Sukob dve struje na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

О судском "процесу" гдје су за повреду части и угледа Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић (Дубравка и овај Самарџић туже због повреде части, докле дошло) тужили историчара Милоша Ковића имамо осврт овдје;
Исказ Милоша Ковића на суђењу: Ово је борба за нашу историју

By Стање ствари on 12. октобра 2020. • ( 3 )

Ковић рекао да тужиоци Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић заступају „хашку интерпретацију српске историје“ и „НАТО историју“

kovic-foto-jadovno.jpg

Милош Ковић (Фото: Јадовно 1941)

Данас је пред Првим основним судом одржано саслушање историчара Милоша Ковића, по тужби за „повреду части и угледа“, коју су против њега поднели Никола Самарџић, Дубравка Стојановић, Радош Љушић и Влада Станковић.

Ковић је рекао да се тужба заснива на измишљеним исказима, на реченицама које никада није ни написао, нити изговорио. Истакао је да је необично да су тужиоци, као историчари, стали иза таквог документа, као и да се поставља питање може ли се веровати њиховим исказима о догађајима старим више векова, када овако сведоче о недавној прошлости. Нагласио је да су његове речи, тамо где су у тужби заиста наведене, у потпуности истргнуте из њиховог академског и политичког контекста. Ковић је рекао да он има право да критикује ставове и дела тужилаца, али да се никада није дотицао њихових личности. Рекао је да је ово покушај тужилаца да га ућуткају, да пониште његово уставно право на слободу мисли и изражавања и да је његово право и дужност, као професора Универзитета, да у јавности слободно заступа своје ставове.

Ковић је рекао да тужиоци заступају „хашку интерпретацију српске историје“ и „НАТО историју“ када јавно тврде да су Срби „биолошки отпад“, да ће да „загаде Европску унију“, да су заслужили Јасеновац и „Олују“ (Самарџић), да је 1914, 1941, 1991 требало да клекну пред Немачком (Љушић), да је атентатор на Павелића „ насилник и убица“ (Стојановићева). Он је истакао да је његов позив, његова стручна и морална дужност, да се упорно и доследно супротставља таквим ставовима. По његовом мишљењу, његова дужност је и да се супротставља прогону над својим колегама, „неподобним“ историчарима са Филозофског факултета, којим се нашем Универзитету и друштву жели наметнути колонијална, лажна слика наше прошлости. Због тога је и сам подвргнут судском прогону, јер тужиоци су, у намери да га ућуткају и униште његов живот и каријеру, против њега поднели укупно осам кривичних и парничних тужби, готово идентичног текста, преко исте адвокатске канцеларије, којима од њега траже преко четири милиона динара одштете.

Ковић је закључио да је на овом суђењу реч о борби за историју, која ће бити или средство западне политичке и моралне колонизације над српским народом, или научна дисциплина која ће трагати за истином, онако како су нас учили наши преци и учитељи, „ни по бабу ни по стричевима, но по правди Бога истинога“.

(Стање ствари)
Овакви судски процеси, тужбе и контратужбе, су овдје споредни, и тако ће се пресуда свести на то да свако има право на властито мишљење, властити став, мада има и изрека једног народног мудраца из Первана Горњег "имати властити став и бити кретен није исто".

Оно што је битно је да се скрене пажња на једно константно скрнављење које повремено прелази у силовање српске историје. У чему свој доринос дају "тумачи" историје попут Стојановићеве, Самарџића и ини аутошовинистички пајаци или пак невладинићи који су се намножили по земљи Србији и који користе сваку прилику како би лајали, режали и хулили по Србији, Српској а некад богами и Србима ђутуре.
Подршка борби историчара Милоша Ковића у одбрани истине и историје.
 
Како ви тумачите ово да један професор заглиби оволико у блато да га три Мораве више не могу опрати:
Dežurni SNS pljuvač u Skupštini zaradio 28 hiljada evra naših para!

On je profesor izmeštenog prištinskog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

Onog što ima gore standarde od privatnih univerziteta, što je čuven kao muzara koja sisa državne pare dok je suštinski nepostojeći, sa celim kursevima i konsultacijama koje su fantomske u celini i koji je u poslednje vreme SNS generator diploma (za ono za šta nemaš privatne univerziteta; između ostalog i istorija).

Predsednica Gojković mu nije uslugu učinila podsećanjem da se radi o (nažalost) jednom univerzitetskim profesoru.
 
Jedno malo prisećanje...stranica 954 II toma Srpske enciklopedije; autor: Radoš Ljušić.

Odrednica: Vučić, Aleksandar. Izvor naveden za odrednicu: privatna arhiva Ljušićeva, dok je za priloženu fotografiju, kakva se postavlja samo u slučaju najistaknutijih ličnosti u istoriji srpskog naroda, konsultovan arhiv Srpske napredne stranke.

SNS1.JPG


ВУЧИЋ, Александар, политичар, државник (Београд, 5. III 1970). Дипломирао на Правном факултету у Београду 1994. Био је стипендиста Фондације за развој младих научника, која га је послала на једногодишње усавршавање енглеског језика у Брајтон (Велика Британија). Приступио је Српској радикалној странци (СРС) 1993, када је изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије. Генерални секретар СРС био је 1995-2008. Као директор Спортско-пословног центра „Пинки” (1996-1998), реконструисао је ово запуштено здање и учинио га пословним и модерним. Три пута биран за посланика у Савезној скупштини СРЈ; у Већу република (1998, 2000) и на савезним изборима 2004. Именован је за министра информисања у влади националног јединства Мирка Марјановића (1998-2000). На првој Конвенцији Српске напредне странке (СНС), одржаној октобра 2008, изабран је за заменика председника СНС. Водио је изборне тимове на ванредним локалним изборима у београдским општинама Земуну и Вождовцу 2009, када је СНС остварила убедљиву победу и преузела власт на локалном нивоу. После парламентарних избора одржаних у мају, В. је 27. VII 2012. преузео функцију првог потпредседника Владе Републике Србије и министра одбране, задужен за борбу против корупције и криминала. После оставке Томислава Николића на место лидера СНС, 24. V 2012, В. је постао в.д. председника, а на Другом конгресу СНС 29. IX 2012. изабран је за председника странке. СНС је у међувремену израсла у најјачу и најутицајнију политичку странку у Србији. Коренит раскид с радикализмом и осмишљавање напредњачке идеологије учинили су га прихватљивим политичарем како у земљи тако и у иностранству. Борба против корупције, настојање да подигне пољуљани углед српске војске, истрајност и упорност, доследност и толерантност према другачијим мишљењима учинили су га водећим политичарем и државником у Србији.

Р. Љушић

34920-34921-500x700.jpg
 

Back
Top