Sutjeska

[Parra-Bellum]

Али си лагао...

A sta to?

 

[вук са Авале]

Ма све су изгубили.
Не,Ото Скорцени је изричито нагласио у својим мемоарима да нико од његових људи није учествовао у десанту на Дрвар.Скорцени је послао једног свог човека у Бања Луку да се договори о акцији са тамошњом немачком командом,али је он хладно примљен,због ривалства између Скорценија и неког команданта,тако да нису постигли договор о заједничкој акцији и Скорценијеви људи нису учествовали.

@Вук са Авале
Можеш ли да преведеш најзанимљивије делове тога што си поставио?

Скорцени нема везе са Дрваром, ту си у праву!

До забуне долази јер је 500. С.С. кажњенички падобрански батаљон након Дрвара реорганизован и преименован у 600. С.С. падобрански батаљон. Овај трансформисани батаљон ће узети учешће у будимпештанском пучу отобра '44. под Скорценијевом командом, па се ваљда зато мисли да је ова јединица ''Скорценијева''.


У суштини нема ничег посебно интересантног!
Укратко, поставио сам делове књиге ''Напред, Принц Еуген'' који се односе на прву операцију ове дивизије, и то управо против Кесеровићевих четника у рејону Копаоника октобра '42 ( комунистичка литература је тврдила да је 7. С.С. тек фебруара 1943. кренула у прве борбене операције), са центом у селу Крива Река. Наводи се да не постоје тачне процене снаге противника, али да се целокупно становништво може самтрати ''симпатизерима побуњеника''.

У наставку је наведен план наступања 7.С.С. која у садејству са бугарском 9. пешадијском дивизијом. Углавном сувопарно и досадно, али показује да је неко овде лагао!

 

[DareS]

vrlo sposobni oficiri

Ово први пут читам.Да ли је аутентично,односно да ли је стварно то Кондор написао?Замолио бих и Кочу и Ненада,као познаваоце равногорског покрета,да ово прокоментаришу.

 

[Ненад]

Ово први пут читам.Да ли је аутентично,односно да ли је стварно то Кондор написао?Замолио бих и Кочу и Ненада,као познаваоце равногорског покрета,да ово прокоментаришу.

Јесте, само што је он и у похвалама и у погрдама претеривао, а плус ни у једном ни у другом није саопштавао пуну истину, већ је наоко циљао на једно, а у ствари је мислио на нешто друго.
Ево поставићу ти овде о томе.



Кад нема услова за материјалну стимулацију - у виду новчане награде, одсуства, или, у овом случају, пре свега у обезбеђивању одговарајуће обуће и одеће, оружја и муниције - официрима остају на располагању две мере: похвале и покуде. Кондоров таленат исказао се у оба случаја, постижући жељени циљ, а то је држање јединице на окупу, под неподношљивим околностима, у борби против неупоредиво боље наоружаног непријатеља. Ни у похвалама ни у покудама циљ није био да се саопшти истина - напротив, подразумевају се претеривања у оба смера. Међутим, касније су слаткоречиве похвале прећутане, док је оштрица Кондоровог пера узимана као доказ да је све уистину тако било.

Једну од бројних похвала Кондор је написао у корпусном Билтену од 12. децембра 1943. године:

...Златиборска бригада... потукла је до ногу 10. крајишку ударну пролетерску бригаду... Летећа бригада овог корпуса са деловима Ужичке бригаде сукобила се... са јачом групом црвених који беже из Србије прогоњени од формација Југословенске војске у Отаџбини... И ова група црвених разбијена је и растерана. Настављамо прогон остатака... Друге јаке формације Југословенске војске ђенерала Драже Михаиловића по Црној Гори, Старом Расу, Босни и Херцеговини, Далмацији и осталим нашим покрајинама, успешно и неуморно уништавају црвене јединице које су у расулу и траже спаса бекством у тешко проходне и беспутне гудуре високих планина. И тамо ће их стићи и немилосрдно уништавати...89

А ово је Кондорова похвална наредба од 20. априла 1944:

Први батаљон Златиборске бригаде са својим командантом у свим борбама које је до сада водила Златиборска бригада, извршио је више тешких и специјалних задатака. Сви људи са својим храбрим командантом на челу дали су доказа своје храбрости и изванредне војничке пожртвованости. Стога ПОХВАЉУЈЕМ 1. батаљон Златиборске бригаде и његовог храброг команданта, нашег елитног официра, потпоручника Савића Н. Драгољуба. НАРЕЂУЈЕМ: Да се од сада 1. батаљон Златиборске бригаде званично зове ''Јуришни батаљон Златибор''...90

Најопширнију покуду потчињенима Кондор је написао 20. августа исте године:

...Од нас се захтева да створимо Војску и ништа друго. Ми смо створили руљу или гомиле чељади које водимо са собом планинским беспућем. Наш корпус броји преко 2.000 људи, али војника је врло мало... Наређено је да се мобилишу за стални шумски кадар имућнији и здравији обвезници, међутим кад човек прође поред стројева наших бригада, види скуп одрпане сиротиње и закржљалих, док се газдински синови тове уз добру софру и носе гиздаве фермене и антерије са иницијалима ДМ који, као спољна форма, сведоче да су и они национални мученици и борци Равне Горе... Наређено је да команданти обрате пажњу за одевање и обување својих људи колико је год то могуће, међутим одлично су обучени само пратиоци команданата, док онај ''репоња'' из тројке који гине нема ни рукава на капуту нити опанака на ногама... Наређено је да свака пушка мора бити у бригади и стрељачком строју, међутим коморе су наше препуне лепих српских пушака са доста муниције...91

Сиромашни су свакако били већина, као и у свакој војсци, али пренаглашавањем овог момента Кондор је заправо циљао на потирање комунистичке пропаганде. Овако написана, порука се урезивала дубље од ма које директно изречене пароле: ми смо војска сиротињска, народна, а не они; ми ћемо се изборити за наша права, а не неки странци у наше име...

Даље, може бити да је у некој комори видео пар пушака и нешто муниције, заосталих иза погинулих бораца, али несумњив је Кондоров циљ: сугестија да постоји вишак оружја и муниције, да заправо нема огромне надмоћи комуниста на том плану.

Тако је свака од двадесетак ставки ове покуде носила неку скривену поруку. Док је, наоко, циљао једно, Кондор је гађао и погађао нешто сасвим друго. Основну поруку поновио је и на крају: ми смо руља, а не војска. То је, дакле, нешто што зависи од нас. А оно што зависи од нас можемо поправити, јер смо фактор одлуке ми, а не авиони Западних савезника које свакодневно видимо како снабдевају комунисте, нити западне радио станице које их непрекидно хвале, нити западни политичари који их подржавају. Западњачке авионе, радио станици и политичаре, као нешто што најдрастичније угрожава морал његове јединице, Кондор није ни поменуо, рачунајући, свакако, да ће их уз овако оштре речи војници у строју макар на неко време заборавити.

''Такво је, према непосредним сазнањима команданта Златиборског корпуса, било стање у четничким јединицама'', закључује академик Симовић цитирајући овај Кондоров распис. То је уједно и једино место где цитира Кондора, мада му је он опсесија.92

Кондоров циљ, дакле, није био да прикаже ''стање у четничким јединицама'', већ да им одржи морал. Наредних дана, у борбама против 1. и 37. комунистичке дивизије на Златибору, видело се да је у томе успео.

http://www.pressonline.rs/sr/blog/VIPblog/post/37/Милослав+Самарџић/40559/КОНДОР.html

Комунисти су доста тога измислили о Кондору. Да је био из Пожеге(а био из Трстеника), да је цео рат командовао Златиборским корпусом(а прво је командовао 1. трстеничком бригадом, па тек од јула 1943. истим), да је био комуниста(а није), да је по налогу КПЈ наводно намерно застрашивао сељаке да би се они прикључивали сељацима(а није), да је његова ТЕТАС поклала хиљаде људи(опет недоказано) итд, итд.

 

[sabljar]

Četnička propaganda je neprestano isticala superiornost svojih oficira naspram partizanskih komandanata. Ovi potonji su predstavljani kao neznalice, laici, nedoučeni u vojnim veštinama za razliku od četničkih starešina koji su još pre rata završili vojne škole i akademije, te prošli vojnu obuku. Sada, evo, komandant Zlatiborskog korpusa Dušan Radović kaže za NOP i njegove oružane formacije kao crvenu neman i crveni ološ "iako laici u poslu' da su "stvorili VOJSKU u pravom smislu te reci. Ti izvesni probisveti i moralna trulež, kako piše u Poverljivom raspisu potčinjenim oficirima, stvaranjem vojske u pravom smislu te reci doneli su četničkim starešinama našu oficirsku bruku. Četničku vojsku, u isto vreme, naziva ruljom i gomilom čeljadi sklonu svim porocima, rasulu, haosu i bekstvu. On krivicu prebacuje baš na te obučene starešine koji su zavrsili vojne škole i akademije i prošli vojnu obuku. Umesto obuke sa četničkim ljudstvom u vojničkim veštinama po planu, te starešine izvode obuku samo u pevanju
Pa na kraju komandant kapetan Dušan Radović pita poručnika Simu Mitrovića, komandanta leteće brigade Tara. Recite nije li sve ovo tačno? Jeste li do sada odgovorili svojoj zakletvi, dužnosti, savesti, časti, zavetu i idejama Ravne Gore? Ima li uzvišene ideje vodilje, ili ma kakve svetinje koja bi vas pokrenula da se zlu stane na put?
Da će ga njegovi kritički pogledi i stavovi na stanje i odnose u četničkom pokretu stajati glave Dušan Radović nije ni slutio kada je napisao ovo pismo- raspis potčinjenima. Poručnik Sima Mitrović je ostao bez odgovora na sva Radovićeva pitanja. Ali, u arhivi, u dokumentima, zabeleženo je da je Dušan Radović bio komandant Zlatiborskog korpusa od oktobra 1943. do oktobra 1944. godine. Na njegovo mesto postavljen je major Strahinja Rogić. On je u svom proglasu, prilikom preuzimanja komandantske dužnosti, između ostalog, napisao da je Dušan Radović nestao u talasima Drine kažnjen sudom zatočenika.
Nestanku Dušana Radovića i njegovom kažnjavanju sudom zatočenika prethodila je epizoda u izvedbi Crne trojke. Naime, Bor. M. Karapandžić u knjizi Građanski rat u Srbiji 1941-1945.' piše i o sudbini toga komandanta Zlatiborskog korpusa. Kaže da je Radović jedan od onih četničkih komandanata i bliskih Dražinih saradnika koje su Crne trojke zaklale a nisu bili na famoznim spiskovima sa slovom "Z". Znači da je Dušan Radović najprije zaklan, pa je nakon toga nestao u talasima Drine kažnjen sudom zatočenika - kako je to napisao major Strahinja Rogić u svom proglasu prilikom preuzimanja dužnosti komandanta Zlatiborskog korpusa.

 

[Ненад]

Četnička propaganda je neprestano isticala superiornost svojih oficira naspram partizanskih komandanata. Ovi potonji su predstavljani kao neznalice, laici, nedoučeni u vojnim veštinama za razliku od četničkih starešina koji su još pre rata završili vojne škole i akademije, te prošli vojnu obuku. Sada, evo, komandant Zlatiborskog korpusa Dušan Radović kaže za NOP i njegove oružane formacije kao crvenu neman i crveni ološ "iako laici u poslu' da su "stvorili VOJSKU u pravom smislu te reci. Ti izvesni probisveti i moralna trulež, kako piše u Poverljivom raspisu potčinjenim oficirima, stvaranjem vojske u pravom smislu te reci doneli su četničkim starešinama našu oficirsku bruku. Četničku vojsku, u isto vreme, naziva ruljom i gomilom čeljadi sklonu svim porocima, rasulu, haosu i bekstvu. On krivicu prebacuje baš na te obučene starešine koji su zavrsili vojne škole i akademije i prošli vojnu obuku. Umesto obuke sa četničkim ljudstvom u vojničkim veštinama po planu, te starešine izvode obuku samo u pevanju
Pa na kraju komandant kapetan Dušan Radović pita poručnika Simu Mitrovića, komandanta leteće brigade Tara. Recite nije li sve ovo tačno? Jeste li do sada odgovorili svojoj zakletvi, dužnosti, savesti, časti, zavetu i idejama Ravne Gore? Ima li uzvišene ideje vodilje, ili ma kakve svetinje koja bi vas pokrenula da se zlu stane na put?
Da će ga njegovi kritički pogledi i stavovi na stanje i odnose u četničkom pokretu stajati glave Dušan Radović nije ni slutio kada je napisao ovo pismo- raspis potčinjenima. Poručnik Sima Mitrović je ostao bez odgovora na sva Radovićeva pitanja. Ali, u arhivi, u dokumentima, zabeleženo je da je Dušan Radović bio komandant Zlatiborskog korpusa od oktobra 1943. do oktobra 1944. godine. Na njegovo mesto postavljen je major Strahinja Rogić. On je u svom proglasu, prilikom preuzimanja komandantske dužnosti, između ostalog, napisao da je Dušan Radović nestao u talasima Drine kažnjen sudom zatočenika.
Nestanku Dušana Radovića i njegovom kažnjavanju sudom zatočenika prethodila je epizoda u izvedbi Crne trojke. Naime, Bor. M. Karapandžić u knjizi Građanski rat u Srbiji 1941-1945.' piše i o sudbini toga komandanta Zlatiborskog korpusa. Kaže da je Radović jedan od onih četničkih komandanata i bliskih Dražinih saradnika koje su Crne trojke zaklale a nisu bili na famoznim spiskovima sa slovom "Z". Znači da je Dušan Radović najprije zaklan, pa je nakon toga nestao u talasima Drine kažnjen sudom zatočenika - kako je to napisao major Strahinja Rogić u svom proglasu prilikom preuzimanja dužnosti komandanta Zlatiborskog korpusa.

Да видимо какве си сада глупости написао.
Ово за партизанску војску не их ни да коментаришем, гомила глупости, шатро најјача формација, а пре уласка Совјета нису успели да освоје ниједну четничку територију.
За руљу и слично сам већ горе објаснио.

Него да видимо даље.
Da će ga njegovi kritički pogledi i stavovi na stanje i odnose u četničkom pokretu stajati glave Dušan Radović nije ni slutio kada je napisao ovo pismo- raspis potčinjenima
Апсолутно нетачна и произвољна глупост.
Кондор је убијен од стране поручника Ајдачића зато што су његови људи убили Ајдачићевог сестрића(који је имао везу са једном комунисткињом коју је ТЕТАС открила).
О томе:
Као опасну комунисткињу, Кондор је открио и учитељицу из Варде код Ужица. Четници које је послао да је ликвидирају пронашли су је у спаваћој соби, у глуво доба ноћи. Чувши неко комешање, испалили су рафал из аутомата. Када су упалили лампу, видели су учитељицу и једног младића у њеном кревету. Обоје су били мртви. Поред кревета, на одећи, видели су четничке ознаке. Испоставило се да је то био локални четнички командир, рођак, вероватно сестрић, потпоручника Филипа Ајдачића, команданта Косјерићке бригаде. Сутрадан, потрешен, у великој жалости на сахрани, Ајдачић се пред свима заклео да ће пронаћи убицу и да ће његову главу донети на младићев гроб. Он тада није знао околности под којима је несрећни младић погинуо. Али, по карактеру налик свом старом колеги и пријатељу Милутину Јанковићу, није био од људи који ће погазити заклетву изречену на гробу.99
(Самарџић, према изјавама официра Златиборског корпуса капетана Миломира Коларевића, поручника Ивка Јовановића и потпоручника Мирка Ушендића).

Па даље.
zabeleženo je da je Dušan Radović bio komandant Zlatiborskog korpusa od oktobra 1943. do oktobra 1944. godine.
Опет нетачно. Кондор је постао ком. Златиборског корпуса јула 1943., када је капетан Митић смењен.
Документ о томе Кондорова депеша од 1.7.1943.: ''Златиборски корпус преузео сам и вршим активирање летећих бригада... Чика Пера(Калабић) може да иде на свој терен''(АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5/1.).

Да видимо даље.
Nestanku Dušana Radovića i njegovom kažnjavanju sudom zatočenika prethodila je epizoda u izvedbi Crne trojke. Naime, Bor. M. Karapandžić u knjizi Građanski rat u Srbiji 1941-1945.' piše i o sudbini toga komandanta Zlatiborskog korpusa. Kaže da je Radović jedan od onih četničkih komandanata i bliskih Dražinih saradnika koje su Crne trojke zaklale a nisu bili na famoznim spiskovima sa slovom "Z

Карапанџић је љотићевски лажов, а црне тројке је злоупотребљен појам. Њихова дужност није била да убијају већ да прате рад 100 особа из Недићеве владе и управног апарата који су били стављени под З.
За тајне ликвидације су служиле ликвидационе тројке(Тројка је била осн. четничка формација, а делиле су се на црне, саботажне, обавештајне, ликвидационе итд.).
Црне тројке су ликвидирале само неколико Недићевих људи који су били под З, за остало су служиле ликвидационе тројке.

Лоши су ти извори кисељаковићу...

 

[DareS]

Да видимо какве си сада глупости написао.
Ово за партизанску војску не их ни да коментаришем, гомила глупости, шатро најјача формација, а пре уласка Совјета нису успели да освоје ниједну четничку територију.
За руљу и слично сам већ горе објаснио.

Него да видимо даље.
Da će ga njegovi kritički pogledi i stavovi na stanje i odnose u četničkom pokretu stajati glave Dušan Radović nije ni slutio kada je napisao ovo pismo- raspis potčinjenima
Апсолутно нетачна и произвољна глупост.
Кондор је убијен од стране поручника Ајдачића зато што су његови људи убили Ајдачићевог сестрића(који је имао везу са једном комунисткињом коју је ТЕТАС открила).
О томе:
Као опасну комунисткињу, Кондор је открио и учитељицу из Варде код Ужица. Четници које је послао да је ликвидирају пронашли су је у спаваћој соби, у глуво доба ноћи. Чувши неко комешање, испалили су рафал из аутомата. Када су упалили лампу, видели су учитељицу и једног младића у њеном кревету. Обоје су били мртви. Поред кревета, на одећи, видели су четничке ознаке. Испоставило се да је то био локални четнички командир, рођак, вероватно сестрић, потпоручника Филипа Ајдачића, команданта Косјерићке бригаде. Сутрадан, потрешен, у великој жалости на сахрани, Ајдачић се пред свима заклео да ће пронаћи убицу и да ће његову главу донети на младићев гроб. Он тада није знао околности под којима је несрећни младић погинуо. Али, по карактеру налик свом старом колеги и пријатељу Милутину Јанковићу, није био од људи који ће погазити заклетву изречену на гробу.99
(Самарџић, према изјавама официра Златиборског корпуса капетана Миломира Коларевића, поручника Ивка Јовановића и потпоручника Мирка Ушендића).

Па даље.
zabeleženo je da je Dušan Radović bio komandant Zlatiborskog korpusa od oktobra 1943. do oktobra 1944. godine.
Опет нетачно. Кондор је постао ком. Златиборског корпуса јула 1943., када је капетан Митић смењен.
Документ о томе Кондорова депеша од 1.7.1943.: ''Златиборски корпус преузео сам и вршим активирање летећих бригада... Чика Пера(Калабић) може да иде на свој терен''(АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5/1.).

Да видимо даље.
Nestanku Dušana Radovića i njegovom kažnjavanju sudom zatočenika prethodila je epizoda u izvedbi Crne trojke. Naime, Bor. M. Karapandžić u knjizi Građanski rat u Srbiji 1941-1945.' piše i o sudbini toga komandanta Zlatiborskog korpusa. Kaže da je Radović jedan od onih četničkih komandanata i bliskih Dražinih saradnika koje su Crne trojke zaklale a nisu bili na famoznim spiskovima sa slovom "Z

Карапанџић је љотићевски лажов, а црне тројке је злоупотребљен појам. Њихова дужност није била да убијају већ да прате рад 100 особа из Недићеве владе и управног апарата који су били стављени под З.
За тајне ликвидације су служиле ликвидационе тројке(Тројка је била осн. четничка формација, а делиле су се на црне, саботажне, обавештајне, ликвидационе итд.).
Црне тројке су ликвидирале само неколико Недићевих људи који су били под З, за остало су служиле ликвидационе тројке.

Лоши су ти извори кисељаковићу...

Колико знам,Кондор је буквално остао без главе,ликвидирао га је управо Ајдачић.Наводно је и Дража на суђењу коментарисао ту суровост својих официра (Ајдачић је Кондорову главу носио са собом?)

 

[sabljar]

imas nikakvu argumentaciju
objasnjavas sve cetnickim izvorima, u tvom vlastitom prepevu, i smatras da se tome treba verovati. Samardjic nije nikakav izvor, izuzev u cetnickoj kafani.

(АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5/1.)

ajde .blago meni, stavi taj dokument ,kada ga vadis kao argument

Ово за партизанску војску не их ни да коментаришем, гомила глупости, шатро најјача формација, а пре уласка Совјета нису успели да освоје ниједну четничку територију

cetnici nisu imali teritoriju , zlato...toliko bi trebao da znas o cetnicima

i ako me vec tentas; gde su ono cetnici bili za vreme rata?

1. crna gora, pod talijanskim guvernerom
2 NDH , dalmacija, hercegovina, pod talijanskim komandantom (talijanska operativna zona)
3. NDH ,istocna bosna ,pod nemacko-ustaskom komnadom , sa potpisanim ugovorima, da mogu da sede u svojim selendrama , znaci nemacka operativna zona i NDH "teritorija cetnickog taktickog delovanja"
4. srbija- "legalizovani" kod Nedica

trosili vreme da penetriraju nedicev administrativni aparat ( zandarmeriju po selendrama, jer su sami bili deo tog aparata). nedic im je dao blagoslov, a nemci prema operativnoj potrebi

nema govora o nikakvim cetnickim teritorijama u usporedbi sa partizanskim "slobodnim teritorijama" gde je izgradjen kompletno novi administrativni aparat
Mihailovic salje telegram iz kalinovika, slobodanu jovanovicu, 20 marta 1943; "Mi necemo da stvaramo slobodnu teritoriju sve dok nismo u stanju i da je odbranimo i sacuvamo narod od reperesalija, ali smo u stanju da iz planina vladamo celokupnom drzavnom teritorijom"

verovatno je bio malo pripit kada je to pisao, narocito onaj deo o kontroli (mora da se bas ubadjivao, da treba da kontrolise svoje lokanje, pa ubacio rec)

 

[Ненад]

То је твој одговор, чим будеш побијен скрећеш тему?
Прво и основно: четници су били ни под чијом другом командом него Дражином. Сами су водили своје операције, независно од било кога, по Дражиним непосредним или посредним наређењима, преко Истакнутих делова Врховне команде.
А друго што не знаш, осн. закон гериле: герила не прави наводне слободне територије, већ држи планине. Комунистичке новодне слободне територије су само рекламерске републике које су служиле за индоктринацију становништва.
Да те питам поново: колико је оно беше партизанска суперсила освојила четничких територија пре доласка Совјета? Колико је имала победа против четника?

 

[sabljar]

Да те питам поново: колико је оно беше партизанска суперсила освојила четничких територија пре доласка Совјета? Колико је имала победа против четника

odgovorio sam ti sa argumentom; cetnici nemaju svoje teritorije (hoces reci da draza laze? )

pobeda na neretvi je bila takva da se cetnici nisi vise oporavili u vojnom pogledu

Vrhunac operacije, kako se razvijala od februara na dalje, bio je naravno, uspješni partizanski prelaz preko Neretve između 7. i 15. marta. Tom akcijom partizani su se riješili opasnog pritiska njemačkih i ustaških kvislinških snaga kao i Talijana na desnoj obali Neretve i ostali su suočeni samo s četnicima i Talijanima istočno od Neretve, a bili su i u mnogo boljoj vojnoj situaciji (to jest, s više manevarskog prostora i na prikladnijem zemljištu). Ta je akcija bila odlučujuća i s obzirom na osnovnu četničku strategiju: zbog nje se je četnička pozicija potpuno promijenila. Četnici su 24. februara objavili da su partizanske snage u zapadnoj Bosni potpuno slomljene i protjerane s tog teritorija, te da se nalaze u rasulu; to saopćenje zaključuje se ovim riječima: »Naša situacija je vrlo povoljna.«142 Mjesec dana kasnije, 25. marta, Mihailović je naredio majoru Đurišiću koji se tada borio u istočnoj Hercegovini, da se svim snagama odupre partizanskom napredovanju prema Sandžaku i Crnoj Gori, a 28. marta savjetovao je Ostojiću, svom operativnom komandantu, da je linija Piva — Drina, nekih 80-90 kilometara jugoistočno od zavoja Neretve, najbolja linija obrane Sandžaka i Crne Gore.143 Ali partizani su tokom prve polovine aprila porazili one četničke snage, koje su s dijelovima talijanske divizije »Taurinense« držale liniju na Drini i kad su okrenuli na jug, prema središtu Crne Gore, bili su već oko deset do petnaest kilometara istočno od rijeke Pive. Do tog vremena, četnici su izgubili veliki dio svojih trupa i mogli su očekivati samo malu ili nikakvu artiljerijsku podršku ili pomoć u snabdijevanju od Talijana, koji su i sami pretrpjeli teške gubitke i započinjali mijenjati svoju politiku prema četnicima. Da zaustavi napredovanje NOVJ u Crnu Goru i Sandžak nakon proboja obrambene linije Drina — Piva, Mihailović je naredio da se mobiliziraju i iz Srbije prebace dva četnička korpusa i planirao je da s njima i preostalim snagama u Sandžaku i u Crnoj Gori povede odlučnu bitku s partizanima, na frontu između Nikšića na rijeci Zeti i Bijelog Polja na rijeci Limu. Dva korpusa iz Srbije (pod Keserovićem i Rakovićem) stigli su na područje Bijelog Polja oko 7. maja, ali je u međuvremenu napredovanje jedinica NOVJ, kao i izvještaji koje je dobio od Talijana da će Nijemci uskoro ući u Crnu Goru s namjerom da ga zarobe, spriječilo Mihailovića čak i da pokuša ostvariti planiranu bitku s partizanima; odlučio je radije da se sa svoja dva srpska korpusa vrati u Srbiju.144

142-Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, Četnički dokumenti, reg. br. 20/1, kutija 2.

143 Ibid, reg. br. 34/1 i 37/1, kutija 2.

144 Pajovič, »Četnički pokret i Narodnooslobodilački pokret u Crnoj Gori«, str. 397 — 399. Prema svjedočenju majora Lukačevića (na njegovom suđenju), dva srpska korpusa imala su ukupno 2.000 ljudi. Suđenje članovima rukovodstva organizacije Draže Mihailovića, str. 142. Mihailović je 18. maja izdao specijalnu naredbu s pohvalom vojnicima Rakovićevog korpusa, zbog toga što su odmah priskočili u pomoć četnicima u Sandžaku i Crnoj Gori; ona također sadrži još jednu tiradu protiv komunista. Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, Četnički dokumenti, reg. br. 12/2, kutija 2. Iz jedne popularno pisane knjige o četničkom pokretu u drugom svjetskom ratu, čiji je autor jedan Đurišićev štovatelj, izlazi da su na sastanku između Đurišića i Mihailovića, blizu Kolašina, tik prije nego što je Mihailović sa dva srbijanska korpusa krenuo natrag u Srbiju, po prvi puta pale teške riječi između njih dvojice, te da je njihov rastanak bio sve samo ne prijateljski. Minić, str. 197 — 198.

Četničke neuspjehe na Neretvi i tokom slijedećih tjedana uzrokovala je kombinacija grešaka i nedostataka: loše planiranje, loše rukovođenje Mihailovića i njegovih komandanata, nedostatak suradnje između komandanata, preveliko samopouzdanje i potcjenjivanje partizana, te oklijevanje komandanata i vojnika da se bore s dozrelim, superiorno vođenim i - na Neretvi - očajnički odlučnim partizanskim snagama.145 Samouvjerenost je među nekim četničkim oficirima bila tako velika, da su se, prema nekim navodima, već počeli gložiti kome će od njih pripasti zasluge za skoru pobjedu.146 Raspuštenost i razjedinjenost Mihailovićeve gomile teritorijalnih odreda koji su htjeli braniti samo svoja neposredna područja, a nisu željeli da se odlučno bore daleko od kuće, nikada nisu bile toliko očevidne.

145 Ostojić je bezuspješno nastojao pojačati disciplinu i subordinaciju, prijeteći vojnim sudom i smrtnom kaznom po kratkom postupku. Dokumenti o izdajstvu Draže Mihailovića, I, 114—115, 123.

146 Vučetić, str. 102-103.

U svom izvještaju o situaciji za mart 1943, koji uključuje i prilično detaljan opis završne faze operacije Weiss, general Löhr, komandant jugoistočne Evrope, kazao je o tome ovo: »Dosadašnje borbe pokazuju da je Mihailović kao vojni komandant zatajio. Mihailović snosi osnovnu krivicu za dosadašnje neuspjehe zbog nepravilne procjene vremena, prostora i zemljišta i zbog toga što nije " iskoristio opće date mogućnosti.«147 Bader, glavni komandant Srbije, imao je u svom izvještaju o situaciji za drugu polovinu marta prilično slične primjedbe; o četničko-partizanskim borbama na Neretvi i u istočnoj Hercegovini, komentirao je: »Snage Draže Mihailovića nisu položile svoj prvi ozbiljni ispit. Tome su pridonijeli mnogi razlozi: nesposobnost, kukavičluk, nedostatak discipline kod komandanata, nedostatak čvrstog vođenja vojnika i konačno, ne od najmanje važnosti, precjenjivanje borbene snage vlastitih trupa s najviših komandnih mjesta.«148

147 Mikrofilm br. T-78, rola 332, snimci 6,290. 062-63. Najmanje dva Mihailovićeva komandanta izrazila su se vrlo kritički o Mihailovićevom vođenju operacija u to vrijeme. U izvještaju iz novembra 1944. koji se bavi četnicima, pukovnik Bailey je izjavio: »I potpukovnik Ostojić i major Lukačević ... tvrdili su da je Mihailovićevo ludo, iako odvažno, taktičko rukovođenje trupama uvelike pridonijelo neuspjehu operacija.« F. O. 371/44282, R 20526/11/92. Vidi i Suđenje članovima rukovodstva Dra\e Mihailovića, str. 141.

148 Mikrofilm, br. T-315, rola 64, snimak 556.

U izvještaju iz onog vremena o partizansko-četničkim borbama tokom marta i aprila, Tito je rekao da su četnici, iako uvjereni da će s Osovinom i ustašama konačno likvidirati partizane, uspjeli pokazati svoje pravo lice narodu i »oni su umjesto svog pohoda u Bosansku krajinu doživjeli svoj potpuni vojnički i politički poraz i spali na malene banditske odrede bez svakog uporišta u masama.«149

Glavni četnički kroničar bitke na Neretvi, major Radulović, priznaje partizanski uspjeh, ali njegov prikaz, pisan po sjećanju, ne samo što je pristran s osobne i četničke točke gledišta, već sadrži također mnoge netočnosti i nedosljednosti. On, naravno, ne kaže ništa o četničkoj kolaboraciji s Talijanima i Nijemcima, niti o lošem četničkom rukovođenju, ni o tome da se trupe nisu željele boriti. Da su četnike pobijedile njemačke snage, to bi se lako objasnilo nadmoćnošću u ljudstvu i materijalu i ponos bi ostao sačuvan. Poraz od strane partizana koje su toliko mrzili i potcjenjivali bio je ponižavajući.150

149 Vidi Titov izvještaj o vojnim zbivanjima u tom razdoblju, Bilten Vrhovnog štaba NOV i POJ, januar-april 1943, pretiskan u Zborniku DNOR, tom II, sv. 1, str. 223-227, osobito str. 224.

150 Borivoje Radulović, str. 82-89.

 

[sabljar]

What took place in Herzegovina in March and April of 1943 was more than just a series of military reverses: it was a major crisis of morale and the failure of a whole strategy for the mihailovic chetniks. At the end of March and the beginning of April, when the Partisans succeeded in seizing virtually every Chetnik stronghold in Herzegovina, Tito was suddenly in a position to turn the tables on Mihailović and attempt the total annihilation of the Chetniks before the expected Allied landing. Partisan directives now called for a concentration of all available forces against Mihailovic in Herzegovina; the same instructions to the few remaining groups in western Bosnia ordered "defensive" tactics against the Ustasi so they could use nearly all their strength against the Chetniks there. Partisan strategy followed the same general guidelines throughout western Yugoslavia. In April, Tito informed Rankovic that "the situation in Montenegro is clearly better than we thought," and revealed that he was working out a "strategic plan" for the exclusive purpose of dealing "a decisive blow' against the Montenegrin Chetniks." Here the Partisans not only tended to avoid the Italians but had specific instructions to avoid "launching aggressive operations against the Chetniks of [the Montenegrin federalist leader] Krsto Popović, and to throw all their weight against the pro-Mihailović Chetniks.
After his efforts to wage a full-scale, Partisan-dominated war of resistance and to force a break with the monarchist officers at the end of 1941, Tito's decision to exploit a temporarily favorable situation to eliminate Mihailović was his most daring move. The Partisan leaders recognized that the Chetnik troops were the weak link in the hap-hazardlv thrown together anti-Partisan coalition and that Mihailović was blocking their way out of the German zone of operations and into Montenegro and the Sandžak. Moreover, Tito must have realized that the Germans, although still determined to rid their Balkan rear of all guerrilla groups, would look with some favor on a Partisan campaign against Mihailović. Finally, if the Chetniks wanted to see Tito eliminated before an Allied amphibious operation in the Balkans, the Partisans also wanted to deal Mihailović a decisive blow before such an Allied action revived the Chetniks. It is important to bear in mind that at this time both the Partisans and Germans expected that an Allied landing would work mainly to the advantage of Mihailović

Prof.Matteo J. Milazzo "The Chetnik Movement and the Yugoslav Resistance"

 

[Ненад]

odgovorio sam ti sa argumentom; cetnici nemaju svoje teritorije (hoces reci da draza laze? )

pobeda na neretvi je bila takva da se cetnici nisi vise oporavili u vojnom pogledu

Немају територије? Ма немој. А ко је био најбројнији у Србији, ко је у Босни држао Мајевицу, Мањачу, Вучјак, Источну Херцеговину, Динару, Мотајицу, Озрен, Романију?
Ко је држао Македонију до 1944. , Космет, ко је држао Црну Гору до октобра 1943. ? Духови?

Кажеш, битка на Неретви је била одлучујућа. По чему?
Да ли су партизани уништили тада неку четничку јединицу? Да ли су освојили неку четничку територију?
Како то да херцеговачки четници и после исте суверено држе Источну Херцеговину до октобра 1944.?
Какав је утицај Битка на Неретви имала на четнике из Србије, Источне и Средње Босне, Македоније, са Космета итд.?
Она је била одлучујућа само по црногорске четнике, јер су се они тада стварно распали. Какав је утицај имала на четнике из осталих крајева и какав је утицај уопште могла да има на њих?

 

[sabljar]

Немају територије? Ма немој. А ко је био најбројнији у Србији, ко је у Босни држао Мајевицу, Мањачу, Вучјак, Источну Херцеговину, Динару, Мотајицу, Озрен, Романију?
Ко је држао Македонију до 1944. , Космет, ко је држао Црну Гору до октобра 1943. ? Духови?

u srbiji draza nije drzao teritoriju, nego se u njoj slobodno kretao, jer ga nije niko dirao.nemci su bili iskljucivo zainteresirani za ekonomsku eksploataciju srbije, koju draza nije nicim sprecavao.posle kapitulacije italije, talijanska okupaciona podrucja postaju "nemacko operativno podrucje" u kojem , svi cetnici najnormalnije operiraju pod nemackom taktickom komandom; dinarska divizija i popa djuic su svetli primer te saradnje, do kraja rata
ako hoces da upotrebis termin "kontrolira dogadjaje" , to jeste, ali uz odredjene ustupke njegovih komandanata nemcima i bugarima (deo srbije i makedonije, te deo kosmeta, do smrti pecanca ....koji je zaboravio disati...). medjutim , mihailovic ne inicira dogadjaje, jer on ima politiku cekanja "pravog momenta". njegova "kontrola dogadjaja" je prakticki politika ne izazivanja nemaca

Brzojavka koju je Hudson poslao 15.11.1942. kao odgovor na pitanje londonskog SOE o izvještajima da Mihailović surađuje s Talijanima. Hudson je u toj brzojavci odgovorio:
»Mihailović je . . . pristao da odobri politiku suradnje s Talijanima koju provode
crnogorski č e t n i c i . . . Mihailović je i dalje protivnik poduzimanja sabotažnih akcija protiv Talijana. On tvrdi da će Talijani ionako uskoro pasti, pa će se on tada domoći njihova oružja i opreme i tako naoružan braniti Crnu Goru od N i j e m a ca . . .
Na teritoriju Srbije Mihailovićevi četnici imaju veliku slobodu kretanja. Međutim, oni
jedva da su nešto više od simbola o t p o r a . . . Kad god od njih zatražim sabotažne akcije velikih razmjera, general (Mihailović) i ljudi oko njega odgovaraju mi da je već dosad izginulo pola milijuna Srba . . . Kada general bude jednom siguran da je pobjeda osigurana, neće se štedjeti krv, ali ja smatram da će sve do tog časa on ostati potpuno kadar da sklapa svaku pogodbu, bilo s Talijanima bilo s Nijemcima...
Ne znam ima li Mihailović pogodbu s osovinskim silama u vezi s njegovom neaktivnošću u Srbiji i u vezi s njegovim antikomunističkim operacijama u sjeverozapadnoj B o s n i . . . « (Arhiva Foreign Officea 371/33473.)


2 Pismo što ga je Dixon 9.10.1942. uputio Pearsonu:
»Mi još uvijek smatramo da moramo i dalje pomagati Mihailoviću, i to zbog njegove
potencijalne vrijednosti, kako vojne tako i političke, koju će imati u kasnijoj
fazi rata. Mislimo da (Mihailoviću) treba pružati tu pomoć bez obzira na to hoće
li on i dalje odbijati naše zahtjeve da aktivnije sudjeluje u otporu i da napada osovinske snage u Jugoslaviji. . . Predlažemo... da se situacija ponovo razmotri pošto naš emisar (pukovnik Bailey) stigne u Mihailovićev štab i uzmogne nam poslati izvještaj o tome kako prema njegovu mišljenju izgleda situacija...« (Arhiva Foreign Officea 371/33470.)

 

[Ненад]

Кажеш, у Србији се Дража слободно кретао. Како онда Немци у Србији предузеше операције Михаиловић, Форстрат, Моргенлуфт, које су биле намењене првенствено њега да ухвате?
Кажеш, Дража није спречавао економску експлоатацију Србије. Нисам ли већ постављао о четничким акцијама на железницама?
Ово за уступање територија не бих ни да коментаришем, герила никоме не уступа територију, већ држи планине а не градове.
Тачка.

 

[sabljar]

Кажеш, у Србији се Дража слободно кретао. Како онда Немци у Србији предузеше операције Михаиловић, Форстрат, Моргенлуфт, које су биле намењене првенствено њега да ухвате?

to je ono sto ti tvrdis, ali nemacka dokumenta ne
mihailovic se posle debakla na neretvi, vratio za srbiju

ČETNIČKO-NJEMAČKI SPORAZUMI O KOLABORACIJI U SRBIJI

Formalna osnova svih ovih tzv. sporazuma o primirju (Waffenruhe-Verträge) između predstavnika Vojnog komandanta jugoistočne Evrope i voda raznih četničkih grupa bila je direktiva od 21. novembra 1943. feldmaršala Maximiliana von Weichsa, Glavnog komandanta jugoistočne Evrope, kojom se određuju principi na kojima takvi ugovori trebaju počivati:

1. Kao rezultat pregovora s vođama četničkih snaga koji su otpočeli prije nekog vremena u tijesnoj suradnji sa specijalnim opunomoćenikom ministarstva vanjskih poslova (Neubacherom) i Glavnim komandantom jugoistočne Evrope, sklopljen je sporazum kojim se preporučuju lokalna primirja i predviđaju zajedničke operacije protiv komunista, a zaključivat će se od slučaja do slučaja.

2. Uvjeti tog sporazuma jesu - a isto vrijedi za svaki eventualni daljnji sporazum - da će četničke snage:



a) obustaviti sve borbene i sabotažne operacije protiv njemačkih snaga, njihovih saveznika i domaćih snaga koje surađuju s njima, kao i protiv Muslimana (jedinica muslimanske milicije),

b) u slučaju združenih operacija protiv komunista staviti se pod njemačku komandu,

c) prekinuti svaku vezu sa silama koje su u ratu s Njemačkom, te izručiti sve oficire za vezu koji su sada kod njih,

d) sudjelovati u zajedničkoj propagandi protiv komunista.

3. Sve (njemačke) oficire treba obavijestiti o slijedećem:

a) Postojeća zabrana suradnje s četničkim snagama ili s pojedinim grupama donesena je zbog jasne odluke vrhovnog četničkog vođe Draže Mihailovića da nastavi borbu protiv Njemačke i njenih saveznika, odluke od koje on dosad nije odustao.

b) Izjašnjavanje pojedinih četničkih voda da će voditi borbu protiv komunista zajedno s njemačkim oružanim snagama proizišlo je iz ocjene opće situacije na Jugoistoku, prema kojoj su komunistički gerilci i dokazana ideološka i materijalna pomoć koju im daje SSSR osnovna opasnost i dovelo je do preocjenjivanja četničkih ponuda (za suradnju?).

c) Lojalno ponašanje pojedinih četničkih jedinica u posljednje vrijeme ne može se generalizirati, jer i danas još četničke bande vrše neke napade i akte sabotaže.

d) Odsad pa na dalje zabranjuje se trupama da s četničkim jedinicama vode bilo kakve pregovore. Neovlaštene akcije u tom smislu mogu dovesti do poremećaja u pregovorima koje su započele najviše političke i vojne vlasti i oštetiti našu politiku na čitavom Jugoistoku.

e) Lokalne četničke vođe koji nude sudjelovanje u zajedničkoj borbi treba povezati s prvom višom instancom Abwehra ili SD (Sicherheitsdiensta).

f) Propagandna kampanja protiv četnika treba da prestane, njeno ponovno aktiviranje zavisit će o razvoju novostvorene situacije.6

6 Mikrofilm br. T-77, rola 883, snimak 5,631.870-71.

Ovaj dokument je višestruko zanimljiv. On pokazuje da su najviše njemačke političke i vojne vlasti u Srbiji ozbiljno željele uspješnu kolaboraciju s četnicima i da su iz tog razloga zabranjivale lokalnim komandantima sklapanje nagodbi na vlastitu ruku i čak angažiranje u pregovorima.7 Naglasak na pojedinim četničkim jedinicama koje surađuju u borbi protiv komunizma i pozivanje na Mihailovićevu neprekinutu borbu protiv Njemačke formalno lišava samog Mihailovića svakog neposrednog sudjelovanja u sporazumu i svake odgovornosti za četničko-njemačku kolaboraciju. Izgleda da je to bilo namjerno, jer ako bi četničko-njemačka kolaboracija potkopala četnički ugled kod stanovništva općenito, odgovornost bar ne bi pala na glavnog četničkog vođu. Budući da su obje strane nužno trebale jedna drugu, trebalo je činiti međusobne ustupke u interesu postizanja osnovnog cilja - ojačanja fronta protiv prodora snaga NOVJ u Srbiju koji je odskora prijetio sa zapada i s jugozapada. Ali promišljeno nastojanje da se Mihailovića oslobodi krivnje za djelovanje njegovih komandanata moglo bi, nadali su se, sačuvati njegov ugled u narodu i kod zapadnih Saveznika, ako bi oni saznali za sporazume. Četničko vodstvo htjelo je vuka sitog i kozu cijelu, a činilo se da von Weichsova direktiva pokazuje da su u tome uspjeli. I dok su u Srbiji četnici nastavljali voditi dvoličnu politiku, njihov odnos s Nijemcima bio je više izravan nego posredan (preko Nedićevog režima) i prilično intenzivan, a barem nekoliko mjeseci zasnivao se i na formalnim sporazumima.

7 Četnici su poduzeli iste mjere opreza, ovlašćujući samo neke određene osobe, da pregovaraju s Nijemcima i zabranjujući svakom drugom takve korake. Vidi Dokumenti o izdajstvu Dra^e Mihailovića, I, 687.

Od sredine novembra pa do kraja decembra 1943. zaključena su četiri kratkoročna ugovora između četnika i Nijemaca. Prvi, zaključen 13. novembra, a potpisan šest dana kasnije (na njega se aludira u von Weichsovoj direktivi) bio je sklopljen između vojnog zapovjednika jugoistočne Evrope i majora Vojislava Lukačevića, načelnika četničkog štaba br. 148.8 Drugi sporazum od 26. novembra sklopljen je između vojnog zapovjednika jugoistočne Evrope s jedne, te majora Nikole Kalabića i pukovnika Jevrema Simića s druge, četničke strane. Treći, od 14. decembra, bio je između Nijemaca i kapetana Mihaila Čačića, komandanta četničke Ravaničke brigade. U sva tri slučaja potpisnik za Nijemce bio je konjički kapetan Prinz von Wrede, obavještajni oficir vojnog zapovjednika jugoistočne Evrope; s iznimkom Čačića, četničke komandante zastupao je jedan član njihovog štaba (npr. majora Lukačevića kapetan Milorad Mitić, Kalabića i Simića potpukovnik Janko Mijatović). Četvrti sporazum zaključen je od 23-25. decembra između potpukovnika Ljube Jovanovića Patka, komandanta četničkih snaga za istočnu Srbiju i njemačkog majora Müllera u ime okružne komande (Kreiskommandantur) Zaječar. Svaki je od tih sporazuma ili ugovora imao deset do dvanaest točaka, koje su trebale biti na snazi u periodu od pet do deset tjedana. Svakim sporazumom utanačena je ili se podrazumijevala njegova obnova, ako sam sporazum bude lojalno izvršavan: tako je 17. januara 1944. zaključen novi sporazum između Nijemaca i pukovnika Simića, kojim je obuhvaćeno nekoliko općina više nego ranijim sporazumom s Kalabićem i Simićem (26. novembra), a određena je i njegova valjanost do 31. marta 1944.9

3. novembra 1943. partizani su ugrozili trupe četničkog komandanta koji je držao područje južno od Užica i on se je obratio komandantu 24. bugarske divizije* za pomoć u municiji. Taj zahtjev proslijeđen je Nijemcima koji su odgovorili: sve dok se četnici bore protiv partizana Nijemci ih neće napadati s leda i pribavit će im sanitetski materijal ali ne i municiju, jer misle da je četnici imaju dovoljno. Nijemci su također izjavili da se četnici mogu boriti protiv partizana ispred njemačkih linija, ali da na svaku daljnju pogodbu moraju čekati. Mikrofilm br. T-501, rola 253, snimak 740. Ovdje je jasno implicirano da su se vodili neki razgovori između Nijemaca i četnika, ali da konačna nagodba, još nije bila sklopljena.

 

[Ненад]

Ти не знаш ни кад су биле те операције које сам поменуо. У време када се прича о тим наводним споразумима, октобра и новембра 1943. Немци у Србији предузимају више операција против четника: Маисколбен, Крум, Ерих, Долхштос, Хербстнебел, Хамелбброт.

За Лукачевића, Калабића Јовановића и Ћаћића и њихове наводне споразуме ћу одговорити мало касније, треба ми времена да прекуцам.
Основно на шта темељим да су Немци измислили те споразуме: 1. нема података са којим немачким официрима су се четници састали 2. нема никаквих записника са наводних састанака 3. нема података где су се Немци и четници састајали. 4. У сваком од тих наводних споразума се наводи много већа територија од оне којом су командовали горепоменути.

 

[Koča]

auuu, sta ispisa sve ovaj ustasa, da se covek dobro ismeje pa tek na koje nacine....nigde argumenata za tvrdnje, tu i tamo neki prepis sa komunistickog propagandnog sajta znaci.net koji se nikako ne uzima za ozbiljno na ovom pdf-u, niti je ustasa u stanju da postavi faksimile dokumenata, skenirane naravno....

Da vidimo prvo za operacije, za koje nikad cuo nije....

Redom, kako ih je Nenad spomenuo...bice vise nego dovoljno kao odgovor na laz ustase da se Draza slobodno kretao i razne druge splacine...svasta....

Operacija ''Mihailovic'' i prva poternica za jednim vodjom pokreta otpora u Evropi

oznake nemackih dokumenata i drugi izvori

 

[sabljar]

Ти не знаш ни кад су биле те операције које сам поменуо. У време када се прича о тим наводним споразумима, октобра и новембра 1943. Немци у Србији предузимају више операција против четника: Маисколбен, Крум, Ерих, Долхштос, Хербстнебел, Хамелбброт.

1.postavi nemacki dokument i sve ce biti u redu.bez toga, nema se o cemu raspravljati.
2.za "navodne" sporazume, postoje dokumenti, postavio sam ih nekoliko puta
3. ako si primetio, u tekstu koji sam postavio, su citirani izvori za svaku tvrdnju. bilo bi vrlo lepo sa tvoje strane, ako bi ti za svoje tvrdnje, stavio nesto dokumentarno

 

[Ненад]

1.postavi nemacki dokument i sve ce biti u redu.bez toga, nema se o cemu raspravljati.
2.za "navodne" sporazume, postoje dokumenti, postavio sam ih nekoliko puta
3. ako si primetio, u tekstu koji sam postavio, su citirani izvori za svaku tvrdnju. bilo bi vrlo lepo sa tvoje strane, ako bi ti za svoje tvrdnje, stavio nesto dokumentarno

1. За сад осн. подаци о операцијама, кад прекуцам поставићу мало више.

ОПЕРАЦИЈА „MAISKOLBEN“-“Клипови кукуруза“ (3—8.10.1943)

ЧЕТНИЦИ: 109 погинулих и стрељаних (од тога: 10 четника стрељана у Теочину (4.10), доста јатака и помагача стрељано у Алваџиници, Љубићу, Овчар Бањи, Кукићима и Трбушанима), 54 четника заробљено и још око 450 јатака и помагача из околине Чачка и Прањана.
НЕМЦИ: 10 погинулих
БУГАРИ: 6 погинулих и 12 несталих.
С.Д.К: непознати
(АВИИ, НАВ, Т—501, Р—253, С—474, М.Самарџић, н.д., Борбе..., стр.165; Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена прошлост-Историја Равногораца Чачанског краја,књ.3, Чачак—Краљево, 2004, стр.391, 392)



ОПЕРАЦИЈА „KRUMM“-“Криви“ (у правном смислу речи) (12.10—20.10.1943)

ЧЕТНИЦИ: 10 погинулих, 283 јатака, четника и помагача заробљена и стрељана код Ужица и Чачка.
БУГАРИ: 7 погинулих
НЕМЦИ: 10 погинулих, 5 рањених.
(АВИИ, НАВ, Т—501, Р—253, С—505—0



ОПЕРАЦИЈА „ERIH“ (20—31.10.1943)

ЧЕТНИЦИ: 150 погинулих и за одмазду стрељаних (било је много недужних сељака окарактерисаних као помагачи четника и енглеске војне мисије, који су побијени у селу Доња Јајина и Душаново као и на стратишту у Синковцима—прим.АД)
БУГАРИ: 20 погинулих, 5 рањених
НЕМЦИ: 10 погинулих, 7 рањених, 18 несталих.
Операција је изведена у реону Лесковац—Лебане, а имала је за циљ онемогућавања саботажа на прузи Ниш—Скопље које су тада биле у пуном јеку.
(ИАН, ф.ВАРИА-127, преписи-МФ.Минхен, 1—I—1122; Лесковачки Зборник, XIV, Лесковац, 1974, стр.107. Комунистички писац Никола П.Илић поред осталог каже: „Немци и Бугари нису предузимали неке веће акције на четничке одреде у Лесковачком крају, сем једне акције маја и октобра 1943, када су убили 4 члана британске војне мисија и више четника)



ОПЕРАЦИЈА „DOLTSTOS“ (21—23.10.1943)

ЧЕТНИЦИ: непознато
НЕМЦИ: 3 погинулих
(АВИИ, НАВ, Т—501, Р—253, С—601)

2. Како то да у целој причи о споразумима нема:1. података са којим немачким официрима су се четници састали и ко је представљао четнике 2. записника са састанака 3. места састанака

Плус, у вези наводних споразума, ако Немци по твом тврђењу 2 године већ третирају четнике као савезнике, зашто би онда склапали споразуме са њима о ненападању, ако их четници по твом тврђењу, 2 године не нападају и чак сарађују са њима? То је бесмислено.

 

[sabljar]

Avakumovica si postavljao puno puta;
1. radio beograd je josu prvoj ratnoj godini, 9. decembra 1941, u vise emisija ponovio da je "Komanda nemackoh okupacionih trupa u Srbiji ucenila sa 200.000 dinara generala Drazu Mihailovica".Receno je da su njegove trupe razbijene, a "on se nalazi u bekstvu".Upravnik grada Beograda objavljuje da su "komunisticke bande unistene, njihovo oruzje zaplenjeno,slomljen je svaki otpor za izazivanje nereda i njihov vodja Draza Mihailovic krije se negde u Bosni....."
O tome su izdati i posebni proglasi. I vest o uceni Mihailovica, i vest da se on kao vodja komunistickih bandi krije u Bosni uhvacene su na raznim mestima. Jovan Djonovic o tome iz Jeruzalima obavestava izbeglicku vladu u Londonu

Draza je ucenjen ne kao cetnik, nego kao komunista , jer su nemci verovali da je on vodja i jednih i drugih .nisu mu poverovali u Divcima, kada je trazio od nemaca municiju da se bori protiv komunista

pokreti otpora su nastali u evropi, davno pre mihailovica; talijanski pokret otpora jos od dolaska musolinija, poljska armija krajowa jos od 1939, francuski makiji jos od nemackog napada na francusku; prvog gerilskog vodju potrazi tamo, ne na ravnoj gori

 

[sabljar]

1. За сад осн. подаци о операцијама, кад прекуцам поставићу мало више.

nemacki dokument....leskovacki zbornici i samardjic nisu prohvatljivi....

 

[Koča]

Operacija ''Kopaonik''

oznake nemackih dokumenata i drugi izvori

 

[Koča]

Avakumovica si postavljao puno puta;
1. radio beograd je josu prvoj ratnoj godini, 9. decembra 1941, u vise emisija ponovio da je "Komanda nemackoh okupacionih trupa u Srbiji ucenila sa 200.000 dinara generala Drazu Mihailovica".Receno je da su njegove trupe razbijene, a "on se nalazi u bekstvu".Upravnik grada Beograda objavljuje da su "komunisticke bande unistene, njihovo oruzje zaplenjeno,slomljen je svaki otpor za izazivanje nereda i njihov vodja Draza Mihailovic krije se negde u Bosni....."
O tome su izdati i posebni proglasi. I vest o uceni Mihailovica, i vest da se on kao vodja komunistickih bandi krije u Bosni uhvacene su na raznim mestima. Jovan Djonovic o tome iz Jeruzalima obavestava izbeglicku vladu u Londonu

Draza je ucenjen ne kao cetnik, nego kao komunista , jer su nemci verovali da je on vodja i jednih i drugih .nisu mu poverovali u Divcima, kada je trazio od nemaca municiju da se bori protiv komunista

pokreti otpora su nastali u evropi, davno pre mihailovica; talijanski pokret otpora jos od dolaska musolinija, poljska armija krajowa jos od 1939, francuski makiji jos od nemackog napada na francusku; prvog gerilskog vodju potrazi tamo, ne na ravnoj gori

sta ti sve neces da izmislis....treba li da trazim tvoj post gde poternicu za Drazom iz 41. nazivas Samardzicevim falsifikatom, je li lazovu? odgovori mi na to pitanje...TREBA LI DA TRAZIM TAJ POST?

sad citaj pajacu sta pise...Nemci se obracaju Srbima (kakvi crni komunisti koji su do 22. juna jedini prijatelji Nemcima u okupiranoj Srbiji), a Drazu nazivaju vodjom odmetnika i buntovnikom, zato ne izmisljaj....

Pa i Rusi danas znaju ko je ko....

Zapad je taj koji Drazu naziva prvim gerilcem okupirane Evrope, a evo vidimo i Rusi se popravljaju, hehehe....kakva je buducnost vas crvenih ustasa...smetliste istorije, zar ne? stvar za vas moze da bude samo gora...

 

[Koča]

nastavimo dalje sa odgovorima na lazi ...

jos jedno pitanje, na koje znam da neces odgovoriti, al ajd...Spominjes neke strane pokrete otpora pa te pitam za kim su to Nemci raspisali poternicu i organizovali akciju hvatanja pre djenerala Mihailovica...odgovori, konkretno, bez izbegavanja

Operacija ''Morgenluft''

Nemci raspisuju i 43. poternicu za djeneralom Mihailovicem, kada tek i prvi put za Titom...u to vreme izvrsene su mnoge operacije u cilju razbijanja cetnika (operacija ''Rudnik'')

oznake nemackih dokumenata i drugi izvori

Jel i 43. misle Nemci da je Draza komunista, hehehehehhe

 

[Koča]

Operacija ''Mailskoben''

Operacija ''Krum''

Operacija ''Herbstnebel''

Operacija ''Hamelbrot''

oznake nemackih dokumenata