Sve o bebama 0-12 meseci

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
kistina:
Super! :)
OK je to, Tara, prosek je 170 g nedeljno, a prihvatljivo je i 113-142 g nedeljno, za iskljucivo dojene bebe.
Kliknite za proširenje...

jeste, i ja mislim da je ok i veruj mi da me je i tih 600 gr obradovalo, jer sam bila u strahu od onog lrethodnog merenje i pregleda, ubila me u oojma tada ona doktorka i vaga...
sada vec ucim da gledam njega sve vise, da slusam njegive potrebe nekako, da prepoznajem kad, sta i kako i ok sve to ide svojim tokom i ne moze nista preko noci ali ide u dbeom pravcu : )
sve vise uzivam u njemu, on se nekako sve ise interesuje za svetboko sebe,sve je manje beba koja bas samo spava i jede, obozava kada mu pricam npr, slusa pazljivo i gleda me a ja cekam gada ce da odgovori prvim gugutanjem :heart:


sali, ja bih isla na put, sara ima dva meseca, idete kod tvojih u ns, putevi su prohodni ( to bi meni bila medina bojaan sada, ali je i to ok), mislim da nema razloga da ne idete...
 
Sally_Solomon:
Pa to, nije meni samo zbog puta, to je sat vremena, malo jace, a njoj super u autu, zaspi odmah..nego ne znam zbog ovog vremena jel rizicno, plus kako ce se ona ponasati u drugom krevecu i drugom okruzenju...sva sam nesto ukocena, ne bih je izvodila iz kuce dok ne otopli :lol:
Al opet ima i beba iz drugih gradova koje se rode zimi u Bg, pa putuju do kuce i po snegu, al opet one moraju, a ja ne moram da je vodim..pa se eto dvoumim tako :)
Kliknite za proširenje...

Ma, što se tiče drugog kreveca nebi trebalo da bude problema. Mislim, sa mojima nikada nije bilo problema. Možda i ima dečice kojoj smeta, nemam pojma. Drugo okruženje... heheheh, moji su, iz mira i tišine - koliko to u jednoj kući može biti, otišli u "ludnicu", gde su u jednom domaćinstvu, u jednoj dnevnoj sobi - tri generacije: baba i deda, ujka i ujna i dva brata, koja skaču, viču, tuku se, smeju se, lupaju loptama... deca kao deca. I znaš šta - prijalo im je to. Prijalo im je društvo dece, nova lica, promena.... Ujka viče na decu, non-stop, čini mi se, ujna ... pa ona ne viče, ona ( oprosti mi snajka :lol: ) urla... i tako... Ma, ništa im nije smetalo, ni uspavljivanje uveče, ništa. Naprotiv, mislim da im je ta dinamika falila kada se vrate u svoj mir i tišinu. Ustvari, znam da jeste, i i dalje kad odemo lako se priviknu, kao da su oduvek tu, a kada se vratimo fali im ta gužva :lol:
 
I ja bih da čujem mišljenja mama ovde o jednom važnom pitanju. Čisto da vidim mišljenja, eto...
Naime, muž i ja smo pričali... emotivno smo razbijeni, oboje. Sve ovo što sam ja vesela ovde i što sam vesela u mojoj dnevnoj sobi, sve je klimavo kao babini zubi. Za čas krene neko drugo raspoloženje, i kod mene i kod njega... Oboje samo na bebu mislimo, to smo pre par dana priznali jedno drugom. Ne pričamo o tome, da nebi onog drugog shebali, ali to je stalno izmedju nas. I u tom iskrenom razgovoru smo zaključili da oboje mislimo, tj oboje bismo želeli treće dete.
Razbilo bi nas finansijski, možda. Ipak, jedna plata na nas toliko :think: Pa smo ipak našli neku finansijsku računicu, bar za prve dve godine. E, još samo da nam taj kredit ne visi nad glavom kao stalna opasnost... ali dobro...
Oboje smo saglasni da, sada sa namerom i svesno, poradimo na trećoj bebi.
ALI... znam šta želim, znam da i on isto želi, ali me jedno kopka - da nije sve to najvećim delom posledica emotivnog šoka koji smo nedavno imali? Fizički, ja sam ok. Sve je ok, normalno i zdrava sam. Sa te strane je ok. Takodje, nemam neki strah od fizičke strane svega toga, ono da se žene istraumiraju, pa kažu nikad više, dosta mi je i ovo iskustvo... Ne, ne bojim se toga, idem za onom narodnom - neće dva puta u isto mesto. I stvarno me nije strah. Ali šta ako mi zapravo patimo za ONOM bebom, a prenosimo to na neku hipotetičku, koju eto želimo? Ne znam da li me razumete... Ne plašim se ja da ćemo se predomisliti kad mi stomak bude do zuba, već da možda svoja osećanja ne projektujemo pogrešno...
Ne znam kako da objasnim...
Valjda me razumete. Šta biste vi na mom mestu. Ja hoću treću bebu, on hoće, i naizgled nema problema. I nema ih zapravo, možda samo ja previše filozofiram, a? :think:
 
Ako želite, svesno ili nesvesno se desi, kao prošli put, neplanirano. Sada ste samo svoju želju i rekli, poradite da vam se i ostvari.
Mi nismo planirali NG, ali nekako, tih dana kada sam zatrudnela su se baš našle (posle 16 godina zaturenosti) video kasete sa snimcima dok je sin bio mala beba, i mm je u nekoj šupi "slučajno" pronašao igračkicu sa kojom se on igrao kao beba, oprao je i doneo u sobu. I baš u tom periodu mi se gledala emisija Vreme je za bebe koja mi nikad nije bila zanimljiva.
 
...draga Ata...nisam bas u toku, moram priznati, ali mislim da sam shvatila sustinu tvog posta... ja da sam na tvom mestu, ne bih puno, kako ti kazes "filozofirala"...pa sta i ako zelite ONU bebu...nije to za osudu...ono sto je meni tu bitno, je da oboje zelite isto...i ja bih samo na to mislila...mislim licno, da nema nikakve prepreke...lepo je da ste o tome otvoreno razgovarali i to je to...bez analiza u "dubiozu"... ;) :cmok:

p.s. zelim vam srecu
 
Vidiš, Marge, nikada mi nije palo tako nešto na pamet. :think: Ej, a ovo dvoje kada smo pravili, trebalo nam po godinu dana, za svako :lol: A želeli smo ih isto, pogotovo prvu bebu...ih kad se setim, svaki čas kupuj test, ma nema veze što meci još nije vreme bar dan-dva, ajde da proverimo, možda se desilo... :lol:
A vidiš. ima logike, ima... :ok:

Nerviram se, ONA beba je beba koju sam ja, pre nešto više od mesec dana, izgubila u 17-toj nedelji. Od onda ne možemo da se saberemo. Nastala je neplanirano, i to preko kondoma, pa vidi kako nas je iznenadila. Ali, eto, sudbina je htela drugo. A mi hoćemo treće...

Znači, ipak mislite da ja previše analiziram i da treba da zabatalim to filozofiranje, a? :lol: I mm to kaže...
 
_Ata_:
I ja bih da čujem mišljenja mama ovde o jednom važnom pitanju. Čisto da vidim mišljenja, eto...
Naime, muž i ja smo pričali... emotivno smo razbijeni, oboje. Sve ovo što sam ja vesela ovde i što sam vesela u mojoj dnevnoj sobi, sve je klimavo kao babini zubi. Za čas krene neko drugo raspoloženje, i kod mene i kod njega... Oboje samo na bebu mislimo, to smo pre par dana priznali jedno drugom. Ne pričamo o tome, da nebi onog drugog shebali, ali to je stalno izmedju nas. I u tom iskrenom razgovoru smo zaključili da oboje mislimo, tj oboje bismo želeli treće dete.
Razbilo bi nas finansijski, možda. Ipak, jedna plata na nas toliko :think: Pa smo ipak našli neku finansijsku računicu, bar za prve dve godine. E, još samo da nam taj kredit ne visi nad glavom kao stalna opasnost... ali dobro...
Oboje smo saglasni da, sada sa namerom i svesno, poradimo na trećoj bebi.
ALI... znam šta želim, znam da i on isto želi, ali me jedno kopka - da nije sve to najvećim delom posledica emotivnog šoka koji smo nedavno imali? Fizički, ja sam ok. Sve je ok, normalno i zdrava sam. Sa te strane je ok. Takodje, nemam neki strah od fizičke strane svega toga, ono da se žene istraumiraju, pa kažu nikad više, dosta mi je i ovo iskustvo... Ne, ne bojim se toga, idem za onom narodnom - neće dva puta u isto mesto. I stvarno me nije strah. Ali šta ako mi zapravo patimo za ONOM bebom, a prenosimo to na neku hipotetičku, koju eto želimo? Ne znam da li me razumete... Ne plašim se ja da ćemo se predomisliti kad mi stomak bude do zuba, već da možda svoja osećanja ne projektujemo pogrešno...
Ne znam kako da objasnim...
Valjda me razumete. Šta biste vi na mom mestu. Ja hoću treću bebu, on hoće, i naizgled nema problema. I nema ih zapravo, možda samo ja previše filozofiram, a? :think:
Kliknite za proširenje...

Ja sam svoju prvu bebu izgubila 24.oktobra 2009. a Juniora rodila tacno dve godine kasnije (24.oktobra 2011). I u pocetku me je to veoma tistilo, nisam nikome nista govorila, ali mi je uvek visilo nad glavom. Dok sam cekala da porodjaj krene, kroz napone, pa kada nije prodisao, pa kada smo najzad dosli kuci itd jos neko vreme. Vremenom sam prestala razmisljati o mojoj prvoj bebi i Junioru na taj nacin. Shvatila sam da oni nemaju nikakve veze jedno sa drugim i to sto se desillo sa prvom trudnocom nema nikakve veze sa bebom/detetom kojeg imamo i koji je na svu srecu ziv i zdrav. Ne znam cudna je ljudska psiha. Nekada ni ne znas sta ti treba i sta zelis dok to nesto ne izgubis. Sacekaj jos mesec-dva pa sedite ponovo i pricajte. Bar bih ja tako uradila.
 
_Ata_:
I ja bih da čujem mišljenja mama ovde o jednom važnom pitanju. Čisto da vidim mišljenja, eto...
Naime, muž i ja smo pričali... emotivno smo razbijeni, oboje. Sve ovo što sam ja vesela ovde i što sam vesela u mojoj dnevnoj sobi, sve je klimavo kao babini zubi. Za čas krene neko drugo raspoloženje, i kod mene i kod njega... Oboje samo na bebu mislimo, to smo pre par dana priznali jedno drugom. Ne pričamo o tome, da nebi onog drugog shebali, ali to je stalno izmedju nas. I u tom iskrenom razgovoru smo zaključili da oboje mislimo, tj oboje bismo želeli treće dete.
Razbilo bi nas finansijski, možda. Ipak, jedna plata na nas toliko :think: Pa smo ipak našli neku finansijsku računicu, bar za prve dve godine. E, još samo da nam taj kredit ne visi nad glavom kao stalna opasnost... ali dobro...
Oboje smo saglasni da, sada sa namerom i svesno, poradimo na trećoj bebi.
ALI... znam šta želim, znam da i on isto želi, ali me jedno kopka - da nije sve to najvećim delom posledica emotivnog šoka koji smo nedavno imali? Fizički, ja sam ok. Sve je ok, normalno i zdrava sam. Sa te strane je ok. Takodje, nemam neki strah od fizičke strane svega toga, ono da se žene istraumiraju, pa kažu nikad više, dosta mi je i ovo iskustvo... Ne, ne bojim se toga, idem za onom narodnom - neće dva puta u isto mesto. I stvarno me nije strah. Ali šta ako mi zapravo patimo za ONOM bebom, a prenosimo to na neku hipotetičku, koju eto želimo? Ne znam da li me razumete... Ne plašim se ja da ćemo se predomisliti kad mi stomak bude do zuba, već da možda svoja osećanja ne projektujemo pogrešno...
Ne znam kako da objasnim...
Valjda me razumete. Šta biste vi na mom mestu. Ja hoću treću bebu, on hoće, i naizgled nema problema. I nema ih zapravo, možda samo ja previše filozofiram, a? :think:
Kliknite za proširenje...

Pa mozda ipak da sacekate jos malo da prodje vremena, i onda se posvetite pravljenju trece bebice :heart:
 
_Ata_:
Vidiš, Marge, nikada mi nije palo tako nešto na pamet. :think: Ej, a ovo dvoje kada smo pravili, trebalo nam po godinu dana, za svako :lol: A želeli smo ih isto, pogotovo prvu bebu...ih kad se setim, svaki čas kupuj test, ma nema veze što meci još nije vreme bar dan-dva, ajde da proverimo, možda se desilo... :lol:
A vidiš. ima logike, ima... :ok:

Nerviram se, ONA beba je beba koju sam ja, pre nešto više od mesec dana, izgubila u 17-toj nedelji. Od onda ne možemo da se saberemo. Nastala je neplanirano, i to preko kondoma, pa vidi kako nas je iznenadila. Ali, eto, sudbina je htela drugo. A mi hoćemo treće...

Znači, ipak mislite da ja previše analiziram i da treba da zabatalim to filozofiranje, a? :lol: I mm to kaže...
Kliknite za proširenje...

Zao mi je Ata...ali, zaista mislim da analiziras previse...znam da je to emotivan krah i da treba energije...i vas dvoje se najbolje poznajete...mozda vam ponovna trudnoca bas pomogne da se skupite... ako mislite da vam treba jos vremena, uzmite ga...vrlo je jednostavno...i nije smak sveta ako kroz tu bebu budete gledali i deo necega sto ste izgubili...nece zbog toga biti manje voljena... :)
 
nerviram se za druge:
Zao mi je Ata...ali, zaista mislim da analiziras previse...znam da je to emotivan krah i da treba energije...i vas dvoje se najbolje poznajete...mozda vam ponovna trudnoca bas pomogne da se skupite... ako mislite da vam treba jos vremena, uzmite ga...vrlo je jednostavno...i nije smak sveta ako kroz tu bebu budete gledali i deo necega sto ste izgubili...nece zbog toga biti manje voljena... :)
Kliknite za proširenje...

E, to, baš to. Toga se plašim. Da ne gledam kroz tu bebu onu koje nema. A opet, praktično je nikada nije ni bilo, nije bila rodjena...
Ma, mi definitivno želimo treću bebu, bez dileme. Samo ja imam dilemu da se ne desi ovo o čemu ti reče. Svakako nebi bila manje voljena, naprotiv.
Ej, stvarno filozofiram... :mrgreen:
Odoh s detetom u dvorište malo, treba i njemu svežeg vazduha... :lol:
 
Sally_Solomon:
Odlicno Tara, ma bitno je da ti je ok doktorka a ne jos da te nervira bezveze.. :)

Cicak, dete od 3 godine nije vise beba, koliko sam upucena :)

Sta mislite jel mi pametno da putujemo sa bebom do Ns-a na vikend? Tamo kod mojih ima onaj prenosivi krevetac, valjda ce hteti da spava u njemu..
Znam da je hladno ali nisam bila 3-4 meseca, bas mi se jako ide, a sad sumnjam da ide toplije vreme..samo ce biti jos gore
Kliknite za proširenje...
Ja bih isla.
Beba ti nije vise novorodjence. Verujem da ce se lako prilagoditi novom krevetcu. I prijace joj promena.
Idi, ko zna kakav nas sneg ocekuje posle.
+najavili su temp iznad 0 za narednih nedelju dana. :)

Ata, ja bih sacekala. Mislim da ste oboje pomalo slomljeni i na trece gledate kao na ruku spasa.
Prvo treba da prihvatite da ste srecni i ovako... imate dvoje zive zdrave prelepe male decice, koji vam svaki dan mame osmeh na licu... treba da dodjete do faze u kojoj cete biti srecni u ovom momentu u sadasnjosti, ne ocekivati bebu koja ce popuniti rupu u srcu.
Jer je to bezanje.

Ovo je moje misljenje. Ne mora biti ispravno. Jedino vi znate istinu.
Ljubi svoje macice...
Sexajte se, volite, uzivajte... pa ako se desi desi... dobrodoslo :)

Ja sam odavno rekla da ti skidam kapu na optimizmu... verujem da ces imati bar 4-5 dece... nekako mi ide uz tebe, uz snagu tvoje volje, ljubav kojom zracis...
 
..ata.. :zag: :heart:
..postavite stvari ovako - vi u stvari zelite chetvrtu bebu..
..tako niko nikome ne krade mesto u srcu i nova beba nije zamena za onu koju ste tek zavoleli..
..zato shto i ne moze da bude..

..a kad..? ..kad pakujuci omalele stefketove stvari "sluchajno" izvuchesh onu mikroskopsku charapicu iz prve kese.. :aha:
..pravo vreme je uvek i nikad, znash i sama, to se samo jednom prelomi preko kolena.. :)
 
ata, cim ste rekli na glas, sve je valjda jasno

i mi se u sebi lomimo, zelimo da imamo puno puno dece, ali opet cekamo bolje dane, hajde da bude malo vise para, pa ovo, pa ono..
no sve bi se to dalo srediti, problem je sto JA nisam psihicki spremna, ne pored bebe od 6 meseci
dragi radi po ceo dan, sveki pola dana pa padne na mene i trcanje oko bebe i kuhinja i sl.
a ja jednostavno ne mogu sve da postignem i kad krenem sve, nista ne uradim, ne ide :aha:
treba mi vremena da se skontam, nisam na ovo navikla

tako da, go for it :zag:
a za razlog dileme, november je objasnila
 
e, da vas pitam koji vitamin d dajete bebama?
meni u halo bebi rekli da uzmem neke galenikine, vitamin d, ide 4 kapi
e sad, ispacu krajnje tupava al moram da pitam da li je to to?
posto na njima oise vit d, a ne d3 :s
ali to su bile jedine galenikine :s
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Plavooki Treptač
Bebe mlađe od šest meseci ne bi trebalo uopšte da piju vodu
Odgovora
3
Pregleda
271
Jalle1
Jalle1
Nina
Sve manje brakova, sve više razvoda
Odgovora
18
Pregleda
431
skura58
skura58
Nina
"Sivi" razvod sve češća pojava
Odgovora
3
Pregleda
262
Џорџи
Џорџи

Back
Top