Сведочанства о Србима у Бугарској

[Сребрена]

Русија и Аустрија имају 1878.године Тајну конвенцију по којој је искључено стварање словенске државе, зато је хитно направити нешто ново- свеједно како се зове.....а Србима и Црногорцима се ништа неће уступити само ће им се одузимати

Spojler

Stotinak godina pre Berlinskog kongresa,haustrijski i ruski vladari sklopili su sporazum kako će se izdeliti teritorija kad Turci odu: -napraviće se nova pravoslavna drzava Dakija (što je ostvareno u 19.veku stvaranjem Rumunije sa Nemcem vladarem)

Spojler

-napraviće se nova država Grčka (što je ostvareno u 19.veku stvaranjem Grčke sa Nemcem vladarem)

Spojler

-nema države za Srbiju, ne odgovara ni Rusiji ni Haustriji..ako se rat s Turcima srećno završi,ruska carica ustupa Srbe (dok su istovremeno obe strane puštale Srbe da se tuku sa Turcima)

ceo tekst
https://archive.org/stream/turskocarstvopr00novagoog#page/n16/mode/2up

 

[Сребрена]

Kult Marka Kraljevića medju potomcima Srba u Bugarskoj


.. niz stranih putopisaca u 16. veku – Antun Vrančić (Antonio Verantio), Marko Antonio Pigafeta (Marco Antonio Pigafetta), Stefan Gerlah (St. Gerlach), Melkjor Besolt (Melchior Besolt), Andrija Volf (A. Wolf) – prolazeći kroz Trajanova vrata na planini Srednjoj Gori- Ihtiman (Ščipon) u današnjoj Bugarskoj, kod mesta koje su Turci zvali Kapu Derbend (“vrata straže”), pominje ostatke nekog srednjovekovnog grada čije se poreklo, na osnovu lokalnih predanja, pripisuje Marku Kraljeviću (Marco Cralowitzo) ili Novaku Debeljaku (Novag Debeli).
http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/bsuvajdzic-uskoci.html

На 15 км од данашњег Ихтимана налазе се тзв."Трајанова врата", назови гранични прелаз између античке Македоније и античке Тракије. Везаност те области за Марка Краљевића огледа се и у називу на старијим картама: Маркова капија

Ista vrata/ prolaz, pominjao se kod Jirečeka (Kostenec) kao mesto gde je Nemanja dočekao Barbarozu, prevodeći latinski spis Barbarozinog saputnika Ansberta:
http://archive.org/stream/tagenoansbertun00chrogoog#page/n227/mode/2up

Nazwa "Wrota Trajana" została po raz pierwszy użyta przez historyka Antoniego Bonfiniego (1427-1502) w związku z wyprawą Władysława Warneńczyka, który przeszedł ze swoimi wojskami przez przełęcz w 1443.
W okresie gdy ziemie te znajdowały się w granicach Imperium osmańskiego, przełęcz była znana też pod swoją turecką nazwą „Kapıcık dervent” (czyt. Kapydżyk derwent, z tur. kapı - brama, wrota i dervent - przełęcz), jak i „Markowa kapija” (Маркова капия - Markowe Wrota).
https://pl.wikipedia.org/wiki/Wrota_Trajana

Utvrđenje pored Markove kapije Feliks Kanic je nazvao "karaula Kraljevića Marka" (Крали Маркови караул)
Fotografije ostataka tvrđave http://wikimapia.org/14008399/bg/Кр...а-Маркова-механа-Маркова-капия#/photo/1015808
http://liternet.bg/publish14/s_duleva/krepostta-stenos.htm

Po predanjima potomaka srba zarobljenih 1878. u novoj tvorevini, Мarko Kraljević je lumpovao u mehani pored svojih Vrata , odakle je imao tajni podzemni prolaz кроз пећину до реке, где је једним скоком прелазио на другу страну Ибра (данашње Марице)
Pavel Deliradev, Prinos kŭm istoricheskata geografiiata na Trakiia, Том 2 Izdanie na bŭlgarskata akademii͡a na naukite, 1953

https://books.google.rs/books?id=2C...ved=0CDkQ6AEwBGoVChMI7qa3q_WLyQIVg0oUCh2gmgRf

i okolina je prepuna toponima i ojkonima vezanih za Marka Mrnjavčevića
..Марков камък, м., 206; II, 155, 201, 244 Маркова грамада, м., 271 Маркова капия, Маркова врата, вж. Траянова врата Маркова механица, м., II, 344 Маркова могила, м., 232 ; II, 244 Маркова преграда, м., 223 ...

..Марков камък, Марков град, Маркова стъпка, Маркова могила, Маркова капия, Маркова дупка..
Димитър Петров Попов,Тракология - 224. страница, Лик, 1999
https://books.google.rs/books?id=nI...ved=0CEAQ6AEwBWoVChMI7qa3q_WLyQIVg0oUCh2gmgRf

..При устието на Крива река, десен приток на Марица, има пещери, наречени Маркови дупки. Според преданието те стигали чак до Маркова капия (Траянови врата), гдето е била Марковата механа. ...
Mikhail Arnaudov, ‎Dimitŭr N. Osinin - 1963 , Bŭlgarsko narodno tvorchestvo - Том 11 - 432. страница

 

[Сребрена]

Kult Marka Kraljevića medju potomcima Srba u Bugarskoj-2


За Маркову механу се верује да је била 600 удаљена од Маркових врата
http://misterika.blogspot.rs/2012/06/blog-post_18.html

Маркова могила је нижа планина, до 235 м , у Плевенској области , изнад насеља Джервен брег (данас Червен бряг)https://bg.wikipedia.org/wiki/Маркова_могила

Марков камък је огромни комад стене у обалсти око данашњег (великог) Трнова.Пре него га је бацио ту где јесте, камен се налазио на врху брада, а огребао је Маркову руку, па се на камену налазе трагови крви Марка Краљевића, преносе потомци с колена на колено. (До днес може да се види кралимарковата кръв върху повърхността на каменното кълбо.)

Други камен, опет камен Краљевића Марка, налази се у данашњој источној Бугарској, област Средеца (источне "Софије") код Бургаса , код села Доње Јабуково. Вода је лековита за нероткиње код камена, а на врху камена налазе се два кладенца , два "Божја ока"

http://fallingskies76.blog.bg/zabavlenie/2015/07/20/strandja-krie-misteriite-na-markov-kamyk.1377590
https://bg.wikipedia.org/wiki/Долно_Ябълково

Трећи камен, Марков камен, налази се на Царевом врху ,на планини Книшави (данашњој Рили)
Царев връх е мащабно мегалитно светилище и част от обширна древнотракийска сакрална територия, разположена по билото на Рила планина (на 2000 - 2200 м.н.в.) между Марков връх и западното подножие на Царев връх с обща дължина от около 5 kmhttps://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%89%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D0%B4_%D0%A6%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2_%D0%B2%D1%80%D1%8A%D1%85

 

[Сребрена]

Kult Marka Kraljevića medju potomcima Srba u Bugarskoj-3


Маркова дупка или Крали Маркова дупка је пераст, камени "мост" настао природним путем , висине 28 метара у Средњој Гори Старе планине, кажу последљи стадиј у "развоју" пећине.( скален мост с височина 28 m, разположен в южната част на биосферния резерват „Стенето“, част от Национален парк „Централен Балкан“ в Средна Стара планина)
https://bg.wikipedia.org/wiki/Маркова_дупка

Врло је лако спустити се од Марковог скалног моста (дупке) , преко Сопот манастира код Кралева (данашње Карлово) према Калоперу (Калоферу) и ту, код места Лиса, "пресећи" Стару планину и ући у Рашку долину, долину реке Рашке.

 

[Сребрена]

Kult Marka Kraljevića medju potomcima Srba u Bugarskoj-4

Маркова стъпка

Стена Краљевића Марка, пећина у облику Маркове стопе, Шарчевог копита (кон Шарколия) и шапе Марковог кучета, извор воде Вукашин.
..у околини Перника, на некадашњем Немањином путу из Раса до братске територије

Скалата е свързана с митологизирания образ на Крали Марко (местното диалектно название е Маркова стъпкя).
Намира се непосредствено след гробището в началото на дол над чешма с два чучура. На върха на скалата може да се види дупка, дълбока около 30-40 см. с формата на стъпало, както и копитото на кон (на Крали Марко) е лапа на куче (също свързвана с кучето на Крали Марко).
Местността около скалата се нарича "Маркова стъпка".
Скалата е част от цял комплекс митологизирани обекти в района, като се започне с името на селото - Кралев дол (от Крали Марко) и чешмата (извор) Вакашинец (свързана с бащата на Крали Марко - Вълкашин).
Nearby cities: Перник, Банкя, София
Координати: 42°33'36"N 23°5'11"E
http://wikimapia.org/26636993/bg/Скала-Маркова-стъпка

Село Кралев дол https://bg.wikipedia.org/wiki/Кралев_дол
През селото тече малката река Кралев дол (ляв приток на р.Струма..)http://svetimesta.com/България/Пернишка област/Село - Кралев дол

Чесма на месту извора Вакашинец, по Вукашину Мрњавчевићу

http://photos.wikimapia.org/p/00/03/02/07/37_big.jpg

Село Краљевића Марка у јужној Бугарској, област данашњег Пазарџика, са малим бројем становника у односу на велику територију

Krali Marko ( Крали Марко) is a small village in Pazardzhik Municipality https://en.wikipedia.org/wiki/Krali_Marko,_Pazardzhik_Province
https://www.google.rs/search?q=крал...ved=0CAYQ_AUoAWoVChMI-aOv0YuMyQIVR1gUCh3rfwMV

Отисак стопала Краљевића Марка у селу Петровић (данас Петрич), на тракијском археолошком налазишту.По предању, једна стопа је на планини Огражден(ој), а друга на Беласици.http://pochivka.com/n19-42537-По_стъпките_на_Крали_Марко

Дели Марков камък - изнад града Враце код водопада
(За този камък се знае, че Крали Марко го е изнесъл и го е поставил там. Голям е колкото половин кола сено.)
Във Врачанския балкан има местност Крали Маркови откоси - в Милановския суват.
(Тук Марко е косил трева и същата трева се е вкаменила и са станали камъни също като откоси по четири - девет метра широки)
Крали Марко е минал през Букьовци само веднъж и затова от копитата на коня му има само по една плоча - на Средния връх, на Мутишевица и на Марков баир.
Край село Манастирище има камъни, на които се виждат следи от подкова. Там също стъпвал Марко с коня си.
По течението на река Бриша, край село Тлачане има корито с дебели камъни, дълги шест метра и широки четири. По тях са издълбани следи от конски копита и от саблен удар.
Марков баир.-Крали Марко с коня си скочил веднъж от Стара планина чак на най-високия баир западно от Оряхово. .. се чули чак в равното Софийско поле.
Разправят, че Крали Марко бил любовник на баба Вида. Понякога любовниците се развличали, като се надхвърляли с камъни. Марко хвърлял от Оряхово, Баба Вида от Видин.
http://www.bulgariatour.org/index.p...%CE+%C8+%CA%CE%CD%DF+%D8%C0%D0%CA%CE%CB%C8%DF

 

[Сребрена]

Сребрена, да ли си истраживала српске топониме у Бугарској? Осим места Србиново у Пиринској Македонији, постоји, на пример, и планина Србчето (Сръбчето).

Имам нешто, никад нисам села да све то систематузујем. На Орбелус планини постојао је врх Србин, да ли мислимо на исто ?
Не умем сада да одредим који је то врх (иако верујем да је ту био Србинград из песама)- прва асоцијација ми је Вихрен, јер је највиши, али нисам још нашла поузданије податке.

Из путописа Виктора Грегоровича, руског филолога, по европској Турској (Очерки путешествия по европейской Турции. 1877)
сазнајемо да поред села Србин протиче река Србинка

Spojler

А у књизи Ивана Иванића "Маћедонија и Маћедонци",Том 2, 1910.г. , помиње се и планински врх Србин (на Пирин планини) , источно од села, па је логично зашто је и клисура добила име Српска (иначе дуга 18 км).
Обично пишу да је трачанско име пиринског планинског венца било Орбел, и да је значило"снежни врхови".

Spojler

као и да , у истом креју, живи и српско племе Аризвановаца, по којима је други врх исте планине понео име

https://books.google.rs/books?id=hN...ved=0CB8Q6AEwAWoVChMIpurTvfjWyAIVQ1wsCh08DA2B

https://bg.wikipedia.org/wiki/Пирин

Село Србин(ово) је било у саставу старе Самоковске епархије, која је од свог оснивања 1557. године, па све 1766. године, део српске Пећке патријаршије,( која је укинута 1766. и припојена грчкој Цариградској патријаршији).

Spojler

Најзначајнији сеоски празник је Свети Василије, одн. православна Нова година, која се по новом календару прославља 1. јануара. Бројне су манифестације у виду карневала, тзв. "кукера" или "чауша", у народу овог краја познатих под именом "бабугери", као и у бројним другим селима овог краја у којима се поштују стари обичаји који потичу још из старословенског паганског времена.https://sr.wikipedia.org/sr/Брежани_(Бугарска)

Али и најкраћа могућа претрага одмах да резултате. село Србљаница у околини данашњег Чипровца, Монтана, напр
...Сръбляница ... близо до неговия център Чипровци. http://www.promacedonia.org/chipr/chipr_8.html

из тог села породица Србљански

https://books.google.rs/books?id=NC...ved=0CCgQ6AEwAWoVChMIhvuy_suNyQIVhpUOCh06kAaa

https://books.google.rs/books?id=MZ...ved=0CDUQ6AEwA2oVChMIrNOxv8-NyQIVwaYOCh1cagiO

у 20. веку име села Србљаница је замењено именом село Гаврил Генов.
Један од познатијих житеља је сликар Галилеј Симеонов, потпуно европске физионимије, ништа блгарско
http://ogostanews.blogspot.rs/2014_06_01_archive.html

 

[Babunski]

Имам нешто, никад нисам села да све то систематузујем. На Орбелус планини постојао је врх Србин, да ли мислимо на исто ?
Не умем сада да одредим који је то врх (иако верујем да је ту био Србинград из песама)- прва асоцијација ми је Вихрен, јер је највиши, али нисам још нашла поузданије податке.



Али и најкраћа могућа претрага одмах да резултате. село Србљаница у околини данашњег Чипровца, Монтана, напр
...Сръбляница ... близо до неговия център Чипровци. http://www.promacedonia.org/chipr/chipr_8.html

из тог села породица Србљански

https://books.google.rs/books?id=NC...ved=0CCgQ6AEwAWoVChMIhvuy_suNyQIVhpUOCh06kAaa

https://books.google.rs/books?id=MZ...ved=0CDUQ6AEwA2oVChMIrNOxv8-NyQIVwaYOCh1cagiO

у 20. веку име села Србљаница је замењено именом село Гаврил Генов.
Један од познатијих житеља је сликар Галилеј Симеонов, потпуно европске физионимије, ништа блгарско
http://ogostanews.blogspot.rs/2014_06_01_archive.html

Не знам шта им је сметао мој пост па су га обрисали... Види се из твог одговора да у њему није било ничега неодговрајућег. Србчето је узвишица изнад града Русе (град на Дунаву североисточно од Великог Трнова). Није топоним који си поменула. Очигледно је да српских топонима у Бугарској има поприлично, не баш колико у Македонији, али још увек им број није занемарљив. Занимљиво је да се налазе чак и у централној Бугарској.

 

[Сребрена]

Србчето је узвишица изнад града Русе (град на Дунаву североисточно од Великог Трнова). Није топоним који си поменула. Очигледно је да српских топонима у Бугарској има поприлично, не баш колико у Македонији, али још увек им број није занемарљив. Занимљиво је да се налазе чак и у централној Бугарској.

јесте, лако се налази

Град Русчук обухвата територију између острва Матей и ушћа Русенског Лома на западу ..до висоравни Сръбчето на истоку..
Јужно од града је брдо Саръбаир високо 159 m.
https://bg.wikipedia.org/wiki/Русе
http://dariknews.bg/view_article.php?article_id=1206036

Има неких делића који помињу Недељка Иван(овић)а , Србина из Старе Загоре , турског поданика, који је службовао 11 година код богданског (молдавског) кнеза. (Недялко Иван Сырбу ) ...Отприлике, колико могу да похватам нити, подигао је устанак против Турака у слично време Карађорђевом,а с њим је друговао у Богданији/Бесарабији .Има изгледа да је по њему и српском устанку висораван код Рушчука добила име СРПСКО
(Очевиден факт, что в данном случае национальное обозначение ,‚серб” перешло в прозвище „Сръбчето”, легко приобретенное из-за участия Недялко в сербском восстании. ..)

--А други се Србин помиње као Иван Јанчин из Рушчука, турски поданик ( Ивана Янчу, серба, турецкого подданного из Русчука)..
https://books.google.rs/books?id=th...ved=0CB8Q6AEwAGoVChMIg9-s-aaOyQIVhg9yCh0SfQGn
https://books.google.rs/books?id=_n...sig=ACfU3U2ezyZQGeZWXnxVgW6WVXiytV1Jvw&edge=0


Поред великог Трнова насеље СЕРБЉИ, близу Ловеча (Ловца) насеље СРБИЈА, мало јужније право ТЕТОВО (данашњи Тетевен) :

David Rumsey Historical Map Collection
Author: Arrowsmith, John
Date: 1832
Short Title:Turkey In Europe.
Publisher:John Arrowsmith, London

Full Title: Turkey in Europe, by J. Arrowsmith. London, pubd. 15 Feby. 1832 by J. Arrowsmith, 35 Essex Street, Strand.

http://www.davidrumsey.com/luna/ser..._List_No,Series_No;lc:RUMSEY~8~1&mi=2&trs=147

Некадашња Србија, јужно до Ловче, постала је Сливек село
Некадашње Сербљи место, појављује се касније као Sar-begli, на аустријским мапама, на реци Лопушници http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/200e/43-43.jpg
По немачком тексту, бивши назив места по важећој транскрипцији је Srabe und Sarbe (Сръбе, Сърбе) ,алтернативно Srbe oder Serbe.
Од 1934 након пуча и доласка десничарске организације под вођством Кимона Георгиева званично име места је Малки Вършец
Frühere Name des Ortes sind nach heutiger Transkription Srabe und Sarbe (Сръбе, Сърбе), alternativ transkribiert auch Srbe oder Serbe. Ab 1934 nach dem Putsch in Bulgarien durch die rechtsnationale Organisation Zveno unter der Führung von Kimon Georgiew und der von ihm 1934 radikal durchgeführten Verwaltungsreform trägt das Dorf offiziell den Namen Malki Warschez.[

 

[Сребрена]

Вилијам Мекмајкл (1784-1839), енглески лекар и путописац, „Journey from Moscow to Constantinople, in the years 1817, 1818“ , Лондон, 1819 г.


(стране: 132-133)

» Староседелачко хришћанско становништво у овој земљи, раније познатој као Мезија, сада је подељено на две области Сербију и Бугарску, а колективно се зову Сербијани и говоре славенским језиком. Прави Бугари, пореклом су Татари, а дошли су у 5. веку са обала реке Волге, постепено усвојивши славенски дијалекат од својих нових земљака Серба, задржавши само пар речи из њиховог ранијег језика. «
Пратеће обавештења је дато о њима од интелигентног Бусбекиуса ...

Spojler

Аугериус Гислениус Бусбекиус познатији као ОГИЈЕ Гхиселин де Бусбек (1522-1592) био је писац, амбасадор и легат аустријске монархије .

Наведени цитат је из дела Itinera Constantinopolitanum et Amasianum ab Augerio Gislenio Busbequij, & C.D. ad Solimannum Turcarum imperatorem C.M. oratore confecta. Eiusdem Busbequij De acie contra Turcam instruenda consilium,Фиренца, 1581. и гласи у преводу:

> Народ Бугара, са скитске реке Волге , с обзиром да је већина тог народа са променама својих станишта била принуђена, вољно или силом, да мигрира са својих простора, напоменућу овде, то беше народ под именом Бугари то јест Волгари , именом изведеним од исте речи коју споменута река носи : од реке ка планинама Хаемус, које су између Софије и Филиполиса , тај је народ морао ту доћи : та древна места су природно ограђена , тамо где је царска моћ Грка , дуго већ била презрена ; Цариградска империја је силно нападнута , након пада била је освојена и поробљена. Турци завладавши , наметнули су јарам ропства , од кога је највише несреће претрпео народ илирског језика - Серби и Рашани .<

 

[Сребрена]

...apostolski (papski) vizitor Petar Masarek izveštava Kongregaciju u Rimu (1623-24). godine) da je "neizbrojiv broj šizmatika u Srbiji, Bugarskoj, delu Bosne i Ugarskoj, koji žive u neizbrojivim naseljima"..
...2. IV i 10. X 1640. godine Misionar Frančesko de Leonardis moli Papu i Kongregaciju za još veći broj misionara radi unijaćenja Srba, jer "na području od Carigrada do Istre i Hrvatske od svih Hrišćana pet šestina sačinjavaju Srbi (pravoslavni) ".
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Katolici/Lat_UnijacenjeEpiskopAtanasije.htm

 

[Сребрена]

Dvadesetak godina posle Berlinskog kongresa ( i tri završena rata), Srpska Vlada razmatra preostale Srbe u Bugarskoj

Још од априла 1917. српска влада разматрала је, како са националног, тако и са стратешког гледишта, питања исправке државне границе са Бугарском. На иницијативу владе Николе Пашића, Српска врховна команда је израдила план будућих граница.

У Меморандуму, који се заснивао на „разграничењу по принципу народности“, граница спрам Бугарске би: „ишла од Арчар-Паланке на Дунаву, поред села Мешковца на кланац Петрохан (на планини Балкан), па вододелницом Нишаве и Струме, затим током Струме до грчке границе на југу.“ У етничком смислу „то би била територија на крајњем западном делу Бугарске, чији су становници Србљи"

Председник српске мировне делегације Никола Пашић је на седници 23. јануара 1919. у Паризу саопштио делегатима:

„Према Бугарској не тражимо... територијално повећање; област обележена картом је предата само је исправка границе и потребно обезбеђивање, која је увек нападала без објаве рата, пресецајући нам одмах пругу, чиме доводи у смртну опасност целу нашу земљу... С друге стране, то становништво, у овим областима и само је желело да се присаједини Србији, оно није бугарско ни по својим осећајима. Историја је забележила да су крајеви око Ћустендила и Видина тражили да уђу у састав Србије; а и сами Бугари називају то становништво Србуљима. Могли бисмо ипак одустати од Перника, пошто је близу Софије и да нам се не рекне да га тражимо због рудника...“

Први светски рат натерао је руску јавност да преиспита оправданост стварања кнежевине Бугарске на небугарским територијама, али до дана данашњег њихова грешка није исправљена нити неправда према заточеним Србима у Бугарској и њиховим потомцима:


На Балканском полоуострву је Фердинанд Кобург још ватренији представник немачког Drang nach Osten него што су то католички Хохенцолерни који су се сместили у Румунији.“
...Тако је рат који је почео против Бугарске натерао руско друштво не само да се разочара у идеје „словенског братства“ дугиних боја, ко бајаги постојеће као нешто што се подразумева само по себи, већ да и први пут размисли о узроцима „издаје словенства“ и незахвалности ослобођених према ослободиоцима.
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske...-slepac-nije-video-da-je-bugarska-protiv-nas/

 

[Сребрена]

Поред великог Трнова насеље СЕРБЉИ, близу Ловеча (Ловца) насеље СРБИЈА, мало јужније право ТЕТОВО (данашњи Тетевен) :

David Rumsey Historical Map Collection
Author: Arrowsmith, John
Date: 1832
Short Title:Turkey In Europe.
Publisher:John Arrowsmith, London

Full Title: Turkey in Europe, by J. Arrowsmith. London, pubd. 15 Feby. 1832 by J. Arrowsmith, 35 Essex Street, Strand.

http://www.davidrumsey.com/luna/ser..._List_No,Series_No;lc:RUMSEY~8~1&mi=2&trs=147

Некадашња Србија, јужно до Ловче, постала је Сливек село
Некадашње Сербљи место, појављује се касније као Sar-begli, на аустријским мапама, на реци Лопушници http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/200e/43-43.jpg
По немачком тексту, бивши назив места по важећој транскрипцији је Srabe und Sarbe (Сръбе, Сърбе) ,алтернативно Srbe oder Serbe.
Од 1934 након пуча и доласка десничарске организације под вођством Кимона Георгиева званично име места је Малки Вършец
Frühere Name des Ortes sind nach heutiger Transkription Srabe und Sarbe (Сръбе, Сърбе), alternativ transkribiert auch Srbe oder Serbe. Ab 1934 nach dem Putsch in Bulgarien durch die rechtsnationale Organisation Zveno unter der Führung von Kimon Georgiew und der von ihm 1934 radikal durchgeführten Verwaltungsreform trägt das Dorf offiziell den Namen Malki Warschez.[

Kod Trajan grada izmedju Srbije, Srblja i Tetova- manastir Sopot, ista etimologija kao i za Sopoćane


На чесми у склопу Сопот(ан)ског манастира упечатљив је двоглави орао, хералдички српски симбол..

http://www.pbase.com/ngruev/image/43869651
http://www.journey.bg/bulgaria/bulgaria.php?guide=1180
http://www.pbase.com/ngruev/sopotmonastery

Podignut je u 12. veku u vreme Nemanje i njegovih predaka

 

[Сребрена]

Село Србљаница

или у варијантама Сърбланица ( Сръбляница) и Сръбица и Сръбница...записано је и у турском тефтеру из 1576.године

Mestnite imena v Mikhaĭlovgradsko, Dimitrina Mikhaĭlova
https://books.google.rs/books?id=uX...ved=0ahUKEwjphd_l1pbLAhUsEJoKHb30Cx8Q6AEIIDAB

Године 1934. промењен је назив у село Илица, а године 1955. у село Гаврил Геново.

Imenata na selishtata v Berkovsko, Mikhaĭlovgradsko i Lomsko, Nikola Nameranski, 1991.
https://books.google.rs/books?id=eo...ved=0ahUKEwiupbvy2JbLAhWjKJoKHT5EAVsQ6AEIGjAA

Налази се у северозападној данашњој Бугарској, у области града Монтана (некада Михајловград, потом Фердиданд....)

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.ne...727_978551342227898_5722529805089795283_o.jpg
https://en.wikipedia.org/wiki/Gavril_Genovo

 

[Сребрена]

Село Србиново

постало је 1934.године село Сребриново.
Налази се у јужној данашњој Бугарској, општина Панађуриште (вашариште), 60 км од Софије.https://bg.wikipedia.org/wiki/Сребриново

На бугарској википедији дају се два могућа порекла становништва и имена : једна је да су насељеници били Срби, који су 1443.године ратовали са војском султана Мурата, а друга је да су насељеници Срби из Србије
Кроз село протиче река Тополница која се улива у Ибар (данашњу реку Марицу). Бугарски министар просвете и писац историјских књига К. Јиречек је мислио да име веће сеоске области -Поибрене- показује да је то становништво раније живело на обалама Ибра, одн.данашње Марице.

https://books.google.rs/books?id=W_...ved=0ahUKEwiZ-tf63ZbLAhUIM5oKHezADSAQ6AEIGjAA
https://www.facebook.com/Srebrinovo-СребриновоСърбиново-216984995003863/

 

[Марко Апис Јовановић]

Kod mene u Šumadiji ima dosta mikro toponima koji se odnose na Bugare. Bugarske Gradine, Bugarsko Groblje, Bugarsko brdo... Toponimi datiraju pre Prvog i Drugog rata. Moje mišljenje je da je bio pogranicni prostor u srednjem veku.

 

[Perperius]

Manastir Zemen, zadužbina despota Dejana - Zemen, zapadna Bugarska

 

[Bren]

Nikada Srba u nekom ozbiljnijem broju nije bilo na teritoriji današnje Bugarske. Postoji li danas jedno jedino selo u kom su Srbi autohtono stanovništvo?

 

[хан Ацо]

Nikada Srba u nekom ozbiljnijem broju nije bilo na teritoriji današnje Bugarske. Postoji li danas jedno jedino selo u kom su Srbi autohtono stanovništvo?

Nema Srbi u Bugarskoj.Na teritorije danasne Bugarske nikad nusu ziveli Srbi.

 

[хан Ацо]

Balkanska etnicka mapa iz 1847.Tamo se vidi da nema Srbi na teritorije danasne Bugarske.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nema Srbi u Bugarskoj.Na teritorije danasne Bugarske nikad nusu ziveli Srbi.

Znači, pronađem jednog i tvrdnju ti oborim?

 

[Plastun]

Po popisu stanovništva Knjažestva Bugarske iz 1881, na teritoriji tadašnje Bugarske je živelo oko 1,800 Srba. Skoro svi su u Vidinskom okrugu.

http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000070&page=10

 

[Pravi Vlah]

Kult Marka Kraljevića medju potomcima Srba u Bugarskoj


.. niz stranih putopisaca u 16. veku – Antun Vrančić (Antonio Verantio), Marko Antonio Pigafeta (Marco Antonio Pigafetta), Stefan Gerlah (St. Gerlach), Melkjor Besolt (Melchior Besolt), Andrija Volf (A. Wolf) – prolazeći kroz Trajanova vrata na planini Srednjoj Gori- Ihtiman (Ščipon) u današnjoj Bugarskoj, kod mesta koje su Turci zvali Kapu Derbend (“vrata straže”), pominje ostatke nekog srednjovekovnog grada čije se poreklo, na osnovu lokalnih predanja, pripisuje Marku Kraljeviću (Marco Cralowitzo) ili Novaku Debeljaku (Novag Debeli).
http://www.rastko.rs/knjizevnost/usmena/bsuvajdzic-uskoci.html

На 15 км од данашњег Ихтимана налазе се тзв."Трајанова врата", назови гранични прелаз између античке Македоније и античке Тракије. Везаност те области за Марка Краљевића огледа се и у називу на старијим картама: Маркова капија

Ista vrata/ prolaz, pominjao se kod Jirečeka (Kostenec) kao mesto gde je Nemanja dočekao Barbarozu, prevodeći latinski spis Barbarozinog saputnika Ansberta:
http://archive.org/stream/tagenoansbertun00chrogoog#page/n227/mode/2up

Nazwa "Wrota Trajana" została po raz pierwszy użyta przez historyka Antoniego Bonfiniego (1427-1502) w związku z wyprawą Władysława Warneńczyka, który przeszedł ze swoimi wojskami przez przełęcz w 1443.
W okresie gdy ziemie te znajdowały się w granicach Imperium osmańskiego, przełęcz była znana też pod swoją turecką nazwą „Kapıcık dervent” (czyt. Kapydżyk derwent, z tur. kapı - brama, wrota i dervent - przełęcz), jak i „Markowa kapija” (Маркова капия - Markowe Wrota).
https://pl.wikipedia.org/wiki/Wrota_Trajana

Utvrđenje pored Markove kapije Feliks Kanic je nazvao "karaula Kraljevića Marka" (Крали Маркови караул)
Fotografije ostataka tvrđave http://wikimapia.org/14008399/bg/Кр...а-Маркова-механа-Маркова-капия#/photo/1015808
http://liternet.bg/publish14/s_duleva/krepostta-stenos.htm

Po predanjima potomaka srba zarobljenih 1878. u novoj tvorevini, Мarko Kraljević je lumpovao u mehani pored svojih Vrata , odakle je imao tajni podzemni prolaz кроз пећину до реке, где је једним скоком прелазио на другу страну Ибра (данашње Марице)
Pavel Deliradev, Prinos kŭm istoricheskata geografiiata na Trakiia, Том 2 Izdanie na bŭlgarskata akademii͡a na naukite, 1953

https://books.google.rs/books?id=2C...ved=0CDkQ6AEwBGoVChMI7qa3q_WLyQIVg0oUCh2gmgRf

i okolina je prepuna toponima i ojkonima vezanih za Marka Mrnjavčevića
..Марков камък, м., 206; II, 155, 201, 244 Маркова грамада, м., 271 Маркова капия, Маркова врата, вж. Траянова врата Маркова механица, м., II, 344 Маркова могила, м., 232 ; II, 244 Маркова преграда, м., 223 ...

..Марков камък, Марков град, Маркова стъпка, Маркова могила, Маркова капия, Маркова дупка..
Димитър Петров Попов,Тракология - 224. страница, Лик, 1999
https://books.google.rs/books?id=nI...ved=0CEAQ6AEwBWoVChMI7qa3q_WLyQIVg0oUCh2gmgRf

..При устието на Крива река, десен приток на Марица, има пещери, наречени Маркови дупки. Според преданието те стигали чак до Маркова капия (Траянови врата), гдето е била Марковата механа. ...
Mikhail Arnaudov, ‎Dimitŭr N. Osinin - 1963 , Bŭlgarsko narodno tvorchestvo - Том 11 - 432. страница

Питам се да ли је ово синкретизам, то јест приписивање римљанских објеката личностима из много каснијег доба? Врата, односно тврђаве, су бесумно римљанске, вероватно их је цар Трајан изградио, а Трајаново име је било Marcus, односно Марко потом природне еволуције језика. У источној Србији постоји римљанска кула која се данас назива Милошевом Кулом:

http://www.paundurlic.com/pdf/cija_je_kula.pdf

 

[loš đak Boža]

Питам се да ли је ово синкретизам, то јест приписивање римљанских објеката личностима из много каснијег доба? Врата, односно тврђаве, су бесумно римљанске, вероватно их је цар Трајан изградио, а Трајаново име је било Marcus, односно Марко потом природне еволуције језика. У источној Србији постоји римљанска кула која се данас назива Милошевом Кулом:

Imam jednu teoriju a to je da su mit o Kraljeviću Marku najverovatnije raširili vlaški stočari iz Zapadne Makedonije koji su selili na sever pa dokle su došli, dotle su proširili i predaju o Kraljeviću Marku. Zato postoji kult Marka i među Srbima i među zapadnim Bugarima. Naravno, možda rođo Tandori ima neku drugu ideju

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koga ce pronajdes,jedan Srbin koji je dosao da zivi u Bugarskoj pre 5 godine?Takvi ima mnogo

Pa sta si onda uopste htio kazati?

 

[posmatrac iz Moskve]

Nema Srbi u Bugarskoj.Na teritorije danasne Bugarske nikad nusu ziveli Srbi.

Mozda si u pravu. Samo sto ja primetih, da zapadno od Sofije sva sela imaju tipicno srpska imena,cak i u Sofiji na brdu ima jedno elitnije naselje Dragaljevci. A ostade mi u secanju i selo Mrcajevo,mora da mnogo gotive Miroslava Ilica. Nego, objasni ti nama zasto se u ovim zapadnim sopskim krajevima kaze Bela Maca kad ostatak Bugarske govori Bjala Kotka ?