Nikad SSSR nije bio dio tTrojnog pakta.
Nije bio u Trojnom paktu ali je sa Nemackom bio strana ugovornica Pakta o nenapadanju i pripadajucih aneksa istog pakta.Podrazumeva se da je objavom rata od strane Nemacke taj pakt prestao da postoji.Isti je slucaj i sa Jugoslavijom cije je clanstvo u Trojnom paktu prestalo nemackom invazijom.
 
Путник (енгл. Mount Putnik) је планина у Канади, део Стеновитих планина у оквиру венца Кананаскис. Налази се у покрајини Алберта, западно од реке Кананаскис. Надморска висина је 2.940 метара. Име је добила 1918. године по српском војводи Радомиру Путнику.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Путник_(планина)
Kananaskis_Lakes_aerial2.jpg
 
Nije bio u Trojnom paktu ali je sa Nemackom bio strana ugovornica Pakta o nenapadanju i pripadajucih aneksa istog pakta.Podrazumeva se da je objavom rata od strane Nemacke taj pakt prestao da postoji.Isti je slucaj i sa Jugoslavijom cije je clanstvo u Trojnom paktu prestalo nemackom invazijom.
Немачка никада није објавила рат СССР, као ни Југославији.
 
Немачка никада није објавила рат СССР, као ни Југославији.
SSSR-u je Nemačka objavila rat 22.06.1941 negde oko 9 h.Nemački ambasador Šulenberg ili tako nekako koji će usput rečeno 1944 stradati zbog učešća u zaveri protiv Hitlera, predao je Molotovu notu sa objavom rata.Moguće je da slična nota uručena i Andriću ali da je ta pretpostavljena okolnost prećutkivana kako bi se izbegla zabuna jer objava rata ima smisla samo ako je učinjena pre početka ratnih dejstava što nije bio slučaj ni nemačkih napada na Jugoslaviju ni na SSSR.
 
SSSR-u je Nemačka objavila rat 22.06.1941 negde oko 9 h.Nemački ambasador Šulenberg ili tako nekako koji će usput rečeno 1944 stradati zbog učešća u zaveri protiv Hitlera, predao je Molotovu notu sa objavom rata.Moguće je da slična nota uručena i Andriću ali da je ta pretpostavljena okolnost prećutkivana kako bi se izbegla zabuna jer objava rata ima smisla samo ako je učinjena pre početka ratnih dejstava što nije bio slučaj ni nemačkih napada na Jugoslaviju ni na SSSR.
Да могуће али напад је већ био почео.
 
„Како роб ступи на Србску земљу от оног часа постаје слободним, или га ко довео у Србију или сам у њу побегао.“
(Сретењски устав, чл. 118)
У Крагујевцу је 15. фебруара 1835. године донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски.
331441465_763394808457123_7357873608427389590_n.jpg
 
40px-Simpleicons_Interface_link-symbol-of-two-chains-links-linked.svg.png
U toku je Akcija sređivanja članaka bez linkova. Pozivamo vas da se priključite i date svoj doprinos.

Savez pionira Jugoslavije​




Prijeđi na navigacijuPrijeđi na pretragu
Pioniri na prvomajskoj paradi u Ljubljani 1961.
Savez pionira Jugoslavije (SPJ) (slov. Zveza pionirjev Jugoslavije (ZPJ), mak. Сојуз на пионери на Југославија (СПЈ); neslužbeno Titovi pioniri), pionirska organizacija koja je obuhvatale osnovno-školsku djecu iz prvih 7 razreda u SFR Jugoslaviji. Savez je osnovan 27. decembra 1942. godine u toku NOB-a, od strane Komunističke partije Jugoslavije, a po ugledu na sovjetske pionirske organizacije. Organizacija se nalazila u strukturi USAOJ-a, odnosno SKOJ-a, NOJ-a i SSOJ-a, kasnije. Izdavali su „Male novine“. Čest sinonim za ovu organizaciju bio je „Titovi pioniri“.
Organizacija je bila podijeljena u dvije grupe, mlađe pionire (7 do 11 godina) i starije pionire (11 do 15 godina).
Prijem novih članova obavljan je u prvom razredu, tokom svečanosti za Dan republike. Tog dana đaci su davali „pionirsku zakletvu“ i dobijali su uniformu pionira: plavu kapu „titovku“ sa crvenom petokrakom, bijelu košulju sa crvenom maramom i plavi šorc.
Posljednja generacija pionira rođena je 1982. godine.

Pionirska zakletva[uredi | uredi kod]​

Tekst pionirske zakletve, koji je u nekim detaljima varirao od škole do škole, glasio je:
srpskohrvatskislovenskimakedonski
Pionirska zakletva

Danas, kada postajem pionirDanes, ko postajam pionirДенес, кога станувам пионер
Dajem časnu pionirsku riječ:Dajem častno pionirsko besedo:Давам чесен пионерски збор:
Da ću marljivo učiti i raditiDa se bom marljivo in vztrajno učilДека вредно ќе учам и работам
poštovati roditelje i starije i biti vjeran iskren drug koji drži datu riječ.;In da bom dober tovariš;И ќе бидам добар другар;
Da ću slijediti put najboljih pionira, cijeniti slavno dijelo partizanaDa bom ljubil našo samoupravno domovinoДека ќе ја сакам нашата самоуправна татковина
I naprednih ljudi svijeta koji žele slobodu i mir.Socialistično federativno republiko JugoslavijoСоцијалистичка Федеративна Република Југославија
Da ću voljeti svoju domovinu,Da bom razvijal bratstvo in enotnostДека ќе го развивам братството и единството
Njene bratske narode sve;Ter ideje, za katere se je boril Tito;И идеите за кои се бореше Тито
I graditi nov životDa bom cenil vse ljudi svetaДека ќе ги почитувам сите луѓе на светот
pun radosti i sreće![1]ki želijo svobodo in mir!кои сакаат слобода и мир!

Tekst zakletve se s vremenom mijenjao pa je tokom 1970-ih imao sljedeći oblik:
Danas kad postajem pionir
dajem časnu pionirsku riječ
da cu marljivo učiti i raditi,
poštovati roditelje i starije
i biti vjeran i iskren drug,
koji drži danu riječ![1]
Jedna od prvih verzija svečanog pionirskog zavjeta u FNRJ, u upotrebi do 1972., bila je manje zahtijevna i glasila je:
Zavjetujem se pred pionirskom zastavom i pred svojim drugovima pionirima da ću učiti i živjeti kao vjeran sin svoje domovine – Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Zavjetujem se da ću čuvati bratstvo i jedinstvo naših naroda i slobodu naše domovine stečene krvlju njenih najboljih sinova. Za domovinu s Titom – naprijed!
 

Хитлерјугенд​


Хитлерјугенд (нем. Hitler-Jugend О овој звучној датотеци слушај (помоћ·инфо), скраћено ХЈ, у преводу Хитлерова омладина) је била паравојна организација Нацистичке партије. Постојала је од 1922. до 1945, и била друга најстарија нацистичка паравојна група, основана годину дана након сличне групе за одрасле, Штурмабтајлунг (СА).

Почеци[уреди | уреди извор]​

Припадници Хитлерјугенда салутирају на митингу у Берлину 1933
Хитлерјугенд је основан 1922. као О овој звучној датотеци Јунгштурм Адолф Хитлер (помоћ·инфо). Седиште је било у Минхену, Баварска, сврха је била тренирање и регрутовање будућих чланова СА (или Олујне дивизије), паравојног крила Националсоцијалистичке немачке радничке партије или НСДАП, немачке нацистичке партије.
Након неуспелог Пивничког пуча (1923), Хитлерјугенд је званично распуштена, али многи елементи су једноставно прешли у илегалу, делујући у тајности у малим јединицама. Организација је поново формално успостављена почетком 1926, годину дана некон што је и сама Нацистичка партија реорганизована. Архитекта реорганизације је био Курт Грубер, студент права и Хитлеров поштовалац из Плауена, Саксонија. Он је спојио неколико тајних омладинских група, и основао организацију Großdeutsche Jugendbewegung (Омладински покрет Велике Немачке).
Након кратке борбе за премоћ са ривалском организацијом Герхарда Росбаха, Шилјугенд, Грубер је победио, и његов Омладински покрет Велике Немачке је постао званична организација Нацистичке партије. Јула 1926, је преименован у Hitler-Jugend, Bund deutscher Arbeiterjugend (Хитлерова омладина, савез немачке радничке омладине) и, по први пут, званично је постао део Штурмабтајлунга.
До 1930, Хитлерјугенд је уписао преко 25.000 дечака старих четрнаест година и више. Такође је успостављен и јуниорски огранак, Дојчес јунгфолк, за дечаке од десет до четрнаест година. Девојчице од десет до осамнаест година су имале паралелну организацију, Bund Deutscher Madel(БДМ), Савез немачких девојчица.
Априла 1932, канцелар Хајнрих Брининг је забранио Хитлерјугенд, у покушају да заустави ширење политичког насиља. Међутим, већ у јуну, забрану је укинуо његов наследник, Франц фон Папен како би умирио Хитлера, који је брзо добијао на популарности.
До веће експанзије је дошло када је 1933, Балдур фон Ширах постао први Рајхсјугендфирер, и уложио много времена и новца у пројекат.

Доктрина[уреди | уреди извор]​

Хитлерови омладинци су били виђени као будући аријевски надљуди, и били су индоктринирани у антисемитизам. Један од циљева је био да се у децу угради мотивација која ће омогућити Хитлеровим омладинцима да се као војници верно боре за Трећи рајх. Хитлерјугенд је стављао већи нагласак на физички и војни тренинг него на академско уздизање.

Организација​

Хитлерјугенд је био организован у корпусе под вођством одраслих, а опште чланство су чинили дечаци старости од четрнаест до осамнаест година. Од 1936, чланство у Хитлерјугенду је било обавезно за све младе Немце. Хитлерјугенд је био сматран и важном степеницом у будућем чланству у елитном СС. Чланови Хитлерјугенда су били посебно поносни на чињеницу да их је СС даровао једном зиг руном (симбол победе). СС је као своју ознаку користио две зиг руне, и овај чин је представљао симболичко повезивање две групе.
Хитлерјугенд је био организован у ћелије на нивоу локалних заједница. Такве ћелије су имале недељне састанке на којима су одрасле вође подучавале нацистичку доктрину. Регионалне вође су обично организовале окупљања и пољске вежбе. Највећи митинг Хитлерјугенда је обично одржаван једном годишње код Нирнберга, где су пристизали чланови из целе Немачке на годишње окупљање Нацистичке партије.
Хитлерјугенд је организовао академије за обучавање, налик припремним школама у Британији. Оне су биле замишљене за обуку будућег вођства партије, и само најрадикалнији и најпосвећенији припадници су могли да се надају прилици да похађају ове академије.
Такође је организовано и неколико корпуса замишљених да образују будуће официре за Вермахт. Ове јединице су пружале специјалистички пред-тренинг за врсте оружја за које су се чланови Хитлерјугенда припремали. Поморски Хитлерјугенд је, на пример био највећи такав корпус, и служио је као помоћ за водена спашавања за Кригсмарине (немачка морнарица).

 
Похлепа једног човека скоро је уништила информациону мрежу једне од најмоћнијих светских обавештајних служби. Његова љубав према добром животу довела је до највећег успеха КГБ-а 80-их. Катастрофалне последице грешака обавештајних служби илуструју случај Олдрича Ејмса, који је издао ЦИА-у да би живео луксузним животом, што је резултирало значајним губицима за америчке обавештајне службе. Историјски контекст укључује друге случајеве шпијунаже попут Кембриџ петорке, регрутовање страних агената и идеолошке мотиве. Ејмсов пут до издаје укључивао је личне и професионалне неуспехе, што је кулминирало његовом одлуком да сарађује са КГБ-ом, што је довело до разоткривања и смрти бројних доушника ЦИА. Упркос сумњама и интерној истрази, Ејмс је годинама избегавао откривање, подстакнут финансијском добити и раскошним начином живота. На крају, његова упадљива потрошња довела је до његовог хапшења, осуде и доживотног затвора, што је изазвало гнев јавности у Америци и променило перцепцију обавештајних агенција. Случај Ејмс остаје симбол издаје и лошег управљања унутар ЦИА-е, изазивајући значајне реперкусије и испитивање у америчким обавештајним круговима. Питање је да ли ће Русија у скорије време да има успех да сломи ЦИА?
 

Срби издајице свог рода и вере​

Марко Лакић

ИСТОРИЈА ИМ НЕЋЕ ОПРОСТИТИ​


6322A3DD-343A-414D-B194-8B9D8D65446F.jpeg


Звучаће невероватно али највећи усташки крвници били су Срби. Макс Лубурић, управник логора Јасеновац порекло вуче од фамилије из долине реке Пиве на северу Црне Горе. Он је добро знао своје порекло али то му очигледно ништа није значило.
Мирослав Филиповић био је познат као „фра сотона” због масовних злочина на Србима у околини Бањалуке. Мајка му је била Српкиња, из фамилије Радуловића док је очева фамилија променила веру и из православља прешла у католичанство. Док је био управник Јасеновца убијено је између 20.000 и 30.000 логораша, највећим делом Срба.

Рођендан међу усташама

Анте Павелић је појединим Србима гледао кроз прсте а један од њих је био и Милан Узелац. Милан односно Емил, како његово име звучи на Немачком језику био је Србин рођен у Комарном али његова породица порекло води из Врховина у Лици. Сам је истицао да је православац али то га није спречило да служи Павелићу. Поглавнику крвнику помаже да НДХ добије ратно ваздухопловство. Пре тога био је командант ваздухопловства Државе Срба, Хрвата и Словенаца.
6788ef94d1e249969080.jpg

6CAA1588-B6C2-4A11-9A8D-844C5F8CA382.jpeg

Милан Узелац (Wikimedia)

Био је и командант и ваздухопловних снага Аустроуграске. Усташки покољи над Србима нису спречили почасног генерала НДХ да свој 75. рођендан свечано прослави у Загребу и том приликом окупи бивше колеге из времена Првог светског рата. Није дигао глас због геноцида над његовим народом. Умро је после рата и сахрањен у Загребу.
688z387_borojevic.jpg

942B0751-F03A-493F-B670-A207A8B7BAE2.jpeg

(Wikipedia)

Светозар Боројевић, фон Бојна, био је најуспешнији аустроугарски војсковођа.​


Рођен је недалеко од Костајнице, у српској православној породици, од оца Адама и мајке Стане. Уочи Првог светског рата Хрвати Франковци су разорили гроб његовог оца на православном гробљу у Петрињи. Из фамилије његовог оца у Јасеновцу је убијено 35 Боројевића док је су фамилије његове мајке у логору смрти настрадала 24 члана.

Он је досегао чин фелдмаршала, и до краја је остао веран Аустроугарској. Сачувана су писма из којих се може закључити да је себе доживљавао као Хрвата.

Београђанин који је издао ЈНА

Последњи у низу Срба који су се одродили од своје вере и народа је Јован Дивјак. Он је као рођени Београђанин служио на месту заменика начелника Главног штаба војске Босне и Херцеговине. Завршио је 12. класу Војне академије у Београду, курс за команданта батаљона, Командно-штабну академију и Ратну школу. Школовање је употпунио и дипломом Штабне школе француске војске. Распад Југославије дочекао је на дужности официра у штабу Територијалне одбране у Сарајеву. Постао је бригадни генерал Армије БиХ и помоћник начелника Главног штаба војске Босне и Херцеговине. Пропагандна машинерија из Сарајева га је користила као доказ да се и Срби боре за целовиту Босну и Херцеговину.
Територијалној одбрани БиХ је предао оружје које је истог тренутка окренуто према Југословенској народној армији која се повлачила из Босне и Херцеговине. Војни суд га је 1991. осудио на 9 месеци затвора због предаје оружја али је казну избегао напустивши тада још легитимну војску. Он је један од оптужених за напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици и масакр над војницима који су се повлачили по унапред постигнутом договору.

Тврдио је да над Србима у Сарајеву није почињен масовни злочин већ да су они страдали од артиљеријске ватре својих сународника са околних брда.

https://magazin.politika.rs/scc/clanak/569687/Zivot/srbi-izdajice-svog-roda-i-vere
 

Срби издајице свог рода и вере​

Марко Лакић

ИСТОРИЈА ИМ НЕЋЕ ОПРОСТИТИ​


Pogledajte prilog 1511212

Звучаће невероватно али највећи усташки крвници били су Срби. Макс Лубурић, управник логора Јасеновац порекло вуче од фамилије из долине реке Пиве на северу Црне Горе. Он је добро знао своје порекло али то му очигледно ништа није значило.
Мирослав Филиповић био је познат као „фра сотона” због масовних злочина на Србима у околини Бањалуке. Мајка му је била Српкиња, из фамилије Радуловића док је очева фамилија променила веру и из православља прешла у католичанство. Док је био управник Јасеновца убијено је између 20.000 и 30.000 логораша, највећим делом Срба.

Рођендан међу усташама

Анте Павелић је појединим Србима гледао кроз прсте а један од њих је био и Милан Узелац. Милан односно Емил, како његово име звучи на Немачком језику био је Србин рођен у Комарном али његова породица порекло води из Врховина у Лици. Сам је истицао да је православац али то га није спречило да служи Павелићу. Поглавнику крвнику помаже да НДХ добије ратно ваздухопловство. Пре тога био је командант ваздухопловства Државе Срба, Хрвата и Словенаца.
6788ef94d1e249969080.jpg

Pogledajte prilog 1511213
Милан Узелац (Wikimedia)

Био је и командант и ваздухопловних снага Аустроуграске. Усташки покољи над Србима нису спречили почасног генерала НДХ да свој 75. рођендан свечано прослави у Загребу и том приликом окупи бивше колеге из времена Првог светског рата. Није дигао глас због геноцида над његовим народом. Умро је после рата и сахрањен у Загребу.
688z387_borojevic.jpg

Pogledajte prilog 1511214
(Wikipedia)

Светозар Боројевић, фон Бојна, био је најуспешнији аустроугарски војсковођа.​


Рођен је недалеко од Костајнице, у српској православној породици, од оца Адама и мајке Стане. Уочи Првог светског рата Хрвати Франковци су разорили гроб његовог оца на православном гробљу у Петрињи. Из фамилије његовог оца у Јасеновцу је убијено 35 Боројевића док је су фамилије његове мајке у логору смрти настрадала 24 члана.

Он је досегао чин фелдмаршала, и до краја је остао веран Аустроугарској. Сачувана су писма из којих се може закључити да је себе доживљавао као Хрвата.

Београђанин који је издао ЈНА

Последњи у низу Срба који су се одродили од своје вере и народа је Јован Дивјак. Он је као рођени Београђанин служио на месту заменика начелника Главног штаба војске Босне и Херцеговине. Завршио је 12. класу Војне академије у Београду, курс за команданта батаљона, Командно-штабну академију и Ратну школу. Школовање је употпунио и дипломом Штабне школе француске војске. Распад Југославије дочекао је на дужности официра у штабу Територијалне одбране у Сарајеву. Постао је бригадни генерал Армије БиХ и помоћник начелника Главног штаба војске Босне и Херцеговине. Пропагандна машинерија из Сарајева га је користила као доказ да се и Срби боре за целовиту Босну и Херцеговину.
Територијалној одбрани БиХ је предао оружје које је истог тренутка окренуто према Југословенској народној армији која се повлачила из Босне и Херцеговине. Војни суд га је 1991. осудио на 9 месеци затвора због предаје оружја али је казну избегао напустивши тада још легитимну војску. Он је један од оптужених за напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици и масакр над војницима који су се повлачили по унапред постигнутом договору.

Тврдио је да над Србима у Сарајеву није почињен масовни злочин већ да су они страдали од артиљеријске ватре својих сународника са околних брда.

https://magazin.politika.rs/scc/clanak/569687/Zivot/srbi-izdajice-svog-roda-i-vere

Политика сваким даном све више напредује!
 

Back
Top