Mnogo govoris o Svesti a ono je subjektivno iskustvo koje pojedinac doživljava i percipira. Vidim da ni ti ma kolko si luckast u pozitivnom smislu ne mozes izadji iz tog subjektivnog iskustva.
Mnogo više treba da znaš o Svesti, da bi mogao da razumeš ovo što si upravo rekao. Pokušaću da ti objasnim.
Prvo treba da znaš da Svest ne može da bude predmetom nikakvog iskustva, ni čulnog, ni vančulnog. Zato jer nije materijalna. Svest, dakle, ne može opaziti sebe ni na jedan mogući način, ni čulno, ni vančulno. A i pored toga, ona je jedina koja POSTOJI i koja može da opaža i čulno i vančulno. Naravno, može da opaža samo svoje fizičke i psihičke radnje. Kada se napregne i pokrene i na taj način postane fizička pojava i proces, tj. kad postane objekt, ona tada sebe opaža čulno. A kad vrši psihičke radnje opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja sebe kao objekta, ona te svoje radnje doživljava u sebi, vančulno. I Svest pomoću tih svojih fizičkih i psihičkih radnji, o sebi može da zna samo toliko da POSTOJi. I to samo u vreme kada ih vrši. Onako kako je to Dekart shvatio, kada je rekao: "Mislim, dakle (ja, Svest) postojim". Pomoću svake od svojih sedam fizičkih i psihičkih radnji, u vreme kada ih vrši, Svest je svesna da POSTOJI. I to je sve što može da sezna o svom postojanju, ne samo Svesti, već uopšte o sveukupnpm POSTOJANJU STVARNOSTI. Koja nestaje kao da je nikad nije ni bilo kad Svest prestane fizičke i psihičke radnje da vrši.
Fizičke i psihičke radnje Svesti, od kojih se sastoji ceo opažljivi Svemir, dakle, nemaju značenje postojanja, jer te radnje ne mogu da postoje same po sebi, već uvek postoji Svest kao VRŠILAC koji radnje vrši. I Svest kao vršilac tih svojih radnji, uvek može da opazi samo te svoje radnje, a sebe kao vršioca radnji, od kojih ne može da se odvoji u vreme kad ih vrši, ne može. U vreme kad vrši fizičke i psihičke radnje, ona može čulno i vančulno da opazi samo te svoje radnje, a sebe kao vršioca tih radnji i kao njihovu unutrašnju, subjektivnu i svesnu SUŠTINU, ne može.
Energija nije subjektivna vec neutralna (kao i sama priroda) jer se može meriti, kvantifikovati i koristiti za opisivanje fizičkih procesa.
Ne postoji nikakva energija sama po sebi, Ono što zovemo imenom "energija" je Svest u vreme kada se napreže, kreće. I kada mi čulno opažamo energiju, mi, zapravo, opažamo Svest koja se napreže i kreće, ali ne znamo da je to Svest, zato što je ona unutrašnje, subjektivno, svesno i SUŠTINSKO svojstvo snergije. I kada Svest prestane da se napreže, kreće i radi, to što zovemo imenom "energija", nestaje kao da ga nikada nije ni bilo.
Zanimljivo je zapažanje o tom fenomenu fizičara Mladena Martinisa iz institata za fiziku "Ruđer Bođković i Zagreba. Imro je nedavno, pokoj mu duši. Na jednom svom predavanju na temu "Energija nulte tačke" (nulta tačka je momenat kada se neka elementarna čestica iznenada pojavi u kvantnom vakuumu) je rekao. "Kada se energetska čestica pojavi u kvantnom vakuumu, kad postane opažljiva, merljiva i eksperimentom dokažljiva, mi tada o njoj znamo sve. A do momenta njenog pojavljivanja, ne znamo ništa".
Naravno, fizičari ne znaju da je kvantni vakuum polje mirujuće, nematerijalne Svesti, ali pretpostavljaju da je kvantni vakuum polje mirujuće energije, jer to je logično i već dugo vremena vrše eksperimente da pronađu način kako da ga pokrenu i tako iz njega dobiju neograničene količine besplatne energije.
.Neki naucnici tvrde da u mozgu postoje i nematerijalni procesi (ne samo hemijski)
Naravno da postoje. To su psihički procesi, koji nisu materijalni. Odnosno, jesu materijalnei jer mogu da se opažaju kao hemijski procesi. Poenta je u tome što su ti hemijski procesi za sebe i u sebi samosvesni psihički procesi u vidu opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. Ovi psihofizički procesi se ne odvijaju samo u mozgu, već i u celom materijalnom telu, jer svi delovi i čestice našeg materijalnog tela su napregnuta i pokrenuta Svest.
ali opet ne mozemo reci da je svest samo energija nego da je svest jedan od mnogih oblika energije.
Ne možemo reći da je Svest jedan od oblika energije. Ali možemo reći da je energija jedan od oblika ili stanja Svesti. Energija je aktivno, napregnuto, pokrenuto i radno stanje Svesti. Kvantni vakuum je neaktivno, nenapregnuto, neenergetsko, mirujuće stanje Svesti.
Mozemo reci da energija nije subjektivna a svest jeste.
Svest nije ni objektivna, ni subjektivna. Njene fizičke radnje su objektivne, a psihičke su subjektivne.
