Sunce nije zvezda?

Znaci ti si siguran u tudju pamet a ne u svoju?
Ako nisi siguran u svoju pamet otkud znas da si dobro odabrao ciju tudju pamet ces slediti?
Само сам у Божију памет сигуран, остале вагам, па и своју...

Одабир знам да је добар по духовним осећањима који појачавају савест и самокритику, која тражи дубље нивое и крајње усклађености са заповестима Христовим
 
Нису, у земљиној су орбити, као и сунце и месец... Та орбита исто има своју дубину и законе, али везано за земљу, а не за саме себе или за сунце које је много мање од земље... Небо је ограничено, а свемир је само дубина неба, која има сферичну природу и ротира (ал не цело) се око фиксне звезде северњаче (то је фиксни део неба, стационарно небо са својим звездма, које ротационо небо пара или распара кретањем

Све се окреће око земље, земља је већа од сунца и звезда... и сл, геоцентричне закључке, који немају везе са хелиоцентризмом, које је наука новијег, а не древног датума...
Тако смо учили у школи физике, али Не... има сопствену светлост, као и звезде, звезде би онда такође имале исту светлост као и месец (или сунце), али немају, већ имају још слабију светлост од месеца, и многоструко мању од сунца...
Месец добија светлост од Бога, а не од сунца, које је и само примач и носилац светлости као и месец...

Месечева и сунчева светлост су нешто потпуно различито, као фотон и антифотон, један греје светлошћу и осијава, други светлошћу хлади и осењује
Светлост је (уз небо и земљу) Богом створена први дан стварања, а сунце, месец и звезде тек четврти дан... Светлост је старија од сва три потоња

Сунце је носач и регулатор по Божијој заповести дневне светлости, а месец и звезде ноћне светлости... Стога су и једни и други и трећи носиоци светлости, сунце појачане, а звезде и месец пригушене светлости...

Због те носивости светлости се заједно и зову ''звјазди (звезде)'' тј. сасуди у којима се нешто (светлост) задржава, ко у сијалици или тегли..

да је земља центар универзума, да се све врти око ње, а она ни око чега, да је земља старија и већа од звезда, су ти аман промакле, јер књигу ниси ни чито никад, већ са неких форума купијо туђе полуинформације и атеозакључке...

Док ту књигу не прочиташ пажљиво, и барем два пута, немој да ми се јављаш еугеничару млађани и неуки за црквену геологију, свој дебилни научни атеизам сачувај за себе...
И шта каже "црквена геологија" колико је Сунце и колико је удаљено од Земље?
 
Па онда сунце не може бити веће од земље, јер ако јесте, земља се због гравитације, врти око веће масе... Ти ни не знаш какве реперкусије доводи твоје глупе хипотезе, које још нису закључци...
Sv. Vasilije nigdje ne poredi veličinu Sunca i Zemlje. On samo kaže da je Sunce veliko i ogromno.

Ako ćeš se pozivati na gravitacione zakone onda bi se morao pozvati i na astronomski zakon da se ne može zvijezda vrtiti oko planete.
 
Не рефлектује, већ поприма... По-примати, није исто што и одбијати, мешаш глаголе ко дебил... Префикс ''по'' (значи након), а примати ти ваљда не треба објашњење... Попримање, значи хијерахија, тј. позајмљивање, а не рефлексија светлости
Nema nikakve razlike. Mjesečeva svjetlost je Sunčeva nazvao ti to kako god hoćeš.
 
"Са највећим страхопоштовањем изговарај име Божје, сећајући се да је Бог све привео из небића у биће, и да се све што постоји одржава у благостању једино Његовом добротом, свемогућом силом и премудрошћу Његовом.

С крајњим страхопоштовањем изговарај име Исуса Христа, Сина Божјег, кроз Кога је све постало и Који свим управља; Који до сада све што постоји држи моћном речју Својом (Јев. 1,3); устројава годишња доба и промене лето, јесен, зиму и пролеће; чини да произрастају сви плодови земаљски; насељава земљу људима, животињама, ваздух птицама; мора, језера и реке – рибама; умножава род људски и снабдева га свим добрима, спашава од грехова и злих духова и припрема станове онима који Га воле у Царству небеском; Који, гле, и до овога дана и часа изводи светила да обасјавају земљу или да ублажавају таму ноћну, и до овога дана и часа разлива толико животворни ваздух ради дисања свих живих створења; Који је створио тако чудесно својство ватре која греје, пали и светли
; земљу, кадру да се са лакоћом ваздушног мехура окреће око тако огромног светила какво је сунце, и око себе, кадру да, на реч Његову, пусти из себе безбројне врсте биља; воду, која може да се претвара у безбројно мноштво најразличитијих сокова у неизбројивом мноштву плодова, дрвећа, жбуња и трава.

Бог наш је Бог чуда (Пс. 71, 18; 76, 15), Бог сведобри, свемоћни, премудри, Бог милости, милосрђа и човекољубља. Који је бог Велики као Бог наш? (Пс, 85, 10)
"
https://svetosavlje.org/moj-zivot-u-hristu-ii-tom/4/
 
Само сам у Божију памет сигуран, остале вагам, па и своју...

Одабир знам да је добар по духовним осећањима који појачавају савест и самокритику, која тражи дубље нивое и крајње усклађености са заповестима Христовим
Jel dokaze njegove pameti vidis u nasilju svuda oko nas?
Ne samo kod ljudi, sve zivotinje su takodje nasilne, posebno mesozderi.
Ili mozda u prilicno nefunkcionalnim telima?
Ili mozda u nepravdi koja se vidi gde god pogledas.
 
Jel dokaze njegove pameti vidis u nasilju svuda oko nas?
Ne samo kod ljudi, sve zivotinje su takodje nasilne, posebno mesozderi.
Ili mozda u prilicno nefunkcionalnim telima?
Ili mozda u nepravdi koja se vidi gde god pogledas.
Не, ту само видим доказ твоје глупости, која људску злобу, приписује Богу, којиих није створио такве, па да мора да их кажњава
 
Sv. Vasilije nigdje ne poredi veličinu Sunca i Zemlje. On samo kaže da je Sunce veliko i ogromno.

Ako ćeš se pozivati na gravitacione zakone onda bi se morao pozvati i na astronomski zakon da se ne može zvijezda vrtiti oko planete.
Не пореди величине, већ каже да је небо огромно и дубоко, са многим сферама...

Такође и за земљу каже да је огромна, да је статична, да је у центру универзима и да се све око ње окреће и служи због човека, који је њена једина вредност Богу...

То што ти хелиоцентризам уводиш у Библију, твој је јеретички проблем, јер нико ни не може тачно да опише величину удаљених предмета у земљиној сфери, већ само нагађа и кроз нагађања ствара теорију где земља није статична и центар свемира...
 
И шта каже "црквена геологија" колико је Сунце и колико је удаљено од Земље?
Не каже ништа, не бави се дубинама неба као звездари, већ науком о спасењу човека, кога све пре њега створено треба да подсећа на силнога и брижнога Бога
 
Наравно да верујемо...

Pogledajte prilog 1628646

Све се окреће око земље, земља је већа од сунца и звезда... и сл, геоцентричне закључке, који немају везе са хелиоцентризмом, које је наука новијег, а не древног датума...
Potpuno.logicno.
Gde moze luster i plafonjerke da bude veca od gajbe:rotf:
 
Potpuno.logicno.
Gde moze luster i plafonjerke da bude veca od gajbe:rotf:
Није ни битна величина, већ хијерархија и склад, из ње црпимо уређеност свога неразвијеног ума...

Проста је чињеница да су небо и земља старији од Сунца, и да сунце као млађе подлеже њиховом надређеношћу, да би заједно служиле њиховом господару - човеку...

Такође, природна статичност земље и покретљивост неба, такође има свој суплементарни наук на људски ум, који то треба да претвори у невидљиве носиоце закона статике (гравитације) и динамике (слободе)...
 
Не пореди величине, већ каже да је небо огромно и дубоко, са многим сферама...

Такође и за земљу каже да је огромна, да је статична, да је у центру универзима и да се све око ње окреће и служи због човека, који је њена једина вредност Богу...

То што ти хелиоцентризам уводиш у Библију, твој је јеретички проблем, јер нико ни не може тачно да опише величину удаљених предмета у земљиној сфери, већ само нагађа и кроз нагађања ствара теорију где земља није статична и центар свемира...
Sv. Vasilije ne ulazi u razloge nepomičnosti Zemlje a objašnjenja tadašnjih geocentričnih fizičara navodi kao opcije.
 
Василије каже... А Дамаскина не разумеш, да није исти ниво са Василијем
Аха сад си значи Оце почео бацати под аутобус ако ти не одговара шта су писали.

На твоју жалост и св. Василије пише исто:
"Из онога, опет, што се збива са Месецом, можемо се уверити у ово о чему расправљамо. Јер, кад се он губи и смањује, не троши се цело његово тело, већ он само одлаже и изнова прима на себе светлост која је на њему, те тако нама пружа утисак како се час смањује, а час расте. Да Месец, кад се губи, не троши своје сопствено тело, о томе јасно сведоче ствари које можемо видети. Јер, кад је небо ведро и без икаквих измаглица, а нарочито онда кад Месец поприма изглед српа, можеш обратити пажњу и видети да је његов тамни и неосветљени део окружен некаквим венцем, који га, при пуном Месецу, целога окружује. Наиме, посматрајући његову сеновиту и тамну површину, заједно са кружно обасјаним делом, јасно можемо запазити потпун и светао круг. И немој ми рећи како је Месечева светлост стечена, пошто се смањује како се Сунце приближава, а повећава се, опет, како се оно удаљава. Но, није на нама овога трена да испитујемо ово, већ чињеницу да је једно његово тело, а да је нешто сасвим друго његова светлост. Нешто такво треба да замислиш и кад је Сунце у питању. Само што оно, пошто је једном примило светлост и смешало је са собом, ту светлост задржава, не одлажући је од себе; док Месец непрекидно збацује са себе светлост и изнова се њоме огрће, те тиме потврђује све оно што је о Сунцу речено."
https://svetosavlje.org/sestodnev/7/
 
Идемо даље:
"3. Сада се сећам да сам обећао да ћу у овом псалму размотрити колико прикладно месец означава Цркву. Постоје два веродостојна гледишта о Месецу; али од ових, претпостављам, човеку је или немогуће или веома тешко да одлучи шта је тачно. Јер када питамо откуда месец има своју светлост, неки кажу да је то њена сопствена светлост, али на њеној кугли пола је светло, а пола тамно; и док се окреће у својој орбити, онај део где је светао постепено се окреће ка земљи, да бисмо га могли видети; и зато је у почетку њен изглед као рогати... По овом мишљењу, месец у алегорији означава Цркву, јер је у свом духовном делу Црква светла, а у телесном је мрачна: а понекад духовни део је видљив у добрим делима, али је понекад скривен у савести и познат је само Богу, пошто је само у телу видљив људима...

Али, према другом мишљењу, месец се такође схвата као Црква, јер она нема своју светлост, него је обасјана Јединородним Сином Божијим, који је на многим местима Светог Писма алегоријски називао Сунцем. Кога неки јеретици, не знајући и не умејући да Га разазнају, покушавају да одврате ум обичних људи ка овом телесном и видљивом сунцу, које је обична светлост тела људи и мува, а неке изопачују, које све до они својим умом могу созерцавати унутрашњу светлост истине, неће се задовољити пуком католичком вером; ово је једина сигурност за бебе, и само кроз ово млеко могу добити поуздану снагу и добити чвршћу храну. Које год од ова два мишљења је тачно, месец у алегорији се може схватити као Црква. Или ако у таквим тешкоћама, које су више болне него поучне, нема ни задовољства ни разоноде за вежбање ума, или ако сам ум није способан за то, онда је довољно да се месец посматра обичним очима, а не тражити нејасне разлоге, али заједно са свим људима видети њен пораст, пуноћу и пад; а ако до краја избледи да би се обновио, онда и овој грубој гомили представља слику Цркве у којој верују у васкрсење мртвих.
" (блажени Августин, Тумачење Псалама).
 
"Зато се каже: – А благодат и истина постаде од Исуса Христа. Не каже се: – Даде се кроз Исуса Христа, као што се каже да се закон даде кроз Мојсеја, него – постаде од Исуса Христа. Јер неко други даде закон кроз Мојсеја, а благодат и истину не даде неко други него сам Исус Христос. Он је сам благодат и истина, и од Њега самога постаде благодат и истина у свету. Као што би се могло рећи: – Ноћно видело даде се кроз месец а топлота и светлост постаде од сунца. Ко даде видело у ноћи кроз месец? Сунце. Јер месец сам по себи не светли, него добија своје видело од сунца. А кад се сунце роди, месец ишчезава, и од сунца непосредно и у пуној мери постаје топлота и светлост. Слично томе треба разумети јеванђелске речи: – Закон се даде кроз Мојсеја, а благодат и истина постаде од Исуса Христа." (Нове беседе под гором св. владике Николаја).
 

Back
Top