Strah od trudnoce!

[Sily]

Kako ce se muz snaci?

Moj nikako, kad mu das dete u ruke on blene u njega ko da drzi atomsku na 00:05 sec!
I posle tacno 2 minuta ocajnicki trazi kome da uvali malo slatko, a ja umirem od smeha!
O Boze, tesko meni!

 

[WithdrawnWater]

Hhmmmmmmm.......

 

[indigo]

Ја сам онда врло укомпонована!:wink:

meni je vrlo drago da to cujem, hellen - ako se ti u toj prici jos i dobro osecas, onda znaci da se i tvoj muz snasao u "novoj" podeli uloga . sve najbolje .

 

[indigo]

Hhmmmmmmm.......

'ajde, gukni .

da ne moram ja da pricam kako se moj, svojevremeno, nije snasao, a tek "sta je bilo posle"....LOL.

 

[Hellen]

meni je vrlo drago da to cujem, hellen - ako se ti u toj prici jos i dobro osecas, onda znaci da se i tvoj muz snasao u "novoj" podeli uloga . sve najbolje .

Ја се супер осећам...а он..немам појма....:wink: .....ми смо одавно поделили и улоге и све остало.....

 

[WithdrawnWater]

tebi kljuc od stana, njemu kljuc od kola, tebi sporet njemu fridza i tako to??

 

[WithdrawnWater]

Indigo:

bolje da ne guchem, posle se pogresno protumachi!

 

[sanja&darko]

Stvarno ne razumem te oceve tj. muskarce sto se zene i prave decu a nece da podele obaveze oko dece.
Npr. nece da presvuku dete kad se ukaki, kao gadno im. Pa molim vas lepo, mamama kao nije gadno, obozavaju da gledaju predivan prizor u peleni i da udisu duboko. Svasta!

 

[sanja&darko]

Ja bi to odmah rascistila na pocetku. Hoces decu? Hocu. Hoces da ih i ti hranis, presvlacis, cuvas kad treba? Pa ne znam, ovaj.... E pa onda zbogom.

 

[Hellen]

tebi kljuc od stana, njemu kljuc od kola, tebi sporet njemu fridza i tako to??

Аха, тако некако...

 

[indigo]

Ja bi to odmah rascistila na pocetku. Hoces decu? Hocu. Hoces da ih i ti hranis, presvlacis, cuvas kad treba? Pa ne znam, ovaj.... E pa onda zbogom.

ufff, sanja.... na zalost, to ne ide bas tako. jako mnogo stvari se vidi tek kad se dete rodi.... ja i danas tvrdim da je vrlo tesko sagledati kakav ce neko biti roditelj PRE nego sto zaista i postane roditelj...


WW

hellen

 

[boban_ser]

Bobane hoces da nam odas koje si ti metode upotrebio da bi joj promenio misljenje ;-)
kao sto si rekao ja se tome i nadam kad dodje trudnoca da ce strah nestati.

Ne znam... Nije bilo nekih posebnih metoda. Rekao sam da ja zelim decu mnogo pre nego sto je bilo reci o vencanju. Kad sam je pitao da se vencamo nije se bunila, tako da na samom pocetku braka o kontracepciji nije bilo ni reci i, naravno, desilo se...
Kad je videla da to nije tako strasno, nije se bunila kad se nakon tri godine "desilo" i drugo.
Oko treceg je bilo malo "povuci - potegni", ali kako je u medjuvremenu prezivela jedan abortus (i rekla "nikad vise"), bila je vrlo nesrecna zbog trudnoce, ali, na kraju, ipak resila da rodi. Izvesnu ulogu je odigrala i mogucnost da na porodiljskom bude tri godine...

 

[boban_ser]

Pa on je covek radio na tome i nista je nije ni pitao. A ona je sto posto bila protiv abortusa i eto ti belaja - tri puta!
Salim se, Bobane ne zameri; ko da zna kako je to sve bilo iz perspektive njegove zene...I ko da zna (sa njene tacke gledista) da li bi taj brak jos trajao danas da je ona imala karijeru (za koju ne znaci da je i ovako nije imala ali svakako ne tako uspesnu kao da nije imala decu!) a ne decu (na ovo je mozda mislila indigo - nije joj svojstvena bespotrebna ironija, znam!).
A opet, ko zna da li bi taj brak trajao (sa njegove tacke gledista) da je ona imala karijeru i izdrzala u svojoj odluci da nema decu....A najzad, sve i da je zelela decu, bez karijere, a i on isto - ko zna da li bi taj brak i tako opstao...
Chudni su putevi Gospodnji (sto kroz nas vode...).

Ima istine u ovoj tvojoj prici.
U stvari, sa ove tacke gledista, to i nije bio brak sa pravim motivom. Bili smo na neki nacin upuceni jedno na drugo i u brak usli po nekoj inerciji. Kucenje i bavljenje decom uz posao na koji smo oboje putovali po sat vremena, oduzimalo nam je dovoljno vremena da upadnemo u kolotecinu svakodnevnice i ne bavimo se samim sobom.
Kad je kuca bila sredjena, deca poodrasla i ona promenila posao tako da vise ne putuje - doslo je do "kratkog spoja". Naizgled iz cista mira mi je rekla da hoce da se razvede i, posto nikakvi razgovori niti ubedjivanja nisu pomogli - potpisao sam.
Bio sam izgubljen i u panici "Sta sa svojim zivotom?", ali da budem iskren, bila je u pravu. Cak je i moj odnos sa decom mnogo bliskiji od kad nismo zajedno i svi smo preziveli!

 

[boban_ser]

tebi kljuc od stana, njemu kljuc od kola, tebi sporet njemu fridza i tako to??

Uzeo sam samo kljuc od (starih) kola. Da je imala vozacku - verovatno bih joj i to ostavio.

 

[boban_ser]

Stvarno ne razumem te oceve tj. muskarce sto se zene i prave decu a nece da podele obaveze oko dece.
Npr. nece da presvuku dete kad se ukaki, kao gadno im. Pa molim vas lepo, mamama kao nije gadno, obozavaju da gledaju predivan prizor u peleni i da udisu duboko. Svasta!

Eh... tesko je to objasniti. Daleko od toga da sam lenj, ali bavio sam se drugim stvarima verujuci da je stitim od poslova koji (fizicki) nisu za nju (grejali smo se na ugalj ili drva, UVEK je ustajala kad je soba vec bila zagrejana; gradili smo kucu - nikad nije podigla nista tesko, niti radila bilo sta fizicki...). Jednostavno, nisam stizao (i) da presvlacim decu!
Iskreno, sad mi je zao sto sam to propustio...

 

[indigo]

Ima istine u ovoj tvojoj prici.
U stvari, sa ove tacke gledista, to i nije bio brak sa pravim motivom. Bili smo na neki nacin upuceni jedno na drugo i u brak usli po nekoj inerciji. Kucenje i bavljenje decom uz posao na koji smo oboje putovali po sat vremena, oduzimalo nam je dovoljno vremena da upadnemo u kolotecinu svakodnevnice i ne bavimo se samim sobom.
Kad je kuca bila sredjena, deca poodrasla i ona promenila posao tako da vise ne putuje - doslo je do "kratkog spoja". Naizgled iz cista mira mi je rekla da hoce da se razvede i, posto nikakvi razgovori niti ubedjivanja nisu pomogli - potpisao sam.
Bio sam izgubljen i u panici "Sta sa svojim zivotom?", ali da budem iskren, bila je u pravu. Cak je i moj odnos sa decom mnogo bliskiji od kad nismo zajedno i svi smo preziveli!

ufff.... znas na cega me ovo jako podseca? jedan matori kolega mi je jednom, vrlo davno, rekao: ti, ovakva kakva si, slobodna nikad neces biti sama; samo pazi da U BRAKU ne budes sama.
citajuci tvoje postove ja imam jak utisak da ste vas dvoje bili u braku - a sami sa sobom, svako sa svojim zivotom, obavezama, i sopstvenim vidjenjem, koje - kako deluje - nije imalo mnogo veze sa vidjenjem onog drugog... jako mi je zao da to cujem.
no, em od razvoda niko umro nije (bar ja ne znam ), em je lako moguce da su svi, svako na svoj nacin, srecniji u ovoj kozi... ne znam.

ako smem da sebi dozvolim "malu" zensku opasku: mislim da vrlo malo ima zena koje ce muzu "oprostiti" to sto se zajedno sa njima nije bavio decom, pomagao, setao, menjao pelene, sta god, gledao kako rastu.... puta tri. mislim, ne znam nijednu zenu ispod 70 godina koja ce lako i 'ladno prihvatiti podelu u smislu "muz lovi, a zena kuva", podize decu i sta ga znam, dapace - borice se i rukama i nogama da ne bude tako, a suprotno ce jako zameriti.

molim te, nemoj ovo da shvatis kao optuzivanje, samo kao iznosenje onoga sto vidjam redovno, i sto licno mislim.... muski princip "ja cu da donesem pare, zidam kucu, lopatam ugalj" i slicno kod mene jednostavno ne pali kao "izgovor" za ne pomoci zeni kao porodilji, i kasnije. i - kako si video - taj osecaj usamljenosti zena vrlo tesko i zaboravlja, i oprasta...
vidim da si i sam shvatio sta je sve moglo da doprinese onome sto se na koncu desilo, pa ne bih jos da ti stajem na muku. kako god da je bilo, od srca ti zelim da makar sada "upoznas" svoju decu, koliko je moguce, i da bar tvoj odnos sa njima bude neki "pravi".

jos jednom, sve najbolje.

 

[indigo]

Svaka cast za spremnost za suocavanje sa sopstvenim greskama - to je jaaaako retka pojava. Nije mi samo jasno kako je ona "iz cista mira" odlucila da se razvede. Ne znam koliko ste tacno bili zajedno, ali to nije mogao biti kratak brak. Da li ti se obracala? Da li si je ikada pitao da li je srecna sa tobom?

Izvini sto ti se ovako licno obracam, ali ako si u novoj vezi ili kada budes, pokusaj da se stavis i u poziciju te osobe. Provedi dan - dva na njen nacin, razmisli, RAZGOVARAJ,PITAJ sta predlaze.

Sve najbolje u zivotu! Pojubi decu!

da, bas to, to sam zaboravila coveku da kazem.

i ne mislim ni slucajno da je zena odlucila iz cista mira da se razvodi, sa troje dece pogotovo, to je krupan korak i teska odluka... no, kako si rekla - ko zna sta je njeno stajaliste bilo tada. i sada.

poz .

 

[boban_ser]

Hvala vam na podrsci i interesovanju. Ni misli nisam da ce moja opaska oko straha od trudnoce izazvati toliko reakcija.
Brak je trajao 15 ipo godina, vec skoro pet smo razvedeni, pune cetiri kako i zivimo odvojeno.
Neke stvari sam ukapirao sam, neke su me naucile zene (posebno jedna) koje su se manje ili duze zadrzale u mom zivotu nakon razvoda.
Sa decom sam uspeo (nadam se) da izgradim dobar i pravi odnos.

 

[sanja&darko]

15 godina braka, covece? Pa za to vreme covek vec toliko uradi u zivotu i na to potrosi toliko energije da je stvarno steta posle svega toga odustati od braka, sem ako u pitanju nije preljuba ili neka vrsta nasilja u porodici. Divim se ljudima koji posle 15, 20, 30 i vise godina braka i svega sto to nosi ( lepi trenuci , iskusenja, deca, itd.) smognu snage da se ponovo ozene(udaju) pa sve iz pocetka, sto je danas cest slucaj. Ma ako mi se i desi, te iz nekih razloga ostanem sama, daj mi Boze dovoljno pameti da ne pocinjem sve nanovo vec da se posvetim zivotu svoje dece , duhovnom zivotu i spasenju duse.

 

[sanja&darko]

Eh... tesko je to objasniti. Daleko od toga da sam lenj, ali bavio sam se drugim stvarima verujuci da je stitim od poslova koji (fizicki) nisu za nju (grejali smo se na ugalj ili drva, UVEK je ustajala kad je soba vec bila zagrejana; gradili smo kucu - nikad nije podigla nista tesko, niti radila bilo sta fizicki...). Jednostavno, nisam stizao (i) da presvlacim decu!
Iskreno, sad mi je zao sto sam to propustio...

Nego, i mi pocinjemo kucu ( manju) pa mi daj sa ove tvoje sadasnje tacke gledista neke predloge ( savete )moze i na pp , ko zna moze da zatreba. Pri tome mislim na one stvari za koje sada mislis da si trebao ili nisi trebao da radis a koje su negativno uticale na vas brak.
Unapred hvala.

 

[indigo]

15 godina braka, covece? Pa za to vreme covek vec toliko uradi u zivotu i na to potrosi toliko energije da je stvarno steta posle svega toga odustati od braka, sem ako u pitanju nije preljuba ili neka vrsta nasilja u porodici. Divim se ljudima koji posle 15, 20, 30 i vise godina braka i svega sto to nosi ( lepi trenuci , iskusenja, deca, itd.) smognu snage da se ponovo ozene(udaju) pa sve iz pocetka, sto je danas cest slucaj. Ma ako mi se i desi, te iz nekih razloga ostanem sama, daj mi Boze dovoljno pameti da ne pocinjem sve nanovo vec da se posvetim zivotu svoje dece , duhovnom zivotu i spasenju duse.

ufff, sanja.... kad procitam ovako nesto, odjednom iznenada shvatim koliko imam godina, kilometara, istorije iza sebe.... i nadam se i zelim sebi da se cinizam, mizantropija, malodusnost, gorcina, osecaj krivice i slicne negativne posledice, koji kao karbonsko datiranje ukazuju na proslost, posle svih ovih godina na meni ne vide toliko, bar ne na prvu loptu.

sve najbolje, sanja. da ti bog da da ne probas nikad "ono drugo", sa nacinom razmisljanja koji imas.

 

[WithdrawnWater]

"...da ne pocinjem sve nanovo vec da se posvetim zivotu svoje dece, duhovnom zivotu, i spasenju duse..." :shock:

Retko se desava da ostanem bez teksta.......

 

[tralalala]

Ja sam tek sada, u 30-toj prestala da se plasim trudnoce, porodjaja, dojenja...nekako sam to dozivljavala kao svodjenje na ono puko fizikalno, majku i mladunce, znam da ovo vecini jezivo zvuci, ali znam i da ima onih koje ce me razumeti. A onda sam shvatila da imam tu predivnu mogucnost da postanem najmocnija zivuljka u prirodi, i jedva cekam. Meni je trebalo dosta da stvari sa sobom rascistim, da znam da to hocu zbog sebe pre svega i tog malog bica, a ne zato sto sam zaljubljena i sto hocu da se udam i imam porodicu..
Ali priroda je jedna stvar, a drustvo drugo, i htela bih samo nesto da natuknem povodom price o sebicluku. Sebicluk dodje nesto kao kulturna tekovina. Ranije se radjalo toliko dece u porodicama, jer se cenio zivot sam po sebi, a ne kvalitet zivota. Pa onda sa sedam godina u polje, beri kukuruz, a sa 15 udaja... ili rat daleko bilo... Ja stvarno zelim detetu skroz da se posvetim i normalno je da imam strah od toga hocu li umeti i biti u stanju da budem dobra i sebi i njemu.I pri tom ne mislim na na materijalne uslove u nekom banalnom smislu, nego o tome da zelim da mu pruzim zdravo odrastanje i mogucnost da se razvija najbolje sto moze.

 

[WithdrawnWater]

Naravno da cete biti dobar roditelj - dobar roditelj pocinje da se postaje jos pre zaceca deteta: ovakvo razmisljanje vas vec kvalifikuje kao buducu 'dovoljno dobru majku'. U roditeljstvo se ulazi sa ocekivanjem savrsenstva. Onda se shvati da je savrsenstvo - nemoguce. Pa se uci u hodu. Raste se sa detetom, uci se od deteta. Tako se postaje 'dovoljno dobar roditelj'. Ne brinite. bebe su bozanstvene - sve vas nauce u roku od prvih 10 dana, sve sto treba da znate!
Srecno!

 

[sanja&darko]

"...da ne pocinjem sve nanovo vec da se posvetim zivotu svoje dece, duhovnom zivotu, i spasenju duse..." :shock:

Retko se desava da ostanem bez teksta.......

U kom smislu? Ako je zbog"nanovo" to je namerno umesto ponovo, a ako je nesto drugo objasni.