Strah i kako ga prevazići

[gost 114527]

Iskreno ne znam koliko se strah moze prevazici.To vise zavisi od osobe koja se boji, bar po meni.Ja sam jedna od onih osoba koje kada se necega boje to urade ishritreno iako se posle kaju.Isto tako mislim da strah prestaje kada sam uzrok straha pocne da se desava, ali opet kazem to sve zavisi od osobe.

 

[tara]

sve zavisi i od straha..da li je racionalan ili ne..tj da li je uzrok straha stvaran...ili da li je strah srazmeran oapsnosti...

 

[Mr.Masacre]

upravo tako...... ne treba uvek primenjivati teoriju, ako se suocis sa strahom bice bolje..

 

[Tuzni_patak]

Oprez je pojačavanje koncentracije i želje za znanjem i želje za rešenjem.
Strah je ograničavanje sebe, u nadi da će se tako sprečiti opasnost spolja, a nikad strah ne sprečava spoljni dogadjaj.
Strah truje žrtvu upravo onim od čega se plašimo....
Zato ne postoji racionalan strah, postoji racionalno objašnjenje za strah, ali je jedino racionalno , gledano iz ugla efektnosti oprez, ali ne i strah.....

Oprez bez straha?
Ja sam i još uvek ponekad dobijam došaptanja , kad mi se čini da sam sebi došaptavam , ukazujem na opasnosti koje mogu da mi se dogode zbog nemarnosti , brzine i zaboravnosti o nekoj opasnosti.
Tu je primer opreza , a nigde ni trunke straha, jer niti se još išta dogodilo , niti se plašim da će se dogoditi....

 

[Nina]

Nikada nisam shvatala kako ljudi zive u strahu.Boje se da sami idu kuci.Boje se tame i noci.Boje se ljudi koji se boje ljudi.Uvek sam verovala da strah pripada nekom drugom..Nekim drugim slabijim ljudima.Verovala sam da me nikada nece dotaci.A onda jednom,iznada jeste.Dotakao me je i tada sam znala da je sve vreme tu.Cekao me je sakriven ispod svega sto sam volela.I posle toliko vremena,koza mi se jezila i srce ubrzavalo dok sam gledala ljude pored kojih sam prolazila ulicom i pitala sam se, hoce li ponovo biti tu..Hoce li mi dozvoliti da se vratim onoj prvoj osobi ili cu biti i dalje ovaj stranac u meni koji se plasi..

 

[tara]

Nikada nisam shvatala kako ljudi zive u strahu.Boje se da sami idu kuci.Boje se tame i noci.Boje se ljudi koji se boje ljudi.Uvek sam verovala da strah pripada nekom drugom..Nekim drugim slabijim ljudima.Verovala sam da me nikada nece dotaci.A onda jednom,iznada jeste.Dotakao me je i tada sam znala da je sve vreme tu.Cekao me je sakriven ispod svega sto sam volela.I posle toliko vremena,koza mi se jezila i srce ubrzavalo dok sam gledala ljude pored kojih sam prolazila ulicom i pitala sam se, hoce li ponovo biti tu..Hoce li mi dozvoliti da se vratim onoj prvoj osobi ili cu biti i dalje ovaj stranac u meni koji se plasi..

ovom recenicom kao da si opisala mene u jednom periodu...kada je strah naisao,cinilo mi se niodkuda a talozio se,godinama...racionalan...iracionalan...onaj koji me naterao da sama sebi postanem stranac...koji me je naterao da zaboravim kako zive ljudi koji se ne plase...

 

[gost 304860]

Odeš na Tibet mesec dana i zaboraviš sve strahove.

 

[Crash and Burn]

Odeš na Tibet mesec dana i zaboraviš sve strahove.

A šta bi ja to kao ateista trebao da radim na tibetu pa da zaboravim sve strahove?

 

[dzoni__]

strah se lijeci vecim strahom

 

[gost 304860]

Ništa. Samo budi tamo. Gledaj i upijaj. Zaboravićeš na sve. Na Andjele, Demone, Boga, Bafometa, Sreću, Patnju. Pa i na Strah.

 

[*misutka*]

Nikada nisam shvatala kako ljudi zive u strahu.Boje se da sami idu kuci.Boje se tame i noci.Boje se ljudi koji se boje ljudi.Uvek sam verovala da strah pripada nekom drugom..Nekim drugim slabijim ljudima.Verovala sam da me nikada nece dotaci.A onda jednom,iznada jeste.Dotakao me je i tada sam znala da je sve vreme tu.Cekao me je sakriven ispod svega sto sam volela.I posle toliko vremena,koza mi se jezila i srce ubrzavalo dok sam gledala ljude pored kojih sam prolazila ulicom i pitala sam se, hoce li ponovo biti tu..Hoce li mi dozvoliti da se vratim onoj prvoj osobi ili cu biti i dalje ovaj stranac u meni koji se plasi..

savršeno te razumem, bila sam tamo...sada mislim da je rešenje prvo shvatiti da je strah deo tebe, znači postoji oduvek,kao što si napisala, da nije njega, ljudi kao vrsta ne bi mogli da opstanu. Znači naučiti da ga se ne bojiš. Drugo definisati da l' je racionalan ili ne (da bi se ovo razlučilo verovatno je potrebna u početku pomoć stručnjaka) i treće, ako je racionalan, znači deluje mehanizam koji te čuva t.j, sve je ok, a ako je iracionalan nestaće samim tim što si uspela da ga kao takvog definišeš. Ovo je moja skromna teorija, proizišla iz dugogodišnje mučne prakse...

 

[Crash and Burn]

Strah je primarna emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje. To je urođena, genetski programirana reakcija na preteći ili bolan stimulus.

Na fiziološkom planu, ispoljava se u ubrzanom radu srca, porastu tonusa mišića, povišenom krvnom pritisku, povećanom lučenju adrenalina, ubrzanom disanju, sušenju usta itd.

 

[Crash and Burn]

Da bi postojanje straha ukazivalo na fobičan poremećaj potrebno je da strah ometa svakodnevno funkcionisanje osobe, ili da osoba zbog njega trpi. Znači osoba ne boluje od fobije ukoliko se čitav život bojala npr. zmija, ali joj taj strah nije smetao. Dakle o fobiji se govori onda kad strah stvara poremećaje u ponašanju i onemogućava obavljanje uobičajenih životnih funkcija. Ovde se spominju pojmovi fobički karakter i fobička odbrana. Fobički karakter se odnosi na ličnost koja izbegava sve situacije koje mogu stvoriti fobiju, a fobička odbrana se odnosi na bilo koje postupke u kojima se izbegavaju fobičke situacije. Najviši odgovorni činilac nastanka fobije je dečiji strah. Neke dečije fobije nestaju na pragu puberteta, ali manji deo može da se prenese i u odraslo doba. Često nije lako ni dokučiti kod odraslih da li je to neka nova pojava, ili ponovo aktivirana fobija iz detinjstva. Često se prvobitni objekat straha, zameni nekim drugim, novim, a pravi uzrok biva potisnut. To je mehanizam nastanka fobija.

 

[Columba]

,,Strah je jedini pouzdan savetodavalac koga zivot uopste ima." Tit Livije

,,Postoji plasljivac koji zaviruje pod svoj krevet,a postoji plasljivac koji se ne usudjuje da zaviri pod svoj krevet." Zil Renar

,,Strah je za dusu isto toliko zdrav koliko i kupanje za telo." Maksim Gorki

,,Strah je prirodna odbrambena reakcija bez koje jedva da bismo mogli da opstanemo." Grantli Dik-Rid

,,Ono cega se najvise plasimo cesto je ono u sta se najvise uzdamo." Eugen Deverman

 

[Red776]

Neurodjeni strahovi proizilaze i neke traume ili iz necega sto smo pokusali pa nismo uspeli. Cim se javi neki novi strah treba ga saseci u korenu i boriti se da se to cega se plasimo zapravo pretvori u zadovoljstvo. Naravno, to nije nimalo lako, da ne kazem...nemoguce.

 

[**TASKA**]

Da,znam sta je i to panicni strah...suocila sam se sa uzrokom,i savladala...kako sam se tada osjecala sa tom natprirodnom snagom,posebno kad sam vidjela kako je bijedan taj uzrok straha...

 

[BRAVOVUKELA]

Ono sto nas ne ubije cini nas jacim, da li nas to cini i usamljenijim?

 

[ristob]

Ne. Čovek nikada nije i ne mora biti usamljen.Uvek sa njim može biti neko ili nešto... ptičica ili park, planina ili zverka, Luna ili Orion...

 

[<amplituda>]

Ne. Čovek nikada nije i ne mora biti usamljen.Uvek sa njim može biti neko ili nešto... ptičica ili park, planina ili zverka, Luna ili Orion...[/QUOTE

Čovek može ali i ne mora biti usamljen. Teško da se ni jedan čovek nikada nije tako osećao, iako bude sa njim neko ili nešto, ne bude npr. ono pravo što mu treba u tom trenutku...

 

[LePiaf]

Ono sto nas ne ubije cini nas jacim, da li nas to cini i usamljenijim?

Ono shto nas ne ubije, uchini nas invalidom.

 

[<amplituda>]

Ono shto nas ne ubije, uchini nas invalidom.

Pu,pu... daleko bilo...

 

[kokoshkica]

Zar ne mislite da je strah chak i pokretach mnogih dobrih stvari?Dosta je onih ljudi koji neshto rade iz straha...Plashite se zubara,ali ga posecujete da biste imali zdrave zube...Ljubav..mnogi trazhe zhivotnog partnera,saputnika,jer se plashe da ne ostanu sami...I trudimo se iz straha da ne dobijemo loshu ocenu u shkoli..manju platu na poslu...nismo ni svesni da umemo da volimo strah...Strah i zhelje su ruka vodilja za svakog choveka.

 

[<amplituda>]

Zar ne mislite da je strah chak i pokretach mnogih dobrih stvari?Dosta je onih ljudi koji neshto rade iz straha...Plashite se zubara,ali ga posecujete da biste imali zdrave zube...Ljubav..mnogi trazhe zhivotnog partnera,saputnika,jer se plashe da ne ostanu sami...I trudimo se iz straha da ne dobijemo loshu ocenu u shkoli..manju platu na poslu...nismo ni svesni da umemo da volimo strah...Strah i zhelje su ruka vodilja za svakog choveka.

Ne mora se sve objasniti strahom, na primer može i interesom. Idemo kod zubara jer nam je u interesu da imamo zdrave zube, tražimo partnera jer nam je u interesu da ga imamo, treba nam, trudimo se da dobijemo dobru ocenu jer nam je u interesu da završimo školu sa što boljim uspehom...Naravno da i doza straha u svemu tome može da bude prisutna ali ne znači da je strah uvek pokretač naših dela.

 

[kokoshkica]

Nisam ni rekla da je samo strah..vec i zhelja,a zhelje i interesi se chesto izjednache....

 

[Jasna]

Zar ne mislite da je strah chak i pokretach mnogih dobrih stvari?Dosta je onih ljudi koji neshto rade iz straha...Plashite se zubara,ali ga posecujete da biste imali zdrave zube...Ljubav..mnogi trazhe zhivotnog partnera,saputnika,jer se plashe da ne ostanu sami...I trudimo se iz straha da ne dobijemo loshu ocenu u shkoli..manju platu na poslu...nismo ni svesni da umemo da volimo strah...Strah i zhelje su ruka vodilja za svakog choveka.

Вођена страхом и жељама... интересантно...
Баш ме занима докле ћеш стићи...