Sve istine o Titu

  • Začetnik teme Začetnik teme ivoni-nk
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Да ли Тито има удела у Косовској независности? (Молим прочитајте текст претходно)

  • Има

  • Нема

  • Не знам (Ово дугме ће вероватно служити као украс)


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Između ostalog što je streljao Dražu...

A kada već pitaš, kao posledicu njegove vladavine imamo novokomponovane podele Srba (smišljanje novih naroda, podela Srbije na pokrajine), uništavanje srpskog sela kao osnovnog privrednog nosioca, omogućavanje Albancima naseljavanja Kosova i Metohije (što je na kraju prouzrokovalo nestanak Srba na tom području).
Hoćeš još?

Streljanje Draze nije bilo samo Titova odluka. Drazu su saveznici ostavili na cedilu jer su uvideli da im Tito vise odgovara. Bez namigivanja i Zapada i Istoka Tito ne bi streljao Drazu.

Podele kod Srba nisu pocele od Tita. Pocele su od Kosovskog boja. Na izdajnike i patriote, zatucane i napredne. Evropljane i Aziate. I ta podela se i danas, cak i ovde na forumu oseca.

Za unistavanje sela takodje nije kriv. Selo je unistavao socijalizam. Socijalizam ne voli seljaka, a seljak ne voli socijalizam. Socijalizam ne podnosi privatni sektor.

Sto e tice Albanaca, donekle si si u pravu. Medjutim, Srbi su tu jos vise krivi jer je najveci deo PRODAO svoja imanja Albancima. Kada bi se danas reklo da ce Kosovo da se vrati u Srbiju, a da svi moraju da vrate pare koje su od Albanaca primili za prodata imanja, video bi kako bi pljuvali po Kosovu!
 
prvo tito je napravio bratoubilacki rat...nahuskao je kuma na kuma,brata na brata,u tom bratoubilackom ratu mnogo je Srba izginulo.drugo naselio je albance na Kosovo a Srbima zabranio povratak sto je jedan od razloga ove situacije danas...trece ustavom iz 1974 Srbija je podeljena na pokrajine koje su maltene bilie drzave,Kosovo i Vojvodina...dok recimo Hrvatska nije dobila nijednu pokrajinu,zasto tako?zasto recimo Srbi u Hr nisu dobili autonomnu pokrajinu?cetvrto tito je sve nepodobne Srbe ubijao i slao na goli otok,ukljucujuci i Drazu...koji je na montiranom sudjenju osudjen i streljan iako je ceo svet znao da je nevin,Amerika i Francuska su mu dodelili najveca odlikovanja sto moze stranac da dobije...
peto slao je goloruke srpske mladice na sremski front gde ih je mnogo izginulo a nista nisu postigli...
da nije dosla crvena armija nikad tito i njegovi partizani avanturisti nebi dosli na vlast,zapamtite to.crvena armija je donela komunizam u Srbiju.

tito je bio obican masinbravar i neobrazovani covek koji je iskoristio jedno tako vreme da dodje na vlast i da zivi kao Bog...a pritom je srpski narod to krvavo platio
 
Streljanje Draze nije bilo samo Titova odluka. Drazu su saveznici ostavili na cedilu jer su uvideli da im Tito vise odgovara. Bez namigivanja i Zapada i Istoka Tito ne bi streljao Drazu.
Što ga svakako opravdava?

Podele kod Srba nisu pocele od Tita. Pocele su od Kosovskog boja. Na izdajnike i patriote, zatucane i napredne. Evropljane i Aziate. I ta podela se i danas, cak i ovde na forumu oseca.
Na žalost, tako je. A Tito je samo uspeo da srpsku sklonost ka podelama što bolje iskoristi na srpsku štetu, naravno.

Za unistavanje sela takodje nije kriv. Selo je unistavao socijalizam. Socijalizam ne voli seljaka, a seljak ne voli socijalizam. Socijalizam ne podnosi privatni sektor.
Nije kriv Tito nego socijalizam... Nije šija nego vrat...

Sto e tice Albanaca, donekle si si u pravu. Medjutim, Srbi su tu jos vise krivi jer je najveci deo PRODAO svoja imanja Albancima. Kada bi se danas reklo da ce Kosovo da se vrati u Srbiju, a da svi moraju da vrate pare koje su od Albanaca primili za prodata imanja, video bi kako bi pljuvali po Kosovu!
E... Kada ovako nešto tvrdiš ja bih te molio da ovde javno izneseš podatak koliko je ljudi prodalo svoja imanja (i zašto su to uradili), a koliko njih je moralo da se iseli zbog nasilja koje je vršeno nad njima.
Što se tiče iseljavanja Srba sa Kosova, ovaj problem je povezan da onim prethodnim, jer je uništavanjem srpskog sela srpski seljak bio primoran da prodaje šta može i hvata maglu prema gradovima. Dobro, tu nije kriv Tito već socijalizam...
 
pa tito nas je ovako udesio jer je imao podrsku crvene armije...ponavljam bez crvene armije nikad tito ne bi zavladao u Srbiji

Pa Srbi su NAJVISE od svih naroda u Jugoslaviji OBOZAVALI Tita!

Nije bilo NI JEDNOG JEDINOG Srbina u srbiji koji nije lio suze kada je Tito umro..

Svi koji kazu drugacije LAZU, jer JA sam ih gledao! STOTINE sam gledao i SVI DO JEDNOG su plakali!

Meni niko to nije PRICAO!
 
daj neki primer,cime je to tito zlostavljao srbe?
tako sto je od bgd napravio metropolu?gradeci infrastrukturu i fabrike po zemlji?
daj malo budi precizniji....time sto je streljao drazu i nedica?

misliš 'polu'? pošto od metroa (a njegovo doba je bilo doba kada su svi veliki svetski gradovi ili imali, ili počeli da grade metroe) ni traga ni glasa, ni dok je imao obe noge, ni kad su mu odsekli jednu, ni kad je umro a ni posle smrti.
 
misliš 'polu'? pošto od metroa (a njegovo doba je bilo doba kada su svi veliki svetski gradovi ili imali, ili počeli da grade metroe) ni traga ni glasa, ni dok je imao obe noge, ni kad su mu odsekli jednu, ni kad je umro a ni posle smrti.

pa sta ce metro gradu sa 1,5 mil stanovnika
ja sam se iznenadio posle popisa od pre neku godinu kada sam cuo tu cifru...milion i po
na taj broj ljudi,netreba metro...sve te metropole koje imaju metro,imaju bar tri puta vise stanovnika
 
Između ostalog što je streljao Dražu...

A kada već pitaš, kao posledicu njegove vladavine imamo novokomponovane podele Srba (smišljanje novih naroda, podela Srbije na pokrajine), uništavanje srpskog sela kao osnovnog privrednog nosioca, omogućavanje Albancima naseljavanja Kosova i Metohije (što je na kraju prouzrokovalo nestanak Srba na tom području).
Hoćeš još?

a sta je trebalo da radi sa drazom?daj ti neku ideju...meni se ta titova svidela:cool:
 
pa sta ce metro gradu sa 1,5 mil stanovnika
ja sam se iznenadio posle popisa od pre neku godinu kada sam cuo tu cifru...milion i po
na taj broj ljudi,netreba metro...sve te metropole koje imaju metro,imaju bar tri puta vise stanovnika

jok vala..ako hocesh funkionalni grad onda pravish metro kad grad naraste na milion stanovnika..kazhu da kada grad prebaci 300.000 pochinju problemi sa komunikacijama..
 
a sta je trebalo da radi sa drazom?daj ti neku ideju...meni se ta titova svidela:cool:

Броз није ни инсистирао на Дражином стрељању, додуше није био ни против, већ је допустио да то обаве расрбљени чауши.

Једини на свет који се бунио против тога је био генерал Шарл Де Гол. И био је принципијелан по том питању- никада се није срео ни са Брозом нити са неким његовим изаслаником.
На шта спаде данашња Француска, са Де Гола на Саркозија и Кушнера.
 
Добро, са свим изнесеним се могу сложити. Има и истине и пропаганде, али на једно питање не могу наћи одговора, нити га видим негде. Да су Титу подржавали савезници и да му је Црвена Армија поставила социјализам у Југославији, то је истина, али ми никако не може бити јасно, зашто и данас Срби и Србија чувају Титу више него било који народ или држава бивше Југославије? А све друге блате и каљају због њега?.
 
Добро, са свим изнесеним се могу сложити. Има и истине и пропаганде, али на једно питање не могу наћи одговора, нити га видим негде. Да су Титу подржавали савезници и да му је Црвена Армија поставила социјализам у Југославији, то је истина, али ми никако не може бити јасно, зашто и данас Срби и Србија чувају Титу више него било који народ или држава бивше Југославије? А све друге блате и каљају због њега?.
Kako ti "ne može biti jasno", bre?

dezurna1_1.jpg


Pa zbog nje ga Srbi čuvaju!!! Hoćeš da je sekiramo?

Sramota, bre, rod ste rodjeni. :otkacio:
 
Draza Mihajlovic je odlikovan sledecim odlikovanjima:dve Zlatne medalje za hrabrost, i jednom Srebrnom za hrabrost, Ordenom belog orla sa mačevima IV i V reda i engleskim vojnim krstom.na visu vojnu akademiju je primljen 1921, i zavrsio ju je 1923, i to u beogradu.1930 je otisao u francusku, na ucenje jezika, gde je ostao 6 meseci. nema nikakve veze sa de gaulle-om.tito je bio u francuskoj 1956, od 7-12 maja.razlog sto de-gaulle nije posetio jugoslaviju,za vreme 1959-1969 , je jugoslavenska pomoc alziru i ben beli u naoruzanju.pokret nesvrstanih je nastao 1961, na beogradskoj konferenciji
1945, jugoslavenska armija je usla u austriju i italiju (trst).zapadni saveznici koji su sedili u italiji i austriji , nisu bili sigurni da li tito ima staljinovu podrsku ili ne, pa su za svaku sigurnost pokupili sve ratne zarobljenike sa teritorija jugoslavije, i odlucili da ih upotrebe protiv jugoslovenske armije, ako to bude potrebno (zasto da stradaju njihovi vojnici, vec kada imaju motivisane ustase i cetnike). za svaku sigurnost, da bi pokazali srpskoj javnosti svoju podrsku, i eventualno ugrijali stvar do nekog malog gradjanskog rata,odlucili su da odlikuju drazu , no zbog politickih razloga (berlinska kriza, i posle rezolucija IB ), su se predomislili o tome.mihajlovic je imao javno sudjenje, sa slobodnim pravom biranja advokata ( i nije bila limitacija broja advokata). da je proces bio politicki, to stoji. bio je obracun sa prethodnim rezimom, i sa opozicijom. da li je trebao biti streljan ili ne, je vise pitanje za pesnike. kao suradnik okupatora, komandant porazene strane u gradjanskom ratu, i potencijalni opozicionar,nije bilo puno razloga da ga se ne strelja.
Cetnici se nisu, kao sto je poznato, borili za uspostavljanje demokratije i sumnjam da bi drugi narodi u Jugoslaviji bili zadovoljni njihovom vladavinom. Drugo, ako nemacki komandant za jugoistok, general Ler, kaze da je 1944. godine imao pod svojom komandom deset hiljada cetnika, onda ne vidim kako su cetnici mogli da pobede u ratu. Jedino da su pobedili i Nemci.
Mnogo se pominju posleratne granice kao nepravedne. Da vidimo da li su pravedne bile one od pre rata.
Od Prvog svetskog rata do 1929. godine, Kraljevina SHS je bila podeljena na 33 okruga.
Nije bilo nikakvih republickih granica, jer je kralj nastojao da izbrise podelu Jugoslavije po etnickom principu. Od 1929. godine Jugoslavija je bila podeljena na devet administrativnih jedinica, banovina. Na celu svake od njih je bio ban koji je imao vrlo siroka ovlascenja.
Pre Drugog svetskog rata Hrvatska banovina je obuhvatala danasnju teritoriju Hrvatske, polovinu BiH i skoro polovinu Vojvodine, do Novog Sada. Juzno se prostirala do Bokokotorskog zaliva ukljucujuci i Prevlaku.
Za to vreme Srbija je bila razbijena u pet banovina.
Treba imati na umu da je Tito posle rata drasticno smanjio podrucje Hrvatske, a Srbiju ucinio celovitom, ali sa dve pokrajine.
Za one koji nikako ne mogu da shvate zasto je Srbija dobila dve pokrajine, a Hrvatska nijednu, evo i odgovora:
I Vojvodina i Kosmet su trazili autonomiju, a Srbi u Krajini nisu, iz prostog razloga sto su u Hrvatskoj bili potpuno ravnopravni, cinili su konstitutivni narod i nisu osecali nikakvu potrebu da traze autonomiju. To mogu da potvrde i sami Krajisnici.Ne postoje podaci da su Srbi u Krajini trazili autonomiju, dok su Albanci na Kosmetu trazili, ne samo autonomiju, nego i republiku, tako da je u vise navrata Tito morao da salje vojsku da smiruje situaciju. Narocito velike demonstracije su izbile 1968. godine.
Kad se govori o Ustavu iz 1974. godine, takode se cesto pokusava obmanuti javnost. Tacno je da su Albanci dobili siroku autonomiju, ali se zaboravlja da je albanske rukovodioce postavljao Beograd. Primer Mahmuta Bakalija to dobro ilustruje. On je pozvao JNA da smiri albanske demonstracije 1981. godine, kada je trazeno da Kosmet postane republika. I JNA je zavela red.
Taj ustav, takode, izricito, u clanu 5, zabranjuje bilo kakvo menjanje granica bez saglasnosti svih drugih republika.
1941 godine, draza je bio ministar vojni kraljevske vlade, sa podrskom britanije i sovjetskog saveza. od 1944, kada je smenjen sa te duznosti, i kada je potpisan sporazum tito-subasic, i kada je kralj petar drugi, javno trazio , da se cetnicki odredi stave pod titovu komandu. u te tri godine, tito (polupismeni, neobrazovani bravar), je stvorio od oruzanih bandi discipliniranu vojnu silu, stvorio politicko vrhovno telo, i stvorio elemente drzave. draza mihajlovic (legendarni strateg, visoko-obrazovani oficir), nije napravio nista.ostao je na razini lokalnog komandanta razlicitih oruzanih bandi.izuzev toga, umesto da se bori protiv nemaca , borio se za njih.posto britancima to nije odgovaralo, a predstavnici savezniclih misija, koji su bili kod draze i kod tita, potvrdili, da se doticni ne bori, i ne zeli da se bori protiv nemaca, jednostavno su mu otkazali podrsku
koordinacija operacija crvene armije i partizana, je bila na obostranu vojnu korist.cetnici su prestali da budu vojni factor jos 1943 godine, posle operacija na neretvi, i povukli su se u srbiju.
 
Ima tu nešto istine, a da su komunisti i partizani bili tolike cvećke, u to baš i ne verujem.

ne, nema veze sa klasicnim kaubojcem, kao ovi su crni, a oni beli. vise izgleda kao "dobar, rdjav i ruzan". gde i onaj dobar , je dobar u smislu , da nije tako rdjav.u okviru multinacionalne i multi religijske jugoslavije, partizani su dali najbolju parolu , da su svi jednaki, i imali su dovoljno cvrsto rukovdstvo , koje je stvorilo jedinstvenu komandu, sa faktorom kaznjavanja vlastitih trupa. draza, je imao srpsku vecinu, i ostao izolirani srpsko-srpski heroj. za srbe u hrvatskoj, on nije imao znacenja. i drugo, on je komandovao oruzanom bandom, koja se nikada nije izdigla iz tog nivoa, bas zahvaljujuci drazinoj tastini, egou, i preteranom optimizmu u svoje vlastite sposobnosti, gde je situacija, bila daleko iznad njegovih sposobnosti
 
Није лепо да исмијаваш туђу фамилију, а да своју рекламираш.
E, čekaj malo...

Prvo pročitaj šta piše na ploči ispred tvoje rodjake... zlatnim slovima...

Onda ukucaj u prozoru "Pretraga": Tita, Titi, Titin...

... i ako ti se ne izlista bar pet strana postova sa tvojim nikom,

ja ležem ispod ploče... i neću zlatna slova... neću nikakva... biću neznani...

I, ko sad kome koga "исмијава":?:

Što se tiče moje porodice – ne familije, a imam i to veliko – nikoga ne reklamiram... mnogo sam srećan što ih imam, pogotovo unuka...

... i tu sreću delim sa onima koji to žele!

A tebi niko ne brani da pomeneš svoje... i slike da im staviš... to bi bolje bilo, i bolji bismo svi ovde bili,

i ti bi bolji bio nego što jesi :arrow:

:arrow: olinjalo džangrizalo i belosvetski ugursuz. :otkacio:

Za moderatora: ako obrišeš i jedno slovo, odmah me banuj!
 
Тито:

1.

Од јесени 1926, па до прољећа 1927. године живио сам и радио, као бравар алатничар у фабрици вагона, у Паланци, тада још малом шумадијском граду на Јасеници и претежно пољопривредном, трговачком и занатском центру.

Прије доласка у Паланку тражио сам посла, подједнако без успјеха, у Загребу и Београду. Тако сам из Краљевице, гдје сам био отпуштен, дошао у Србију.

У Загребу сам, наиме, послије разговора с друговима, одлучио да подјем у Београд – и ради запослења, а и зато да бих се упознао са положајем радника и ситуацијом у синдикату и Партији, пошто је ту десница имала већину, а ми смо били против фракцијске борбе, па на тај начин и против љевице и против деснице, мада смо били ближи љевици.

У Савезу металаца у Београду, гдје су ме добро знали послије штрајка у Краевичком бродоградилишту, примили су ме наизглед пријатељски, али сам и код њих неколико недеља добијао само обећања да ће ме запослити. Био сам зато принуђен да сам, па макар и за кратко вријеме, нађем неко запослење, и прихватио сам да на једној грађевини обавим потребне радове око постављања прозора, врата итд., јер сам поред средстава за себе морао да зарадим и да пошаљем породици која је остала у Краљевици. И, кад ми је мајстор за кога сам радио коначно исплатио зарађену суму новца могао сам да платим станарину моме станодавцу Стојановићу у Иванковачкој улици и да пошаљем сину и жени нешто новца.

У то вријеме ми је и Буда Милутиновић, у Савезу металаца, рекао да су творници вагона "Јасеница" потребни еадници и ја сам одлучио да одем у Паланку.

Мени је била јасна њихова игра: десна фракција није жељела да се ја запослим у Београду, а није ми дала ни партијску везу. Па ипак, прихватио сам њихов приједлог, јер сам вјеровао да и ту, у новој фабрици и младој индустријској средини могу корисно радити и на синдикалном и на партијском пољу, у чему сам видио своје првенствене задатке.

Тако сам дошао у Паланку, па се тако испунила и моја жеља да боље и непосредније упознам раднике, и друштвено-економске прилике, и народ и хисторију Србије уопште, онолико колико је за то вријеме било могуће. Својим сазнањима о положају радног човјека у Хрватској, Словенији и другим крајевима додао сам тада и непосредне утиске из Србије, и за мене је то у даљем синдикалном и партијском раду имало велики значај.
 
Тито:

2.

Из Савеза сам био упућен на синдикалну организацију у Паланци и прво сам се њој јавио. Другови су ме примили врло лијепо. Послије два или три дана отишао сам у фабрику, гдје ме примио Француз Крете и одмах ме одвео у радионицу у којој ћу радити као алатничар. Ту радионицу је водио мајстор Волф.

Први задатак који сам добио био је да поправим око двадесет менгела, тј. "шрафштока". Ја сам у томе имао искуства, па сам их лијепо раскалио, уредио и поново окалио тако да се њихове ивице лијепо поклапају – и они су тим мојим првим радом као и касније, били врло задовољни.

Од другова радника у алатници – гдје ми је Воја Стојадиновић додијељен као помоћник – био сам врло лијепо примљен. Брзо смо се упознали. Били су то добри људи, и радници, па сам се и ја у њиховој средини пријатно осјећао. Имао сам са њима врло добар однос, а нарочито са мајстором који је водио радионицу.

Сама фабрика оставила је на мене већ на први поглед врло тежак утисак. Њене хале биле су праве шупе и, пошто је била зима, радници су на том отвореном простору били изложени промаји и хладноћи. Смрзавали су се, било је врло тешко. А кад би се окупили око неке ватре од отпадака, или око оне коју сам ја ложио да бих калио менгеле или лијевао лагере за вагоне, створио би се управник Крете, или неко од његових људи, и тражио да се одмах врате на посао. Ја сам са друговима у својој радионипи радио у затвореном простору, јер је то било потребно и ради самог, врло прецизног рада. Али зато су друге просторије биле отворене и у њима је било веома тешко радити.

У синдикату у Паланци примили су ме врло добро. Упознао сам се са Кеџићем, Ивом Бајазитом, Трудићем и другима и нисам се устручавао да, поред осталог, одмах говорим и о Русији и октобарској револуцији. Они су ме са интересовањем слушали, и у сусретима које смо имали тражили су да им о томе говорим. И мени је то одговарало, они су ми ишли на руку, јер сам се тако зближавао с људима и могао са њима да радим на синдикалном и политичком пољу.

Однос који сам успоставио с радницима на свом послу, и са друговима у синдикату, учинио је да стекнем повјерење, па су ми се моји другови на послу често обраћали за савјет или помоћ. Ја се нисам двоумио да ли да идем код управника и да интервенишем у појединим случајевима, кад је то требало учинити. Код управника Кретеа долазио је тада са мном, као преводилац, и Чеда Адамовић, који је, ако се не варам, био тада помоћник шефа радионице. Ја сам тражио, у ствари, само да се примјењује и поштује закон – и управник је у више махова примио моје приговоре, али не увијек радо.
 
Тито:

3.

У Паланци сам у својој синдикалној и политичкој активности најчешће приказивао руску револуцију, онако како сам је ја видио и доживио. Често сам и преувеличавао неке ствари, приказујући их љепше. Разговори о томе били су најчешћа тема, јер су се људи интересовали за многе појединости, али смо у тим сусретима у синдикалним просторијама код "Прољећа" или у новим просторијама синдиката, у синдикалној школи – па и у разговорима с појединим друговима и другим приликама – говорили и о разним питањима из области марксизма и улози радничке класе у друштву, о тешком положају радника и сељака, о експлоатацији којој су изложени, о презадужености и мјеницама, о борби за права радника и о изгледима борбе радничке класе код нас и у свијету. Тема је била много и на тај начин много могућности за рад.

У разговору с друговима, поред осталог, трудио сам се да им објасним и природу вересије и зајма. Онај ко је давао на вересију увијек је настојао да да мање, иако му се послије мора све вратити. Говорили смо о томе јер су ми се људи жалили да их трговци варају ија сам им објаснио да је то случај свуда гдје радници не добијају на вријеме своје плате, пошто морају узимати на вересију. А у исто вријеме, на другој страни, фабрика која не даје плате на вријеме користи се тим новцем. Можда су понекад та тумачења изгледала и наивна и личила на пропаганду, али то је била чињеница.

Разговоре сам водио слободно јер сам вјеровао у људе. Говорио сам им то зато да и они даље о томе говоре, и због тога никад нисам дошао у неугодан положај.

Људи су се мало чудили мојој смјелости, јер су знали да сам ја обичан радник који нема ништа друго. Али, ја сам говорио да ако сви будемо равнодушни према стању какво је, да се оно никада неће поправити. "Нас би" – говорио сам – "требало да буде више, увијек више, и онда ћемо бити све јачи."

Мој однос с друговима на послу и у фабрици уопште био је такав да сам, бригом о људима и устајањем у одбрану права појединих радника, стекао њихово повјерење и они су ме, поред Милана Видића и других другова, кандидовали и изабрали за повјереника.

Као повјереник радника долазио сам у више махова у сукоб са управником Кретеом. Тај човјек је био бруталан толико да ја просто нисам могао вјеровати да Француз може бити такав. Можда сам ја наступао и оштро, можда му нисам био пријатан, али сам увијек био у праву, јер сам тражио само оно што нам је закон дао. Говорио сам му да друкчије не може бити и он је понекад попустио, али је ипак и гледао да ме се што прије ослободи. Према законским одредбама, он није смио да ме отпусти због ставова при вршењу моје функције. Али, то се ипак догодило.

Тако сам ја водио борбу за боље радне услове, за бољи положај и награде и за правилнији однос према појединим друговима на послу.
 
Тито:

4.

Што се мене лично тиче, главна брига у материјалном погледу била ми је да прехраним породицу, јер сам имао жену и дијете, који су уз то дуже времена остали у другом мјесту. Зато мени није било свеједно хоћу ли бити избачен са посла, јер мала помоћ која се у таквом случају добијала од синдиката није била довољна за живот. У тој бризи за породицу и за посао, ја сам морао мислити и на могућност да одем у затвор због свог политичког рада. Знао сам да ћу једног дана пасти у затвор и мислио сам на то шта ће у том случају бити с мојом породицом. Ипак, упркос томе, радио сам управо тако јер ми је изгледало да нема смисла да живим и радим само да бих се прехранио. Ја сам био склон да радим политички и радио сам као револуционар. А због оваквог положаја породице, сто пута сам рекао да револуционар не треба да заснива породицу.

Мене је читава та средина у Паланци интересовала. Тоје био један мали и малограђански град, али не са крупном буржоазијом већ са средњим слојевима. Радничка класа имала је слабе плате и страшно тежак живот. Али, та средина је била хомогена, без обзира на све. Изгледала ми је доста сиромашна, јер сам ја ипак, и у нашој земљи и ван ње, био навикао да видим друкчије услове живота. Међутим, мени је та средина одговарала и због тога што је у њој било изражено добро другарство, што су људи разумјели једни друге.

Не бих могао рећи да је моја визија тадашњих друштвено-политичких прилика у Србији била даш свијетла. Ја сам на Србију гледао из перспективе Паланке. И, пошто сам читао дјела Енгелса и Маркса, дошао сам до закључка да се Србија у то вријеме налазила, отприлике, на степену развоја од прије сто година. И сама фабрика у којој сам радио остављала је мучан утисак. Можда је то претешко казано, алија сам имао такав утисак.

Мој радни дан почињао је врло рано. Али, пошто нисам имао векерице, није ми било лако да се ујутру пробудим на вријеме. Понекад сам се због тога ослањао на једног од другова који је одлазећи на посао пролазио поред мог стана и пјевао или звиждао, па ме тако будио и позивао, а понекад ме будио и домаћин кад је устајао.
 
Тито:

5.

Доручак сам куповао код Жике бурегџије, скоро све до одласка из Паланке, када мије дошла жена са малим сином. Жика бурегџија је радио по цијелу ноћ и правио је добар бурек. И ја сам сваког јутра, пошто сам пролазио поред њега, купио бурек, обично га завио у новине, па, како је било хладно вријеме, тако врућ пакет ставио сам у њедра, да ме мало угрије.

Хранио сам се у народној кухињи Мике Сегија, у близини фабрике. Брзо сам се привикао на његову кухињу, а нарочито ми је пријао пасуљ, који волим и који се најчешће налазио на јеловнику. На ручак сам одлазио за вријеме паузе у раду, од око једног сата, па сам се онда поново враћао на посао. На вечеру сам такође ишао у кухињу, а понекад сам узимао суву храну и вечерао у стану, у мојој соби коју сам другог или трећег дана по доласку у Паланку изнајмио у кући земљорадника Ђорђевића.

Слободне недјеље и празнике, док сам био сам, користио сам да прошетам наоколо. Кад је било лијепо вријеме одлазио сам до Кисељака, шетао поред ријеке, или цариградским друмом, или по граду, преко старог каменог моста. Интересовале су ме и друге знаменитости Паланке. У кину сам био неколико пута, а одлазио сам и на приредбе аматерског позоришта и на друге. Одлазио сам и у посјете, о празницима, али сада, пошто сам у Београду имао искуства са славским житом, нисам направио сличну грешку.

Вријеме је протицало, а ја сам, наступајући као раднички повјереник, све чешће долазио у сукоб са послодавцима и њиховим људима. И због једног младог радника Загорца, и због болесног радника Догана и других случајева. Доган ми је био врло симпатичан, нежан, болешљив човјек. Жалио ми се да су га жандарми пребијали, да су му бубреге одбили, а управник, који је био права видра од човјека – хтио је да га избаци. Ја сам био против тога. Међутим, ипак су га отпустили. Оног малог Загорца управник је чак хтио и ошамарити, али
сам ја на то врло љутито одговорио и рекао да је то грубост што он ради. Чеда Адамовић, који је у таквим случајевима преводио, био је увијек присутан. Али, да ли је он све преводио што сам ја говорио, ја то не знам. А рекао сам доста тога.

Једног дана позвао ме главни шеф канцеларије преко мог мајстора, који ми је наговијестио да желе да ме отпусте. Ја сам питао с којим правом, кад сам ја повјереник. Али, он је казао "Видјећемо ми то право" – и наредио је да ме гоне из фабрике. Ја нисам хтио да се ту гушам с њим, јер ми је и онако било доста свега и одлучио сам да одем.
 
Тито:

6.

Отишао сам у Београд, у Савез, у синдикат, и рекао Буди Милутиновићу да су ме избацили. Замолио сам га да предузме нешто против таквог поступка управника и он ми је предложио да код једног његовог друга и пријатеља, којије имао у Куманову млин, ступим на посао као машиниста. Плата коју је предложио била је добра. Милутиновић је разговарао с њим и ја сам, прихвативши прво тај посао, сео у воз и пошао у Куманово. Али, кад сам дошао до Паланке, размишљао сам зашто да идем тамо кад ћу за храну моћи да зарадим и другдје. Јер, какве бих могућности тамо имао за онај синдикални и политички рад који сам волио и за који сам се опредијелио. И онда, на једној успутној станици сиђем с воза, сачекам други и одем право у Загреб.

Полазећи из Паланке, нисам имао за чим да жалим. Надао сам се да ћу наћи негдје други посао, па кад то нисам успио у Београду, а од Куманова сам одустао, онда сам покушао срећу у Загребу. И ускоро сам се запослио код "Хамеловке".

О свему што сам као утисак понио из фабрике "Јасенице" у Паланци, о стању и приликама, и о положају радника, ја сам писао у "Организованом раднику".

Са друговима у Паланци нисам послије тога одржавао везу, а касније сам пратио читав ток догађаја око штрајка у "Јасеници" 1928. године, о којима сам и преко радничке штампе имао тачне информације.

Послије тога, па све до рата, нисам имао прилике да сазнам било шта о Паланци и о "Јасеници", али нисам заборавио оне мјесеце свог рада и борбе у њој.

(Тихомир Станојевић, Тито у Паланци, Смед. Паланка - Београд 1984)
 

Back
Top