Sutjeska

[sabljar]

Довољно је рећи и да су се четници са Совјетима срели 5. а комунци тек 24.9.
Тачка.

imas problema sa datumima...

Mihailović je svoj prvi potez povukao još dok su se sovjetske snage pripremale za operacije protiv Nijemaca u Srbiji i Vojvodini. Poslao je ovjetskim snagama u Rumunjskoj misiju pod vodstvom potpukovnika Velimira Piletića, komandanta sjeveroistočne Srbije, s instrukcijama da uspostavi vezu. Mihailovićeva pismena naredba nije sadržavala nikakve detaljne upute, ali Mihailovićev emisar koji je naredbu donio Piletiću ukazao je na to da misija treba da pokuša dobiti rusku suglasnost o nizu prijedloga, koji su svi u biti politički, prema potpukovniku Ratkoviću, jednom od sudionika u misiji, trebalo je predložiti slijedeće: 1) Rusi trebaju posredovati kod partizana u cilju okončanja ;rađanskog rata, tako da se sve domaće snage mogu okrenuti protiv neprijatelja: 2) nakon što rat završi treba i četničke i partizanske snage povući u kasarne sve dok neutralna domaća vlada ne održi slobodne izbore pod nadzorom Velike trojice; 3) sva suđenja za ratne zločine treba odgoditi do poslije izbora, a tada ih trebaju preuzeti civilni sudovi.85 Četnička misija prešla je preko Dunava u Rumunjsku 10. septembra i krenula do Krajove (Craiova) gdje je uspostavila kontakt s Rusima. I ti dodiri svršili su razočaranjem, a saznavši da su britanska i američka vojna misija već u Bukureštu, odlučili su da se probiju do tamo kako bi uspostavili vezu s njima. Ali još dok su bili u Krajovi, Piletićev ađutant, jedan student s navodnim komunističkim sklonostima, denuncirao je Rusima članove misije kao britanske špijune. Tako su, umjesto da sjednu za pregovarački stol s ruskim komandantima koji su se spremali ući u Jugoslaviju, četnici 1. oktobra bili uhapšeni i avionom prebačeni u Moskvu gdje su bili u zatvoru i ispitivani od sovjetske policije.86

85 Problem s tumačenjem ovih prijedloga koje su četnici navodno predali Rusima je u tome da se oni u 'ora bitnom aspektu - to jest, u politici prema partizanima - razlikuju od političke linije koju potvrđuju ratna dokumentarna svjedočanstva i koja se je (kao što će se zamalo vidjeti) sastojala u tome da su četnici htjeli biti od Rusa priznati kao saveznici, nastavljajući borbu protiv partizana.

86 Vidi Ratković, str. 115-117. Piletića su Rusi držali u zatvoru sve do novembra 1945, a tada je poslan u Jugoslaviju da mu se sudi, ali je u Rumunjskoj uspio pobjeći i kasnije doći do zapadne Evrope. Karapandžić, str. 350-351. Karapandžićev prikaz Piletićeve misije razlikuje se ponešto od Ratkovićevog.

Četnička nada da će se dodvoriti Rusima koji će ih prihvatiti kao svoje saveznike i da će istovremeno moći nastaviti s borbom protiv partizana bila je samo još jedan primjer naivnosti koju su tako često pokazivali i ranije. To je Nijemcima bilo jasno, kako pokazuje jedan obavještajni izvještaj od 19. oktobra 1944. o ponašanju Mihailovićevih snaga u Srbiji: »Draža Mihailović nije nikada odgovarajućom propagandom spremao četnike za borbeni susret s Rusima. Draža Mihailović je naprotiv podržavao fikciju da Rusi kao britanski i američki saveznici nikad neće raditi protiv interesa srpskih nacionalista.«87 Mihailović je i sam rekao uglavnom istu stvar u svojoj cirkularnoj naredbi od 5. oktobra: I »Smatramo Ruse svojim saveznicima. Borba protiv Titovih snaga u Srbiji nastavit će se.«88 Ono što izgleda nije shvatio, bila je stvarnost suradnje između Tita i Rusa (koja će se vrlo pojačati nakon što je u Moskvi 28. septembra objavljen sporazum kojim se regulira ulazak ruskih trupa na jugoslavenski teritorij u svrhu gonjenja njemačkih trupa), a nije shvatio učinak koji je na Ruse imao ne samo četnički gubitak savezničke podrške, nego i dugotrajna kolaboracija između četnika i snaga Osovine.

87 Mikrofilm br. T-311, roia 194, snimci 562-563.

88 Ibid, rola 189, snimak 961. Ovo i sva ostala pozivanja na materijale iz mikrofilma br. T-311, rola 189 (u ovom dijelu knjige) odnose se na njemačko hvatanje radio poruka između četničkih komandi.

 

[Ненад]

imas problema sa datumima...

Немам проблема са датумима. Четници су се срели код Кладова са совјетским одредом 5.9. и ту су се заједно борили против Немаца за Кладово(изгубили су).
Затим су се Совјети повукли у ноћ 6.9. и не јавивши се четницима, па Пилетић креће 10.9. да покуша да успостави везу са њима.

 

[Koča]

ma nesretniku niko ne moz zabrani da kopira vikipediju i znaci.net...sta mu drugo pa i preostaje....mislim, koji je izbor takvoj neznalici...do juce nije ni znao za ove bitke, pokusavajuci sa standardnim lazima i manipulacijama, valjda uvek nadajuci se da mu nece biti odgovoreno...hehe...dovoljno je samo uporediti izneto s jedne i druge strane, izvore, itd....stvar je jasna

 

[Koča]

Sto se tice konacne ocene komuniste u Srbiji treba li trositi reci nakon ovih dokumenata...oni u Srbiji nisu imali nikakvu podrsku, niti je bilo ikako moguce da savladaju cetnike....zato u pomoc zovu Crvenu Armiju i placaju invaziju na Srbiju....

kasnije se vidi koliku su podrsku imali po tome sto organizuju glasanje coravim kutijama i panicno likvidiraju svaku potencijalnu pretnju po njihovu vlast....

 

[Мишкони]

Sto se tice konacne ocene komuniste u Srbiji treba li trositi reci nakon ovih dokumenata...oni u Srbiji nisu imali nikakvu podrsku, niti je bilo ikako moguce da savladaju cetnike....zato u pomoc zovu Crvenu Armiju i placaju invaziju na Srbiju....

kasnije se vidi koliku su podrsku imali po tome sto organizuju glasanje coravim kutijama i panicno likvidiraju svaku potencijalnu pretnju po njihovu vlast....

Паметном би и ово било довољно- али комуњара нема мозга, него само провоцира! Тај остаје и даље тупаџија и ту ни Бог више не може помоћи! Кад би признао да је погрешио и да је био заведен- не би био тупаџија!

 

[Ненад]

Паметном би и ово било довољно- али комуњара нема мозга, него само провоцира! Тај остаје и даље тупаџија и ту ни Бог више не може помоћи! Кад би признао да је погрешио и да је био заведен- не би био тупаџија!

Нема ту грешке ни покајања, усташа је усташа, било црвен или црн.

 

[Лекизан]

Bitka na Sutjesci.Ovo je sa Vikipedije i mislim da je najtacnije.

Време: 15. мај 1943
Локација: Сутјеска
Резултат: Офанзива заустављена
Сукобљене стране
Немачка Партизани
Јачина
120.000 18.000 партизана
Губици
непознато 6.391
Битка на Сутјесци је српски назив операције „Шварц“ (нем. Schwarz, „црно“) немачких трупа у лето 1943. године, а позната је и као Пета непријатељска офанзива у Другом светском рату.
Првобитно је била замишљена као операција ради разоружавања четника у италијанској окупационој зони. Операција је имала две етапе. Прва етапа је трајала од 5. до 14. маја 1943. у циљу разоружавања главнине четничких снага на простору Колашин-Никшић, а друга је почела 15. маја, уперена против главнине снага НОВЈ на простору Дурмитор-Жабљак-Фоча и завршила се 15. јуна 1943. пробојем обруча и одласком главнине снага са централном болницом у Босну.
Ово је била несумњиво највећа, и по обиму и по броју погинулих војника, операција која је предузета на простору Југославије. Циљ Вермахта је био да, након неуспелог покушаја на Неретви, сада прво уништи четнике Драже Михаиловића у Црној Гори а затим да све снаге концентрише против партизанских јединица у источној Херцеговини. Крајњи циљ операције је било запоседање и учвршћивање Јадранске обале како би се онемогућило искрцавање Англоамериканаца.
Садржај
1 Припреме за операцију „Шварц“
2 Бројност снага у операцији „Шварц“
2.1 Немци
2.2 Партизани
3 Први део операције „Шварц“
4 Грађански рат и операција „Шварц“
5 Други део операције „Шварц“
6 Савезничка војна мисија у партизанском Врховном штабу
7 Врховни Штаб у обручу
8 Пробој обруча
9 Последице

Припреме за операцију „Шварц“

На основу посете министра иностраних послова Италије, грофа Галеаца Ћана, Хитлеровом главном стану у Виници на Источном фронту, као и из писма које је Хитлер упутио Бениту Мусолинију, видело се да немачки Вермахт дубоко верује да ће савезници извршити инвазију Балкана после победе код Ел Аламејна и поседање северне Африке. Операцијама „Вајс I“, „Вајс II“ и „Вајс III“ (нем. Weiss I, II и III, „бело“), тј. Битке на Неретви, немачки Вермахт није постигао жељене циљеве и није уништио побуњену герилу на Балкану, па се приступило припремама за нови подухват.
Операцијом „Шварц“, Вермахт је намеравао да рашчисти позадину јадранске обале уништавајући и четнички и партизански покрет, који су се и даље чврсто држали у Херцеговини и Црној Гори. Пошто је план „Вајс“ захтевао ангажовање додатних снага ради потпуног уништења снага НОВ и ПОЈ, Хитлер је замислио операцијски план „Шварц“ потпуно супротан од плана „Вајс“.
По замисли немачке Врховне Команде, сада је прво требало уништити „Црну герилу“ — четнике — и до у садејству са италијанским трупама у Црној Гори. Како су се главнине снага НОВ и ПОЈ налазиле даље од јадранске обале, то је одмах након уништења прве гериле требало уништити и њих. Контраофанзива Црвене армије и савезнички бедем у Северној Африци приморавали су Хитлера да очисти у краћем року јадранску обалу и постане господар ситуације.
Непосредно пред почетак операције, Хитлеру је дошао у помоћ главнокомандујући снага Југоистока, генерал-пуковник Александр фон Лер, коме је Хитлер дао задужење да води читав подухват. Лер је одмах тражио да се 1. планинска дивизија пребаци са источног фронта у Југославију ради лакшег савлађивања врлети Црне Горе. Пошто је транспорт војника трајао више од месец дана, то је операција „Шварц“ требала почети у првој половини маја 1943. По првим немачким проценама, југословенска герила је имала око 30.000 војника у Црној Гори и Херцеговини и то:
око 18.000 партизана
око 14.000 четника (херцеговачки, црногорски, словеначки, далматински)
Поред тога, четници су трпели страховити налет јединица НОВЈ-а, које су свим снагама након прелаза Неретве покушавале пробити у Црну Гору. Хитлеру је нарочито ишло на руку то што се обе завађене снаге у грађанском рату уништавају и ослабљују, па је посао Немаца на тај начин у многоме био олакшан.

Бројност снага у операцији „Шварц“

Немци

Немци су знали за велику важност целе операције па су за њу ангажовали чак 8 дивизија, 3 пука и једну целокупну бригаду. Око 120.000 војника. Осим Немаца, ангажовани су и делови италијанске армије, хрватског домобранства и бугарских пукова. За операцију „Шварц“, Немцима је било уступљено на располагање:
1. Немачка брдска дивизија — генерал-лајтнант Ритер фон Штетнер
117. дивизија — потпуковник Никлас Гертлинг
7. СС немачка дивизија „Принц Еуген“ — генерал-лајтнант Михаел Флепс
118. немачка ловачка дивизија — генерал-лајтнант Јозеф Киблер
369. немачка „Вражја“ дивизија — генерал-мајор Хартвиг фон Лудвингер
724. Бранденбуршки пук — мајор Николас Кихер
4. Домобрански ловачки батаљон
Дивизија „Тауринесе“ — генерал-мајор Микеле Радело
Дивизија „Ферара“ - пуковник Карло Магаљоти
Дивизија „Венеција“ - пуковник Марко Лукио
61. ојачани бугарски пук из Тракије
63. комбиновани бугарски пук

Што се тиче распореда четничких снага, у Црној Гори су се тада једино налазили групе корпуса Црне Горе мајора Павла Ђуришића и то:
Лимски корпус - мајор Милорад Јоксимовић
Дурмиторски корпус - капетан Иван Ружић
Невесињски корпус - поручник Милорад Поповић
Шаховићки одред
Мојковачки одред
Пољски одред
Дурмиторски одред

Партизани

Снаге НОВ и ПОЈ су бројале близу 18.000 бораца који су се пробијали из источне Херцеговине у Црну Гору и то:
Прва пролетерска дивизија - генерал-мајор Коча Поповић
Друга пролетерска дивизија - генерал-мајор Пеко Дапчевић
Трећа ударна дивизија - пуковник Сава Ковачевић
Седма банијска дивизија - пуковник Митар Кековић
Шеста источнобосанска и мајевичка бригада - потпуковник Лука Вулетић
Седма банијска бригада - пуковник Никола Мараковић
Четврта црногорска бригада - пуковник Вако Ђуровић

Целокупном операцијом на немачкој страни је руководио генерал-пуковник Александар фон Лер чији се штаб налазио у Сарајеву, а директно је спроводио одлуке генерал Рудолф Литерс са својим штабом у Загребу.

Први део операције „Шварц“

Пре него што ће кренути по операцијском плану ка уништењу четничке гериле, Вермахт је понудио преговоре генералу Михаиловићу, нудећи му власт у Југославији уколико се савезници евентуално искрцају на Јадрану и мирну евакуацију својих и бугарских трупа. Михаиловић је све захтеве одбио и депешама у Лондону тражио да му се тачно каже датум савезничког искрцавања. У том циљу, четници су учврстили своје положаје широм целе Црне Горе и Херцеговине а на снази је и даље са Италијанима био договор о међусобном ненападању који су Енглези звали „accommodation“ (прилагођавање, компромис).

Немци нису обавестили Италијане о предстојећој операцији, па су 11. маја делови 717. брдске дивизије упали у Црну Гору и Херцеговину из правца Пећ-Нови Пазар-Вишеград-Сарајево-Имотски у намери да пронађу, опколе и униште четнике. Средином маја 1943. главнина снага ЈВуО се налазила око града Колашина којег су преотели од партизанских снага још половином 1942. У међувремену, Михаиловић је напустио село Липово у кренуо ка Бистрици, сместивши се у селу Затон, срез бјелопољски.

Генерал Литерс је 14. маја 1943. по први пут јавио команданту 2. Армије Италије, генералу Луиђију Работију да су Немци упали у Црну Гору и Херцеговину у циљу разоружања и евентуалног уништења снага Драже Михаиловића. Истог дана, четнички покрет је доживео велики удар у операцији „Шварц“. Јака немачка механизована група је упала у Колашин и заробила мајора Павла Ђуришића са целим штабом од 3.000 четника. У истој акцији су заробљени и мајор Никола Бојовић, начелник штаба Ђуришића, мајор Рајо Поповић и мајор Милорад Јоксимовић, командант Лимског корпуса. Упркос протесту Италијана да се мајор Ђуришић пусти, он је авионом пребачен у заробљенички логор Стриј у Пољској, док је већина официра допала Оснабрика. Истога дана у околини Колашина су Немци разоружали 4 црногорска четничка одреда (Шховићки, Мојковачки, Пољски и Дурмиторски). Бенито Мусолини наређује да престане „accommodation“ између четника и Италијана и да италијански војници разоружају четнике где год их нађу. Мусолини повлачи генерала Ментрасија и поставља новог заповедника италијанских трупа у Црној Гори, генерала Ђузепеа Ронкаљу уз наређење да Италијани садејствују са Немцима против четника у читавој Црној Гори и Херцеговини. У свом продору према Херцеговини, јединице 7. СС „Принц Еуген“ дивизије су заробиле око 500 херцеговачких четника и спровела их у Србију. О заробљавању мајора Ђуришића, Михаиловић је обавестио депешом Лондон. Коначно, након Михаиловићевог бекства из Црне Горе, а истовремено и из немачког обруча, немачка команда наређује да се у Сплиту штампа уцена за вођу четничке гериле. Чим је немачки план „Шварц“ окренуо своју активност против снага НОВ и ПОЈ која се врло брзо насукала у централаној Црној Гори, изашла је уцена и за Тита на истом плакату са Михаиловићем и са истом цифром од 200.000 златних немачких марака. Након заробљавања главнине четничких црногорских одреда код Колашина, Немци су прекинули први део операције „Шварц“, мислећи да је прва герила потпуно уништена.

 

[Лекизан]

Nastavak

Грађански рат и операција „Шварц“

Док је Црном Гором и Херцеговином тутњала операција „Шварц“, дотле је свом жестином беснео грађански рат у земљи. Оперативна група НОВЈ-а је након претрпљене офанзиве „Вајс“ кренула свим снагама преко Херцеговине да се пробије у Црну Гору, уништи четнике и завлада тереном. На том простору би се исцрпљени борци одморили, рањеници лечили, а затим би се кренуло према Косову у јужну Србију. Не знајући да су Немци са својих седам дивизија већ правили маказе на простору Пљевља-Бијело Поље-Мојковац-Јаблан-Никшић у намери да очисте Црну Гору од четника, оперативни штаб је кренуо да гони четнике после битке на Неретви, да их уништава и тако се све дубље и дубље насукавао у Црну Гору. Већ крајем априла воде се жестоке борбе између партизана и четника на сектору Фоча-Калиновик-Гацко-Шавник. Нарочито су крваве борбе биле за Невесиње које је мењало власника чак осам пута. Гонећи четнике све дубље у Црну Гору, Врховни Штаб се пребацио на планину Дурмитор да би имао преглед операција на терену. Међутим, доласком на Дурмитор дошли су једино у немачку клопку која се затварала. Једино је остао не затворен правца Калиновик-Фоча којим се главнина снага НОВ и ПОЈ пробијала у Црну Гору. Врховни Штаб се сместио на Ђурђевића Тару, а у околини су дејствовали Прва и Друга пролетерска дивизија.

Врховни Штаб је имао погрешно мишљење да се овде налази главнина четничких јединица Црне Горе и планирао њихово уништење. Немци су сада у маказама имали другу герилу, која је под жељом уништења противничке стране у грађанском рату упала у обруч на простору Жабљак-Дурмитор-Шавник-Челебићи којег су Немци затварали. Тако је операција „Шварц“ сада добила циљ уништења главнине партизанских снага које су упале у немачки обруч.
Други део операције „Шварц“


У тренутку када је група „Анакер“ затворила правац према Фочи у садејству са групом „Герглер“, 15. маја 1943. отпочела је Битка на Сутјесци против главнине снага НОВЈ-а.

Врховни штаб НОВЈ-а не само да је морао да одбаци првобитни план о продору према Косову, већ је морао под хитно да реши како да се извуче из обруча и пробија се према источној Босни, једином правцу за која се у тој ситуацији могао одлучити. Мислећи да група „Анакер“ још није у потпуности затворила правца према Фочи, покушан је пробој према том правцу али је одбијен.

Да би олашао пробој, Врховни штаб наређује већ 16. маја да Први босански корпус упути своју Пету дивизију у источну Босну са циљем да ослабе немачку линију фронта ка Фочи. Међутим 369. дивизија је одбила у више наврата јединице Дринске оперативне групе (Шесту источно-босанску и Прву мајевичку бригаду).

Тако је пропала замисао да се већ у почетној фази офанзиве оперативна група са Врховним штабом и рањеницима извуче из окружења. Како су јединице 369. немачке дивизије, дивизија „Туринезе“ и дивизија „Ферара“ све јаче потискивали јединице Друге пролетерске, Треће ударне и Седма банијске дивизије на целом фронту, то је увелико почела борба у другом делу операције „Шварц“.
Савезничка војна мисија у партизанском Врховном штабу

Обавештен о доласку британске војне мисије, Врховни штаб је 20. маја 1943. напустио Ђурђевића Тару и сместио се у шуму код Црног Језера, у подножју Дурмитора.

У ноћи 27/28. маја је стигло је британско Одељење за везу, са шифрованим називом мисија „Типикал“. На челу ове мисије налазио се капетан Бил Стјуарт, који је говорио српско-хрватски језик, јер је пре рата радио у британском конзулату у Загребу. Његов заменик био је капетан Вилијам Дикин, професор историје на Оксфорду. Поред њих двојице мисија је имала још 4 члана.

Већ сутрадан Тито је примио британце и захтевао је војну помоћ и тражио да британско ваздухопловство бомбардује немачку колону. Уз то напоменуо је да једино партизани у Југославији воде рат против Немаца.

Пошто на овом сектору није било ниједног четничког војника, Дикин је јављао команди да се једино снаге НОВЈ боре против Немаца и да четника Драже Михаиловића уопште нема. Нешто касније, у замаху борбе на Сутјесци, капетан Дикин јавља да Дража Михаиловић сарађује са Немцима и Италијанима против партизана.

У четничком штабу се тада налазио амерички пуковник Вилијам Бејли. Он извештава комнаду у Каиру да је Дража Михаиловић на време избегао из Црне Горе, да Немци и Италијани разоружавају четнике и да се комунисти сада налазе у окружењу.

Контрадикторност Бејлијевог и Дикиновог извештаја у Врховној Команди у Каиру условило је да се нађе неко заједничко решење. Врховна команда је већ 20. јуна 1943. године издала наредбу да се трупе Драже Михаиловића пребаце на подручју Копаоника и да тамо воде борбу са Немцима, док Црна Гора и Херцеговина треба да буде у руке снагама НОВЈ.

Када је Михаиловић ово одбио, следио је нови задатак. Наређено му да се поруши мост реци Ибру и да се пресече комуникацију Немаца у Санџаку. Михаиловић је говорио да је то исувише тежак задатак, јер су немачке снаге биле огромне на том простору. Након тога, дошло је до напуштања Драже Михаиловића од стране савезника и до окретања Титу и снагама Народноослободилачког покрета.

Врховни Штаб у обручу

Врховни штаб је видео да се главна оперативна група можем пробити једино долином Сутјеске јер су ту биле слабије снаге Немаца. Међутим, Немци су предвидели овакав развој догађаја, па су пожурили да утврде читаву долину Сутјеске.

На местима: Тјентиште, Љубин Гроб, Вучево, Баре, Личке Колибе, Кошута, Попов Мост, Милинкладе, Суха, Врбница, Маглић и Волујак, која леже у долини реке Сутјеске скоро месец дана су се водиле тешке и крваве борбе у другој фази операције „Шварц“, па је битка због ових места која леже у долини реке Сутјеске и добила назив „Битка на Сутјесци“.

Оперативна главнина НОВЈ је имала и централну болницу са око 3000 рањеника, од којих су 1000 били тифусари.

У напад преко Пиве и Вучева у долину Сутјеске упућена је Прва пролетерска дивизија. Као доминирајућа тачка требало је посести брдо Вучево, направити коридор за слободни пролаз преко Сутјеске, правцем Зеленгоре и даље у Босну.

И Немачка команда је предвидела такву могућност, па је послала претходницу да заузме Вучево. У борби прса у прса, снаге Прве пролетерске дивизије су успеле да збаце Немце и загосподаре овом доминирајућом тачком. Немци су затим почели запоседати читаву долину Сутјеске, од Тјентишта до њеног ушћа у Дрину код Челебића. Тим правцем је продирала и 7. СС дивизија „Принц Еуген“ која је опкољавала главнину снага и централну болницу. Почетком јуна почела је права драма на Сутјесци.

Пошто је покушај пробоја фронта преко Фоче пропао, Врховни штаб је морао да се врати на почетне положаје, што су Немци искористили да направе још чвршћи обруч.

Тако се првих дана јуна читав Врховни штаб нашао у обручу, заједно са централном болницом у долини Сутјеске.

Тито је 3. јуна са Врховним Штабом прешао Пиву код Мратинца. Истог дана на седници Врховног штаба се дискутовало о положају групације НОВЈ са болницом.

Поред свакодневних борби, кањон Сутјеске су свакодневно засипали авиони бомбама и то у врло ниском лету. Нарочито су велики губици били у редовима Друге далматинске бригаде која се сукобљавала са јачим снагама 117. дивизије. У оперативном дневнику Немачке команде стоји да је у борби код Гацког за један дан погинуло 200 партизана и 50 Немаца.

У тешкој ситуацији по Врховни штаб и читаву главнину, одлучено је да се читава оперативна група подели на два дела:

Прву групу би чинило десет бригада Прве и Друге пролетерске дивизије, које су већ форсирале Пиву, а другу групу шест бригада Треће ударне и Седме банијске дивизије са централном болницом које су се налазиле источно од Пиве.

Прва група је требала да се пробије преко Сутјеске на северозaпад, а друга с централном болницом преко Таре натраг у Санџак.

На простору око кањона Сутјеске и Сухе почеле су жестоке борбе за околне висове, који су наизменично падали у руке и једних и других. Направљен је простор од 5-6 km за пролаз главнине снага. Ту су требали кренути и рањеници.

Прва пролетерска дивизија је кренула преко Милинклада и 8. јуна 1943. избила у рејон Лучких и Врбничких колиба на Зеленгори. Друга пролетерска дивизија је имала мање среће. На месту Баре, недалеко од Волујака било је поприште крвавих борби са јединицама 118. немачке дивизије.

Нарочито је страдала Друга далматинска бригада. Само у једном дану погинуло је преко 600 бораца. Остао је мањи вод који је послао поруку Врховном штабу да ће се сви борци борити до последњег. Немачки удари на Барама и Кошути су били још жешћи.

Нарочито тешка ситуација била је на сектору друге групе, која се са централном болницом пробијала неуспешно преко Таре у Санџак.

Зато је Врховни штаб наредио да друга група крене са њом заједно преко Вучева и Сутјеске. То је изискивало неколико дана, па је обруч био још чвршће стегнут. И поред предлога команданта Прве пролетерске дивизије Коче Поповића да се све снаге пробију у правцу где се пробијала Прва пролетерска дивизија, Врховни штаб је остао да чека другу групу коју је предводио Сава Ковачевић.

У великом обручу у коме се тада налазио Врховни штаб, јављено је да је 9. јуна 1943. године Тито рањен на брду Милинкладе на планини Озрен. Пуковник Саво Оровић је својим фотоапаратом овековечио овај догађај поред једне пећине, где се скривао Врховни штаб. У истом нападу, погинуо је капетан Бил Стјуарт, Ђуро Вујовић, титов лични пратилац и још неколико партизана.

Да би се спасла главнина снага и централна болница наређено је било да се поседну доминирајуће коте "Велика Кошута" и "Љубин Гроб", које су се још називале "коридори спаса". За Кошуту је била одређана Седма бригада Друге пролетерске дивизије, док је Четврта пролетерска црногорска НОУ бригада бранила Љубин Гроб. Ту је погинуо и командант Четврте црногорске бригаде Василије Ђуровић Вако.

 

[Лекизан]

Пробој обруча

Пре почетка главног боја наређено је да се закопа све тешко оружје, спали архива и сви коњи закољу за исхрану бораца. Први трачак наде за извлачење из обруча начињен је 10. јуна у раним јутарњим сатима. Тада су се делови Прве пролетерске бригаде код села Балиновац у јуришу пробила кроз два немачка батаљона и заједно са Трећом крајишком бригадом наставила да гони Немце према цести Фоча-Калиновик.

О овом пробоју је јавио Берлину и генерал Лер, али га је назвао локалним пробојем.

То је била велика грешка којом су Немци пропустили прилику да униште снаге НОВЈ у котлу Сутјеске. Остављајући по страни расцеп од 2 km у фронту, Немци су поново сконцентрисали обруч у долини Сутјеске, али ту није више била главнина снага НОВЈ.

Кроз поцепани део фронта већ идућег дана ће се извући све јединице Прве и Друге пролетерске и Седме банијске дивизије с Врховним штабом.

10. јуна 1943. је стигао и део са централном болницом, али без Саве Ковачевића.

12. јуна заузето је село Ратај и тако још више проширена пукотина у немачком обручу. После новог пробоја, дефинитивно је направљен коридор спаса од 20 km према Јахорини.

14. јуна све бригаде Прве, Друге и Седме дивизије пробиле су се с Врховним штабом и делом рањеника правцем Зеленгоре.

Такве среће није била Трећа ударна дивизија Саве Ковачевића с главнином централне болнице која је поново налетела на немачки обруч у долини Сутјеске. На Тјентишту је 12. јуна избројано 214 мртвих партизана, а 34 су заробљени. У немачком извештају се спомиње да је пронађена масовна гробница тифусара и да су сва околна села и насеља спаљена због заразе.

У самој долини Сутјеске налазиле су се 7. СС, 118, и 1. брдска дивизија, италијанска дивизија "Ферара". 13. јуна 1943. почео је одлучујући продор ове групе. Дивизија је подељена на неколико делова и пробијала се дуж реке Сутјеске самостално. У једном од таквих јуриша, надомак зидина спаљеног села Крекова погинуо је Сава Ковачевић. Уз велике губитке, Трећа дивизија се пробила у долини Сутјеске и ускоро прикључила осталим јединицама на Зеленгори.

13. јуна, Немци су пронашли у долини Сутјеске рањенике који су се одвојили од главнине и све их побили. У немачком извештају пише да су сви поубијани, јер је већина била заражена тифусом.

14. јуна продором према Зеленгори, главнина је успела изаћи из обруча и упутила се у Босну.

15. јуна окончана је операција „Шварц“. 118. дивизија је престала са нападима, а генерал Литерс је јављао Хитлеровом главном штабу да је главнина партизанских снага успела да побегне из Црне Горе у Босну.

Последице

Операција „Шварц“ је нанела велике губитке јединицама НОВЈ.

Погинули су истакнути револуционари: Веселин Маслеша, Сава Ковачевић, Сима Милошевић, Василије Ђуровић Вако, Иван Горан Ковачић, Олга Поповић-Дедијер, Перо Ћетковић, Мома Станојловић и многи други, али је главнина НОВЈ-а била сачувана.

Операција „Шварц“ се сматра једном од прекретница у Народноослободилачком рату у Југославији.

Само неколико месеца касније, све западне силе су почеле да уздижу Народноослободилачки покрет, све до Техеранске конференције када је исти покрет признат као једини легитимни антифашистички покрет у Југославији.

 

[Ненад]

Колико само на лажи и глупости...

Да видимо из почетка.

Резултат: Офанзива заустављена
Не:резултат је да су Немци готово потпуно разбили комунсте, који су се срећно провукли кроз редове Вражје дивизије.
Јачина
120.000 18.000 партизана
Немачке снаге су биле 65 000 употребљених људи, комуњарске 15 000.
Губици
непознато 6.391
Немачки губици су били 583 човека, комунаца 7489 избројано мртвих, 4-5000 умрлих од глади и заразе.

Прва етапа је трајала од 5. до 14. маја 1943. у циљу разоружавања главнине четничких снага на простору Колашин-Никшић, а друга је почела 15. маја, уперена против главнине снага НОВЈ на простору Дурмитор-Жабљак-Фоча и завршила се 15. јуна 1943. пробојем обруча и одласком главнине снага са централном болницом у Босну.
Не 15. већ 17.

Циљ Вермахта је био да, након неуспелог покушаја на Неретви, сада прво уништи четнике Драже Михаиловића у Црној Гори а затим да све снаге концентрише против партизанских јединица у источној Херцеговини

Циљ Вермахта је био уништити четничке формације изм. Неретве и Бојане, а онда и комунисте. Зато су осим Ђуришишћевих, заробили и 500 херцеговачких четника.

Што се тиче распореда четничких снага, у Црној Гори су се тада једино налазили групе корпуса Црне Горе мајора Павла Ђуришића
А шта ћемо са деловима Расинског и 2. равногорског корпуса?

Пре него што ће кренути по операцијском плану ка уништењу четничке гериле, Вермахт је понудио преговоре генералу Михаиловићу.
Не, већ је Ђуришић независно од Драже преговарао са 1. брдском, али га је она ипак ухапсила.

оперативни штаб је кренуо да гони четнике после битке на Неретви, да их уништава и тако се све дубље и дубље насукавао у Црну Гору.
Не, тада се ситуација стабилизовала. Обе гериле су се учврстиле у троуглу Бијело Поље-Колашин-Никшић и тамо су се водиле главне борбе.

Дикин је јављао команди да се једино снаге НОВЈ боре против Немаца и да четника Драже Михаиловића уопште нема. Нешто касније, у замаху борбе на Сутјесци, капетан Дикин јавља да Дража Михаиловић сарађује са Немцима и Италијанима против партизана.
Он зна све. У време када су четници увелико изашли из немачког обруча он се усуђује да лупа како се боре заједно са Немцима...

Врховна команда је већ 20. јуна 1943. године издала наредбу да се трупе Драже Михаиловића пребаце на подручју Копаоника и да тамо воде борбу са Немцима, док Црна Гора и Херцеговина треба да буде у руке снагама НОВЈ.

Када је Михаиловић ово одбио, следио је нови задатак. Наређено му да се поруши мост реци Ибру и да се пресече комуникацију Немаца у Санџаку. Михаиловић је говорио да је то исувише тежак задатак, јер су немачке снаге биле огромне на том простору. Након тога, дошло је до напуштања Драже Михаиловића од стране савезника и до окретања Титу и снагама Народноослободилачког покрета

Опет нетачно. Истог дана када су спустили официре код комунаца, послали су 2 потпуно различите депеше Дражи: једна је била понуда о заједничкој борби у случају искрцавања, а друга да се Дража повуче источно од Копаоника са свим јединицама.
Што се тиче мостова на Ибру и Полумиру, то је била енглеска замка, јер су Немци код та два моста држали 1000 избеглица. План је био да се тако сви четнички корпуси са југа Србије(Расински, Чегарски, Топлички, корпуси Јужне Србије, 2. косовски) увуку у уништење да би комунисти загосподарили њиховим територијама. Та наредба Дражи није имала никакав војнички значај јер се тада у Грчкој нису водиле операције, док су у Италији Енглези и Амери стајали беспослени. Ионако задати рок није представљао ништа, јер су Енглези још од августа 1942. хвалили комунце, већ су им испоручили 50 000 комада оружја, према њима су усмерили италијанско наоружање, још 28. маја су тражили под четника да сву земљу западно од Копаоника препусти комунцима.

Итд, итд...

 

[sabljar]

Не, већ је Ђуришић независно од Драже преговарао са 1. брдском, али га је она ипак ухапсила.

Crna gora se patila pod talijanima, koji su unistavali srpski narod, pa se Djurisic borio protiv njih, mrskih okupatora
I onda kada su dosli nemci, djurisic se hrabro borio protiv njih..

PREDLOG POTPUKOVNIKA HAJNCA OD 11. MAJA 1943. KOMANDANTU JUGOISTOKA ZA ANGAŽOVANJE DELOVA DIVIZIJE „BRANDENBURG" U CRNOJ GORI I ZA SA-RADNJU SA ČETNIČKIM ODREDIMA PAVLA ĐURIŠIĆA NAKON OBAVLJENIH PREGOVORA U KOLAŠINU[1]

KR[2]

Strogo poverljivo[3]

2 primerka[4]

1. primerak /2 stranice

1. komandantu nemačkih trupa u Hrvatskoj Ia, preko 1. brd. div.

2. diviziji „Brandenburg" na znanje

Sadržaj: Predlog oficira za vezu potpukovnika Hajnca [Heinz] u smislu naređenja komandanta nemačkih trupa u Hrvatskoj i Ia komandanta Jugoistoka o angažovanju delova „Brandenburg".

1.) 6. četa 4. puka sa prednjim odredom 1. brd. div. već je otišla na zadatak i delimično je angažovana za obezbeđenje Mateševa. Zadatak u pogledu Kolašina prevaziđen. Vidi pasus pod br. 4.

2.) Ojačana 7. četa ušla je 11.5. u Andrijevicu. Zadatak: delom snaga izviđati prema Bijelom Polju, gde se pretpostavlja da je Draža Mihailović. Ako se to ustanovi, onda je zadatak isti kao i ranije u odnosu na Kolašin.

3.) Ostatak II/4. puka i dalje ostaje u Vučitrnu do pristizanja

vozila i II/l. puka. 4.) 10. 5. bio sam u navodnom glavnom stanu Draže Mihailovića u Kolašinu na razgovorima sa četničkim vođom Đurišićem. Rezultat ovih razgovora:

a) Đurišićevi četnici su od Italije legalizovana domaća milicija na području Crne Gore. Jačina 2000 — 3000 pušaka.

b) Njihov stav je antikomunistički, njihova parola je red i mir.

c) Draža Mihailović od kraja 1942. godine nije više u Kolašinu. On gubi pristalice jer bi njegova politika, zbog nemačke nadmoćnosti i strogosti, dovela do istrebljenja najboljih ljudi.

d) Đurišić je početkom maja bio kod guvernera Crne Gore i zamolio ga da pozove nemačke trupe u Crnu Goru. Italijani se pred Titom povlače, četnici su vezani za određenu teritoriju, brane samo svoj rodni kraj, nemaju jedinstveno rukovodstvo!

e) Đurišić je nazvao Dražu Mihailovića nestalnim, po zemlji lutajućim fantastom, koga je propaganda uzdigla u nebesa i precenila. Jedini ozbiljan protivnik je Tito.

f) Đurišić stavlja na raspolaganje četničku miliciju za borbu protiv Tita. On je izjavio: moji ljudi su i suviše dugo vojnici, odvikli su se od rada, trebalo bi da se vrate poslu i porodici. Nakon uništenja Tita garantujem razoru-žavanje. Spreman sam da se sa jednim delom svojih ljudi na Istoku borim protiv komunizma pod nemačkim rukovodstvom. Nemačka oružana sila je jedina instanca reda. Sve naše porodice nalaze se u selima koja su zaposeli Nemci. Ovo je sigurna garantija da ne planiramo nikakvu dvostruku igru. Crnogorski čovek je od davnina srastao s oružjem. Nasilno i nepotrebno razoružavanje smatra se kao obeščašćenje pred rodom i plemenom. Razoružan čovek izmiče svojoj sopstvenoj kontroli, postaje ilegalac.

g) Moj utisak o Đurišiću: pametan i promišljen čovek sa autoritetom i smislom za realnost. Boriće se s nama zajedno sve do uništenja Tita, a potom će lojalno potpomagati nemačke namere, ukoliko se prema njemu ne učini neka psihološka greška.

h) Moj utisak o njegovoj miliciji: ratnici vezani za određenu teritoriju, koji brane svoj rodni kraj, slobodni brđani, primitivni, polažu sve svoje nade u Nemačku. Pogodni su za angažovanje protiv Tita uz oslonac na naše trupe, a naročito na jedinice „Brandenburg".

i) Đurišićeva procena situacije u pogledu namera crvenih: Tito ima nameru da izvrši snabdevanje svojih jedinica na prostoriji Berane — Kolašin, da se dokopa puta koji ide duž primorja, da izvrši marš prema primorju, polaže nade u englesku pomoć.

k) Moj predlog, koji je ujedno i predlog 1. brd. divizije: upregnuti u borbu protiv Tita legalne četnike u Crnoj Gori sve do Titovog uništenja. Mi treba da Đurišića legalizujemo, te pomoću njega razoružamo ilegalne četnike.[5] Posle uništenja Tita, Nemci da legalizuju slabu Đurišićevu miliciju.

6.) Širi predlog za angažovanje delova „Brandenburg", što je ujedno i predlog 1. brd. div.: dati težište na otkrivanje i uništenje Tita lično, kao i njegovog štaba.[6]

7.) Predlog za angažovanje snaga po završetku operacije „Švarc": 4 bataljona divizije „Brandenburg" koji će sredinom juna biti slobodni prebaciti i staviti u pripravnost na prostorijama gde preti iskrcavanje [Saveznika]. Prostorija oko Trsta. Prostorija u zahvatu dalmatinske obale. Prostorija oko Janjine, prostorija Trakija — Dodekanez. Zadatak: pripremiti mali rat. Ne suprotstaviti se frontalno invazionom talasu, voditi mali rat u pozadini. Prilikom nemačkog proti vnapada, napasti neprijatelja s leđa. Bataljoni koji budu raspoređeni na prostoriji oko Trsta i u Dalmaciji da budu u pripravnosti da se brzo prebace u Italiju, ako tamo bude težište [savezničke] invazije.

8.) Molim da ove predloge prosledite Ia komandanta Jugoistoka.

Hajnc

potpukovnik

1 Snimak originala (pisanog na mašini) u AVII, NAV—T-315, r. 64, s. 653—4.

 

[Ненад]

Crna gora se patila pod talijanima, koji su unistavali srpski narod, pa se Djurisic borio protiv njih, mrskih okupatora
I onda kada su dosli nemci, djurisic se hrabro borio protiv njih..

Истина је да је потпуковник Хајнц био за сарадњу са Ђуришићем, али је истина и то да је 1. брдска урадила оно што јој је било наређено: уништавати четнике, било разоружавањем, заробљавањем или убијањем(с тим да ово треће нису баш радили, јер су убили само 10 четника.).
Ђуришић од априла 1943. када напушта леви Дрински одсек није под Дражином командом и не слуша Дражу.
Ако ћеш да прекинеш да откриваш рупе на саксији понда да наставимо даље.

 

[sabljar]

Истина је да је потпуковник Хајнц био за сарадњу са Ђуришићем, али је истина и то да је 1. брдска урадила оно што јој је било наређено: уништавати четнике, било разоружавањем, заробљавањем или убијањем(с тим да ово треће нису баш радили, јер су убили само 10 четника.).
Ђуришић од априла 1943. када напушта леви Дрински одсек није под Дражином командом и не слуша Дражу.
Ако ћеш да прекинеш да откриваш рупе на саксији понда да наставимо даље.

1. nema nikakvog dokaza o "unistavanju " cetojki; ostali su nedirnuti kod talijana, do kapitulacije, a crnogorski pod djurisicem, su se predali bez opaljenog metka,sto su i nemci sa zadovoljstvom konstatovali
2. vrlo je interesantno, da nakon kovanja djurisica u zvezde, najednom, on postaje otpadnik od draze, u ovoj novoj cetnickoj reviziji

 

[Koča]

mnogo interesantnije je kako ti bezgranicno lazes...Poznato je da je saradnja sa italijanima inicirana od strane saveznika i da je donosila samo dobro za Srbe, ali i da su Italijani ucenili 43. Mihailovicevu glavu na pola miliona lira, pa eto odgovora na tvoju prvu laz, dovoljno....s druge strane vrh KPJ pregovara sa Nemcima o zajednickom nastupanju protiv saveznika u slucaju iskrcavanja pa je onaj ''dokument'' sa znaci.net jos komicniji (a cak i potvrdjuje ono sto predstavljas ''interesantnim'' u tacki 2), s obzirom da Tito obrazlaze Nemcima da nema nikakvog povodoa da se bori protiv njih, niti da nanosi ikakve stete njihovim interesima u Jugoslaviji, nudeci stratesko partnerstvo, isticuci da su mu glavni neprijatelji cetnici....pa Titovoa naredjenja koja citav rat u prvi plan stavljaju borbu protiv cetnika, uz izbegavanje ili vodjenje tek odbrambene borbe protiv Nemaca i ustasa....a ti pajacu nisi u stanju da postavis jedno jedino Titovo naredjenje koje je suprotnog karaktera ili daleko bilo opovrgnes to da jugoslovenski teroristi nisu imali nikakvu podrsku u srpskom narodu pa su pribegli placanju invazije, masovnim likvidicaijama stanovnistva, coravim kutijama, itd...itd....

jednom recju, komunjarski fosili, smesni ste....za sve sto ste lazno optuzili cetnike, postoji 10 puta gora istina o vama....od izdaje, kolaboracije do zlocina.....istina izlazi na videlo (jedna velika, o komandantu gorske garde, koji vas je trebio, velikom Kalabicu, konacno jeste........u misju rupu glodari...

__________________

A od sutra u Vecernjim Novostima, najtiraznijem listu u Srbiji, nastavlja se rasvetljavanje istine....

Velika serija: Ko je koga izdao?

Specijalni serijal o rehabilitaciji zrtava komunistickog rezima....

 

[Ненад]

1. nema nikakvog dokaza o "unistavanju " cetojki; ostali su nedirnuti kod talijana, do kapitulacije, a crnogorski pod djurisicem, su se predali bez opaljenog metka,sto su i nemci sa zadovoljstvom konstatovali
2. vrlo je interesantno, da nakon kovanja djurisica u zvezde, najednom, on postaje otpadnik od draze, u ovoj novoj cetnickoj reviziji

Пази га ортак. Па и заробљавање и разоружавање је уништавање нечије формације колико знам.
Што се тиче Ђуришића, моје мишљење о њему јесте позитивно, али је чињеница да од априла 1943. он не слуша Дражу и да се од тад окреће Недићу и Љотићу. Тачка.

 

[sabljar]

Poznato je da je saradnja sa italijanima inicirana od strane saveznika i da je donosila samo dobro za Srbe,

ne, nije poznato; Da je inicirina od saveznika, ne bi jugoslovenska vlada i mihailovic dobili po nosu zbog toga, i ne bi mu bilo receno , eksplicitno da ne kolaborira sa talijanima i nedicem

Mihailovicevu glavu na pola miliona lira, pa eto odgovora na tvoju prvu laz, dovoljno.

a tita ucenise sa milion lira, duplo od draze....eto odgovora na tvoju propagandu
cetnici su aktivno ucestvovali u operaciji weiss na strani talijana, a lukacevic na strani nemaca.lukacevic je primio 11 sanduka municije, i 30 hiljada metaka

druge strane vrh KPJ pregovara sa Nemcima o zajednickom nastupanju protiv saveznika u slucaju iskrcavanja pa je onaj ''dokument'' sa znaci.net jos komicniji (

pregovori se ticu razmene zarobljenika, i trazi se primirje za vreme pregovora; cetnici su spomenuti kao glavni neprijatelji; sto je isto rekao i mihailovic za partizane, par puta pre toga; nema govora o nikakvom zajednickom nastupanju partizana i nemaca; partizani nisu trazili municiju od nemaca, nisu su se stavili pod njihovu takticku komandu, i eksplicitno su rekli da nemaju nameru da se predaju
za razliku od njih, mihailovic je eksplicitno rekao da se ne ce boriti protiv nemaca; seti se njegovog "znamenitog" govora, koje bailey preneo englezima...


da je mihailovic imao podrsku u srbiji, ne bi morao da ode iz nje; nije imao ni podrsku kralja

 

[Ненад]

ne, nije poznato; Da je inicirina od saveznika, ne bi jugoslovenska vlada i mihailovic dobili po nosu zbog toga, i ne bi mu bilo receno , eksplicitno da ne kolaborira sa talijanima i nedicem



a tita ucenise sa milion lira, duplo od draze....eto odgovora na tvoju propagandu
cetnici su aktivno ucestvovali u operaciji weiss na strani talijana, a lukacevic na strani nemaca.lukacevic je primio 11 sanduka municije, i 30 hiljada metaka



pregovori se ticu razmene zarobljenika, i trazi se primirje za vreme pregovora; cetnici su spomenuti kao glavni neprijatelji; sto je isto rekao i mihailovic za partizane, par puta pre toga; nema govora o nikakvom zajednickom nastupanju partizana i nemaca; partizani nisu trazili municiju od nemaca, nisu su se stavili pod njihovu takticku komandu, i eksplicitno su rekli da nemaju nameru da se predaju
za razliku od njih, mihailovic je eksplicitno rekao da se ne ce boriti protiv nemaca; seti se njegovog "znamenitog" govora, koje bailey preneo englezima...


da je mihailovic imao podrsku u srbiji, ne bi morao da ode iz nje; nije imao ni podrsku kralja

1. Одакле је податак да је Лукачевић од Немаца добио муницију на Неретви, где и кад?
2. Одакле је податак да је Тито уцењен на милион лира?

 

[Koča]

ne, nije poznato; Da je inicirina od saveznika, ne bi jugoslovenska vlada i mihailovic dobili po nosu zbog toga, i ne bi mu bilo receno , eksplicitno da ne kolaborira sa talijanima i nedicem



a tita ucenise sa milion lira, duplo od draze....eto odgovora na tvoju propagandu
cetnici su aktivno ucestvovali u operaciji weiss na strani talijana, a lukacevic na strani nemaca.lukacevic je primio 11 sanduka municije, i 30 hiljada metaka



pregovori se ticu razmene zarobljenika, i trazi se primirje za vreme pregovora; cetnici su spomenuti kao glavni neprijatelji; sto je isto rekao i mihailovic za partizane, par puta pre toga; nema govora o nikakvom zajednickom nastupanju partizana i nemaca; partizani nisu trazili municiju od nemaca, nisu su se stavili pod njihovu takticku komandu, i eksplicitno su rekli da nemaju nameru da se predaju
za razliku od njih, mihailovic je eksplicitno rekao da se ne ce boriti protiv nemaca; seti se njegovog "znamenitog" govora, koje bailey preneo englezima...


da je mihailovic imao podrsku u srbiji, ne bi morao da ode iz nje; nije imao ni podrsku kralja

Pa slusaj ti mozes ovako da lazes do mile volje, ali cemu to, kada ne mozes to apsolutno nicim da argumentujes....meni nije tesko da za navedeno iznesem dokaze, po ko zna koji put, ali cini mi se da su te ljudi vec prozreli kao lazova i falsifikatora pa ne moram to da radim svaki put....zar ne?

Ali hocu....ovde niko ne spominje Tita, pitanje je da li su Italijani raspisali poternicu za Drazom ili nisu? Jesu! Dakle ti si lazov....i kako mozes nesto da priznas, a zatim nazoves propagandom, pajacu....upravo si priznao da si lazov, potvrdjujuci italijansku poternicu za Drazom.....Sto se tice generalno poternica pa Nemci su je raspisali za Drazom jos 41. kada niko copavog ni ne spominje, niti zna za njega...za copavim su je raspisali tek 43. kada opet i za Drazom, dakle drugi put...heheh

Vrh KPJ nudi Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika, u slucaju iskrcavanja, treba li ponovo da postavljamo nemacki dokument iz komunisticke literature? To je ono sto cetnici nikada, apsolutno nikada nisu niti bi uradili...naprotiv, oni su prizeljkivali da do iskrcavanja dodje...

Sto se tice toga ko je imao podrsku u Srbiji, dovoljna su dokumenta koja sam postavio, kao i priznanje jednog Jove Kapicica....pa i on kaze kiseli da si ti lazov....to ti zaista i jesi, samo to i nista vise...

Bivši šef Ozne za Beograd Jovo Kapičić svojevremeno je rekao za “Blic” da Mihailović “nije dobio grob da se ne ide na poklonjenje”.

- Srbija je većinom bila za četnike, ne za partizane, to vam ja kažem. Srbija je bila vezana za kralja, dinastiju, crkvu, koja je u duši naroda, i intelektualce kakav je bio Slobodan Jovanović - tvrdio je bivši šef beogradske Ozne.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/228289/Video-sam-streljanje-Draze-Mihailovica

hehehe, lazovu....oces dalje? u vezi Italijana?

 

[Parra-Bellum]

Nemci su 1944 poslali najelitniju jedinicu na Drvar da uhvati Tita, 502nd SS Jäger Battalion, jedinicu kojom je komandovao Otto Skorzeny, "najopasniji covek Evrope" kako su ga nazvali saveznici, zasto nije isao da lovi Drazu?

 

[Gruban]

Zna li se koliki su gubici partizana u desantu na titinu pećinu ?

 

[Gruban]

Nemci su 1944 poslali najelitniju jedinicu na Drvar da uhvati Tita, 502nd SS Jäger Battalion, jedinicu kojom je komandovao Otto Skorzeny, "najopasniji covek Evrope" kako su ga nazvali saveznici, zasto nije isao da lovi Drazu?

Neka si se ti javio,da čujemo koju pametnu

 

[Parra-Bellum]

Eto kad si vec tu odgovori na pitanje, zasto su nemacki padobranci lovili Tita a ne Drazu? Argumente molim i dokaze, ok?

 

[DjordjeGr]

Bitka na Sutjesci.Ovo je sa Vikipedije i mislim da je najtacnije.

Ponekad me prodje jeza kada procitam ove dve reci u jednoj recenici. Vidi da ti se ne omane jos koji put.

 

[sabljar]

Bivši šef Ozne za Beograd Jovo Kapičić svojevremeno je rekao za “Blic” da Mihailović “nije dobio grob da se ne ide na poklonjenje”.

- Srbija je većinom bila za četnike, ne za partizane, to vam ja kažem. Srbija je bila vezana za kralja, dinastiju, crkvu, koja je u duši naroda, i intelektualce kakav je bio Slobodan Jovanović - tvrdio je bivši šef beogradske Ozne.

hoces reci, "Blic" tvrdi da je to on rekao (po svom obicaju...bulevarske stampe)



Da vidimo sta kaze Kapicic u svojim memoarima

TN: Kakoje Draža Mihailović djelovao?
KAPIČIĆ: Žalosno. Onako mali i smežuran, izgledao
je jadno i nikako. Cijelim putem je u ruci stezao prljavu
šajkaču, ćutao, riječ nije progovorio. U Beograd srno stigli
oko tri sata popodne. Odveo sam ga u kabinet ministra
unutrašnjih poslova Srbije, Slobodana Penezića Krcuna.31
Tito je bio u posjeti Poljskoj, pa sam pozvao Rankovića:
"Druže Marko, stigao sam!"
"Otkud ti, Jovo?! Zašto si napustio Višegrad?!" - pitao
me je.
Ne želeci da mu takvu vijest saopštim telefonom, pozvao
sam ga da dođe u Krcunovu kancelariju, koja se nalazila u
Đušinoj ulici. Vjerovatno nešto sluteći, Ranković je stigao
kao metak. Nije mogao da vjeruje.
TN: Draža Mihailović je nešto rekao Rankoviću?
KAPIČIĆ: Ništa! Ćutao je, sjedio zgrčen na stolici...
Pored Draže je stajao naš oficir, koji ga je pazio, da ne
iskoči kroz prozor, da ne izvrši samoubistvo.
Krcun Penezić je bio u Novom Sadu.
Kada je stigao, u njegovom kabinetu smo se ponovo
okupili Ranković, Krcun, Draža Mihailović sa policajcem
koji je za njega bio zadužen i ja.
"Osim srpskog, ima li još negde u svetu naroda u kome
zamenik pristane da izda svog vrhovnog komandanta?!"
Bilo je to sve što je rekao Draža Mihailović.
TN: Pratili ste suđenje?
KAPIČIĆ: Jesam, naravno. Bilo je nekih intervencija iz
inostranstva da se Draži Mihailoviću spasi glava. Čuo sarn
Tita kada je rekao:
"Kako da mu sačuvamo glavu?! Šta će reći Srbija?!"
TN: Kako to mislite: šta će reći Srbija?
KAPIČIĆ: Bilo je drugačije vrijeme. Srbija je insistirala
na svom antifašizmu, a Srbi su veoma vodili računa o
tome da ih neko od ostalih naroda FNRJ ne optuži da na
bilo koji način štite saradnike okupatora, kvislinge kakav
je bio Draža Mihailović. Danas je, nažalost, drugačije...
Vidite da traže Dražinu rehabilitaciju...
TN: Kako na to gledate?
KAPIČIĆ: Kao na sistematski pokušaj falsifikovanja istorije...
TN: Ipak, da lije taćno da 1941. Srbi nijesu baš masovno
prilazili komunistima ipartizanima?
KAPIČIĆ: Tačno je da partizanske jedinice, u odnosu
na broj stanovnika, nijesu masovno popunili Srbi iz tzv.
uže Srbije. Bilo je Srba iz Bosne, Hrvatske, Dalmacije,
Vojvodine... Ali, bez obzira na to, Srbijanci su brojnost
nadoknađivali neizrecivim junaštvom.
TN: Zašto Srbi iz uže Srbije nijesu tako masovno prilazili
partizanima?
KAPIČIĆ: Ne zaboravite da su Beograd i Srbija bomba-
rdovani 6. aprila 1941; Hrvatska i Bosna nijesu. Drugo,
Srbija je dala ogromne žrtve tokom Prvog svjetskog rata,
tako da su rane još uvijek bile svježe. Treće, s obzirom na
to da je Šumadija postavila neke od stubova srpske države
- od dinastije, crkve i vojnih struktura - taj kraj nije bio baš
najpogodnije tlo za propagiranje komunističkih ideja.
Ali, uprkos tome, ne srnijemo zaboraviti ili negirati
srpske žrtve i ulogu Srbije u Drugom svjetskom ratu. A
upravo je to na djelu. Počelo je borbom protiv komunizma,
a završilo poništavanjem antifašizma. Poništili su 27.
mart, dan kada je cio Beograd vikao: Bolje grob nego robl
Ko je još u Evropi tako nešto uzvikivao?! Niko! To je bila
hrabrost, datum koji bi svaka zemlja slavila! E, oni su to
poništili!... Poništili su i 29. novembar, preimenovali ulice
koje su nosile imena velikih srpskih heroja i antifašista, pa
nije ni čudno što danas pokušavaju da rehabilituju Dražu.
TN: Kažete da je počelo borbom protiv komunizma.
Zašto?
KAPIČIČ: Eh, da znate... Mnogi od tih velikih "antikomunista"
su vrlo lijepo sarađivali sa nama...
TN: Sa kim?
KAPIČIĆ: Sa nama, sa UDB-om! Osim toga, rijetko je
ko od njih, dok je Tito bio živ, protestovao. Ćutali su ili
saradivali. Zato danas žele da ponište taj period. A ima
nas koji smo neke od tih "antikomunista" i "disidenata"
- iz Crkve, Akademije, raznih udruženja - zapamtili kao
veoma kooperativne saradnike.
TN: Znate li gdje je strijeljan Draža Mihailović?
KAPIČIĆ: Ne znam. Rekao sam vam da sam Dražu
doveo ne u Rankovićevu, nego u kancelariju Krcuna
Penezića. To znači da je, osim hapšenja, sve ostalo bila
isključivo nadležnost srpske UDB-e. Savezna UDB-a se u
tu stvar nije dalje miješala.

 

[Ненад]

Nemci su 1944 poslali najelitniju jedinicu na Drvar da uhvati Tita, 502nd SS Jäger Battalion, jedinicu kojom je komandovao Otto Skorzeny, "najopasniji covek Evrope" kako su ga nazvali saveznici, zasto nije isao da lovi Drazu?

У операцији Форстрат маја 1942. Немци су за хватање Драже употребили чувену антигерилску јединицу Бранденбуршки пук.