- Poruka
- 1.304
Виш да јадни Салајчани ни преко улице нису смели да пређу ако нема нас саКлисе
-
- Popularno:
- Da li slavite?
- Novi talas antijevrejskih grafita u...
- Zasto samo Srbi mogu da naprave...
- Srbi odmah da primoraju Vučića da...
- I tako je Džingis Kan spasio planetu..
- Imamo otrovano zemljište, kakva će nam...
- "Ja sam ta koja je devojčici natrljala...
- Ostvareni i neostvareni snovi
- Velika prevara SNS-a! (bićete šokirani)
- Radnica iz Srbije oduševljena uslovima...
Sve o statutu i statusu Vojvodine...
- Začetnik teme ludishinter
- Datum pokretanja
Виш да јадни Салајчани ни преко улице нису смели да пређу ако нема нас саКлисе
- Poruka
- 1.991
- Poruka
- 33.113
Govor mržnje i netolerancija dolazi od vas koji ste kao šiptari i slični muslimanski ekstremisti, koji se "branite" iako vas niko ne napada ili ugrožava.
I tom svojom "odbranom" generalizujete i time vređate i omalovažavate i one koji žele i vole Srbiju.
A ako su se Srbi tako ponašali pre sukoba u bivšoj SFRJ, onda se postavlja pitanje - možda su oni drugi i bili u pravu što su hteli da se izleče ili još bolje - "vakcinišu"?
- Poruka
- 1.304
Јомић па немој се жестити , и немој нападом покушавати да оправдаш своју не толеранцију и мржњу синовче. За твој мали живот пун не успеха мора неко бити крив, наравно то ниси ти па ајда да пикирамо непријатеља . Аха да то су ови то су ти мрски који не дадоше Јоминију да постане велики и успешан лик ,
Мого би се ја сложити са тобом ,мада ај мало размисли да ниси ти тај који је сам себи крив?
- Poruka
- 33.113
Za neke stvari smo lično krivi i s tim treba da živimo. Ali ne treba da nam u tome "pomažu" neki...
- Poruka
- 1.304
Јомић ај се бре помири сам са собом , мани више ипоу синдром .
mozete samo da nam zavidite sto nemate ovakvog pevaca 
- Poruka
- 67
mozete samo da nam zavidite sto nemate ovakvog pevaca
I zemlju, žito, stoku, prirodu, ravnicu, potencijal, slaninu itd...
Temeljko
Zainteresovan član
- Poruka
- 297
Kakve veze ima sa Srbovanjem ko je odakle . pa bas komunisti nikad nisu bili nacionalisti . Imate ovde vise ljudi koji su iz Bojvodine starinom ,a koji nisu komunisti ,nego se bas Srbima osecaju i ne bi jniposto delili Srbiju . Pravljanej tih streotipa , samo sami sebi skacete u usta . Vojvodjanski separatizam je primitivizam . A ako ce mo bas da teramo mak na konac , komujarski dodjosi , separatisti , su bas Canak , i Kostres . Lika- banija 45 .
daklem takve podele nikud ne vode . Ima i medju kolonistima i te kako finog sveta .
I medju izbeglicama . I medju starosedeocima , ko sto sam i sam . A vidim da ih ia jos .
Cak mislim , da medju starosedeocima ima vise onih koji su za jedinstvenu Srbiju ( uz malecku decentralizaciju ) .
Prema tome , ovakve tvrdnje nisu tacne .
Србин Србиновић
Aktivan član
- Poruka
- 1.088
"ВОЈВОЂАНСКА" ТЕЛЕВИЗИЈА ЈЕ ФОРМИРАНА У ФУНКЦИЈИ РАЗВИЈАЊА СЕПАРАТИСТИЧКЕ СВЕСТИ КОД НАРОДА.
Сталним форсирањем назива "војвођанска", "војвођански", војвођанско" кроз дужи период, код народа ће се неприметно уобличити и искристалисати схватање да је "војвођанство" посебна целина у свему, и да нема везе са Србијом и Србима. То је циљ, коме теже, корак по корак, по принципу: "тиха вода брег рони".
Тако западни фашизам, преко ове ТВ и својих емисара, намесника и комесара у Србији, припрема потпуно одвајање Северне Србије. Чекају време, а створили су услове да то време стигне, када ће одвајање бити нормална и "безболна" .
Чудо једно, врхушка у Србији, такозвана "демократска", све ово допушта односно учествује у овоме тако што својом пасивношћу и општим фразама омогућава извођачима радова на одвајању Северне Србије да раде тај посао, а да у исто време та врхушка избегава осуду народа. Тако та врхушка остаје на власти све док не заврши посао уништавања Србије, а тиме се процес уништавања Срба ни чим не може зауставити.
На велику жалост, народ још није прозрео подлу завереничку игру владајуће врхушке.
Сталним форсирањем назива "војвођанска", "војвођански", војвођанско" кроз дужи период, код народа ће се неприметно уобличити и искристалисати схватање да је "војвођанство" посебна целина у свему, и да нема везе са Србијом и Србима. То је циљ, коме теже, корак по корак, по принципу: "тиха вода брег рони".
Тако западни фашизам, преко ове ТВ и својих емисара, намесника и комесара у Србији, припрема потпуно одвајање Северне Србије. Чекају време, а створили су услове да то време стигне, када ће одвајање бити нормална и "безболна" .
Чудо једно, врхушка у Србији, такозвана "демократска", све ово допушта односно учествује у овоме тако што својом пасивношћу и општим фразама омогућава извођачима радова на одвајању Северне Србије да раде тај посао, а да у исто време та врхушка избегава осуду народа. Тако та врхушка остаје на власти све док не заврши посао уништавања Србије, а тиме се процес уништавања Срба ни чим не може зауставити.
На велику жалост, народ још није прозрео подлу завереничку игру владајуће врхушке.
- Poruka
- 67
Ne, naprotiv, daleko bilo... Život je najbitniji. Sad je Srbiji potreban život, i to je pre svega važno. Makar se delili po svakom gradu ili regiji, samo da je života i sreće, da se rađamo i smejemo, radimo i veselimo. Pa kad se namnožimo, valjda će i pamet neka doći uz to...
- Poruka
- 67
Pa normalno. Samo slep to ne može da vidi. To je očigledno više od godinu dana, taj medijski pressing i ostalo. Tako se to radi, ali Srbija i dalje glavu u pesak, po običaju, a?
ljubce
Aktivan član
- Poruka
- 1.205
Kakav bre "pametni" Srbin??? pa vi da ste pametni videli bi gde ovo vodi...
price da idu novci "tamo", a ne "vamo" su cista glupost
pa mi smo svi ista drzava i normalno je da Beograd kao glavni grad ima dominaciju, zasto bi to bio Novi Sad
eto ja na primer posto sam iz Vrsca necu da "novci" iz banata idu u N.Sad... neka idu u Pancevo pa nek se razvija ovaj "region" ... ako ne idu u Beograd(sto je normalno da idu...) e nece vala ni u Novi Sad
Tako mozemo u nedogled ... posle ce neki hteti da novci iz juznog banata ostaju ovde i dokle tako
Poslednja izmena:
Temeljko
Zainteresovan član
- Poruka
- 297
Kakav bre "pametni" Srbin??? pa vi da ste pametni videli bi gde ovo vodi...
price da idu novci "tamo", a ne "vamo" su cista glupost
Tako mozemo u nedogled ... posle ce neki hteti da novci iz juznog banata ostaju ovde i dokle tako
Isto tako i ja mislim.
manje_zlo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.254
Да те деда мој чује, убио би те кубуром заједно са два батаљона ЗНГ.
- Poruka
- 1.304
Мој покојни деда ме научио све српске песме што знам а предратни скојевац
luckywin
Domaćin
- Poruka
- 3.950
Pravna analiza Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i Statuta AP Vojvodine
Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i ponovo predloženi Statut nesumnjivo su protivustavni akti. Postoji nekoliko veoma važnih i veoma uočljivih protivustavnosti tih akata čijim će usvajanjem, odnosno potvrđivanjem, državno uređenje zemlje biti suštinski izmenjeno, a pravni poredak ozbiljno narušen. Reč je o odredbama kojima se AP Vojvodini daju elementi državnosti, što praktično federalizuje Republiku Srbiju, kojima se uvodi nejednakost građana i privilegovanje nacionalnih manjina i kojima se vrši otimanje imovine Republike Srbije. Razmotrimo svaki od tih vidova neustavnosti
Državnost Vojvodine
Iako Ustav Srbije autonomne pokrajine određuje kao autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, Predlog zakona i Statut AP Vojvodine toj pokrajini predviđaju izvesne elemente državnosti. Predlog zakona ne određuje AP Vojvodinu, ali Statut, suprotno Ustavu, vrši samoodređenje Vojvodine kao autonomne pokrajine građanki i građana.
Ovim aktima predviđa se čudno rešenje o geografskim oblastima pokrajine. Oba akta propisuju da teritoriju pokrajine čine jedinice lokalne samouprave u geografskim oblastima precizirajući da se pod geografskim oblastima razumeju Bačka, Banat i Srem. Oba akta predviđaju i da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana, izražene na referendumu, a Predlog zakona precizira da je takav referendum punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju izborno pravo i prebivalište na teritoriji AP Vojvodine. Izloženim rešenjem o teritoriji nameću se ograničenja u pogledu određivanja koje će jedinice lokalne samouprave biti u okviru AP Vojvodine i uvodi se čudna i pravnim aktima nepoznata kategorija geografskih oblasti. Istovremeno, propušta se da se regulišu Ustavom Republike Srbije predviđene mogućnosti stvaranja novih autonomnih pokrajina, ukidanja ili spajanja postojećih pokrajina. Doista, ukoliko se želi da se zakonom i statutom reguliše teritorija AP Vojvodine, utoliko se mora bliže urediti i ustavna mogućnost da se na njenoj teritoriji obrazuju nove pokrajine, ili da se Vojvodina eventualno ukine, ili spoji sa nekom novom autonomnom pokrajinom. Takođe, predviđanjem da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu ovi akti stvaraju značajnu zabunu u pogledu eventualne izmene državnih granica koje se poklapaju sa granicama AP Vojvodine. Naime, nakon njihovog usvajanja neće biti jasno da li se državna granica, koja istovremeno predstavlja granicu AP Vojvodine, isključivo menja po postupku predviđenom za promenu Ustava kako se to propisuje u članu 8 stav 2 Ustava, ili je za njenu promenu potrebna, ili čak dovoljna saglasnost njenih građana?!
Oba akta u pojedinim odredbama, suprotno Ustavu, predviđaju da je AP Vojvodina „regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti“. Ne samo da Ustav ne poznaje pojam regije, već nije jasno ni kako je moguće sa Ustavom uskladiti odredbu prema kojoj se „evropski principi i vrednosti“ neguju samo na jednom delu teritorije zemlje? Da li je to uvod u selektivnu i različitu primenu „evropskih principa i vrednosti“ koji postaju osnov stvaranja novog entiteta i njegovih nadležnosti, odnosno državnosti – ako je Vojvodina regija u kojoj se, za razliku od ostatka Srbije, tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, nije li moguće i opravdano da takva Vojvodina bude evropska regija i samostalno sarađuje sa Evropom? Da pominjanje evropskih principa i vrednosti ima upravo takav značaj, vidljivo je već iz odredbe Predloga zakona prema kojoj Vojvodina kao regija u kojoj se neguju takvi principi i vrednosti može da bude član evropskih i svetskih udruženja regiona i da osniva predstavništva u regionima Evrope i Briselu. Dakle, Vojvodina ta prava stiče kao regija u kojoj se neguju evropski principi i vrednosti, a ne na osnovu ustavne odredbe o mogućnosti pokrajina da sarađuju sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država.
Poseban primer stvaranja elemenata državnosti AP Vojvodine vidljiv je u odredbama Statuta kojima se predviđa glavni grad, odnosno Predloga zakona kojima se stvara glavni administrativni centar, kao da Beograd nije glavni administrativni centar čitave države, a time i same AP Vojvodine?! Istovetno je i sa određenjem iz Statuta da je nosilac izvršne vlasti u pokrajini Vlada AP Vojvodine koja utvrđuje i vodi politiku, kao da mogu da postoje dve vlade koje vode različite politike u istoj državi?!
Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i ponovo predloženi Statut nesumnjivo su protivustavni akti. Postoji nekoliko veoma važnih i veoma uočljivih protivustavnosti tih akata čijim će usvajanjem, odnosno potvrđivanjem, državno uređenje zemlje biti suštinski izmenjeno, a pravni poredak ozbiljno narušen. Reč je o odredbama kojima se AP Vojvodini daju elementi državnosti, što praktično federalizuje Republiku Srbiju, kojima se uvodi nejednakost građana i privilegovanje nacionalnih manjina i kojima se vrši otimanje imovine Republike Srbije. Razmotrimo svaki od tih vidova neustavnosti
Državnost Vojvodine
Iako Ustav Srbije autonomne pokrajine određuje kao autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, Predlog zakona i Statut AP Vojvodine toj pokrajini predviđaju izvesne elemente državnosti. Predlog zakona ne određuje AP Vojvodinu, ali Statut, suprotno Ustavu, vrši samoodređenje Vojvodine kao autonomne pokrajine građanki i građana.
Ovim aktima predviđa se čudno rešenje o geografskim oblastima pokrajine. Oba akta propisuju da teritoriju pokrajine čine jedinice lokalne samouprave u geografskim oblastima precizirajući da se pod geografskim oblastima razumeju Bačka, Banat i Srem. Oba akta predviđaju i da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana, izražene na referendumu, a Predlog zakona precizira da je takav referendum punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju izborno pravo i prebivalište na teritoriji AP Vojvodine. Izloženim rešenjem o teritoriji nameću se ograničenja u pogledu određivanja koje će jedinice lokalne samouprave biti u okviru AP Vojvodine i uvodi se čudna i pravnim aktima nepoznata kategorija geografskih oblasti. Istovremeno, propušta se da se regulišu Ustavom Republike Srbije predviđene mogućnosti stvaranja novih autonomnih pokrajina, ukidanja ili spajanja postojećih pokrajina. Doista, ukoliko se želi da se zakonom i statutom reguliše teritorija AP Vojvodine, utoliko se mora bliže urediti i ustavna mogućnost da se na njenoj teritoriji obrazuju nove pokrajine, ili da se Vojvodina eventualno ukine, ili spoji sa nekom novom autonomnom pokrajinom. Takođe, predviđanjem da se teritorija AP Vojvodine ne može menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu ovi akti stvaraju značajnu zabunu u pogledu eventualne izmene državnih granica koje se poklapaju sa granicama AP Vojvodine. Naime, nakon njihovog usvajanja neće biti jasno da li se državna granica, koja istovremeno predstavlja granicu AP Vojvodine, isključivo menja po postupku predviđenom za promenu Ustava kako se to propisuje u članu 8 stav 2 Ustava, ili je za njenu promenu potrebna, ili čak dovoljna saglasnost njenih građana?!
Oba akta u pojedinim odredbama, suprotno Ustavu, predviđaju da je AP Vojvodina „regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti“. Ne samo da Ustav ne poznaje pojam regije, već nije jasno ni kako je moguće sa Ustavom uskladiti odredbu prema kojoj se „evropski principi i vrednosti“ neguju samo na jednom delu teritorije zemlje? Da li je to uvod u selektivnu i različitu primenu „evropskih principa i vrednosti“ koji postaju osnov stvaranja novog entiteta i njegovih nadležnosti, odnosno državnosti – ako je Vojvodina regija u kojoj se, za razliku od ostatka Srbije, tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, nije li moguće i opravdano da takva Vojvodina bude evropska regija i samostalno sarađuje sa Evropom? Da pominjanje evropskih principa i vrednosti ima upravo takav značaj, vidljivo je već iz odredbe Predloga zakona prema kojoj Vojvodina kao regija u kojoj se neguju takvi principi i vrednosti može da bude član evropskih i svetskih udruženja regiona i da osniva predstavništva u regionima Evrope i Briselu. Dakle, Vojvodina ta prava stiče kao regija u kojoj se neguju evropski principi i vrednosti, a ne na osnovu ustavne odredbe o mogućnosti pokrajina da sarađuju sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država.
Poseban primer stvaranja elemenata državnosti AP Vojvodine vidljiv je u odredbama Statuta kojima se predviđa glavni grad, odnosno Predloga zakona kojima se stvara glavni administrativni centar, kao da Beograd nije glavni administrativni centar čitave države, a time i same AP Vojvodine?! Istovetno je i sa određenjem iz Statuta da je nosilac izvršne vlasti u pokrajini Vlada AP Vojvodine koja utvrđuje i vodi politiku, kao da mogu da postoje dve vlade koje vode različite politike u istoj državi?!
Poslednja izmena:
luckywin
Domaćin
- Poruka
- 3.950
nastavak
Promena državnog uređenja
Iako Ustav Republike Srbije ne sadrži izričito definisanje državnog uređenja, jasno je da je Srbija unitarna država u kojoj postoje dve autonomne pokrajine. Međutim, Predlog zakona i statut sadrže izvesne odredbe koje vode zaključku da bi njihovo usvajanje značilo federalizaciju zemlje.
Najpre, Predlog zakona i Statut utvrđuju nadležnosti AP Vojvodine i u onim oblastima društvenog života u kojima pokrajine prema Ustavu RS ne mogu da budu nadležne. Naime, član 183 stav 2 Ustava RS jasno predviđa da autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblastima koje su u tom članu Ustava precizno navedene. Ukoliko se pažljivije sagledaju Predlog zakona i statut, utoliko može jasno da se uoči da ti akti predviđaju da AP Vojvodina ima nadležnosti, odnosno obavlja poslove, i to ne kao poverene već kao izvorne poslove, i u oblastima regionalnog razvoja, izgradnje objekata, nauke i tehnološkog razvoja, zapošljavanja, privrede i privatizacije, rudarstva i energetike, lokalne samouprave, kao i nadležnosti u drugim oblastima koje Ustav ne predviđa kao oblasti u kojima pokrajina može da ima nadležnosti! Štaviše, pojedine nadležnosti svojstvene su samo konstitutivnim jedinicama u složenim državama, kao što je npr. davanje mišljenja o promeni Ustava koje se odnose na položaj, prava i dužnosti AP Vojvodine.
Da bi usvajanjem Predloga zakona i Statuta došlo do promene karaktera državnog uređenja, jasno je i na osnovu odredbi tih akata kojima se predviđa preuzimanje državnih funkcija, kao što je preuzimanje izvršne funkcije Republike i zalaženje u sudsku funkciju. Naime, oba akta predviđaju da, ukoliko nadležni organ Republike Srbije ne donese propis za izvršavanje zakona u roku utvrđenom zakonom, AP Vojvodina može da svojim aktom privremeno uredi izvršavanje republičkog zakona na teritoriji AP Vojvodine. Budući da „nadležni organ Republike Srbije“ koji treba da donese propis za izvršavanje zakona može da bude i Vlada Republike Srbije koja ima generalno ustavno ovlašćenje za donošenje uredbi za izvršavanje zakona, jasno je da će nakon usvajanja ovakvog predloga pokrajinski organi protivustavno moći da zalaze u nadležnost Vlade Republike Srbije i donose akte za izvršavanje zakona iz njene nadležnosti svaki put kada ona prekorači rok za donošenje opšteg akta za izvršavanje zakona. Usvajanjem ovih akata pokrajina će moći da predlaže mrežu sudova na teritoriji pokrajine.
Predlog zakona i Statut regulišu međusobne odnose između pokrajinskih i republičkih organa i sadrže rešenje o obrazovanju Stalne mešovite komisije koju na inicijativu izvršnog organa AP Vojvodine formira Vlada radi zakonitog obavljanja poslova iz nadležnosti AP Vojvodine. Takvo uređenje predstavlja grubu i nelogičnu izmenu važećih rešenja u pogledu nadzora nad ustavnošću i zakonitošću pokrajinskih akata i rada pokrajinskih organa. Predlog zakona menja koncept nadzora hijerarhijski više centralne vlasti nad obavljanjem izvornih i poverenih poslova pokrajine i svodi ga na saradnju i usaglašavanje kroz stalnu mešovitu komisiju. Nije teško pretpostaviti da, ukoliko se usvoje ovakvi akti, od nadzora kao autoritativne aktivnosti centralnih vlasti neće ostati ništa.
Razaranje građanske ustavnosti
Ustav Republiku Srbiju određuje kao državu srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. Osnov građanske ustavnosti je ustavna odredba prema kojoj su građani nosioci suverenosti koju vrše referendumom, narodnom incijativom i preko svojih, slobodno izabranih predstavnika. Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki, ali se pripadnicima nacionalnih manjina Ustavom jemče dodatna prava radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti.
Iako Ustav Srbije utvrđuje da su građani Srbije nosioci suverenosti i da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, Predlog zakona i Statut AP Vojvodine menjaju osnove građanske ustavnosti i suverenizuju „građane“AP Vojvodine. Preambula Statuta govori o pravu građana i građanki Vojvodine na ostvarivanje, negovanje i zaštitu autonomije, dok se u normativnom delu kao nosioci prava na pokrajinsku autonomiju određuju „građani“ AP Vojvodine. Dakle, umesto Ustavom garantovanog prava građana Srbije na pokrajinsku autonomiju, Statut, predviđajući da su nosioci prava na pokrajinsku autonomiju „građani“ AP Vojvodine, onemogućava da građani Srbije iz AP Vojvodine ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju u nekoj drugoj, možda novoosnovanoj, autonomnoj pokrajini. Kolika je želja tvoraca Statuta da suverenizuju „građane“» AP Vojvodine, vidljivo je i iz odredbe prema kojoj „građani“ AP Vojvodine „svoje“ pravo na pokrajinsku autonomiju ostvaruju neposredno, narodnom incijativom ili referendumom i putem „svojih“ slobodno izabranih predstavnika. Referendumom, narodnom incijativom i preko slobodno izabranih predstavnika građani, prema članu 2 stav 1 Ustava vrše suverenost, a ne pravo na pokrajinsku autonomiju. Takvom odredbom Statuta, dakle podzakonskog akta, pravo građana na pokrajinsku autonomiju zamenjuje suverenost građana.
Poseban vid razaranja građanske ustavnosti vrši se odredbama oba akta kojima se predviđa da će se pokrajina starati o unapređivanju politike u oblasti ravnopravnosti polova, odnosno da će utvrđivati politiku jednakih mogućnosti i donositi mere za podsticanje ravnopravnosti polova. Takvim odredbama stvara se osnov za različiti položaj muškaraca i žena u AP Vojvodini i u ostatku Srbije, a time i nejednakost građana. Da usvajanjem Predloga zakona i Statuta može da dođe do nejednakosti građana, još je izraženije ako se imaju u vidu odredbe Predloga zakona i Statuta kojima se predviđa da će pokrajina obezbediti dodatna i dopunska prava i zaštitu, odnosno viši stepen zaštite za pojedine kategorije subjekata, odnosno u pojedinim oblastima društvenog života. Reč je o pravima u oblasti socijalne zaštite, posebnoj zaštiti majke i deteta i višem stepenu zaštite prava pripadnika nacionalnih zajednica.
Posebno značajno odstupanje od građanske ustavnosti oličeno je u započinjanju stvaranja konstitutivnosti nacionalnih manjina na nivou AP Vojvodine. U tome prednjači Statut posredstvom protivustavnih odredbi kojima se nacionalne manjine preimenuju u nacionalne zajednice, zamenom ustavnog statutarnim garantovanjem ravnopravnosti nacionalnih zajednica, garantovanjem „oblika“ autonomije nacionalnih zajednica bez utvrđivanja prirode i svrhe takve „autonomije“. Da se na nivou AP Vojvodine uvodi princip konstitutivnosti nacionalnih zajednica, naročito je jasno na osnovu dva statutarna rešenja koja zavređuju posebnu pažnju. Statut naime predviđa da se u svim pokrajinskim organima i organizacijama obezbeđuje srazmerna zastupljenost nacionalnih zajednica, a u Skupštini pokrajine se uvodi i Savet nacionalnih zajednica čije se mišljenje obavezno pribavlja pri rešavanju pitanja koja su posredno ili neposredno u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih zajednica. Na osnovu izloženih rešenja, nije teško utvrditi da se, polazeći od konstitutivnosti nacionalnih zajednica, zapravo uvodi prikrivena dvodomnost pokrajinske skupštine u kojoj će Savet nacionalnih zajednica praktično imati pravo veta na donošenje svih odluka. Naime, budući da je mišljenje Saveta neophodno pri rešavanju pitanja koja su posredno ili neposredno u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih zajednica i imajući u vidu da se širokim tumačenjem zapravo svako pitanje može odrediti kao pitanje koje je posredno ili neposredno u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih zajednica, jasno je da će Savet nacionalnih zajednica uskraćivanjem svog mišljenja moći da blokira donošenje svake odluke u Skupštini.
Otimanje republičke imovine
Ustav Srbije predviđa da su prirodna bogatstva, dobra za koja je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Srbije u državnoj svojini, a da se pokrajinska imovina, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuju zakonom. Međutim, Predlog zakona i Statut sadrže rešenja kojim se, protivno Ustavu, budućem zakonodavnom regulisanju pitanja pokrajinske imovine određuju izvesne margine slobode posredstvom odredbe prema kojoj su u svojini AP Vojvodine, kao obliku javne svojine, stvari koje na osnovu zakona koriste organi AP Vojvodine i ustanove čiji je ona osnivač, kao i druge pokretne i nepokretne stvari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina. Usvajanje takvih odredbi označilo bi nesmetanu otimačinu imovine Republike koju koriste pokrajinski organi i ustanove čiji je ona osnivač. Štaviše, samim Predlogom zakona predviđaju se pojedina rešenja koja omogućavaju prenos postojeće republičke imovine u pokrajinsku svojinu, npr. Predlog zakona predviđa da AP Vojvodina, preko svojih organa, osniva javno preduzeće za upravljanje Nacionalnim parkom Fruška gora i da danom početka rada to preduzeće preuzima prava, obaveze, zaposlene i sredstva Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora” sa sedištem u Sremskoj Kamenici, kao i da organi AP Vojvodine preuzimaju odgovarajuću opremu i predmete područnih jedinica ministarstava na teritoriji AP Vojvodine, što znači da bi se sva imovina i sredstva Javnog preduzeća „Fruška gora“, odnosno sva oprema i predmeti područnih jedinica ministarstava na teritoriji AP Vojvodine preveli u pokrajinsku svojinu!
Promena državnog uređenja
Iako Ustav Republike Srbije ne sadrži izričito definisanje državnog uređenja, jasno je da je Srbija unitarna država u kojoj postoje dve autonomne pokrajine. Međutim, Predlog zakona i statut sadrže izvesne odredbe koje vode zaključku da bi njihovo usvajanje značilo federalizaciju zemlje.
Najpre, Predlog zakona i Statut utvrđuju nadležnosti AP Vojvodine i u onim oblastima društvenog života u kojima pokrajine prema Ustavu RS ne mogu da budu nadležne. Naime, član 183 stav 2 Ustava RS jasno predviđa da autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblastima koje su u tom članu Ustava precizno navedene. Ukoliko se pažljivije sagledaju Predlog zakona i statut, utoliko može jasno da se uoči da ti akti predviđaju da AP Vojvodina ima nadležnosti, odnosno obavlja poslove, i to ne kao poverene već kao izvorne poslove, i u oblastima regionalnog razvoja, izgradnje objekata, nauke i tehnološkog razvoja, zapošljavanja, privrede i privatizacije, rudarstva i energetike, lokalne samouprave, kao i nadležnosti u drugim oblastima koje Ustav ne predviđa kao oblasti u kojima pokrajina može da ima nadležnosti! Štaviše, pojedine nadležnosti svojstvene su samo konstitutivnim jedinicama u složenim državama, kao što je npr. davanje mišljenja o promeni Ustava koje se odnose na položaj, prava i dužnosti AP Vojvodine.
Da bi usvajanjem Predloga zakona i Statuta došlo do promene karaktera državnog uređenja, jasno je i na osnovu odredbi tih akata kojima se predviđa preuzimanje državnih funkcija, kao što je preuzimanje izvršne funkcije Republike i zalaženje u sudsku funkciju. Naime, oba akta predviđaju da, ukoliko nadležni organ Republike Srbije ne donese propis za izvršavanje zakona u roku utvrđenom zakonom, AP Vojvodina može da svojim aktom privremeno uredi izvršavanje republičkog zakona na teritoriji AP Vojvodine. Budući da „nadležni organ Republike Srbije“ koji treba da donese propis za izvršavanje zakona može da bude i Vlada Republike Srbije koja ima generalno ustavno ovlašćenje za donošenje uredbi za izvršavanje zakona, jasno je da će nakon usvajanja ovakvog predloga pokrajinski organi protivustavno moći da zalaze u nadležnost Vlade Republike Srbije i donose akte za izvršavanje zakona iz njene nadležnosti svaki put kada ona prekorači rok za donošenje opšteg akta za izvršavanje zakona. Usvajanjem ovih akata pokrajina će moći da predlaže mrežu sudova na teritoriji pokrajine.
Predlog zakona i Statut regulišu međusobne odnose između pokrajinskih i republičkih organa i sadrže rešenje o obrazovanju Stalne mešovite komisije koju na inicijativu izvršnog organa AP Vojvodine formira Vlada radi zakonitog obavljanja poslova iz nadležnosti AP Vojvodine. Takvo uređenje predstavlja grubu i nelogičnu izmenu važećih rešenja u pogledu nadzora nad ustavnošću i zakonitošću pokrajinskih akata i rada pokrajinskih organa. Predlog zakona menja koncept nadzora hijerarhijski više centralne vlasti nad obavljanjem izvornih i poverenih poslova pokrajine i svodi ga na saradnju i usaglašavanje kroz stalnu mešovitu komisiju. Nije teško pretpostaviti da, ukoliko se usvoje ovakvi akti, od nadzora kao autoritativne aktivnosti centralnih vlasti neće ostati ništa.
Razaranje građanske ustavnosti
Ustav Republiku Srbiju određuje kao državu srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive. Osnov građanske ustavnosti je ustavna odredba prema kojoj su građani nosioci suverenosti koju vrše referendumom, narodnom incijativom i preko svojih, slobodno izabranih predstavnika. Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki, ali se pripadnicima nacionalnih manjina Ustavom jemče dodatna prava radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti.
Iako Ustav Srbije utvrđuje da su građani Srbije nosioci suverenosti i da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, Predlog zakona i Statut AP Vojvodine menjaju osnove građanske ustavnosti i suverenizuju „građane“AP Vojvodine. Preambula Statuta govori o pravu građana i građanki Vojvodine na ostvarivanje, negovanje i zaštitu autonomije, dok se u normativnom delu kao nosioci prava na pokrajinsku autonomiju određuju „građani“ AP Vojvodine. Dakle, umesto Ustavom garantovanog prava građana Srbije na pokrajinsku autonomiju, Statut, predviđajući da su nosioci prava na pokrajinsku autonomiju „građani“ AP Vojvodine, onemogućava da građani Srbije iz AP Vojvodine ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju u nekoj drugoj, možda novoosnovanoj, autonomnoj pokrajini. Kolika je želja tvoraca Statuta da suverenizuju „građane“» AP Vojvodine, vidljivo je i iz odredbe prema kojoj „građani“ AP Vojvodine „svoje“ pravo na pokrajinsku autonomiju ostvaruju neposredno, narodnom incijativom ili referendumom i putem „svojih“ slobodno izabranih predstavnika. Referendumom, narodnom incijativom i preko slobodno izabranih predstavnika građani, prema članu 2 stav 1 Ustava vrše suverenost, a ne pravo na pokrajinsku autonomiju. Takvom odredbom Statuta, dakle podzakonskog akta, pravo građana na pokrajinsku autonomiju zamenjuje suverenost građana.
Poseban vid razaranja građanske ustavnosti vrši se odredbama oba akta kojima se predviđa da će se pokrajina starati o unapređivanju politike u oblasti ravnopravnosti polova, odnosno da će utvrđivati politiku jednakih mogućnosti i donositi mere za podsticanje ravnopravnosti polova. Takvim odredbama stvara se osnov za različiti položaj muškaraca i žena u AP Vojvodini i u ostatku Srbije, a time i nejednakost građana. Da usvajanjem Predloga zakona i Statuta može da dođe do nejednakosti građana, još je izraženije ako se imaju u vidu odredbe Predloga zakona i Statuta kojima se predviđa da će pokrajina obezbediti dodatna i dopunska prava i zaštitu, odnosno viši stepen zaštite za pojedine kategorije subjekata, odnosno u pojedinim oblastima društvenog života. Reč je o pravima u oblasti socijalne zaštite, posebnoj zaštiti majke i deteta i višem stepenu zaštite prava pripadnika nacionalnih zajednica.
Posebno značajno odstupanje od građanske ustavnosti oličeno je u započinjanju stvaranja konstitutivnosti nacionalnih manjina na nivou AP Vojvodine. U tome prednjači Statut posredstvom protivustavnih odredbi kojima se nacionalne manjine preimenuju u nacionalne zajednice, zamenom ustavnog statutarnim garantovanjem ravnopravnosti nacionalnih zajednica, garantovanjem „oblika“ autonomije nacionalnih zajednica bez utvrđivanja prirode i svrhe takve „autonomije“. Da se na nivou AP Vojvodine uvodi princip konstitutivnosti nacionalnih zajednica, naročito je jasno na osnovu dva statutarna rešenja koja zavređuju posebnu pažnju. Statut naime predviđa da se u svim pokrajinskim organima i organizacijama obezbeđuje srazmerna zastupljenost nacionalnih zajednica, a u Skupštini pokrajine se uvodi i Savet nacionalnih zajednica čije se mišljenje obavezno pribavlja pri rešavanju pitanja koja su posredno ili neposredno u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih zajednica. Na osnovu izloženih rešenja, nije teško utvrditi da se, polazeći od konstitutivnosti nacionalnih zajednica, zapravo uvodi prikrivena dvodomnost pokrajinske skupštine u kojoj će Savet nacionalnih zajednica praktično imati pravo veta na donošenje svih odluka. Naime, budući da je mišljenje Saveta neophodno pri rešavanju pitanja koja su posredno ili neposredno u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih zajednica i imajući u vidu da se širokim tumačenjem zapravo svako pitanje može odrediti kao pitanje koje je posredno ili neposredno u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih zajednica, jasno je da će Savet nacionalnih zajednica uskraćivanjem svog mišljenja moći da blokira donošenje svake odluke u Skupštini.
Otimanje republičke imovine
Ustav Srbije predviđa da su prirodna bogatstva, dobra za koja je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste organi Srbije u državnoj svojini, a da se pokrajinska imovina, način njenog korišćenja i raspolaganja uređuju zakonom. Međutim, Predlog zakona i Statut sadrže rešenja kojim se, protivno Ustavu, budućem zakonodavnom regulisanju pitanja pokrajinske imovine određuju izvesne margine slobode posredstvom odredbe prema kojoj su u svojini AP Vojvodine, kao obliku javne svojine, stvari koje na osnovu zakona koriste organi AP Vojvodine i ustanove čiji je ona osnivač, kao i druge pokretne i nepokretne stvari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina. Usvajanje takvih odredbi označilo bi nesmetanu otimačinu imovine Republike koju koriste pokrajinski organi i ustanove čiji je ona osnivač. Štaviše, samim Predlogom zakona predviđaju se pojedina rešenja koja omogućavaju prenos postojeće republičke imovine u pokrajinsku svojinu, npr. Predlog zakona predviđa da AP Vojvodina, preko svojih organa, osniva javno preduzeće za upravljanje Nacionalnim parkom Fruška gora i da danom početka rada to preduzeće preuzima prava, obaveze, zaposlene i sredstva Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora” sa sedištem u Sremskoj Kamenici, kao i da organi AP Vojvodine preuzimaju odgovarajuću opremu i predmete područnih jedinica ministarstava na teritoriji AP Vojvodine, što znači da bi se sva imovina i sredstva Javnog preduzeća „Fruška gora“, odnosno sva oprema i predmeti područnih jedinica ministarstava na teritoriji AP Vojvodine preveli u pokrajinsku svojinu!
- Poruka
- 67
Ima li ovaj napis neki izvor ili link?
RoccoS
Veoma poznat
- Poruka
- 11.405
Ovaj statut je potpuno bezopasan po drzavnost Srbije. U njemu nema nicega od onoga cemu su se smrdljivi sepratisti toliko dugo nadali. Naravno i ovakav statut treba rusiti i obarati na svakom mogucem koraku, kao uopste i samo komunisticku zaostavstinu "autonomiju Vojvodine".
- Poruka
- 1.304
Па зато су и почели да дивљају по форумима ,газде их пустили са ланца
Lorien88
Obećava
- Poruka
- 55
Ja mislim da je došlo krajnje vreme da se izvrši regionalizacija u ovom našem haosu. Očigledno je da ovako centralizovana i unitarna država Srbija ne može da funckioniše. Tema Vojvodine je jako pipava očigledno. Meni je totalno smešna ideja da se Vojvodina otcepi ili šta već. Mi jesmo poprilično lud narod, ali mislim da nismo toliko ludi. Zar ne?
RoccoS
Veoma poznat
- Poruka
- 11.405
Mislis da ne moze da funkcionise zato sto je unitarna ili ne moze da funkcionise zbog likova koji je vode?
Srbija je manja od Nju Jorka. Kako Nju Jork funkcionise "unitaran"?
- Poruka
- 67
Slične teme
