Сведочанства о Србима у Бугарској

Odgovarajućih glasova u bugarskom nikada nije ni bilo: ћ i ђ su karakteristični zapadnojužnoslovenski (ћ/ć/č) i samo štokavski (ђ) refleksi praslovenskih *tj/*dj koji su u bugarskom dali шт/жд;
ШТ и ЖД ау архаични обици. А сем тога они не могу да изговоре име Ђорђе, код њих је Георги, а када хоће да напишу неког Србина који се зове Ђорђе, они пишу Джордже.
 
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Глагољица

Прва ћирило-методијевска глагољица, за коју званична историографија тврди да је настала у Бугарској у преславској књижевној школи, има слово ђерв, од кога су настала слова ђ и ћ, којих нема у данашњем бугарском књижевном језику.
Ђерв се у старословенским користио искључиво у грчким речима попут анћелъ, ићемонъ, ћеенна, ћеорћии, ћолъћота.
 
Можда не разумеш - није реч о специфичним дијалектима, већ о ширем простору од Нишаве до Куманова, у коме језик нема оштрих граница и који су рани бугарски филолози сматрали делом бугарског дијалекатског простора.
a) Na osnovu čega su ih bugarski filolozi grupisali u istu grupu ako ne zbog njihove štokavske fonetike?

b) Kako se u Bugarskoj percipiraju trnski i govor Belogradčika? Kao srpski:

763FD0D1-16FE-45D4-9682-600CFD9084C5.png

770A81BF-ECBD-4C9E-B0C8-1EC69C058869.jpeg
 
Ђерв се у старословенским користио искључиво у грчким речима попут анћелъ, ићемонъ, ћеенна, ћеорћии, ћолъћота.
Reč je o prvoj (Ćirilovoj/Konstantinovoj) glagoljici (najranijoj iteraciji, pre Moravske misije) koja je imala par znakova za označavanje decidno zapadnojužnoslovenskih refleksa praslovenskih *tj/*dj; Znaci (kombinacije) za istočnojužnoslovenske reflekse št/žd su se pojavili tek po prelasku Ćirilovih učenika u Preslav.
 
Reč je o prvoj (Ćirilovoj/Konstantinovoj) glagoljici (najranijoj iteraciji, pre Moravske misije) koja je imala par znakova za označavanje decidno zapadnojužnoslovenskih refleksa praslovenskih *tj/*dj; Znaci (kombinacije) za istočnojužnoslovenske reflekse št/žd su se pojavili tek po prelasku Ćirilovih učenika u Preslav.
А то говори да је прва глагољица прављена не за Бугаре, већ за Панонске Словене. Треба размишљати и о томе да само данашњи српски језик (наравно и хрватски што је практично исти језик), од свих словенских језика, има сачувано Ћ и Ђ. Не звучи логично да су други словенски језици то изгубили природним путем, пре ће бити политичким дилом у новије време.
 
Можда не разумеш - није реч о специфичним дијалектима, већ о ширем простору од Нишаве до Куманова, у коме језик нема оштрих граница и који су рани бугарски филолози сматрали делом бугарског дијалекатског простора.
Pomenuti bugarski filolozi (posebno Benjo Conev i Srefan Mladenov, kao i ) su inače dali svoj doprinos i bugarskoj okupaciji Srbije, kao učesnici “naučno-obaveštajne ekspedicije” po naređenju zločinaca Radoslavova i Ferdinanda I za dokazivanje “bugarskog karaktera” teritorija naseljenih Srbima koje je Bugarska planirala za “uključenje u bugarske zemlje”.

Zapaziti sumanuto velikobugarske teorije Stefana Mladenova o “postepenom srbiziranju” govornika jednog od dva dijalekta kojim je pisano Miroslavljevo Jevanjđelje, Timočko-prizrenskog, kao i onu još ljuđu Benja Coneva o “bugarskim osnovama” Kosavsko-resavskih govora.

Istorija ne počinje od Bugarske egzarhije:
FDA0455D-5ACC-40D4-9D0F-A3C4776E7F64.jpeg
 
А то говори да је прва глагољица прављена не за Бугаре, већ за Панонске Словене. Треба размишљати и о томе да само данашњи српски језик (наравно и хрватски што је практично исти језик), од свих словенских језика, има сачувано Ћ и Ђ. Не звучи логично да су други словенски језици то изгубили природним путем, пре ће бити политичким дилом у новије време.
Nije bilo političkih dilova, bugarski jezik je veoma rano postao izolovan od ostalih slovenskih dijalekata, mnogo pre nego što je dolaskom Mađara u Panoniju i uništenjem Velike Moravske presečena veza između zapadnojužnoslovenskih i zapadnoslovenskih dijalekata, a zahvaljujući prisustvu kompaktnog romanizovanog starosedelačkog stanovništva između Srba i Bugara koje je tek naknadno slovenizovano srpski i bugarski su na početku razvoja imali dosta dug period fizičke razdvojenosti, naknadno formirani dijalekatski kontinuum pokazuje izrazito gusto grupisanje izoglosa - sličnosti su nastale ulaskom balkanizama iz balkanskog latinskog, tj vlaškog.

Razlike su bitno veće nego između srpskog i hrvatskog jer su jezici nastali od slovenskih govora plemena koja su na Balkan došla/dolazila iz različitih pravaca i u različitim periodima, Srbi preko Panonije, a Bugari preko Moldavije i donjeg Dunava.

Sloveni i Vlasi na Hemu:
3E28186B-5826-454F-8461-0C3562CDD3B1.png


Dolazak onogurskih turaka Bulgara:

DDDAC8EB-EEC9-4641-BF69-5E8B0418800A.jpeg
 
Питам се како бугарски ђаци у бугарским школама са средине 19. века читају српске књиге на српском језику, са српским словима и све разумеју? Зашто данашњи Бугари не разумеју српски језик?

И с тим у вези, ко је кога описменио? Јесу ли Кнежевини Србији за школе долазиле књиге штампане у Трнову, или су за бугарске школе књиге штампане у Београду?
Јеси ли икада прочитао барем страницу из историје старословенског језика, како се писмо проширило на Балкану?
 
Прва ћирило-методијевска глагољица, за коју званична историографија тврди да је настала у Бугарској у преславској књижевној школи
Ово можеш тврдити само ти - прва глагољица нико још не зна где је и када тачно настала. Ајде, престани да тролаш.
 
Ово можеш тврдити само ти - прва глагољица нико још не зна где је и када тачно настала. Ајде, престани да тролаш.
Ne lupaj. Jasno je da nisi u stanju da prihvatiš da nije imala veze sa Bugarskom, kao i da prihvatiš činjenicu da je tvrdnja da su Ćirilo i Metodije bili “bugarski apostoli” iz “bugarskog Vitlejema” samo bugarska naciona-romantičarska laž i samoobmana:

Prvi Sloveni u okolini Soluna su bili govornici nekog zapadnojužnoslovenskog dijalekta.

Q. E. D.
 
Питам се како бугарски ђаци у бугарским школама са средине 19. века читају српске књиге на српском језику, са српским словима и све разумеју? Зашто данашњи Бугари не разумеју српски језик?

И с тим у вези, ко је кога описменио? Јесу ли Кнежевини Србији за школе долазиле књиге штампане у Трнову, или су за бугарске школе књиге штампане у Београду?
Pitaj kolegu @Boris T gde je štampan prvi bugarski bukvar kad smo već kod opismenjavanja.
 
Очигледно је том језику требало да заживи, обзиром да се на истоку Бугарске средином 19. века у школама учи српски језик (славјански, али са српским правописом). Дакле, било је повуци-потегни, да се тај језик прихвати, јер људи су већ били на путу да прихвате нашу редакцију, која им је очигледно ишла од руке, јер језик је граматички исправнији, падежни систем комплетан, као и фонетика. А највероватније се говорио (односно био сродан) и у ширем подручју данашње Бугарске, него што се то обично мисли. Али, онда се неко умешао, чији је једини циљ био да се што мање разумемо (а зна се ко, због присуства доста русизама).
 
https://mk.m.wikipedia.org/wiki/Податотека:Тријазичник,_Ѓорѓиіа_Пулевски.pdf

Ђорђе Пулевски у свом Тројезичнику из 1875. године без проблема употребљава и српско “Ђ” и српско “Ћ”. А данашњи Македонци имају Ќ и Ѓ.
Саветујем те да провериш како се изговарају речи "ноќ" и "ѓавол" и када су ова два слова уведена у азбуку. Налупетао си се глупости које везе немају са истроијом језика.

А што се тиче тога како је сам Пулевски писао своје име - ево његов лични потпис:

1713523230106.png
 
Очигледно је том језику требало да заживи, обзиром да се на истоку Бугарске средином 19. века у школама учи српски језик (славјански, али са српским правописом). Дакле, било је повуци-потегни, да се тај језик прихвати, јер људи су већ били на путу да прихвате нашу редакцију, која им је очигледно ишла од руке, јер језик је граматички исправнији, падежни систем комплетан, као и фонетика. А највероватније се говорио (односно био сродан) и у ширем подручју данашње Бугарске, него што се то обично мисли. Али, онда се неко умешао, чији је једини циљ био да се што мање разумемо (а зна се ко, због присуства доста русизама).
Овако је изгледао "српски" језик 1767. године који су учила српска и бугарска деца.

Screenshot 2024-04-19 134241.jpg


Горњи текст нема апсолутно никакве везе са говорним српским језиком.Реалност не треба искривљавати – рускословенски језик је уведен управо преко Србије. Није потребно много мозга да се то схвати.
 
Овако је изгледао "српски" језик 1767. године који су учила српска и бугарска деца.

Pogledajte prilog 1533708

Горњи текст нема апсолутно никакве везе са говорним српским језиком.Реалност не треба искривљавати – рускословенски језик је уведен управо преко Србије. Није потребно много мозга да се то схвати.
Говорим о 19. а не о 18. веку, школе нису ни отваране у Бугарској у 18. веку, нити је било помоћи из Србије, која не постоји тада.
 
Говорим о 19. а не о 18. веку, школе нису ни отваране у Бугарској у 18. веку, нити је било помоћи из Србије, која не постоји тада.
У другој половини 19. века само у Македонији је било преко 1.000 бугарских школа. Да ли су деца тамо учила српски? У Призрену 1858. једина хришћанска школа била је бугарска унијатска школа.
 
Овако је изгледао "српски" језик 1767. године који су учила српска и бугарска деца.

Pogledajte prilog 1533708

Горњи текст нема апсолутно никакве везе са говорним српским језиком.Реалност не треба искривљавати – рускословенски језик је уведен управо преко Србије. Није потребно много мозга да се то схвати.
Ne lupetaj. Slavjanoserbski je bio tadašnji srpski književni jezik.

Ostalo su velikobugarske konstrukcije nastale u periodu od druge polovine XIX veka pa do kraja režima Todora Živkova, plus bugarski nacional-romantizam Pajsija Hilandarskog.
 
Вратите се на тему о Србима у Бугарској, за лингвистичке проблеме имате друге теме.Хвала.
Kako očekivati bilo kakvu smislenu raspravu o Srbima u Bugarskoj kad su govornici statoštokavskog iz Trna i Belogradčika već više od jednog veka izloženi tako sistematskoj i agresivnoj asimilaciji, socijalnom pritisku i marginalizaciji da to rutinski zapažaju i ruski lingvisti:

2A30B886-ED42-4F44-86C7-AAD65E35403B.png



Na ruskom - original:

335DDA46-B882-48A2-853A-CCDB3D24B8F4.png



Stanovnici Trna i Belogradčika koji progovore na svom maternjem jeziku se trenutno nađu pod paljbom optužbi da su Srbi, a u Bugarskoj se to ne sme biti, zato i konstrukcije raznih drugih nesrpskih identiteta, kao što je na primer torlački:
1F49D06A-DC21-4173-B753-95F35941E44F.png

A9ADF539-D004-4B93-BDCD-32075CE01462.png

707818C4-1622-4CC3-B42E-4CFE5076DFA8.jpeg
 
Јеси ли икада прочитао барем страницу из историје старословенског језика, како се писмо проширило на Балкану?
Kako se to “pismo proširilo” kad se Glagoljica koristila unajveće dok su Bugari jis bili onogurski Turci Tengristi.

Najstariji sačuvani slovenski spomenici su pisani glagoljicom, latinicom i grčkim alfabetom, da ne pominjemo Runicu i kasnije hrišćansko uništavanje “paganskih vradžbina”.
 

Back
Top