Sukob dve struje na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Gledston:
Не знам да ли је неко приметио од оволиког препуцавања да је са интернета нестало Шулетићево предавање на тему обнове Српске патријаршије. Ако неко има сачуван аудио фајл, био бих му јако захвалан.
Kliknite za proširenje...
 
Да ли је неко можда, којим случајем, ступио у скорије време у контакт са Шулетићем или начуо било шта о њему (макар и гласине)?

Нека ми одговор слободно буде упућен преко приватне поруке.

Најтоплије захваљујем.
 
Pokušaj da se druga strana ''zbliži'' sa studentima xD Neki novi momenti na odeljenju za istoriju.
1572800124042.png
 
Prvo pojavljivanje (koliko sam upućen) profesora Nebojše Šuletića u pisanim medijima nakon svih događaja oko progona:
Ceo Test - https://www.ekspres.net/vesti/razapeti-mit-sveti-sava-legenda-o-kojoj-ne-znamo-nista-2

Delovi:

Da pisani tragovi o tome šta se tačno dogodilo tog 27. aprila 1594. godine ipak postoje, tvrdi istoričar Nebojša Šuletić, pozivajući se na “Žitije cara Uroša” koje je pisao patrijarh Pajsije (1542-1647). Pajsije, naime, navodi da 7103. godine (1594. godine), u vreme dok je bio “veliki rat na budimskoj strani”, “te godine sažegoše prekrasne i čudotvorne mošti Svetoga Save Srpskoga”.

Da li zaista opisujući kako se sve to dogodilo, ili u želji da prida još više značaja moštima sveca, Pajsije navodi i određene vremenske prilike tog dana: “Tada je bilo neko znamenje, bura vetra i gradno kamenje, tako da su se čudili mnogi i jedva su pobegli u svoje domove”.

Problem sa Pajsijevim pisanjem je u tome što, iako savremenik dešavanja, on nije bio i lično prisutan u Beogradu tog dana. Nije, doduše, bio ni još jedan savremenik, rimokatolički spisatelj iz Bosne Ivan Tomko Mrnavić, koji, nezavisno od Pajsija, takođe piše o spaljivanju moštiju Svetog Save.

“Postoji nekoliko izvora iz tog perioda koji govore da se tako nešto dogodilo, kao i nekoliko mlađih izvora koji ukazuju da je moguće da je deo moštiju spasen. Patrijarh Pasije je svakako izvor koji ne možemo zanemariti, pa možemo da zaključimo da se nešto verovatno dogodilo. Imate, međutim, i iskaze monaha iz manastira Mileševe koji tokom XVII veka, kada odlaze u Rusiju po materijalnu pomoć za manastir, traže da im se da i kivot za mošti Svetog Save.

Racionalna rekonstrukcija ili pretpostavka o zbivanjima bila bi da je deo moštiju možda spasen, i kasnije čuvan u Mileševi. Jer da je reč o nekoj izmišljotini monaha, sigurno bi je neko nekada negde razotkrio”, kaže Nebojša Šuletić za “Ekspres”.

On priznaje da su ostale neke nedoumice, ali ističe i da nema sumnje da se te 1594. godine nešto dogodilo.

“Patrijarh Pajsije je izvor koji čovek ne može da ignoriše. A on kaže da će otprilike sada Turcima sve ići loše u tom ratu, jer to je period Dugog rata koji je trajao do 1606. godine”, kaže sagovornik „Ekspresa”.

Na pitanje zbog čega bi se, naročito nakon oslobođenja Srbije i njenog međunarodnog priznanja 1878. godine, krilo da je deo moštiju Svetog Save sačuvan, Šuletić odgovara da bi se to moglo tumačiti samo proizvoljnim nagađanjima.
On ocenjuje i da u Srbiji pomalo romantično posmatraju prošlost i ističe da istorija ovih prostora ima toliko dinamike, “a u sećanjima našim ima toliko diskontinuiteta”.

On dovodi u pitanje i vezu srpskog ustanka u Banatu (“ako ga je uopšte bilo”) sa spaljivanjem moštiju Svetog Save.

“Ovde postoje stalna stradanja, seobe, pa stradanja, pa zaboravljanje… Kad, na primer, posmatrate srpske izvore iz vremena Dugog rata (1593-1606), iznenadili biste se koliko se retko spominju Nemanjići ili koliko se u nekim krajevima Nemanjići uopšte ne spominju, a spominju se, recimo, Brankovići. Pa Pajsije napiše ‘Žitije cara Uroša’ i još nešto o Stefanu Nemanjiću, pa onda odjednom oživi kult Nemanjića. Setite se našeg vremena, kada smo mi išli u školu, šta smo znali o Obrenovićima? A onda snime seriju o njima, i odjedanput se zatrpaju novine Obrenovićima”, objašnjava Šuletić.

A ako govorimo o mogućnosti da je deo moštiju sačuvan, a da za to niko nije znao, Šuletić ocenjuje da je to moguće u okolnostima stalnih seoba i stradanja, pa podseća da su čak jednom u Karlovačkoj mitropoliji zaboravili gde se nalaze posmrtni ostaci patrijarha Arsenija Čarnojevića.

“Vadili su ih iz zemlje za neke verske radnje i posle niko nije zapisao gde su ponovo pohranjene. Potpuno je logično i moguće da je neko neke mošti, relikvije i važne stvari skrivao, pa da se posle zaboravilo gde su tačno sakrivene, jer onaj ko je sakrio nije o tome ostavio zapis”, kaže Šuletić.

I on, međutim, priznaje da nije video turske izvore koji govore o spaljivanju ostataka Svetog Save.

“Čak se spominje i disertacija nekog turskog istoričara koju ne možete ni da nađete u biblioteci na fakultetu, a na osnovu koje se tvrdilo da je ta priča pouzdana. Ja nigde u turskim izvorima nisam našao da se spominje da je Sveti Sava spaljen. Jedino što može tačno da se utvrdi jeste godina kada je to moglo da se dogodi jer Sinan-paša nije sve vreme rata bio u Beogradu. Ali te 1594. godine jeste”, kaže Šuletić.

***
Falsifikovani barjak
Najčešće spominjana verzija jeste da je Sinan-paša odlučio da mošti Svetog Save spali kao opomenu i upozorenje Srbima u Banatu koji su se digli na ustanak tokom Dugog rata između Austrije i Turske. Istoričar Nebojša Šuletić, međutim, ističe da treba prvo videti da li je ta buna uopšte postojala, ili je u pitanju nešto drugo.
“Prvi put posle skoro 100 godina Turci su vodili rat u Ugarskoj. Turski pisci optužuju Sinan-pašu da je praktično uništio Ugarsku. Turci su imali običaj da kreću u proleće u rat i da se vraćaju u jesen. Ovog puta vojska od nekoliko desetina hiljada ljudi logorovala je u okolini Beograda. Oni su tražili i dopunsku zaradu i zabavu, pljačkajući hrišćanska sela u tim krajevima. Zato se, kao reakcija, rasplamsala hajdučija, a onda se i raja podigla boreći se za goli život i u Slavoniji, Sremu, Banatu. Kroz našu istoriografiju stičete utisak da je oživela ideja za oslobođenjem. Ali kad čitate mađarske i turske izvore, vidite da je to borba za preživljavanje i to na prostoru cele Ugarske”, objašnjava Šuletić.
Još jedan detalj vezan za bunu u Banatu je da su, navodno, srpski ustanici nosili barjake sa likom Svetog Save. Malo je poznato, međutim, da je tvorac te priče upravo Ivan Tomko Mrvanić, koji je istovremeno i jedna vrlo kontroverzna ličnost, poznat kao falsifikator povelja.
“On je plasirao tu priču o barjacima sa likom Svetog Save. E, kad ulazi u te neke pojedinosti, već mu se manje može verovati. Vrlo je nepouzdan. Pouzdanije deluje kada govori o spaljivanju moštiju Svetog Save, jer su i drugi o tome govorili. Teško da bi tako nešto izmislio”, dodaje Šuletić.
 
Sevast Nikon:
Prvo pojavljivanje (koliko sam upućen) profesora Nebojše Šuletića u pisanim medijima nakon svih događaja oko progona:
Ceo Test - https://www.ekspres.net/vesti/razapeti-mit-sveti-sava-legenda-o-kojoj-ne-znamo-nista-2

Delovi:

Da pisani tragovi o tome šta se tačno dogodilo tog 27. aprila 1594. godine ipak postoje, tvrdi istoričar Nebojša Šuletić, pozivajući se na “Žitije cara Uroša” koje je pisao patrijarh Pajsije (1542-1647). Pajsije, naime, navodi da 7103. godine (1594. godine), u vreme dok je bio “veliki rat na budimskoj strani”, “te godine sažegoše prekrasne i čudotvorne mošti Svetoga Save Srpskoga”.

Da li zaista opisujući kako se sve to dogodilo, ili u želji da prida još više značaja moštima sveca, Pajsije navodi i određene vremenske prilike tog dana: “Tada je bilo neko znamenje, bura vetra i gradno kamenje, tako da su se čudili mnogi i jedva su pobegli u svoje domove”.

Problem sa Pajsijevim pisanjem je u tome što, iako savremenik dešavanja, on nije bio i lično prisutan u Beogradu tog dana. Nije, doduše, bio ni još jedan savremenik, rimokatolički spisatelj iz Bosne Ivan Tomko Mrnavić, koji, nezavisno od Pajsija, takođe piše o spaljivanju moštiju Svetog Save.

“Postoji nekoliko izvora iz tog perioda koji govore da se tako nešto dogodilo, kao i nekoliko mlađih izvora koji ukazuju da je moguće da je deo moštiju spasen. Patrijarh Pasije je svakako izvor koji ne možemo zanemariti, pa možemo da zaključimo da se nešto verovatno dogodilo. Imate, međutim, i iskaze monaha iz manastira Mileševe koji tokom XVII veka, kada odlaze u Rusiju po materijalnu pomoć za manastir, traže da im se da i kivot za mošti Svetog Save.

Racionalna rekonstrukcija ili pretpostavka o zbivanjima bila bi da je deo moštiju možda spasen, i kasnije čuvan u Mileševi. Jer da je reč o nekoj izmišljotini monaha, sigurno bi je neko nekada negde razotkrio”, kaže Nebojša Šuletić za “Ekspres”.

On priznaje da su ostale neke nedoumice, ali ističe i da nema sumnje da se te 1594. godine nešto dogodilo.

“Patrijarh Pajsije je izvor koji čovek ne može da ignoriše. A on kaže da će otprilike sada Turcima sve ići loše u tom ratu, jer to je period Dugog rata koji je trajao do 1606. godine”, kaže sagovornik „Ekspresa”.

Na pitanje zbog čega bi se, naročito nakon oslobođenja Srbije i njenog međunarodnog priznanja 1878. godine, krilo da je deo moštiju Svetog Save sačuvan, Šuletić odgovara da bi se to moglo tumačiti samo proizvoljnim nagađanjima.
On ocenjuje i da u Srbiji pomalo romantično posmatraju prošlost i ističe da istorija ovih prostora ima toliko dinamike, “a u sećanjima našim ima toliko diskontinuiteta”.

On dovodi u pitanje i vezu srpskog ustanka u Banatu (“ako ga je uopšte bilo”) sa spaljivanjem moštiju Svetog Save.

“Ovde postoje stalna stradanja, seobe, pa stradanja, pa zaboravljanje… Kad, na primer, posmatrate srpske izvore iz vremena Dugog rata (1593-1606), iznenadili biste se koliko se retko spominju Nemanjići ili koliko se u nekim krajevima Nemanjići uopšte ne spominju, a spominju se, recimo, Brankovići. Pa Pajsije napiše ‘Žitije cara Uroša’ i još nešto o Stefanu Nemanjiću, pa onda odjednom oživi kult Nemanjića. Setite se našeg vremena, kada smo mi išli u školu, šta smo znali o Obrenovićima? A onda snime seriju o njima, i odjedanput se zatrpaju novine Obrenovićima”, objašnjava Šuletić.

A ako govorimo o mogućnosti da je deo moštiju sačuvan, a da za to niko nije znao, Šuletić ocenjuje da je to moguće u okolnostima stalnih seoba i stradanja, pa podseća da su čak jednom u Karlovačkoj mitropoliji zaboravili gde se nalaze posmrtni ostaci patrijarha Arsenija Čarnojevića.

“Vadili su ih iz zemlje za neke verske radnje i posle niko nije zapisao gde su ponovo pohranjene. Potpuno je logično i moguće da je neko neke mošti, relikvije i važne stvari skrivao, pa da se posle zaboravilo gde su tačno sakrivene, jer onaj ko je sakrio nije o tome ostavio zapis”, kaže Šuletić.

I on, međutim, priznaje da nije video turske izvore koji govore o spaljivanju ostataka Svetog Save.

“Čak se spominje i disertacija nekog turskog istoričara koju ne možete ni da nađete u biblioteci na fakultetu, a na osnovu koje se tvrdilo da je ta priča pouzdana. Ja nigde u turskim izvorima nisam našao da se spominje da je Sveti Sava spaljen. Jedino što može tačno da se utvrdi jeste godina kada je to moglo da se dogodi jer Sinan-paša nije sve vreme rata bio u Beogradu. Ali te 1594. godine jeste”, kaže Šuletić.

***
Falsifikovani barjak
Najčešće spominjana verzija jeste da je Sinan-paša odlučio da mošti Svetog Save spali kao opomenu i upozorenje Srbima u Banatu koji su se digli na ustanak tokom Dugog rata između Austrije i Turske. Istoričar Nebojša Šuletić, međutim, ističe da treba prvo videti da li je ta buna uopšte postojala, ili je u pitanju nešto drugo.
“Prvi put posle skoro 100 godina Turci su vodili rat u Ugarskoj. Turski pisci optužuju Sinan-pašu da je praktično uništio Ugarsku. Turci su imali običaj da kreću u proleće u rat i da se vraćaju u jesen. Ovog puta vojska od nekoliko desetina hiljada ljudi logorovala je u okolini Beograda. Oni su tražili i dopunsku zaradu i zabavu, pljačkajući hrišćanska sela u tim krajevima. Zato se, kao reakcija, rasplamsala hajdučija, a onda se i raja podigla boreći se za goli život i u Slavoniji, Sremu, Banatu. Kroz našu istoriografiju stičete utisak da je oživela ideja za oslobođenjem. Ali kad čitate mađarske i turske izvore, vidite da je to borba za preživljavanje i to na prostoru cele Ugarske”, objašnjava Šuletić.
Još jedan detalj vezan za bunu u Banatu je da su, navodno, srpski ustanici nosili barjake sa likom Svetog Save. Malo je poznato, međutim, da je tvorac te priče upravo Ivan Tomko Mrvanić, koji je istovremeno i jedna vrlo kontroverzna ličnost, poznat kao falsifikator povelja.
“On je plasirao tu priču o barjacima sa likom Svetog Save. E, kad ulazi u te neke pojedinosti, već mu se manje može verovati. Vrlo je nepouzdan. Pouzdanije deluje kada govori o spaljivanju moštiju Svetog Save, jer su i drugi o tome govorili. Teško da bi tako nešto izmislio”, dodaje Šuletić.
Kliknite za proširenje...

Šuletić je, isto kao i Ković i Maja Nikolić, potpisao i Apel za odbranu SPC u Crnoj Gori:
https://stanjestvari.com/2020/01/02/apel-za-odbranu-spc-u-cg/
https://www.in4s.net/raste-podrska-...icnosti-koje-potpisuju-apel-za-spas-svetinja/
 
Poslednja izmena od moderatora:
Овако, пошто већина вас фотељаша није држала пушку у име спрства анализира његову метафизилу из фотеље , није га однела нити власт , нити било шта , већ суви материјализам са запада и немогућност нашиг институција да се разрачунају са тим. Западњаци су само били практични , ништа више , све остало зло потиче од наших људи и контра пропагандиста , има их много и међу вама , стоје безножници , превртљивци и комунисти који су стали начелно иза идеје зато што је ако ишта бар антирежимска , ништа више.

Овде имамо таквих много који кваре углед једној таквој идеји јер су превртљивци , лажовчине и манипулатори.
Као такви не могу бити одани ничему , нити цркви , нити колегијему већ големом опстанку.
Нећу вам се више обраћати , али смешно је све то у односу на понашање неких ваших потписника и чланова.
 
Poslednja izmena od moderatora:
cronnin:
Требало би уз поставку видеа да напишете бар једну реченицу коментара да знамо шта да слушамо.
Не схватам какве везе има #377 са темом?
Kliknite za proširenje...

Sa temom snimak apsolutno nikakve veze nema zato što se radi o Pravnom fakultetu, što bi svakome trebalo da bude prepoznatljivo po Simi Avramoviću i Forum Romanum.
 
Zoran Grbić:
Onaj ko vodi osam sporova već je izgubio. Poješće ga ročista, podnesci i apelacija.
Kliknite za proširenje...

Не мора да значи, све тужбе су на исту тему. Требало би да им узврати контра-тужбом, то је добро како за психу (тек онда су равноправни) тако и за неко поравњање у будућности.Треба му само нормалан адвокат.
 
Mrkalj:
Ništa bitno, samo atmosfera na filozofskom.
Kliknite za proširenje...
Премотао сам снимак само на брзину па не могу са сигурношћу да тврдим да на њему нема ништа битно за ову тему, али бих кориснике замолио да убудуће не постављају садржаје који могу да дестабилизују ток теме или воде у дигресије, јер ће бити брисани.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Podvig koji je ušao u istoriju
Odgovora
3
Pregleda
259
Nina
Nina
Nina
Gavrilo Princip umro je u zatvoru u Terezinu
Odgovora
6
Pregleda
300
Troubleshooter
Troubleshooter
Nina
Najbahatiji sin političara u istoriji Srbije
Odgovora
11
Pregleda
544
pop80
pop80

Back
Top