Руско-Јапански РАТ
(1904-1905g)
ПРВИ ДИО
Послушајте моја браћо драга,
Да вам пјесму од истине причам
За два цара,двије царевине,
За војводе и храбре војнике
И поморске храбре убојнике.
Књигу пише царе од Јапана
Са обала Тихог океана,
Из Токија града бијелога
Што је глава Азије и нада,
А шаље је мору лађаноме
У пространу царству русинскоме
Николају цару великоме.
У књизи му бесједи Микадо
„Руски царе и московска владо
војеводе и храбре војнике
и поморске храбре ударнике.
Послушајте што ћу говорити
А за шалу немојте примити.
Од како ме небо зацарило
И сунца ми круну подарило
У најљепшем крају од свијета
Свако благо ђе расте и цвјета,
Моја круна над крунама сије
Још ни једна њојзи равна није.
Ми у туђа добра не дирамо
А без крви своја не ппуштамо.
Ви памтите није давно било
Кад је оно на нас заратило,
Царство неба пространа Китаја
Што га бедем од свијета раздваја.
Пет стотина пуних мелеона
Све под круном једне вјере трона,
Није царе лако ни изрећи
Кам-се шњима на мегдану сјећи.
Ал ту даље не би размицања
Но међ нама дође до поклања.
Заратисмо један на другога
Ја с помоћу оружја доброга
Сломих силу цара Богдихана
А задобих славу од мегдана.
Цио свијет зачуди се томе
И јунаштву задиви се моме.
Правда сруши силу и множину
И узвиши моју царевину.
А ја тада добих покраине
Од небеске силне царевине,
Манџурију и Кореју сњоме
И Формозу у мору Жутоме.
Још обећах краљу Богдихану
Да га вазда браним на мегдану,
А самном да у љубав буде
Да нам други са стране не суде.
Ријч царску он ми тада даде
И на такав уговор пристаде.
Да му чувам земљу и границе
Од Европе старе бездушнице.
Он бездушно на то се ослони
Без невоље тебе се приклони
Те небеског рашчупасте змаја
Запловисте у воде Китаја,
И остале све европске владе
Осим мудре Аустрије младе,
Која има на Балкану наде.
А цар Виљем земљен Германије
Дин-душманин в елике РУСИЈЕ
На вијећу и у твоме двору
Баш на ручку и у разговору
Превари те ка нико никога
Да се кајеш до вијека твога.
Још Никола Руски господаре
Ти се сјети из прошлости старе
Какве имаш тамо пријатеље
И какве су Америчке жеље.
Па те моли и рата не жудим
Но по себе ја и тебе судим.
За Кореју и за Манџурију
Нека обје остану Китају
А Портатур отворена лука
Нека права буду подједнака,
Да остану обичаји стари
Нека Сунце Земљом господари.
Ти притиште земљу Манџурију
И уцвили царску династију,
Света гробља нашије ђедова
Под копита Козачких атова.
И то с јадом претрпљет оћасмо
Па и даље пријатељи да смо.
У Пекингу с војском уљегосте,
Нечовјештва многа начинисте.
Моју браћу што их потиснусте
Да се у свом дому не питају
Но министре ваше да слушају.
Али тебе ни то не би доста
Но Портатур присвоисте себи,
На хитање и на брзу руку
Ти утврди ту поморку луку.
А намјести војску убоjиту
А на море флоту силовиту.
Дотадање законе поваља
И новога постави подкраља.
Ти овамо посла Алексеја,
Алексејев чим овамо дође
У Корејунумијешат се пође
У Кореју и у Манџурију
Па он нове законике ствара
Наша права са њима обара.
Ја то царе не смијем трпљети
Ако мислим на престолу бити,
На престолу кога правда диже
А слава га до небеса стиже.
Но ако ћеш да се нагодимо
И договор учинимо тајни
Да будемо пријатељи трајни.
Да узмемо краља Китајскога
За трећега савезника свога.
Па кад виде све остале владе
Како Руси и Јапанци раде,
Оставиће Китајске границе
На темељу правде и правице.
Ако нећеш ти на то пристати
Самом Богу одговор ћеш дати,
Јер друкчије морам ратовати
Народној се жељи одазвати
Народ моли и рата ми тражи,
Или право да им се уважи.
Цио Јапан из грла једнога
Противан је освајања твога.
Ништа своје без крви не дају
Нит се сили твојој поклањају.“
Кад Микадо књигу саставио
Петрограду те је оправио.
Он дозива Руског посланика
Баш Розена царског заступника,
Па и њему каже наустице
Да не буде какве двоумице.
Па састави Јапанску господу
Генерале и цијелу владу,
Мудре људе, старе савјетнике
И великих школа представнике,
Генерале, војне поглаваре
И из рата војсковође старе,
Све им каза што је и како је
Како ствари са Русима стоје.
Још им каза да су на опрезу
Ако тешки часови наљезу,
Да промисле што им чинит ваља
Дас Јапану образ не окаља .
Тајно војска нека спремна буде
Да им не би изненада било
Ако би се за рат одлучило.
Пун весела лица од радости
Цареви се разиђоше гости,
У најбољем јуначкоме наду
Да им Руси одговор не даду.
Кад Николи цару од Русије
Дође књига цара Јапаније
Три пута је књигу прочитао
И од чуда задивљено стао
Зачуди се царевој смјелости
И задиви Јапанској дрскости
Кад му у бој по свијета спрема
Своје војске ни милион нема.
Насмија се и на ноге стаде
Па маршалу налог царски даде,
Да позове обије царице
И књажевске обје породице
Царску владу, царске савјетнике
Генерале војне поглаваре
И из рата војсковође старе.
Па свијема на окупу каза
И подвикну Владимира књаза!
Микадову књигу те прочита
И свакога за савјет упита...!?
„Браћо моја и господо драга
Ви сте царства Русинскога снага
Ви сви знате колко исток вреди,
Знате шта су земаљски угледи
Силу нашу и могућност знате
И душмана којега имате.
Ево нас је књига допанула
Од Микада цара Јапанскога
Који земље и градове тражи,
Сву Кореју и сву Манџурију
И тврдога Портатура града.
Оћемо ли земље уступити
И њихове жеље испунити
Или ће мо на путу им стати
И са сабљом одговора дати?
Сви знадете жеља ми је света
Мир и правда да на земљи цвета.“
Када свога саслушаше ЦАРА
Вите први цару одговара:
„Злстна круно господаре драги
Бог нека те НАМ поживи благи.
Све је тако како рече саде
Ал ја немам за побједу наде,
Ја се бојим и страхујем јако
Нама није ратовати лако.
Једно зима а друго даљина
Треће Јапан ауз њега Кина
За леђима Америка стоји
А Енглеска И ндији се боји
Германија за Азију малу
А на Балкан земља Аустрија
Задаће нам големија рана
Но прођмо се рата мегдана“!
Против њега многи девијаше
Савјетници неки придружише
А владике светога олтара
За рат моле свога господара.
Генерали сви скоро од реда
И књажеви великога реда,
Против мира за рат одлучише
Савјетници многи придружише.
Господа се у двоје подијели
Једна мира друга рата жели.
Па чекају цара да одлучи
А цар грофу Лаздарову наручи,
То питање добро да проучи
И Микаду цару да поручи:
„Да сад нема мјеста ратовању
Нити крви и људскоме клању“.
Ту удвору на царскоме збору
И на свијетлом царскоме сабору
На збору се ништа не доглави
Докле жица са Истока јави
Као муња од неба ведрога
Јануара двадес и трећега
Ово је само диo пјесме РУСКО-ЈАПАНСКИ рат,непознатог аутора, коју је уз гусле пјевао МИЉАН ЂУКАНОВ НИКОЛИЋ. Пјесму је од истог записао Тома Ј. Николић 1979 год када је гуслар имао око 80 год (тако да су могуће грешке). Од Томе Николића преписао Мијо С. Николић (уочи Божића 2007 љ.г.)
