Сведочанства о Србима у Бугарској

[Casual Observer]

https://digital.bms.rs/ebiblioteka/...ype=publications&id=4454&m=2#page/16/mode/2up

Књига за бугарску читалачку публику из 1858. године има српско и Ћ и Ђ.

To nije bugarski jezik: glasovi ћ i ђ uopšte ne postoje u bugarskom jeziku.

 

[Старо Браничево]

To nije bugarski jezik: glasovi ћ i ђ uopšte ne postoje u bugarskom jeziku.

Не у савременом, мада,се изговарају.

 

[Casual Observer]

Не у савременом, мада,се изговарају.

Postoje samo u timočkom i još nekim kojima se govori na teritorijama koje je Bugarima poklonio zločinac Ignjatijev.

 

[Casual Observer]

https://digital.bms.rs/ebiblioteka/...ype=publications&id=4454&m=2#page/16/mode/2up

Књига за бугарску читалачку публику из 1858. године има српско и Ћ и Ђ.

Slavjanoserbski jezik.

 

[Сребрена]

Потпис војводе Цека Петковића на фотографији коју је за њега израдио Анастас Стојановић.

Није ми јасно да ли је оно Ћ или Ч, мени се чини Ч?Pogledajte prilog 1752700

Ć.
Inače mnogo lep primer nošnje, posebno zbog toka

 

[Дејан]

Гласови ћ и ђ јесу изразито српска језичка особеност, и по томе се српски говори препознају и разликују од кајкавских (словеначких), чакавских (хрватских) и правих бугарских говора. Најизраженије језичке појединости које Шопове језички и етнички одвајају од правих Бугара јесу екавски изговор јата (нпр. срп. бело, вера : буг. бяло, вяра) и рефлекс старих сугласничких група *tj и *dj (нпр. срп. кућа, свећа : буг. куща, свешт; срп. међа, веђа : буг. межда, вежда). Ови важни дијалекатски детаљи у наше време оживљени су као два најизразитија српско-бугарска контраста, у којима је српски развој гласова [ћ ђ] захватио западну половину Бугарске, док су на њеном истоку остали сачувани архаизми [шт жд]. Милојко Веселиновић, када говори о „најјачој српској сили” ‒ гласовима ћ и ђ, каже да су се „испели на Витош и Рило као какве војводе”.

 

[Дејан]

Пронашао сам неколико топонима Српске колибе широм западних и средишњих делова Бугарске (буг. Сръбски колиби или Сръбските колиби): код Разлога; затим на југу Бугарске, у општини Смољан, у близини села Димова, забележен је 1936. године локалитет Српске колибе; недалеко од Ботевграда смештено је село Средњи рт, чија се једна од махала назива Подлес, док је старији назив био Српске колибе; село Бјала (буг. Бяла) код Сливена такође крије локалитет који се назива Српске колибе; у Габровској области на Старој планини у рејону превоја Шипка постоји локалитет Српске колибе, који се заправо помиње и као Српске ливаде: „Почти цял километър се върви по равното било на горския рид, след което пътят се спуска към седловината, наречена Сръбски поляни (Сръбски колиби). Тук се излиза на широк и удобен път, който води от Габрово към Равна гора, към старата стружка, и служи за извозване на дървения материал. Още на Сръбските поляни може да се излезе на него или да се продължи направо и след едно незначително изкачване на малко билно възвишение да се излезе при една беседка, построена вдясно от пътя” (Данов и др. 1958: 124). Топоним Српске колибе у свести Бугара олако се објашњава присуством српских заробљеника из Првог светског рата на том локалитету. Ових пет истих топонима могу указивати на трагове средњовековних српских сточарских колиба на тим просторима, које су имале своју улогу током сезонског сточарења.

 

[Дејан]

Колибе су тип привремених, сезонских насеља и углавном се налазе у брдско-планинским и пашњачким пределима. Њих су махом формирали сточарски досељеници који су припадали истом роду. Временом оне постају стална насеља или засеоци. Године 1948. скупина таквих колиба административно се одвојила од села Караша (код Ботевграда) под именом Средњи рт. Једна од тих колиба (махала) назива се Подлес, а сведочанство о њиховом старом именовању Српске колибе и стварном пореклу овог топонима оставио је бугарски археолог Богдан Николов: „Подлес, наричани още Сръбски колиби, са образувани от рода Ралчовци, преселници от Западните покрайнини в първата половина на XIX в. Понеже са дошли откъм Сърбия, затова им казват и Сръбски колиби, а местността е с име Подлес” (Николов 1996: 414‒415). Овај податак указује на то да Српске колибе представљају скупину кућа једног рода који се у неком тренутку или доселио из српских крајева или има српско порекло. Политички (не и географски) термин Западне покрајине у овом контексту није никако прикладан, будући да се у бугарској историографији почео употребљавати после Првог светског рата, а односио се на оне крајеве које је Бугарска након 1919. године „уступила” новоформираном Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца.

 

[Сребрена]

Стари топоним ПЕТРОВИЋ на старој мапи у подножју Деспотове планине на терену који је од 1878.године Кнежевина Бугарска, познат нам из повеља српских деспота Јована и Константина Дејановића око 1376-77, кад је Петровић део велбуждске епархије.

Цела мапа штампана је у Паризу 1832.г.
http://www.davidrumsey.com/luna/servlet/detail/RUMSEY~8~1~28695~1120932:Carte-de-la-Turquie-d-Europe-et-de-?sort=Pub_List_No_InitialSort,Pub_Date,Pub_List_No,Series_No&qvq=q:turquie;sortub_List_No_InitialSort,Pub_Date,Pub_List_No,Series_No;lc:RUMSEY~8~1&mi=8&trs=44

Петровић/Петрич је имао тврђаву у 12 веку ("Ђаур кале") која је сада у рушевинама.
http://svetimesta.com/uploads/data/Malki/Kale.jpg


Турци га освајају 1395.г., а ослобођени су тек у Првом балканском рату 1912.г.
У околини је познато место "Рупе" - јер је ту својевремено пророковала баба Ванга.

Данас се близу некадашњег насеља Петровић, које је постало Петрич... развио градић коме је 1947.г, наденуто име Сандански као замена за претходно име "Врачи"(због лековитих извора и светаца Врача-Кузме и Дамјана)
http://www.visitbg.net/rs/hotelibugarska/sandanski.28

Кад су крајем 19. века, туда прошла два сапутника Гопчевић и Петров (Србин и Блгарин), ситуација је била трагикомична:
нема ниједног Блгарина, има 200О Турака (међу њима Грци) а Срба 5600, од тога око 2000 православних хришћана, 2000 погрчених Срба и 1600 потурчених Срба.

стр.274
https://archive.org/stream/starasrbijaimak00kasugoog#page/n216/mode/2up

Обнављам део мапе са приказом "Петровић" насеља, јер је невидљива у старом посту.

 

[хан Ацо]

Обнављам део мапе са приказом "Петровић" насеља, јер је невидљива у старом посту.

Pogledajte prilog 1761050

Петрич.

 

[Casual Observer]

Петрич.

Koje je bugarsko objašnjenje etimologije naziva Petrič?

 

[хан Ацо]

Koje je bugarsko objašnjenje etimologije naziva Petrič?

Πετρίτσι (Petrici) na grckom je naziv za naselija blizu stene,na steni,sa znacenje kamen,stenovit.

 

[Старо Браничево]

Πετρίτσι (Petrici) na grckom je naziv za naselija blizu stene,na steni,sa znacenje kamen,stenovit.

На нарочито оно ИЋ то је грчко презиме за стену!

 

[Сребрена]

Πετρίτσι (Petrici) na grckom je naziv za naselija blizu stene,na steni,sa znacenje kamen,stenovit.

А како се етимолошки тумачи насеље Радовић и река Радовић, у истом региону?

То су изгледа неки топонимски дублети, као у случају насеља Србин и реке Српкиње ("Србинке").

Из путописа Виктора Грегоровича, руског филолога, по европској Турској (Очерки путешествия по европейской Турции. 1877)
сазнајемо да поред села Србин протиче река Србинка.

 

[Старо Браничево]

Софијски митрополит Диомидије и манастир Батановци код Радомира.

https://bg.m.wikipedia.org/wiki/Батановски_манастир

 

[Сребрена]

Из путописа Виктора Грегоровича, руског филолога, по европској Турској (Очерки путешествия по европейской Турции. 1877)
сазнајемо да поред села Србин протиче река Србинка

А у књизи Ивана Иванића "Маћедонија и Маћедонци",Том 2, 1910.г. , помиње се и планински врх Србин (на Пирин планини) , источно од села, па је логично зашто је и клисура добила име Српска (иначе дуга 18 км).
Обично пишу да је трачанско име пиринског планинског венца било Орбел, и да је значило"снежни врхови".

као и да , у истом креју, живи и српско племе Аризвановаца, по којима је други врх исте планине понео име

https://books.google.rs/books?id=hNQwAQAAMAAJ&q=село+србиново&dq=село+србиново&hl=sr&sa=X&ved=0CB8Q6AEwAWoVChMIpurTvfjWyAIVQ1wsCh08DA2B

https://bg.wikipedia.org/wiki/Пирин

Село Србин(ово) је било у саставу старе Самоковске епархије, која је од свог оснивања 1557. године, па све 1766. године, део српске Пећке патријаршије,( која је укинута 1766. и припојена грчкој Цариградској патријаршији).
Најзначајнији сеоски празник је Свети Василије, одн. православна Нова година, која се по новом календару прославља 1. јануара. Бројне су манифестације у виду карневала, тзв. "кукера" или "чауша", у народу овог краја познатих под именом "бабугери", као и у бројним другим селима овог краја у којима се поштују стари обичаји који потичу још из старословенског паганског времена.https://sr.wikipedia.org/sr/Брежани_(Бугарска)

Село Србиново (данас Брежани) на мапи:

 

[Старо Браничево]

Село Србиново (данас Брежани) на мапи:
Pogledajte prilog 1762444

Код Григоровича постоји податак да у Родопима изнад Сера, постоји утврђење Пе(т)рник, Перниндаг, зато је М.М. сматрао да је то онај Перник који је Немања заузео по житију, а не данашњи Перник код Софије.

 

[Старо Браничево]

Село Србиново (данас Брежани) на мапи:
Pogledajte prilog 1762444

 

[Старо Браничево]

Село Србиново (данас Брежани) на мапи:
Pogledajte prilog 1762444

https://bg.m.wikipedia.org/wiki/Хисар_(Валовища)

@Сребрена по мени то је ово. То ти је Перник.

 

[Сребрена]

Ovo je Grigorovič?
Taman podsetnik da je Sv.Jovan Vladimir zidao zadužbinu u Melniku - čista sramota za naše istoriografe koji vide Jovana Vladimira samo kao dukljansko/zetskog vladara.

 

[Старо Браничево]

Ovo je Grigorovič?
Taman podsetnik da je Sv.Jovan Vladimir zidao zadužbinu u Melniku - čista sramota za naše istoriografe koji vide Jovana Vladimira samo kao dukljansko/zetskog vladara.

Па добро, Григоровичу се не верује, то није критичка историографија.

 

[Старо Браничево]

Ovo je Grigorovič?
Taman podsetnik da je Sv.Jovan Vladimir zidao zadužbinu u Melniku - čista sramota za naše istoriografe koji vide Jovana Vladimira samo kao dukljansko/zetskog vladara.

Заправо, грешим Григорович не помиње утврђење, већ само планину Периндаг. Милојевић помиње град тврђаву.

 

[Старо Браничево]

https://maps.app.goo.gl/pAVzGeJ61x5sAVZs8

Сръбска скара и у Старој Загори.

 

[Дејан]

Прво скара код Владе, а онда у блоку иза лечење шуљева код др Матева.

 

[Сребрена]

Вероватно већ знате да у српском језику звони ЗВОНО, а у бугарском језику звони КАМБАНАТА.
Постојало је насеље на граници Бугарске после 1878. и Румелије, уништено је током османског доба, ...има нешто археолошких налаза , али сачувано је име насеља у путописима из 19.века- недвојбено српско

ГРАД ЗВЕЧАН
*Јиречек , бугарски министар и отац бугарске нације, ово име није скрио као нека друга.У његовом путопису кроз БЛГ стоји Звониград одн.Звонуша, код Беле реке (Акдере) на чијим ће руинама Турци основати "Калофер"... све у тзв. Долини ружа.

»3а миналото на Калоферъ се разправятъ много прѣдания. Най-старото селище се наричало Звъниградъ и е лежало въ долината на Акдере (Курнидица) между Стражата и монастиря подъ гориститѣ склонове, дѣто и до сега изкопаватъ основи на кѫщи, голѣми сѫдове съ просо и остатъци отъ воденици и ковачници. Самото Акдере, казватъ, се наричало по-напрѣдъ Звънуша. Мѣсностьта обаче не прилича на срѣдне-вѣковитѣ замъци и крепости, а по-скоро е идентична съ сегашния Калоферъ. Слѣдъ турското завоевание билъ основанъ Калоферъ. .."
https://www.google.rs/books/edition/Княжество_България_Пъ/WTIGAAAAMAAJ?hl=sr-Latn&gbpv=1&dq=карлово+блгариа+историа&pg=PA365&printsec=frontcover

* И Каницъ бѣлѣжи, че по Бѣла-река се намиратъ средневѣковни развалини, дѣто, споредъ предание, се намиралъ замъкъ Звъниградъ.
*. За Звъни-градъ намеква и рускиятъ пѫтешественикъ Викторъ Григоровичъ (Очеркъ учен. пут. по Евр. Турций, Казань, 1848 г.), който прѣзъ 1845 г. миналъ прѣзъ Калоферъ
* Въ дѣтското списание Пчелица, отъ П. Р. Славейковъ, кн. V, стр. 73 се срѣща Звъниградъ до Калоферъ. *Въ в. България (Цариградъ) г. III, бр. 15 отъ 25 септ. 1861 г. - неизвѣстно лице пише отъ Калоферъ и праща 2-3 извадки отъ стари рѫкописи. Въ тѣхъ се казва: «еже писахъ въ Звони градъ». - Дописникътъ не знае дѣ е Звъниградъ. Казвали му, че е половина часъ далечъ отъ Калоферъ - личели още основните му.

Звечан-град у блгарској поезији:

Легенда за Звъниграда

Нейде в гъстите гори зелени,
във вековния балкан,
бродели дружини смели,
за да бранят своя клан.
Тихо скрит във долината,
там край Бялата река,
град граничил с планината,
http://kaloferheroes.blogspot.com/2013/04/blog-post.html

Иначе, долина јоргована одн .ружа почиње од срушеног Звечана​

the geographical area of the Rose Valley combines the land between the Kalofer (Калофер) heights of Straja (Стража) and Mejdinika (Междиника) near Tvarditza (Твърдица). The rose valley is around 95km long and 10-12km wide on average and an average of 300-400 meters above sea level.​

https://www.rosefestivalkazanlak.com/tell-me-more-about-the-rose-valley-of-kazanlak/