strani placenik:
			
		
	
	
		
		
			Prvo kada procenjujes vladare uzimas tri varijabile.
		
		
	 
 Pa 'ajmo onda da procenimo malog Jozu!
	
		
			
				strani placenik:
			
		
	
	
		
		
			1. U kakvom su stanju zemlju zatekli kada su dosli na vlast
2. Kakve su bile spoljne okolnosti tokom njihove vladavine 
3. U kakvom su stanju zemlju ostavili kad su sisli sa vlasti
		
		
	 
1. Komunisticka partija na celu sa tvojim genijalnim vladarom je najvise odgovorna za nezapamceno  razaranje kraljevine Jugoslavije i za genocid nad srpskim narodom. Oni su zatekli zemlju razorenu u ratu sa milionima zrtava. Tokom rata umesto oslobodjenja zemlje njihov cilj je bio "lov u mutnom" tj. uspeli su da ostvare svoj primarni zadatak i izvedu komunisticku revoluciju. Pobili su stotine hiljada ljudi, organizovali preke sudove, unistili Srpsku Pravoslavnu Crkvu, unistili srpsku omladinu, inteligenciju i srpskog seljaka. Unistena, razorena, bezglava, opustosena, opljackana i napustena. Takva je bila zemlja kojom su komunisti u krvi zavladali sprovevsi svoju diktaturu.
2. Spoljne okolnosti su bile blokovska podela sveta. Zahvaljujuci Vinstonu Cercilu mi smo pripali komunistickom svetu.
3. Ko kaze da su komunisti sisli sa vlasti? Nisu! Ja sam se nadao da smo 5. oktobra zavrsili sa njima, ali na zalost je ocigledno da nismo. UDBA vlada Srbijom neprekidno jos od 1944. Tvoj omiljeni vladar je posle svoje smrti ostavio zemlju sa dugovima prema celom svetu (SFRJ je najzaduzenija zemlja u istoriji covecanstva), ostavio je podeljenu zemlju koja se ubrzo krvavim ratom raspala, ostavio je ekonomski eksperiment samouprvaljanje, ostavio je nereseno nacionalno pitanje, naselio je stotine hiljada Albanaca iz Albanije na Kosovo i Metohiju i u Makedoniju i podelio im drzavljanstva, ostavio je srpski narod podeljen u 4 republike i 2 pokrajine, legalizovao je genocid nad Srbima u Jasenovcu i ostalim mestima proklamujuci bratstvo i jedinstvo, izmislio je razne narode i narodnosti i podario im jezike, skoro u potpunosti je unistio i SPC, itd...
	
		
			
				strani placenik:
			
		
	
	
		
		
			Za Milosevica se slazem da je bio gori od Turaka, ali sam siguran da su nam razlozi zasto to mislimo prilicno razliciti.
		
		
	 
Ma, Milosevic je samo produzio Titovo delo.
	
		
			
				strani placenik:
			
		
	
	
		
		
			Tito je prvih godina svoje vladavine zaista bio autoritaran, i to opravdano sa obzirom na spoljne okolnosti - i ne preko mere! Uostalom tada je demokratija BILO GDE U SVETU bila stavljena u drugi plan. 70-tih i 80-tih smo imali vise demokratije nego i neke demokratske zemlje.
		
		
	 
Tito je bio i ostao despot-tiranin. Svako ko se samo usudio da mu se suprotstavi bio je najcesce ubijan ili zatvaran na tesku robiju. To, izvini, nije opravdano. Pa crveni komesari su tokom rata ucili mlade partizane da sinovi-partizani treba da ubijaju i sopstvene oceve ako su oni protiv njih ili u cetnicima. O tome svedoce Svetozar Vukmanovic i Milovan Djilas, desne ruke tvog omiljenog vladara. Tvoj vladar se sa podsmehom izrugivao srpskoj tradiciji - Svetom Savi, Slavama, Krstenjima i celokupnoj nacionalnoj istoriji. A institucija "Narodni neprijatelj" je toliko dugo opstala da je i Milosevic rado koristio. Lakoca ubijanja za vreme Tita, bila je glavno obelezje. Trebalo je ognjem i macem nametnuti vlast manjine (Titoista) i ucvrstiti je novim i sve vecim zrtvama. Novostvorena drzava je sve vreme u ime komunisticke vlasti sistematski progonila svoje protivnike. Evo kako je izgledalala ta "opravdana autoritativnost i neprekomerno koriscenje sile", samo par primera: У Београду је новембра 1944. године, у једном од многобројних погубљења, стрељан и Бранко Поповић, сликар и историчар уметности, ратник из оба Балканска и Првог светског рата. У Поповићев стан се уселио његов некадашњи ђак, а тадашњи "уметник револуције" Ђорђе Андрејевић-Кун. Грађане, а посебно политичаре, који јој нису били по вољи а који су пред крај рата отишли из земље, нова власт је осуђивала у одсуству, чиме их је практично спречавала да се у земљу врате. Судски систем су карактерисила суђења без истрага, доказа, сведока и права оптуженог на одбрану и осуђеног на жалбу. Вероватно је у централној Србији највише страдао народ чачанског краја. Јелисеја Поповића, игумана манастира Свете Тројице, комунистички зликовци сачекали су у заседи, убили моткама, а затим његово тело одвукли и бацили у хировиту Мораву. Милан Туцовић, честити чачански прота, осуђен је на временску казну, а уочи Ускрса 1945, везан је жицом и одведен на бедем. Ту су га млатнули будаком, али још живог, у седећем ставу закопали у земљу. Пред зору 1. новембра 1945, комунисти су побили целу породицу Петра Вујовића - синове Младена (12) Александра (17) кћерку Даницу (19) и њихову мајку Росу. Десет дана касније, у Горњој Горевници предало се пет четника. Уместо истраге и затвора, пресудио им је неки моћник, господар живота и смрти. Једним митраљеским рафалом покошени су: Слободан Бајић, Властимир Достанић, Исидор Матијевић, Момчило Стевлић и Милован Тодорић. 
A evo kakva je bila atmosfera u "divnoj zajednici bratstva i jedinstva": Састављане су посебне комисије које су примале намештенике у нову службу и постављале их на положаје по своме нахођењу. Ко би се усудио да изрази и најмање незадовољство, упућиван је као "народни непријатељ" свемоћној ОЗНИ. Таква атмосфера довела је до потупуне моралне деградације. Народ је био беспомоћан и зависио је од воље "народне власти". Читав приватни живот стављен је под контролу и шпијунажу околине. Ако неко нешто чује а то не саопшти властима, постаје саучесник: "Деца по школама морала су саопштавати одређеним учитељима разговоре родитеља и њихових посетилаца. Деца су у доста случајева потказивала родитеље. Људи су се чаурили у саме себе, стичући навике послушности и потчињавања властима. Губила су се пријатељства и поверење се није имало ни у кога. Било је довољно само неколико година да се од некада слободних људи створи безлична маса која је стекла навике и попримила облике које су комунисти желели. Тако се народ претворио у грозну мизерију која није имала ни свести, ни савести. А без њих, не може бити ни будућности". 
A evo kako se odnosilo prema tudjoj imovini: Све оно што је постојало пре револуције, морало је да нестане тако да буде заборављено као да није постојало никад. О израстању нове елите Милован Ђилас пише: "Навала на дедињске виле почела је са ослобођењем Београда, најпре на напуштене а затим, јер је претендената било превише, на експроприсане из стварних и натегнутих разлога. У поседању вила било је скоројевићства, суревњивости и оговарања. Али, експропријација фабрика, радионица и трговина сарадника окупатора, у врховима је примана са суздржаним, а у комунистичким низинама са отвореним, помамним одушевљењем. Јер "доле" су не само заслужни, него и новопечени комунисти добијали управе, располагали богатствима. Сваки крупнији власник могао је бити подвргнут под пропис о експропријацији због сарадње са окупатором: фабрике, радионице, имања, хотели, куће - све је то окупатор користио, без обзира на вољу и држање власника". 
Osnovni stubovi Titove diktature bili su tajna policija, sudovi i armija: У самом почетку консолидовања власти, указала се потреба да се војска одвоји од терора над народом, па је створена ОЗНА. То је била политичка полиција чији је основни задатак било уништење политичких противника режима и постала је оличење диктатуре. ОЗНА је била самостална оружана сила и њена власт је била неограничена - она је хапсила, судила, стрељала, слала на принудни рад, убијала јавно и тајно. Поред оних у униформи, свуда је имала и своје тројке. Имали су овлашћења да без суђења побију сва лица која би на било који начин могла да угрозе власт. Многи људи су поубијани из заседа и путем ноћних упада у кућу. ОЗНА је била састављена од "најчистијих" комуниста и чврсто везана за КПЈ, а сви појединци само за свог непосредно претпостављеног, па је тако створен читав низ локалних деспотија. "Народни судови" највише су се бавили бившим четницима и присталицама генерала Михаиловића. Они су осуђивани и убијани јавно, а њихови лешеви су остављани поред путева и пруга да би их видело што више људи. Одмах по ослобођењу Београда, убијани су људи који су само неколико дана раније изашли из логора јер су их ухапсили Немци. Пошто је нова власт потекла из рата и војног освајања, временом је заживело схватање да грађани нису политички субјекти и да немају право да мењају режим, јер он није ни потекао из народне воље. Много грађана је осумњичено и осуђено због "сарадње са окупатором". Још је више било оних који су изгубили грађанска права и веома мало оних који су сасвим мирно могли стати пред лице партизнаске "правде".
Evo sta o streljanjima ponovo kaze drug Djilas-produzena ruka tvog vladara: Дакако, било је међу стрељанима и оних које би такве судбине поштедео и најгори, најнеправеднији суд. Али ратови, поготову револуционарни и контрареволуционарни, врше се по шематским, идеолошким критеријумима који током истребљења постану страст и пракса, навика и врлина: неко је крив не само што је нешто учинио, него и што је нечем припадао. Бес и мржња су у таквом одлучивању били значајни, али не пресудни. Судски процеси таквим људима су изгледали бесмислени, сем у спектакуларним случајевима, коловођама: не може суд изрицати стотине, хиљаде смртних пресуда"
A evo sta o svojoj vlasti kaze Koca Popovic: "Партија убрзо постаје све и свја: апсолутни примат поново постепено добија идеологија. Кад кажем идеологија, мислим на доктринарство које не подноси неистомишљенике. Мислим на тоталитарну и аутократску бит сваке слепе вере. С тог становишта може се рећи да су све идеологије осуђене на неистине ако и када претендују да имају одговоре за све проблеме. После освајања власти у понечем смо почели да личимо на оне које смо свргнули, с тим што су неке ствари постале теже него што су биле пре револуције. Тобожња диктатура пролетаријата ипак је, у крајњој линији, само то - диктатура и то трајна и, усуђујем се да кажем, без и мимо пролетаријата. Иста опасност је, другим речима, и нас вребала после ослободилачког рата".
Tako je izgledala ta opravdana diktatura: Обрачун са "народним непријатељима" био је дуг и крвав, незабележен у дотадашњој српској историји. Одвијао се под идеолошком паролом Народу и домовини сувишни су они који су упрљали њихово име и трајао је све док, како сведочи Милован Ђилас, Јосип Броз није револтирано узвикнуо на састанку ЦК: "Доста више са тим смртним осудама и убијањем! Смртна казна више нема ефекта - више се нико и не боји смрти!" 
	
		
			
				strani placenik:
			
		
	
	
		
		
			O ekonomskom razvoju, opismenjavanju naroda, brilijantnoj spoljnoj politici... da i ne govorimo.
		
		
	 
Tacno bolje da ne govorimo. Postali smo najzaduzenija zemlja na svetu. A u spoljnoj politici nista tako izvanredno nismo postigli, jer da jesmo, valjda bi to potrajalo.
	
		
			
				strani placenik:
			
		
	
	
		
		
			Glavna stvar kod Tita je bila njegova vizija, gde smo mi trebali da postanemo Evropska Amerika, da pobegnemo od Balkanske kaljuge i da prestanemo da se koljemo...
		
		
	 
Da postanemo evropska Amerika sa komunizmom? Ha, ha, pa ti si jedini covek kod koga jos uvek vazi ono Amerika i Engleska bice zemlja proleterska. A kako da prestanemo da se koljemo kad je Tito bio glavni promoter klanja i nekaznjavanja za ustaske zlocine?
	
		
			
				strani placenik:
			
		
	
	
		
		
			ali nacionalisti sa svih strana su to protumacili kao ugrozavanje nacionalnih interesa 

 (valjda klanje suprotne nacije dozivljavaju kao deo folklora)...
		
 
Ne, bice da je to obelezje tvog omiljenog vladara!
O radikalima cu drugi put!