STRES, EFEKTI I POSLEDICE I KAKO GA PREVAZICI

[chika_doktor]

jao beti oslobodila si me stresa

 

[ginjasvinja]

'Ajte ljudi i meni u pomoć! Evo o čemu se radi: meni se čini da je moj momak pod velikim strasom i to sve više iz dana u dan, da počinjem da se zabrinjavam za njega, ali isto tako mi se čini da on nije svestan toga uopšte, ili jeste, ali ne uspeva mu da se malo rastereti. A ja ne znam kako da mu pomognem Naime, jako dugo je čekao posao, godinu dana je išao na raznorazne intervjue, testove, i štatijaznam za posao i ništa, i skroz je bio sjeban zbog toga. Tada je bio u fazi, samo da nađem posao, bilo kakav i sve će krenuti na bolje(znači trebalo je da bude posao=>postaješ svoj čovek,imaš svoja primanja=>osamostaljivanje, gospodariš svojim životom=>ideš na odmor,stvaraš svoju porodicu). Onda je našao posao, i tu je krenulo baš punom parom, puno posla, mala plata, nadređeni veoma zahtevni, ostajanje prekovremeno, nervoza, neispavanost. Teško je došao do posla i ja razumem da je hteo i da se pokaže i da se osećao korisno i da je stekao neku finansijsku sigurnost i da je sve to trpeo. Ali, počeo je da biva potpuno odstutan i da sedi u društvu zamišljen, on koji je uvek bio prvi za razgovor i zezanje. Ne mora ništa da kaže, jer se po njemu vidi da je opterećen poslom i razmišljanjima o istom. Pri tom, on se trudi da se to na njemu ne primeti. Ali ja primećujem i to me strašno sekira! Naročito zato što je jutros situacija kulminirala, saobraćajnom nezgodom (manjom i nema povređenih, sem štete na kolima - službenim! eto još jednog razloga za stres) i za koju je on bio kriv!. Ja ne znam kako u ovoj situaciji da se postavim, pokušavam da razgovaram sa njim uvek o svemu i da mu stavim do znanja da bi trebalo malo da popusti i da sebi da oduška, trudim se da mu pružim podršku, i on sve prizna, kaže sve zna, pod ogromnim je pritiskom, ali prosto ne ume sa tim pritiskom da se izbori. Ja sam po prirodi smirena i staložena, svaku situaciju sagledam iz različitih uglova i imam neki prekidač u glavi - kad sam na poslu, razmišljam o poslu, kad odem sa posla - zaboravim na posao, i imam visok stepen tolerancije stresa. Ali on me BAŠ zabrinjava i ne znam kako da mu pomognem. Imate neki savet?

 

[budan te sanjam]

A ocekivanja? Potrebe? Znate li vi koji je mesec? Juli!!! Tema stala pre dva meseca. Ocekujem i potrebe su mi da i dalje citam pasivno dok vi ucestvujete aktivno ))

Ozbiljno.... sta se desava?

 

[Ines1864]

E pa ne može to tako, moraš i ti nama da se otvoriš ;-)

 

[WithdrawnWater]

Moras izraziti svoja ocekivanja i potrebe konkretnije ako mislis da na njih odobijes neki odgovor. A mozda cak ni tad ne uspemo da odgovorimo na tvoje potrebe, ali smo te culi, i shvatamo da imas potrebe i smatramo da je to sasvim ok. Samo sto mozda trenutno ne mozemo da odgovorimo na iste.....

 

[budan te sanjam]

verovatno sam pogresno razumela tok teme: shvatila sam da ono "pa izvolite" koje je poslala ww znaci "ajte vi malo o tome sta za vas predstavljaju ocekivanja i potrebe, pa cemo na kraju analizirati i dati neki zakljucak" i shvatila sam da dva meseca niko ne pise a zakljucka nema... pa ko velim da podsetim ww na "obecanje".
malo se salim sada , ali bih i da citam o tome koliko nas potrebe i ocekivanja sprecavaju da sagledamo sustinu (coveka, odnosa, situacije), koliko od drveta ne vidimo sumu....
znam da rizikujem da mi kazete kako pametujem, jer ne kazem "doktore muce me ocekivanja i boli me potreba", ali ne trazim resenje vec analizu iz koje bih da sama izvucem resenje
ili da zakljucim sta me zapravo boli pa onda da trazim resenje

 

[dr]

ili da zakljucim sta me zapravo boli pa onda da trazim resenje

:wink:

 

[WithdrawnWater]

Da, ima mnogo sta da se kaze na ovu temu, ali zatices me u veoma nezgodnom trenutku u privatnom zivotu kada nemam ni vremena ni previse entuzijazma da se bavim analizama.....neki drugi put, obecavam, cim se malo priberem. A u medjuvremenu, ako zakljucis sta te zapravo boli, mozemo traziti konkretno resenje - za dublje filozofije trenutno nemam ni snage ni vremena...Sorry.....

 

[budan te sanjam]

okic, fala vi

 

[WithdrawnWater]

Evo vremena da se podigne ova tema i pokrene obecana prica o ocekivanjima. I potrebama......
Pa, ja cu da pocnem, a vi se prikljucite lagano. Ili nemojte, ako vam se ne pise, mozete jednostavno citati. I mozda pronaci nesto za sebe....

Sta podrazumeva, i na cemu se bazira, i sta sadrzi, i sta vezuje, i sta odrzava svaki ljudski odnos, svaki odnos izmedju dve jedinke koji ima emotivnu komponentu (ajde da za pocetak ne govorimo o poslovnim ili socijalnim odnosima, koji su deo nasih zivota, ali nisu ni jednako bitni ni jednako presudni za nase zivote kao oni koje ostvarujemo sa ljudima koji su za nas emotivno vazni - sa tzv. 'bitnim drugima', ili kako bi anglosaksonci rekli - 'significant others').
Jedna od najkonzistentnijih aktivnosti ljudskog bica u razvoju jeste teznja za kontaktom sa drugima. Ova teznja ka kontaktu jednako je prirodna kao na primer okretanje biljaka ka suncu. Potreba za kontaktom jeste prva vidljiva manifestacija potrebe za odnosom, i ona karakterise sva ljudska bica tokom zivotnog ciklusa. Kontakt sa drugima je primarno motivisuce iskustvo u ljudskom ponasanju, ljudi mu teze od rodjenja, i kada je ono adekvatno, predstavlja izuzetno obogacujuce iskustvo. Ne samo da je interpersonalni kontakt obogacujuci, vec je i neophodan. Bez odnosa - bez reciprocne interakcije sa drugim ljudima - bebe ne porastu u zdrave odrasle ljude. Zapravo, postoji niz dokaza da mogu uopste da ne rastu: fizioloski efekat nedostatka kontakta u ranom detinjstvu jasno je ocitljiv u zaostatku rasta kod dece kojoj konatkt nije bio dostupan(emotivni, fizicki, psiholoski, intelektualni....). CAk i ako dete uspe d aopstane fizicki bez kontakta sa drugima, ono nece biti sposobno da normalno funkcionise u ljudskom okruzenju: nastali defekti mogu biti trajni i neizlecivi. Ostecenje koje pretrpii licnost coveka, njegovo bice (njegovo unuitrasnje JA, ili psiholoski receno njegov 'self') i ostecenje njegove sposobnosti d aulazi u odnose sa drugima, cesto je nepopravljivo. LJudsko JA, ljudsko bice, nasa sustvenost, nase unutrasnje 'Ja', nasa dusa - produkt je odnosa sa drugim ljudima, odnosa koji je deo okruzenja bebe od samog njenog dolaska na svet!

Sta je to sto je toliko vazno u kontaktu sa drugima za ljudski razvoj? Ili bolje: sta je to u nedostatku takvog kontakta sto je toliko traumatizirajuce? Zasto, ukoliko su potrebe deteta ispunjene u smislu fizickog opstanka, dete ne bi moglo da poraste i razvija se u razumnim granicama normalnog, bez obzira na postojanje ili ne postojanje odnosa s adrugim ljudima? Odgovor lezi u samoj prirodi fizioloske gradje ljudskih bica: covek je NEDVOSMISLENO i APSOLUTNO socijalna zivotinja! Sustina nase 'ljudskosti' neraskidivo je utkana u nase veze sa drugima. MI se zacinjemo i radjamo u vec postojecem matriksu raznih odnosa, i zivimo u svetu koji je nedvosmisleno i konstantno naseljen drugim ljudima - kako spolja (najvecim delom vremena) tako i unutra (stalno!) u nasim fantazijama, snovima, ocekivanjima i secanjima. Jednom recju, moglo bi se reci da "biti covek znaci biti u odnosu sa drugima!" I zato, paradoksalno zvuci ali odnos u kome je dete zapostavljeno, fizicki maltretirano ili emocionalno zlostavljano traumatizirajuc je z adete, ali je nepostojanje ikakvog odnosa - pa makar i takvog! - mnogo vise ostecujuce i daleko vise izvan mogucnosti reparacije!

Osim ovog, uglavnom do sad spominjanog, kontakta sa drugima, dakle spoljnjeg kontakta, postoji i onaj unutrasnji kontakt - kontakt sa sobom, koji nije nista manje vaza. Kao sto smo svesni spoljnjeg sveta i ljudi u njemu, tako moramo biti svesni i svog unutrasnjeg sveta i sposobni d abudemo u kontaktu sa njim: ovaj svet sastoji se od nasih senzacija, soecanja, ideja, fantazija, prohteva i zelja.....i od nasih potreba.

Kroz odnos sa drugima dete uci da postavi i odrzi granice: uci da postoji 'Ja' koje je razlicito i odvojeno od 'Ti', kroz odnos uci da prihvati i adekvatno koristi sve aspekte unutrasnjeg kontakta sa sobom: da prepozna potrebe, da sanjari, bude ljuto, tuzno, srecno, ili uplaseno. Kroz odnos uci da spoji unutrasnji sa spoljasnjim kontaktom: da trazi pomoc, ili uziva u interpersonalnim kontaktima koji nas cine zaista ljudima. I najzad, kroz odnos sa drugima uci socijalne vestine, osecaj povezanosti, empatiju, saosecanje, zajednistvo.

Kada zdravi odnosi nisu dostupni, dete mora da se stara samo o sebi. Kao i sva ljudska bica i ono mora nauciti da izlazi na kraj sa bolnim spoljnim dogadjanjima i nelagodnostima unutrasnjih potreba koje nisu ostvarene. Kada se deci uskrati odnos koji je ispunjen kontaktom i u kome se odgovara na njihove potrebe, deca najcesce razviju ocekivanje d anikoga nece biti tu da im pomogne - zaista pruzi pomoc one vrste koja im je potrebna - ni tada, ni u buducnosti. Cekanje, bez nade da ce se nesto dobiti, ili potreba, bez mogucnosti da ona bude ostvarena, uzasno je bolno....

Mnogo je pisano o traumi i o tome kakve posledice i oziljke moze ostaviti taruma na psihicku sposobnost coveka da funkcionise kroz zivot normalno. Ali najcesce, traumatski dogadjaj sam po sebi nije kreator takvih emotivnih oziljaka: jedno traumatsko iskustva je samo to - iskustveni dozivljaj. Ono sto je zapravo zaista ostecujuce jeste otsustvo zdravog odnosa nakon takvog iskustva, odsustvo mogucnosti da se takvo traumatsko iskustvo proradi u odnosu sa pouzdanim, senzitivnim, i briznim 'drugim', koji ce biti tu da slusa, shvati, i odgovori na nas bol.

Zapostavljanje i izolovanost stvaraju vrstu kumulativne traume, rastuca ocekivanja da drugi nikada nece biti dostupni i da je zivot tezak i bolan.....Sta ciniti? "Ne osecaj; odgurni, potisni, zakopaj, otcepi. Reci sebi da nije bilo/nije tako strasno, da treba da budes jaci, da je drugima i gore. Pokusaj da zaboravis...."

Ne sumnjam d ace se mnogi pronaci u gornjem mehanizmu izlazenja na kraj sa traumaticnim iskustvom i neostvarenim potrebama - ali trauma nije nasa tema danas. POtrebe jesu.

Kada imamo potrebu za necim, i ona se ostvari, pa lagano izbledi i iscezne, covek moze d aide dalje ka sledecem iskustvu. Kada se pak potreba ne ostvari, ona ostaje da tinja, zahtevajuci paznju i energiju - kao psihicki lepak koji odbija da pusti, i otkaci se. POtrebe probudjene odsustvom zdravog odnosa, prosle i sadasnje, nisu nimalo razlicite: one nastavljaju da se ponavljaju i pojavljuju, nekada neocekivano, intruzivno, stojeci na putu sadasnjim i aktuelnim kontaktima sa spoljnjim svetom i sobom. Autenticni susret sa drugim covekom zahteva potpuno prepoznavanje svog unutrasnjeg bica, svog selfa, svoga 'Ja'. Nas ne gura ka napred toliko instinktivni nagon (kako je verovao Frojd) vec smisleno delovanje u cilju zadovoljenja stalno promenjljivih obrazaca nasih potreba (neke su naravno fizicke, ali najveci broj potreba koje guraju ljude napred jesu emotivne i psiholoske).

I to nas dovodi do nase glavne teme: potreba u odnosu. POtrebe su prisutne u svakom odnosu. Zparavo, moze se reci da one definisu odnos. I svakako se moze tvrditi da ako ne postoje potrebe, ne postoji ni odnos: ako mi nista ne treba i nista ne zelim od tebe, niti ti od mene - onda mi jednostavno necemo formirati odnos.

I kada govorim o ovim potrebama nikako ne mislim da svakodnevne materijalne potrepstine koje u danasnje vreme (nazalost!) vezuju ljude i na bazi kojih se formiraju odnosi (skupa kola, brilijanti, dijamanti, zlato, devizni konto, imucna porodica, dobar miraz, sansa za posao, mogucnost za ostavrivanje moci itd).

Ljudi nikada ne prerastaju potrebe za odnosom, niti prerastaju potrebe u odnosu. Ove potrebe su baza nase ljudskosti, i kada govorimo o potrebama u odnosu sa drugim covekom, mozemo govoriti o osam najosnovnijih potreba u svakom zdravom, adekvatnom, emotivnom odnosu, bez obzira da li se radi o familijarnim vezama, braku, partnerskoj vezi ili prijateljstvu.

Ali o tome nesto vise nekiod narednih dana......

 

[X02]

Pisala sam vec na temi psihijatrija ali valjda je vise za ovu temu. Probacu nakratko, mada je svaki problem u glavi dugacak
Imam probleme u domu, sa mamom, koji su povremeni. Znaci ona je recimo 5 meseci OK i onda s nesto desi sa njenom ludom falimijom gde se stalno neko svadja i stalno su neki cirkusi i onda ona otkine jedno 10 dana u neku depresiju i pritom najcesce pije (ali da naglasim da je to samo zato da zaspi i da se ne probudi jedno 2 dana-znaci iz depresivnih razloga) i to tako ide u ciklusima. Moj problem je sto ja ne znam da se spravim s tim, svaki put se uzasno poresem, ne spavam, imam strasne tahikardije, obleva me hladam znoj, ide mi da ne stanem......kako da naucim da mirne glave jednom u zivotu podnesem takvo nesto?

 

[dr]

Nisi shvatila Wdw, nije ti rekla da podignes temu da bi postavila pitanje na koje si vec dobila odgovor pod temom psihijatrija nego da procitas temu da vidis kako sve mozes sebi pomoci.

 

[petrana]

bas me zanima koje su to 8''najosnovnijih potreba u svakom zdravom, adekvatnom, emotivnom odnosu, bez obzira da li se radi o familijarnim vezama, braku, partnerskoj vezi ili prijateljstvu.''
a to od Duska Radovica mnogo dobro al surovo dr, pravi si doca

 

[petrana]

e da,jel moze da se kaze da covek ima potrebu da se divi?

 

[sashac]

kad dozivim stres,malo jaceg intenziteta,mene stegnu pluca,krene kasalj,i zavrsi se obavezno bronhitisom,koji ne reaguje na lekove ama bas nista.I tako mi je od malih nogu,i vec me iritira.Evo sad sam bas u SITUACIJI.

 

[petrana]

samo da podsetim na onih osam najosnovnijih potreba
i dalje jedva cekam da cujem koje su to

 

[petrana]

WithdrawnWater
kako vas zeljno iscekujem

 

[petrana]

da podsetim osam najosnovnijih potreba

 

[dr]

Nece Wdw jos 5 do 7 dana, strpljenja malo.

 

[petrana]

Hvala Dr

 

[WithdrawnWater]

Evo me. A osam relacionih potreba slede, na engleskom (jer sam na tom jeziku poslednji put pisala o istima i sad me mrzi da prevodim - ako negde zapnete kod citanja, pitajte) POzdrav!

 

[WithdrawnWater]

".....The need for safety is probably the most archaic, most basic need – the need for survival. It has to be met before a person can even know or experience any other need, and it reflects in relational need for security. It is important that we feel the relationship is a safe place where we can be ourselves, accepted and appreciated for who we are, without having to fear that we would lose the other person’s love and respect for us when we drop our guards and share our emotions, thoughts and dreams. Openness to another human being puts us into a vulnerable position of being fully exposed to the reaction of the other, and it is of utmost importance that we feel secure and safe while sharing ourselves. .

Need to be valued is also a part of every relationship. It means being understood, respected and cared for, or rather – “being valued for what is understood about the person” (Erskin, 1999). It’s about appreciating and accepting not just what one does but also why one does it, it is believing that what we do is worthy and important to other person to understand.

Acceptance is another one of vital relational needs and it means being respected, loved, and let into other person’s life, a life of dependable, stabile and protective other.

The need for mutuality is the need we all have in our everyday relationships – to be in the presence of somebody who understands what we experience because they have been in a similar situation.

The need for self-definition is the need for different-ness, for uniqueness, and for the other person to accept and value that uniqueness. This need is opposite to the need to share the ‘same-ness’ - the need for mutuality, and good balance of those two needs set healthy boundary between closeness and separation.

In any relationship, having an impact on the other person is essential. Knowing that we make a difference, that we can cause some change in another human being, in the way they think, act, feel, and to see the effects of those changes is one of the things that define the quality of the relationship.

The need for other to initiate contact some of the times also is important relational need. To be the one who has to initiate all the time can get frustrating and disappointing. We all want the other person to reach out to us and demonstrate that they want to be with us.

Finally, there is the need to express love in any close relationship.
Feeling however we might feel in the presence of another human being is part of our self-definition, of who we are when we are with other(s). Having not to feel affection, caring or love requires that we push aside our inner experience, and to deny part of self.

To be loved is a need that comes out of all the previous needs as a conclusion: it simply means that all the relational needs are adequately met. With sensitivity to which need is at the foreground at given time, relationship is functional and the experience of being cared for, appreciated, and respected is there. Another word – we feel loved.

 

[petrana]

WW , ja da zahvalim.

 

[Gost 131338]

Ovaj post je super. Sad sam shvatila da me svekrva je.be (da izvinete) po svim tackama a ja sam mislila da sam ja ta koja je na distanci.
Formalno je sve u redu ali bas te, osnovne potrebe koje su prisutne u svakom odnosu nisu zadovoljene.

 

[petrana]

Ako sam dobro shvatila, mi smo ti koji treba da ostvarimo tih osam tacaka, a ne neko drugi za nas.
Malo je porenaglo da tako pominjes tu zenu.
I ona ima osam potreba. A opet, nije nezdravo nekom reci.