Ćao svima. Moj mali je krenuo prošle godine u jaslice i u početku je bilo plakanja, pa je onda bilo super, pa posle 3meseca urlanje i zacenjivanje. Isla sam mesecima kod psihologa da vidimo šta je sa njim, kao suviše je vezan za odrasle, tj mene. Napravila sam mu pauzu preko zime i kad je ponovo krenuo, ni jednom nije zaplakao, svi smo bili prezadovoljni. Zaključak psihologa je bio : šta očekivati od tako malog deteta.
Preko leta nije išao i sve vreme je pominjao decu i vaspitačice i pakovao se da ide u vrtić. Sad je ponovo krenuo i 2dana smo bili zajedno na privikavanju, zbog nove dece, bilo mu je lepo. Onda je dva dana bio sam i sve je bilo ok. Kad ga pitamo kako je bilo u vrtiću, kaže : lepo. Ali zato juče i danas urla kad ulazi u učionicu, mislim da se i zacenio. Ja sam, naravno, u grču, i mislim da on to oseti.
Psiholog me je jutros zaustavio u hodniku i nahvalio ga je kako je super,ne plače,kako je zreo.... Znači da se lepo ponaša kad ga ostavim, ali kad ulazi je strašno. E sad samo treba ponovo sve to sa zacenjivanjem preživeti, ali bolje i sad nego posle pola godine. Kući kad hoće da se zaceni, dobije ćušku od mene i odmah dođe sebi, ali u vrtiću nema lupanja.
Poenta mog pisanja je da će sve to proći, i da je bolje da se deru sad na početku, nego kao moj da pati u sebi, pa posle par meseci da to počne da ispoljava.
Pozdrav svima.
.
