mlada i još ne udata ( inače, sad ima 87 godina, pa vi gledajte od kad je ta priča i od kad ona vuče to sujeverje ). Ukratko, priča je o nekoj familiji kroz koju se provlačila neka nasledna bolest ( koliko mogu da skontam iz babinih priča, izgleda da je Daunov sindrom u pitanju ). I kao kod nas što se desilo, neko je umro ( vrlo mlad, očigledno da je ta bolest i njega/nju odnela ), a mlada je baš tih dana shvatila da je trudna. I rodila je bolesnu bebu, bebu sa Daunovim sindromom, i tako su oni tada, neuki seljani, izvukli zaključak da se duh pokojnika uvukao u bebu i razboleo i nju. I babu ni dan danas niko ne može da uveri da je to jednostavno nasledna bolest, da nema veze sa duhom pokojnika i sličnim glupostima, nema šanse, ona zna šta zna i gotovo.
A moja je sveki konačno shvatila da je izmanipulisana i da je baba opasno iskoristila, a ona sama ostala u pozadini. I sad joj je krivo i peče je savest. Pa, kako i nebi, kad je tražila i insistirala da "očistim TO", tj. da abortiram, a tek sad je shvatila da je nasankana kao mladi majmun i da je ispala opasna budala i da je njen rodjeni unuk mogao životom da plati babino sujeverje i gluposti. E, sad ga nebi ispuštala iz ruku, sad ga zaista iskreno voli i vidim da joj je žao radi svega što je prouzrokovala. I da joj je drago, a to mi je čak otvoreno i rekla, što je nisam poslušala. Čak ne insistira ni na ostalim glupostima, tipa crveni končić oko rukice, pa nožić i makazice ispod jogija, pa da se ne prostire bebeći veš napolju po mraku, pa da se ne drži na prozoru, pred ogledalom... ama ništa! A sve je to, kada sam ćerkicu rodila, isterivala. Sad ništa. Pa i njoj je valjda konačno jasno da su to gluposti, ili ako nije - jednostavno ne sme da kaže više ni reč.
Ma, meni je najbitnije da je ona shvatila, da voli dete, a zaista ga voli, drugo mi nije bitno. Niti ću to spominjati kada, a koštalo me je živaca... bilo pa prošlo, neka negde iza nas i ostane i neka se ne ponavlja. Drugo ništa ne tražim.
Ona je sasvim druga žena, ni blizu one žene koja je bila kada sam zatrudnela!Sujeverje je gadna stvar, opasna stvar čak. MIslim da je i ona to shvatila. Jeste da se sad pravi luda, u fazonu - ma kad sam se ja vama mešala, kad sam ja šta rekla - i slično, ali ne isterujem ništa. Nema 'leba od toga, nema ništa od isterivanja i proterivanja. Mališa se rodio živ i zdrav i to je najvažnija stvar! Verujem da je i sveki sad videla svoju grešku, tj, ne da verujem, nego vidim, sasvim je očigledno. Kao što je očigledno i to ko je bio "kolovodja" i izvor svih priča, svog sujeverja i svih gluposti od onda - baba, svekrvina svekrva. A sada znam i zašto i kako i odakle sve to - to je neka priča iz sela, kad je ona bila mlada i još ne udata ( inače, sad ima 87 godina, pa vi gledajte od kad je ta priča i od kad ona vuče to sujeverje ). Ukratko, priča je o nekoj familiji kroz koju se provlačila neka nasledna bolest ( koliko mogu da skontam iz babinih priča, izgleda da je Daunov sindrom u pitanju ). I kao kod nas što se desilo, neko je umro ( vrlo mlad, očigledno da je ta bolest i njega/nju odnela ), a mlada je baš tih dana shvatila da je trudna. I rodila je bolesnu bebu, bebu sa Daunovim sindromom, i tako su oni tada, neuki seljani, izvukli zaključak da se duh pokojnika uvukao u bebu i razboleo i nju. I babu ni dan danas niko ne može da uveri da je to jednostavno nasledna bolest, da nema veze sa duhom pokojnika i sličnim glupostima, nema šanse, ona zna šta zna i gotovo.
A moja je sveki konačno shvatila da je izmanipulisana i da je baba opasno iskoristila, a ona sama ostala u pozadini. I sad joj je krivo i peče je savest. Pa, kako i nebi, kad je tražila i insistirala da "očistim TO", tj. da abortiram, a tek sad je shvatila da je nasankana kao mladi majmun i da je ispala opasna budala i da je njen rodjeni unuk mogao životom da plati babino sujeverje i gluposti. E, sad ga nebi ispuštala iz ruku, sad ga zaista iskreno voli i vidim da joj je žao radi svega što je prouzrokovala. I da joj je drago, a to mi je čak otvoreno i rekla, što je nisam poslušala. Čak ne insistira ni na ostalim glupostima, tipa crveni končić oko rukice, pa nožić i makazice ispod jogija, pa da se ne prostire bebeći veš napolju po mraku, pa da se ne drži na prozoru, pred ogledalom... ama ništa! A sve je to, kada sam ćerkicu rodila, isterivala. Sad ništa. Pa i njoj je valjda konačno jasno da su to gluposti, ili ako nije - jednostavno ne sme da kaže više ni reč.
Ma, meni je najbitnije da je ona shvatila, da voli dete, a zaista ga voli, drugo mi nije bitno. Niti ću to spominjati kada, a koštalo me je živaca... bilo pa prošlo, neka negde iza nas i ostane i neka se ne ponavlja. Drugo ništa ne tražim.
