Suština

[moca77]

To je logicnije. Kako nesto ne moze nastati ni iz cega, uvodimo Kreatora koji je oduvek postojao.
No onda mozemo napraviti redukciju, eliminisemo Boga, i kazemo da je univerzum oduvek postojao.

То је теби логичније и зато си принуђен да верујеш како си одувек постојао, што је добра хипотеза. Мада све се рађа и умире, као што планете и Звезде тако и Универзум. Ништа није исто као пре и то називамо еволуција. Еволуција није само напредовање, него је адаптација на услове који се опет и они мењају. Ако узмемо да ти одувек постојиш, свакако ниси био исти пре рођења и сад. Тако је и са Универзумом. Ако узмемо да ти ниси постојао пре рођења онда можемо рећи, хипотетички да је енергија та која одувек постоји. Да ли је та енергија жива, интелигентна или је неутрална, беживотна и неинтелигентна то су опет друга питања а одговори на та питања су само хипотезе.

 

[Umri_muski]

Pa bezivotno trazi inteligenciju da bi opstalo zivo...
Uzmi ljude kao primer, oni ce nestati, ne zato sto su zivi nego zato sto su glupi i nisu uspeli niti ce uspeti da se izbore sa glupima medju sobom...
Umesto da inteligentniji vode stvar, drustvo vode gluplji i onda se samo ceka da nam se ugasi sunce...
Sa druge strane bi mogla da postoji inteligencija koja moze da skakuce sa ovog na neko drugo sunce, Galaktika i da zivi kroz vreme , linearno.....
Pri tome uzivajuci u sistemima kao sto je Zemlja...

A ljudi cak ni u tome ne uzivaju , iako su im inteligentniji medju njima to omogucili...
Danasnji nivo razvoja tehnologije omogucava svakome da zivi lepo i srecno na Zemlji, pa opet retko ko zivi sretno, sto je apsurd gledano iz Kosmickog ugla..
Cak ni diktatori trendova , bogatasi ne zive lepo...nisu bas preterano srecni koliko bi mogli da budu..

Evo ti primer, izaberite me za lidera.....Kakva ce reakcija biti kod glupih , kakva kod indukovano glupih , to su Srbi koji su kao inteligentni , a kakva kod stvarno inteligentnih...

 

[Steinadler]

To je logicnije. Kako nesto ne moze nastati ni iz cega, uvodimo Kreatora koji je oduvek postojao.
No onda mozemo napraviti redukciju, eliminisemo Boga, i kazemo da je univerzum oduvek postojao.

Nešto ne može nastati iz ničega, u suštini nešto što nastaje, nastaje po principu spajanja onoga što već postoji, tj. radi se o promjeni oblika i forme. Ali problem je paradoks vremena, odnosno početka, ako uzmemo kretanje i promjenu kao činjenicu, to mora uključiti i vrijeme.
Drugo pitanje je, da li je količina cjelokupne materije u univerzumu onda ograničena, te ako se univerzum širi, da li time dobijamo novu materiju ili se samo povećava "prazan prostor", paradoks je da dobijamo i to širenje i prazan prostor na osnovu ničega?

 

[moca77]

Sva objašnjenja ovde su nelogična za nas ljude. Kada bismo sve hipoteze stavili u dve kategorije:

• Postojanje početka
• Nepostojanje početka

I dalje bi sve bilo paradoksalno. Ostao bih na hipotezi postojanja početka, ali ne na teoriji Bing Benga, jer čak i ona ima dosta paradoksalnih elemenata (kao što je naveo @Steinadler), već na nekom drugačijem objašnjenju. U pra-početku, dakle, bilo je ništavilo. Ništavilo znači mrak bez čestica i talasa. To znači da je u jednom trenutku u tom ništavilu došlo do neke promene iz koje je lancem reakcija nastalo sve što danas imamo. To znači da je u pra-početku ništavila postojao princip promene ili neki fizički zakon ili greška u beskonačnom nizu. Nešto je moralo postojati. Današnji Univerzum je zasnovan na principu promene ili ciklicnosti. Na primer, ako se nađemo u dobrim okolnostima, s vremenom ćemo upasti u depresiju, ako se ništa ne menja, ako nema nikakve dinamike, ako je uvek isto. Možda je ta volja za promenom postojala u pra-početku gde je vladalo ništavilo. Mozda vreme ne tece pravolinijki, nego ciklicno, moda cemo opet upasti u nistavilo. Mozda su fizicki zakoni oduvek postojali i u nistavilu. Mozda su Bog i fizicki zakoni jedno te isto jer fizicki zakoni nemaju pocetka ili ih je mozda neko programirao.

 

[bmaxa]

Мада све се рађа и умире, као што планете и Звезде тако и Универзум.

Pa da, ali ostaje materijal iz koga se radja novi univerzum. No mi za sada ne znamo koliko ima univerzuma,
pa mislimo da je ovaj jedini, kao sto smo nekad mislili da je Zemlja jedina, a da su Sunce i zvezde
ziva bica na nebu...

 

[bmaxa]

Nešto ne može nastati iz ničega, u suštini nešto što nastaje, nastaje po principu spajanja onoga što već postoji, tj. radi se o promjeni oblika i forme. Ali problem je paradoks vremena, odnosno početka, ako uzmemo kretanje i promjenu kao činjenicu, to mora uključiti i vrijeme.
Drugo pitanje je, da li je količina cjelokupne materije u univerzumu onda ograničena, te ako se univerzum širi, da li time dobijamo novu materiju ili se samo povećava "prazan prostor", paradoks je da dobijamo i to širenje i prazan prostor na osnovu ničega?

Vreme postoji sve dok se nesto desava, tj ima kretanja. Stanje totalnog mirovanja je ono kada vreme prestaje da postoji.
Ne mogu da zamislim da je bilo sta ograniceno, sa obzirom da ne mogu da zamislim nistavilo.
Mogu da zamislim prazan prostor, ali prostor nije nistavilo, to je nestavilo.

 

[Ljubo2]

Želim da izvučem jedan zaključak, pa su mi potrebna različita gledišta. Ponekad čovek otkrije svoju subjektivnu suštinu, koja se oblikuje tokom života, iskustava i vremena.

Moco, suština ili bit (biti) je ono što bitiše - postojii. To je Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji, sem kojih ničeg drugog u beskrajnom nebeskom prostoru nema. Ti tu suštinu u sebi zoveš imenom "JA".

Da je to tačno, dokazuju fizičari i biolozi koji tvrde da u Svemru, sem energije i informacije ničeg drugog nema. Energija se uvek manifestuje kao fizička radnja naprezanja i kretanja, a informacija, kao psihička radnja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. I naravno, tu je još i Svest, na koju su fizičari i biolozi zaboravili, jer nije materijalna, tj. nije opažljiva, merljiva i eksperimentom dokažljiva, u svojstvu vršioca svih mogućih fizičkih sposobnosti i radnji. Koja je nedeljiva od svojih fizičkih i psihičkih radnji, jer radnje ne mogu vršiti same sebe. I mi kada čulno i vančulno opažamo fizičke i psihičke radnje, mi zapravo, uvek opažamo Svest, ali samo njenu fizičku energetsku spoljašnjost, dok je njena unutrašnja subjektivna suština SVESNOST. Dakle, najkraće, suština svega što postoji je Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

Ato to što se Svest u Svemiru manifestuje na bezbroj različitih načina - i po veličini i obliku i načinu ponašanja itd - razlika je samo u načinima, tj u informacijama ili znanjima po kojima se Svest napreže kreće i radi. Što podrazumeva da je razlika između čoveka i kamena, na primer, samo u informaciji po kojoj se Svest kamena napreže kreće i radi i fizički se manifestuje kao kamen i informaciji po kojoj se Svest čoveka napreže, kreće i radi da bi se fizički manifestovala kao čovek. Ali to je relativno, jer neorganska materija, a to je i kamen, uvek može kao mineral, tj. kao hrana, preko biljke ili životinje da pređe u čoveka i pomoću informacije o čoveku počne da živi i ponaša se kao čovek.. Kao što i čovek, kad umrw, pa ga zakopaju u zemlju, može ponovo da postane kamen.

I sve to uz pomoć samo sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.

 

[moca77]

Ok, je to tvoje, ti si na svoj nacin opisao STA postoji a pitanje ove teme je KAKO.

 

[Ljubo2]

Ok, je to tvoje, ti si na svoj nacin opisao STA postoji a pitanje ove teme je KAKO.

Ako znamo ŠTA postoji, a to je Svest i njenih sedam sposobnosti i radnji, tu su odmah odgovori i na pitanja KAKO i ZAŠTO.

Odgovor na pitanje KAKO, glasi, da Svest postoji tako što se večito pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja, a to znači, da jedne i iste radnje, po istim informacijama (znanjima), kao koka i jaje, večito na isti način ponavlja.

A odgovor na pitanje ZAŠTO, krije se u jednoj od njenih pet psihičkih sposobnosti, a to je da svoje postojanje može da oseća kao dobro ili zlo. Naime, kad god je postojanje Svesti, ma na koji način ugroženo, ona će to da oseća kao nezadovoljkstvo i zlo. A posto je je nezadovoljstvo, tj. zlo, negativno psihičko stanje koje Svest ne podnosi, to će ona po svaku cenu težiti da ga se oslobodi. Težeći uvek iznova da pređe iz stanja nezadovoljstva i zla i stanje zadovoljstva i dobra. A pošto to ne može da postigne na drugi način, već da utkloni uzrok koji njeno postojanje ugrožava, to ona na kraju mora uvek tako i da učini. I to je način na koji se večito samoodržava, bežeći od svoje ugroženosti, nezadovoljstva i zla, ka svom postojanju, zadovoljstvu i dobro.

Odgovori na ova tri pitanja ŠTA, KAKO i ZAŠTO se odnose na Svest, jer ona je jedina koja postoji, koja, kada se napregne i pokrene, fizički se manifestuje kao energija, od koje je sagrađen ceo Svemir, pa i ljudski organizam. Prema tome, ovi odgovori na pitanja ŠTA, KAKO I ZAŠTO Svest postoji, važe za apsolutno sve što postoji, pa i za ljudski organizam. Što podrazumeva da odgovori na ova tri pitanja važe kao Univerzalni zakon po kojem sve postoji i da je taj Zakon SUŠTINA sveukupnog postojanja.

Ovi odgovori i ovaj ZAKON su NEOBORIVI, jer svaki čovek ih lako može proveriti kroz lično iskustvo načina na koj on sam postoji. A može ih proveriti i kroz prirodne i društvene nauke, psihologiju i metafiziku, tako da možemo sada da budemo sigurni da Konačnu i Večitu ISTINU o postojanju materije, života i Svemira sada znamo. A da sve ono što je drugačije od ovoga, što nam danas u vidu istina i znanja nude svetske nauke, filozofije, religije, ideologije i poitike i teraju nas da po tim znanjima živimo, su obične trice i kučine.

 

[moca77]

Da, dobro je biti lud, jer zakoni, ogranicenja, propsi, pravila, norme ne vaze za lude nego samo za normalne i zato su normalni cesto nesrecni. Sve je Svest a Svest je izvan fizickih zakona, zavidim vam.

 

[Ljubo2]

Da, dobro je biti lud, jer zakoni, ogranicenja, propsi, pravila, norme ne vaze za lude nego samo za normalne i zato su normalni cesto nesrecni.

Svest ima svoja pravila i rešenja pomoću kojih se najlakše samoodržava, tj pretače se kroz svoja tri prirodna oblika i stanja i tako izbegava nezadovoljstvo i zlo, a ostvaruje zadovoljsstvo i dobro. To rešenje se uvek svodi na stvaranje dobro organizovanih i hamoničnih oblika kretanja i rada čestica i delova Svesti, poput atoma, nebeskih tela, galaksija i tela ćelija, biljaka. životinja i ljudi. Sve ove materijalne forme su, zapravo, pravedne društvene i ekonomske zajednice, napravljene po principu "svi za jednoga, jedan za sve". To je princip jedinstva svih u zajednici, uzajamnog poštovanja, pomganja i ljubavi i zjnad svega, princip pravedne podele rada i rezultata rada. I kad je reč o pameti, tada je pamet jedino, znati ta osnovna prirodna rešenja harmonije i dobra i živeti po njima. Ljudima niko nije kriv što nisu pametni, tj. što ta prirodna rešenja dobra još uvek ne poznaju, već su sve njihove društvene i eknomske zajednice građene po Darvinovom principu prava jačega i prirodne selekcije. Koji nam naši naučnici, filozofi, ideolozi i političari serviraju kao prirodan princip, po kojem se najlakše ostvaruje duhovno i materijalno blagostanje i najlakše opstaje. A ljdi, intelektualno nesposobni da preispitaju istinitost i valjanost ovog principa, već hiljadama godina žive po njemu, dele se po politikama, verama, nacijama i klasama, mrze se, ratuju i stradaju i žive u patnji, i siromaštvu.i zlu.

Sve je Svest a Svest je izvan fizickih zakona, zavidim vam.

Odkud ti to da je Svest izvan fizičkih zakona? Fizički zakoni važe za energiju od koje je u Svemiru sve sagrađeno. A šta je energija drugo, do sama nematerijalna Svest, koja se napregnula i pokrenula i tako poprimila fizička svojstva sile i mase i postala materijalna, opažljiva i spoznatljiva. Prema tome, fizički zakoni jedino za Svest i važe, jer sem nje ništa drugo i ne postoji koje raspolaže fizičkim svojstvima i podleže fizičkim zakonima. I upravo po tim fizičkim zakonima Svest se i trudi da svoja kretanja i radnje učini organizovanm, po principu harmonje i dobra. Kao što to rade pčele u pčelinjacima, mravi u mravinjacima, ćelije u telima biljaka, životinja i ljadi. Ili elementarne čestice u atomima, atomi u nebeskim telima, nebeska tela u galaksijama itd. A ne kao što to neuki i neinteligentni ljudi rade. Dele se po politikama i državama, nacijama, verama i klasama, koje za normalan i zdrav čovekov život nemaju apsolutno nikakvu vrednost, jer to nije nešto što može da se jede i od toga da se žovi, već samo mrzi ratuje i strada. Pa ljudi, da bi se oržali u životu, umesto da smišljaju tehnologije materijalne proizvodnje i pomoću njih teže ka samoodržanja, oni smišljeju sve opasnije i pogubnije ratne tehnologije - nuklearne, hemiske, biloške , meteorološke i druge - i pomoću njih teže ka svom samouništenju.

 

[moca77]

A šta je energija drugo, do sama nematerijalna Svest, koja se napregnula i pokrenula i tako poprimila fizička svojstva sile i mase i postala materijalna, opažljiva i spoznatljiva.

Odkud znas posto ti ovde izlazis iz trenutnih naucnih saznanja i zakljucaka?

Cuo si za teoriju da se materija ne može stvoriti ili uništiti u smislu potpunog stvaranja iz ničega ili potpunog nestanka u ništa a to je jedan od osnovnih principa u fizici, poznat kao princip očuvanja mase i energije, odnosno zakon očuvanja materije. Materija se ne može stvoriti niti uništiti, već samo transformisati iz jednog oblika u drugi. U fizici se ovo često povezuje sa čuvenom jednačinom Alberta Einsteina, E=mc2E=mc2, koja govori o ekvivalentnosti mase i energije. U mnogim procesima, na primer u hemijskim reakcijama ili nuklearnim reakcijama, dolazi do transformacije materije, ali se sama materija ne stvara ili uništava u potpunosti. Atomi se kombinuju ili razdvajaju, a energija može biti oslobođena ili upotrebljena u ovim procesima. Postoje eksperimenti koji nastoje ne da stvore energiju iz materije nego obrnuto kao Higgsov bozon.

Što se tiče početka svemira, postoje teorije kao što je Veliki prasak, koja govori o ekspanziji i evoluciji univerzuma od trenutka koji se smatra početkom. Veliki prasak nije tvrdnja da je materija stvorena iz potpunog ničega, već opisuje početak trenutka u evoluciji univerzuma kao ekstremno gusto i vruće stanje koje je dovelo do širenja i hlađenja i smanjenje gustine. Trenutno stanje Svemira se naziva inflacija a stanje pre Bing benga se naziva singularnost. Ipak, o samom trenutku nastanka materije ili samog početka, postoje mnoge teorije, ali nema potpune saglasnosti ili definitivnog odgovora u naučnoj zajednici. Ti bi onda mogao da napises naucni rad i da postrojis sve te naucnike tamo i da im objasnis sve ono sto ne razumeju.

 

[oziman]

Prvi razlog može biti što se ta Suština nalazi tamo gde ljudski um ne može dopreti. Ipak, ljudski um može razumeti mnoge stvari, pa mi nije jasno zašto ne bi mogao razumeti Suštinu.

Зато што људски ум, тј људско сазнање има као своју основну форму сазнања однос бити субјекат који сазнаје објекат наспрам себе. Сада, ако нешто није објекат људски ум то не може ни сазнати, просто.
А суштина о којој говориш није објекат. Није у простору и опростореном времену самим тим је трансцендентна, изван могућности сазанања. Хајде разуми егзистенцију која постоји а не подразумева даље трајање? Пред тако нечим људски ум стаје. Зато је у Кантово време, када смо до поделе на појаву и "ствар по себи" дошли, ова друга проглашена апсолутно непознатим X.
Она је то и дан данас, за сазнање, али не и за интуицију јер.

U stvari, kada bi istraživač bio samo čisto spoznajući subjekt (anđeoska glava sa krilima a bez tela) i ništa više, on onda nikad ne bi mogao pronaći značenje sveta koji mu stoji nasuprot kao predstava, ili pak kao prelaz od nje kao predstave spoznajućeg subjekta, na ono što svet osim toga još može biti. No i on sam ima korena u tom svetu...

цитат Шопенхауер

Тако да се не надај да ћемо икада сазнати суштину. Не зато што је неко у филозофији глуп, или што чека да неко некад сазна. Већ зато што је суштина изван сазнања, трансцендентна.
Али, не и изван искуства, не и изван интуиције, која, иако није сазнање, нешто је заправо моћније од сазнања. Јер нам даје увид, додуше магловит, ("магловиту ресу" како би рекао Бергсон) онога што ствар по себи јесте.

 

[Ljubo2]

Cuo si za teoriju da se materija ne može stvoriti ili uništiti u smislu potpunog stvaranja iz ničega ili potpunog nestanka u ništa a to je jedan od osnovnih principa u fizici, poznat kao princip očuvanja mase i energije, odnosno zakon očuvanja materije. Materija se ne može stvoriti niti uništiti, već samo transformisati iz jednog oblika u drugi. U fizici se ovo često povezuje sa čuvenom jednačinom Alberta Einsteina, E=mc2E=mc2, koja govori o ekvivalentnosti mase i energije. U mnogim procesima, na primer u hemijskim reakcijama ili nuklearnim reakcijama, dolazi do transformacije materije, ali se sama materija ne stvara ili uništava u potpunosti. Atomi se kombinuju ili razdvajaju, a energija može biti oslobođena ili upotrebljena u ovim procesima. Postoje eksperimenti koji nastoje ne da stvore energiju iz materije nego obrnuto kao Higgsov bozon.

Ne, po fizičarima, materija ne postoji već samo energija, kao i tvrdnja da je energija nestvoriva i neuništiva, već samo prelazi iz oblika u oblik. I tu ništa nema sporno, sem to što fizičari znaju šta je energija samo kad je posmatraju i izučavaju iz vana. A ne znaju šta je SUŠTUNA energije, odnosno, šta je energija za sebe u sebi. Ne znaju da energija, sem što raspolaže fizičkim sposobnostima naprezanja i kretanja, ona raspolaže i psihičkim sposobnostima opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja tog svog naprezanja i kretanja, pomoću kojih ona uređuje svoja kretanja, tako što prelazi iz stanja neorganizovanih i haotičnih oblika kretanja i rada, sa značenjem zla, u organizovane, sa značenjem harmonije i dobra. I upravo zbog toga što energija raspolaže i tim psihičkim sposobnostima, ona i jeste Svest. Jer Svest ne bi mogla da bude Svest kad ništa ne bi mogla da opaža, oseća, pamti, misli i razume, Takođe ne bi bila Svest i kad ne bi mogla da se napregne i pokrene ("Big-Bang") i postane fizička, energetska pojava i proces, jer tada ne bi imala šta da opaža, oseća, pamti misli i razume.

Naravno u prirodnim naukama, fizici i biologiju, postoji obilje dokaza da energija može na razne načine i u raznim uslovima da reaguje i da stvara razne informacije i po njima se upravlja, tj. kreće se i radi, a to su isključivo sposobnosti Svesti. Problem je samo što naučnici još uvek nisu ukapirali da je suština energije Svesnost i da sem energije nekakva druga Svest ne postoji.

Što se tiče početka svemira, postoje teorije kao što je Veliki prasak, koja govori o ekspanziji i evoluciji univerzuma od trenutka koji se smatra početkom. Veliki prasak nije tvrdnja da je materija stvorena iz potpunog ničega, već opisuje početak trenutka u evoluciji univerzuma kao ekstremno gusto i vruće stanje koje je dovelo do širenja i hlađenja i smanjenje gustine. Trenutno stanje Svemira se naziva inflacija a stanje pre Bing benga se naziva singularnost. Ipak, o samom trenutku nastanka materije ili samog početka, postoje mnoge teorije, ali nema potpune saglasnosti ili definitivnog odgovora u naučnoj zajednici.

Svemir se stalno ponavlja po principu "koka-jaje" i sve to što su naučnici u vezi toga otkrili je udredu. Samo im još nedostaje da se sete da sem Svesti nikakve druge energije nema, Odnosno, da se sete da je energija napregnuta i pokrenuta Svest, jer već raspolažu obiljem dokaza da energija može da opaža, oseća, pamti, misli i razumme sva svoja naprezanja i kretanja. Da nije tako, ne bi mogla da evoluira. Teorija "velikog praska" je ispravna. To je bio početak nastanka ovog našeg, sadašnjeg Svemira. Ali to je bio samo jedan od bezbroj početaka koji su se desili u prošlosti i koji će da se dese u budućnosti, jer Svest Svvemira se uvek iznova, večito, napreže, kreće radi i umara i na kraju uvek iznova mora da se opušta, zaustavlja i odmara. Isto kao i čovek kad ujutro ustaje kreće se i radi, a noću leže, spava i odmara se.

Ti bi onda mogao da napises naucni rad i da postrojis sve te naucnike tamo i da im objasnis sve ono sto ne razumeju.

Mada si ovo napisao malo ironično, ali ja upravo i pripremam jedan materijal, sa kojim imam nameru da se obratim jednom institutu za istraživanje Svesti ovde u Melburnu. To ću da uradim u martu iduće godine, jer taj centar za istraživanje Svesti je u okviru Melburnoškog univerziteta. Ti naučnici su ujedno i profesori univerziteta, pa neće da rtade do marta, jer ovde je sada leto i univerzitet je prestao da radi do jeseni. Studenti su na raspustu do marta.

 

[moca77]

Зато што људски ум, тј људско сазнање има као своју основну форму сазнања однос бити субјекат који сазнаје објекат наспрам себе. Сада, ако нешто није објекат људски ум то не може ни сазнати, просто.
А суштина о којој говориш није објекат. Није у простору и опростореном времену самим тим је трансцендентна, изван могућности сазанања. Хајде разуми егзистенцију која постоји а не подразумева даље трајање? Пред тако нечим људски ум стаје. Зато је у Кантово време, када смо до поделе на појаву и "ствар по себи" дошли, ова друга проглашена апсолутно непознатим X.
Она је то и дан данас, за сазнање, али не и за интуицију јер.

Тако да се не надај да ћемо икада сазнати суштину. Не зато што је неко у филозофији глуп, или што чека да неко некад сазна. Већ зато што је суштина изван сазнања, трансцендентна.
Али, не и изван искуства, не и изван интуиције, која, иако није сазнање, нешто је заправо моћније од сазнања. Јер нам даје увид, додуше магловит, ("магловиту ресу" како би рекао Бергсон) онога што ствар по себи јесте.

Intuicija je sposobnost, osećaj ili instinkt koji omogućava pojedincu da razume nešto bez prethodnog logičkog razmišljanja, analize ili očiglednih dokaza. Pomaže u donošenju odluka. Ali posle kada se intuicija pokaze ispravnom, stvari nam postaju jasne i opet se vracamo na logiku i izlazimo iz apstrakcije.

U nasem slučaju problem nastaje u tom posle jer Početak ili postoji ili ne postoji. Obe opcije su apstraktne za ljudski um. Opcija bez Početka je više prihvatljiva ali i dalje ostaje vrlo apstraktna. Da bi umanjili tu apstrakciju, ljudi su izmislili Boga koji je sve započeo, ali sam po sebi nema početaka. Ipak, čak i uz tu olakšicu, ne izlazimo iz apstrakcije.

 

[Ljubo2]

.Тако да се не надај да ћемо икада сазнати суштину. Не зато што је неко у филозофији глуп, или што чека да неко некад сазна. Већ зато што је суштина изван сазнања, трансцендентна.

Ozimane, SUŠTINA, a to je Svest, nije izvan saznanja, jer mi sami smo Svest. Da nismo, ne bi nas bilo. Svest kao SUŠTINA, samo je izvan ČULNOG SAZNANJA, ali nije izvan TRANSCENDENTNOG, tj. VANČULNOG.

Vančulno saznanje svega onoga što vančulno može da se opazi i sazna, je validno, isto kao i čulno. Problem je samo što naučnici još uvek veruju da je validno smo ono što čulno može da se opazi, dokaže i sazna.To je zabluda u koju nas je gurnuo upravo jedan od filozofa Aristotel. On je prvi rekao da je istinito samo ono što može čulno da se opazi, dokaže i spozna. A naučnici se još i danas drže te Aristotelove zablude i veruju u to. Jer kad bi bilo da je istinito samo ono što čuno može da se opazi i spozna, tada ono Šopenhauerovo, "Svet je moja predstava", ne bi imalo nikakvu vrednost, jer predstave ( znanja, ideje, iskustva, informacije), mogu da se spoznaju samo vančulno. Zbog toga naučnici nikada neće uspeti da reše problem postojanja Svesti, jer ignorišu vančulnu metodu spoznaje, kao jedunu pomoću koje se može do kraja otkriti i razumeti istina o postojanju Svesti.

 

[moca77]

@oziman

Da, čak i koncept 'nema objekta' je takođe apstraktan. Neki to shvataju kao da su oni sami u isto vreme sve što postoji i da su sami po sebi stvarnost.

Šta si tačno mislio pod ovim:

"Хајде разуми егзистенцију која постоји а не подразумева даље трајање?

Da li pod tim misliš da ljudski um ne može da zamisli 'Ništa'? Znamo da je 'Ništa' takođe apstrakcija. Zato još uvek nemamo nikakvu konkretu teoriju za ono o čemu govorimo u naučnim krugovima

 

[moca77]

@Ljubo2

Mnogo govoris o Svesti a ono je subjektivno iskustvo koje pojedinac doživljava i percipira. Vidim da ni ti ma kolko si luckast u pozitivnom smislu ne mozes izadji iz tog subjektivnog iskustva. Energija nije subjektivna vec neutralna (kao i sama priroda) jer se može meriti, kvantifikovati i koristiti za opisivanje fizičkih procesa. U kontekstu naučnih diskusija, može se reći da je Univerzum više neutralan nego sto je subjektivan. Neki naucnici tvrde da u mozgu postoje i nematerijalni procesi (ne samo hemijski) ali opet ne mozemo reci da je svest samo energija nego da je svest jedan od mnogih oblika energije. Mozemo reci da energija nije subjektivna a svest jeste.

 

[Dionys]

Svaki covjek i svako bice su 99% posledica unutrasnjih hemijskih procesa, ili drukcije receno, zabavio se svojom mukom. Zbog toga nema vremena da se bavi drugima. To ga cini vrlo predvidljivim za one koji imaju visak vremena. U sustini, covjecanstvo se krece u cjelini kao i pojedinac, ne slozenije od kretanja planeta. Moze se za sve sto on cini ili ce uciniti stvoriti sat ili kalendar.

 

[oziman]

@oziman


Šta si tačno mislio pod ovim:

"Хајде разуми егзистенцију која постоји а не подразумева даље трајање?

...

Ti kao pojedinac sa smrću prestaješ da postojiš. Ali, ta individualnost nije tvoje istinsko biće, ono je samo ispoljavanje pravog bića; ona nije sama stvar po sebi, već je samo njena pojava, koja se pokazuje kroz formu vremena, pa stoga ima početak i kraj. Međutim, tvoje pravo biće ne poznaje vreme, a samim tim ni početak ni kraj, kao ni ograničenja date individualnosti; zato se ono ne može isključiti iz individualnosti, već je prisutno u svakom pojedinačnom individuumu. Kratkoća vremena koje nam stoji na raspolaganju ne dozvoljava pružanje iscrpnijeg odgovora; ipak, i ovaj u sebi sadrži protivrečnost; ona nastaje zato što se tvoj život odvija u vremenu, a tvoja besmrtnost postoji u večnosti. Stoga se ona može označiti kao neuništivost bez trajanja, što predstavlja novu protivrečnost. Ali uvek je tako kada se imanentno saznanje primenjuje na transcendentne predmete. Time se ovo saznanje podvrgava izvesnoj vrsti nasilja, jer se primenjuje na ono za šta nije stvoreno.

citat Шопенхауер "Парерга и Парлипомена"

 

[oziman]

Ozimane, SUŠTINA, a to je Svest, nije izvan saznanja, jer mi sami smo Svest. Da nismo, ne bi nas bilo. Svest kao SUŠTINA, samo je izvan ČULNOG SAZNANJA, ali nije izvan TRANSCENDENTNOG, tj. VANČULNOG.

"Трансцендентно сазнање" је противуречност. А то што овде покушаваш да искажеш, си заправо раније научио од мене тј из овог Шопенхауровог цитата:

U stvari, kada bi istraživač bio samo čisto spoznajući subjekt (anđeoska glava sa krilima a bez tela) i ništa više, on onda nikad ne bi mogao pronaći značenje sveta koji mu stoji nasuprot kao predstava, ili pak kao prelaz od nje kao predstave spoznajućeg subjekta, na ono što svet osim toga još može biti. No i on sam ima korena u tom svetu...

цитат Шопенхауер

Али пошто ниједно филозофско дело ниси прочитао у животу не знаш да после Канта "спекулативна метафизика" тј. она заснована на сазнању више не постоји. А са њом је нестала и свака претензија на одговоре "Шта, Како и Зашто". Сазнање не може сазнати "ствар по себи" и то је то, аподиктичка чињеница.
Дакле, после Канта нестала је спекулатива метафизика али не и метафизика уопште. На сцену је ступила "филозофија интуиције", а она је заснована не нечем сасвим другом од сазнања.
Штета што уместо фантазирања ниси узео неко филозофско дело у руке, поштедео би себе уобразиља да си нешто много важно открио.
Твоји покушаји да интелектом спознаш и објасниш суштину ништавни су већ двеста година.

 

[moca77]

Svaki covjek i svako bice su 99% posledica unutrasnjih hemijskih procesa, ili drukcije receno, zabavio se svojom mukom. Zbog toga nema vremena da se bavi drugima. To ga cini vrlo predvidljivim za one koji imaju visak vremena. U sustini, covjecanstvo se krece u cjelini kao i pojedinac, ne slozenije od kretanja planeta. Moze se za sve sto on cini ili ce uciniti stvoriti sat ili kalendar.

И тебе можемо предвидети. Имаш леп стил писања у првом обраћању а после све разбаљезгариш при показивању свог правог лица.
Интересанто је оних 99%. Пошто материја има двојну природу онда мозак нема само материјалне процесе него и енергетске. А енергија не потпада у исте физичке законе као материја. Тако да имамо директан приступ неутралном енергетском Пољу. А у том Пољу нема само позитивних ствари. Зато неко добије рак а неко не иако се налазе под истим материјалним условима. Јер вибрација поља на које човек може утицати јер има двојни природу директно утиче на хемијске процесе. Тиме се бави нова грана науке која проучава мождане процесе.

 

[Dionys]

Filozofija je kad kazes koliko je sati na tvom satu i gdje se trenutno nalaze ljudi u Evropi prostorno i vremenski. Zato je alim filozof. On izgleda ima neko znanje o vremenima covjecanstva. Kod tebe je vise u pitanju fizika ili moralisanje.

 

[moca77]

Filozofija je kad kazes koliko je sati na tvom satu i gdje se trenutno nalaze ljudi u Evropi prostorno i vremenski. Zato je alim filozof. On izgleda ima neko znanje o vremenima covjecanstva. Kod tebe je vise u pitanju fizika ili moralisanje.

Ne znam kakvo on znanje poseduje ali ono što se vidi u Evropi jeste da je nekada duh bio bogatiji (pogotovo od pedesetih pa do osamdesetih ali i u starija vremena), a danas taj duh izumire. Nestanak duha direktno je proporcionalan nagomilavanju materijalnih stvari. Zbog toga ljudi u Kambodži i sličnim zemljama još uvek imaju osmeh od uva do uva, ali i oni će postati kao ljudi na Zapadu. Kada sam bio mlađi, svi smo bili napolju, dok su očevi popravljali automobile ili se družili na nekom mestu, mi smo igrali fudbal, čak i po mraku, i stalno smo visili jedni kod drugih. Danas se retko ko druži, ulice su prazne, a u centru grada su samo turisti. Taj nestanak duha, socijalnih veština, uz rast materijalnih dobara i sveprisutnost ekrana dovešće čoveka do disbalansa gde će mu biti važnije šta se dogodilo u nekoj seriji ili video igri nego smrt njegovih baka ili deka, na primer. Ono što je bolesno postaje normalno, a prave vrednosti postaju sporedne. Svaki poremecaj klimatski ili psihicki ili socijalni ne vodi u dobro a najpametnije bi bilo vratiti stvari u neku svoju ravnotezu.

Ako se ne vratimo u ravnotezu pitanje je dokle ce nas dovesti ovi poremecaji? Mozda do nekog novog radjanja nakon neke vece katastrofe. O tome vas dvojca treba da postavite temu. Koliko ce tacno sati biti za pedeset godina a koliko za sto a koliko za 1k?

 

[Dionys]

Vidis, jos nisi nasao prave izraze za to sto ti smeta, a to je zato sto si bio roditelj i nisi nasao za shodno da se osiguras mentalno u zivotu.
To sto zoves duhom su obicaji. Obicaji su pravo vezivno tkivo drustva. I mislim da oni ne mogu ni opstati ako porodica nije u prvom planu, i prilikom toga ne moslim na dvoje odraslih i dvoje djece, nego na svbe generacije istog porijekla! Jer obicaji su jednaki medju svima njima... i u vecem broju ljudi se praktikuju cesce. Tu spadaju izreke, umjetnost i kultura, nosnja i odjeca, generalno ponasanje i odnos medju razlicitim kategorijama drustva.

Prvo se razvali porodica, a ljudi i dalje nose u sebi obicaje, misleci da su oni neunistivi! Vremenom su toliko uobrazeni da se pocnu mijesati sa strancima, ili odlaziti u strane zemlje misleci da svi u dusi nose iste obicaje. Medjutim, haos nastaje kad njihova djeca trebaju da razviju obicaje, a nemaju od koga uciti, odnosno uce od svih sa svih strana, ali niko se ne zadrzava na odredjenim praktikama, jer obicaji bi trebali biti prakticni, ali se to gubi iz drustva i ono postaje "teoretsko". Ljudi se pomjeraju na teoretske "drustvene mreze".

Dakle, sta je pisao Aristotel? Etiku ... sta je htio s time? Da restaurira grcko drustvo pomocu teorije, da bi se vratili na bilo kakav oblik prakticnog zajednickog djelovanja. Sta pise u mom potpisu? Upravo o tome ...

Eto, to je filozofija.

A posto sam ja potomak jednog tako uobrazenog roditelja koji je mislio otici u inostranstvo i tamo imati lijep zivot, kad sam trebao da razvijam vlastite obicaje, imao sam oko sebe mnostvo strane djece. Da nije bilo pomocu jednog para odraslih, staromodnih ljudi, u mojoj glavi bi bio haos. A taj roditelj bi mi nabijao na nos da ni on nije imao niciju pomoc, pa opet "sve zna", pa zasto se ja onda zalim i tesko mi je? Naravno, on je sve naucio u svom selu i u njemu je mogao da uci od svih, a ja sam bio u betonskom kavezu sa razmin zivotinjama. To je ogromna razlika i prepreka za razvijanje obicaja.

Drugi roditelj je bio nesto promucurniji u tom pogledu, znao je da mi prijeti haos, ali nije imao ni vremena ni znanja da mi pomogne.

Sad smo svi na istom. Ovi koji su jos dovoljno uobrazeni da "mogu sve" polako umiru, a ostaju ovi koji sjede po betonskim kavezima i pitaju se sta ono filozofi tamo "palamude".