SVE PRAVE LJUBAVI SU TUŽNE

"Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
306449_257595587606898_100000693755756_872859_1293944_n.jpg

nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma zavoleli zatim i druge."




Desanka Maksimović
​
 
Poslednja izmena:
.."Noćas te tugujem najdraže moje
S nekim osećajem daljine
Jer, nema nikoga ovde kraj mene
I niko da mi skine
Tu suzu sa obraza.

Noćas te tugujem.

A u istom smo gradu
I iste brojimo minute
Samo što usne ne ljube i ćute
Samo što oči prosipaju sjaj
U nekim drugim sobama
Nekim drugim ljudima.

Noćas te tugujem i skitam

Ne ljubim i pitam
Šta je tamo iza jutra
Iza zagrebačke zime
Postoji li tamo još tvoje ime
kao što ti u meni postojiš
I ova noć što miriše
Po narandžama s juga
Govori mi što je tuga.

Nismo daleko.

A čini mi se kao sto godina
Svetlosti i tame
Kao da se ljubav tamo topi
Na plamenu sveće.

I tugujem te noćas...
I tugujem...
I tugujem..."
ljubomora-1.jpg
 
..."Kad uzavre ovaj nemir, valja mi poći.
Nevidljiva, tihim koracima ko sjena,
krišom tvojim labirintima
okupanim kišom obojanog prosinca.
Na drugi kraj priče,
tijela gladnog tvojih dodira.
Tad naslikaj me
poput mora koje mira nema
al' koje ima ruke bez granica,
jer od tebe sam,
kao Ono daleko daleka".
 
Kako je to čudno u nama raspoređeno
Kad izgubimo onda tek sve znamoKako smo mogli sačuvatiI na pravi način ljubitiAli da naučimo ljubav i sve njene tajne
Najprije moramo nekoga izgubitiKao što sam i ja u oblacimaTebe negdje izgubio
26949_364921892661_243373177661_3688451_3666352_n.jpg
Na rubu te neke pjesme ljubio
A sad se neke magle od srebraTeške i neugledneIzmeđu nas neprestano vukuIma nešto čudno u nama raspoređenoKad shvatimo da volimoTek kad nečiju ispustimo ruku
ŽELJKO KRZNARIĆ​
 
Odlazim, a volim te

Jedan od nas uvek gubi,
jedan više da
kad se ljubav muči i gasi,
jedan uvek zna.

Jednom sam to bio ja,
drugi put si bila ti,
oba puta znali smo
da ćemo se rastati.

Dodjavola sve, dodjavola sa mnom,
odlazim, a volim te,
ljubavi, jedina na svetu
ne krivi me... ne krivi me...

 
Poslednja izmena:
Tužna pesma


Reč, jedna i kraj
Bol, gospodski sjaj
Gazila bih duboku reku
Samo da nađem zvezdu neku
Koja na tebe podseća

Zid, između nas
Noć pruža mi spas
Htela bih da ti zovem ime
Plakala bih al' nemam s kime
Ubila bih i dosta s time
Znaj, ipak znaj da

Tužna pesma na sto načina - svetom putuje
Stara slika našeg vremena - još uvek tuguje
A kišna jutra opet počinju - odkad sam otišla
Smejem se a suze naviru - ***** sudbina!

Zid, između nas
Noć pruža mi spas
Htela bih da ti zovem ime
Plakala bih al' nemam s kime
Ubila bih i dosta s time
Znaj, ipak znaj da

Tužna pesma na sto načina - svetom putuje
Stara slika našeg vremena - još uvek tuguje
A kišna jutra opet počinju - odkad sam otišla
Smejem se a suze naviru - ***** sudbina!

Htela bih da ti zovem ime
Plakala bih al' nemam s kime
Ubila bih i dosta s time
Znaj, ipak znaj da

Tužna pesma na sto načina - svetom putuje
Stara slika našeg vremena - još uvek tuguje
A kišna jutra opet počinju - odkad sam otišla
Smejem se a suze naviru - ***** sudbina!


 
Olovno nebo kisu tuge sprema
nemirne ruke, sjene su bez sna
za ovim stolom tebe vise nema
a casu nismo ispili do dna

Cvjece u vazi, miris tvoga tijela
kud god da krenem
osjecam ga ja
uzalud ceka, postelja me bijela
kad tebe nema, nema mirnog sna


Nasoj ljubavi je kraj
jer te drugi meni sad ukrade
nasoj ljubavi je kraj
ovo srce vise nema nade

Mrtvo cvijece, pusti stol
ti si donijela mi bol
nijemo nebo, prazan stan
ti si odnijela mi dan
ti si lila lazni sjaj
nasoj ljubavi je kraj.

Oliver Dragojević
 
Razjedinio sam sve svoje mrakove
Razbio, ugušio u paramparčad pretvorio
Pobjedio sam sve svoje strahove
U kojima sam neznajući i nesluteći
Mrvu po mrvu
Gubio tebe...
Potrošio sam do kraja sve svoje mračne kutke
U kojima sam tako lako
Sam od samoga sebe
Skrivao svoje duše poljupce
Rođene samo za tebe
Osvjetlio sam sjenke u mislima svojim
Rastjerao sve nedoumice i pitanja
Zbog kojih sam tako glupo i muški naivno
Izgubio noći u kojima sam te umirivao dodirima
Izmišljao bijegove od šapata u noćima
I uplašeno brisao riječi
Čežnje, strasti, ljubavi i srca
Koje su samo tvoje ime nosile...
Ali sada
Sada imam i želim samo ovo dnevno svjetlo
Na kojem ću konačno i do kraja
Očima da dodirnem tvoje usne
Dlanovima ti probudim bujne grudi
Dahom vrelim razbuktam vatru tvojih bedara
A tijelom svojim pokrijem sve tvoje strahove...
Sada imam i želim samo ovo dnevno svjetlo
I bijele plahte za kapi naše požude
Jedina dva svjedoka koje trebamo
Kada tijelima našim
Postanemo, budemo i ostanemo
Jedno...
4443927_f520.jpg
 
„...Ako je to ljubav, kažem sebi dok mislim na nju, a stalno mislim na nju, šta je onda ljubav? Misliti na nekog to je već ljubav. Ljubav nije samo davanje i uzimanje, jer ako jeste to, onda će jednoga dana početi merenje – ko više daje, a ko više uzima, pa proizilazi da je ravnoteža između davanja i uzimanja ustvari ljubav. A nije. Ljubav je vreme, pre svega vreme, spremnost da naše sebično vreme podelimo sa nekim. I neka Jav priča šta god hoće, i to je nešto, nije baš ništa. Ljubav je vreme, i Bog, i frižider, i Noam ili tako nekako, i svaka sveta stvar, ime, lice. Nepodnošljivo mi je da o tome govorim, o svemu što me istinski dotiče jedva da mogu govoriti, i zato je nepodnošljivo to...jedva.
Kada bi je video Milorad Pavić ili neki takav slavan i poznat pisac, napisao bi da je njeno telo Hram – Put do Hrama i tako dalje...a, svaki Hram je hladan iznutra, treba ga ispuniti toplinom.
Čuo sam da je nesrećna. Valjda će se malo oraspoložiti ako skrivena energija mojih molitvi stigne do nje...“

Mihajlo Pantić -AKO JE TO LJUBAV
tumblr_m3zhg3Gh5z1qkmfbco1_500.jpg
 
Molitva za ljubav

Brzo kao kratkovecne cveca liske
i ova ljubav stace da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, bože, drugi ti se mole za srecu i mir,
a ja: sacuvaj u srcu mom, zarobi,
jucerašnjeg dana nestalni pram.

Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
skrinju, nacini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli srecu za se -
sve dosadašnje radosti nek se snište -
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.

Bez pomoci tvoje povenuce sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, bože ne molim za srecu, za radost, za
slast.

Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoc u strast.

Desanka Maksimovic
 
...Tanja, ne mogu da vam opišem kako Lenjingrad izgleda danas.
Ja sam nekad govorio da je Pariz najlepši na svetu, a sad se stidim.
Svaki put kad dođem u Rusiju doneću vam cveće.
I kako je naš jedini randevu izgubljen, propao, nema ga,
dajem vam reč da ću svoju decu naučiti da mrze rat i da budu dobri ljudi.
Drugo, sem votke, sem suza, stvarno ne umem....

Jedan izgubljeni randevu - Mika Antic

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top